Лактац
Лактац је насељено мјесто у саставу општине Хрваце, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.
Лактац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Сплитско-далматинска |
| Општина | Хрваце |
| Становништво | |
| — 2011. | 2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 51′ 10″ С; 16° 32′ 07″ И / 43.852856257876894° С; 16.53527762156387° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 460 m |
  Лактац Лактац на карти Хрватске | |
 Лактац Лактац на карти Сплитско-далматинске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21233 Хрваце |
| Позивни број | +385 21 |
Географске карактеристике
уредиЛактачка Љут се налази на североисточној страни Цетине, према области Дубравама. Лактачка Љут и Дубраве су део исте подске површи. Границом ове површи и кречњачке стране Кошутице, која се диже према североистоку, пружа се удолина динарског правца, чије је дно под црвеницом и њивама. На површи и страни Кошутице су пашњаци и храстово жбуње. Североисточним оквиром удолине, на граници њива и пашњака, лежи Лактац, као и села Борковић и Винчић.[1]
Лактац се налази 13 km југоисточно од Врлике и 20 километара северозападно од Сиња, у подножју планине Динаре, на реци Цетини тј. Перућком језеру.
Историја
уредиПериод угарске власти (до 1513)
уредиИзградњи Перућке бране и стварању вештачког акумулационог језера претходила су археолошка истраживања локалитета на Цетини, која су почела 1954. године. На положају сеоског гробља у Лактацу нађени су остаци темеља једнобродне правоугаоне позносредњовековне цркве. Уз цркву је пронађено и неколико гробова из истог периода, покривених монолитним неукрашеним плочама. У темеље цркве су уграђени, као сполије, уломци античких натписа и раносредњовековних скулптура. За раносредњовековне уломке је откривено да припадају цркви у Кољану.[2]
Даровница угарског краља Андрије II шибенском кнезу Домалду помиње насеље Лактен у жупанији Цетина с Триљем. Историчар Стјепан Гуњача је Лактен идентификиовао са данашњим Лактацем.[3]
Период османске власти (1513—1718)
уредиОсманска војска је 1513. заузела Сињ и његову област. Од 1524. се помиње Сињска нахија.[4]
У османском пописном (tapu tahrir) дефтеру Клишког санџака из 1550. године, Лактац се не помиње.[5] У пописном дефтеру из 1574. године, Лактац се помиње као село Лактач (вероватно услед недостатка слова са гласовном вредношћу ц у османском турском), а 1585. као истоимена мезра у нахији Сињ или Цетина (два имена за исту нахију). У последњем попису се наводи да су на мезри Лактач поседе имали један калуђер и један поп.[6] У попису из 1604. године помиње се мезра Свети Вид и Лактач, која је у поседу становника села Бителић. Приходи од речене мезре процењени су на 200 акчи годишње.[6]
По завршетку Морејског рата (1684—1699) Млетачка република је заузела одређене пограничне области, упркос одредбама Карловачког мира. Поседнут је био и Лактац. Османска војска је 1701. повратила спорне области.[7] Лактац се у пописном дефтеру из исте године помиње као чифлук Лактач, који од давнина припада монасима цркве (при чему се готово сигурно мисли на манастир Драговић).[8]
Период хабзбуршке власти (1797—1918)
уредиОд 1816. године, после стабилизације хабзбуршке власти, Лактац, дефинисан је подређен општини Дабар, која је припала судском котару у Сињу. Сам судски котар био је део котарског сатништва у истом граду, дела хабзбуршке Краљевине Далмације. По подели Аустријског царства на аустријски и угарски део, Далмација је припала аустријском делу.[9]
| кућа | римокатолика | гркокатолика | православца | протестаната | Јевреја | сво домаће присутно становништво | странци | укупно присутно становништво | сво домаће одсутно становништво | укупно становника |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 20 | 0 | 0 | 164 | 0 | 0 | 162 | 0 | 162 | 2 | 164 |
| кућа | мушкараца | жена | укупно становника |
|---|---|---|---|
| 55 | 112 | 92 | 204 |
Југословенски и постјугословенски период (од 1918)
уредиДо територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Сињ. Током рата у Хрватској био је у саставу Републике Српске Крајине.
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, Лактац је имао 2 становника.[11]
| Број становника по пописима[12] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857 | 1869 | 1880 | 1890 | 1900 | 1910 | 1921 | 1931 | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
| 164 | 0 | 7 | 204 | 257 | 291 | 0 | 282 | 275 | 321 | 163 | 121 | 123 | 124 | 0 | 2 |
Напомена: У 1869. и 1921. подаци су садржани у насељу Дабар. До 1900. исказивано као део насеља.
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Лактац је имало 124 становника, следећег националног састава:
Ранији пописи
уреди| Националност[13] | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 116 | 117 | 161 |
| Југословени | 7 | ||
| Хрвати | 4 | 2 | |
| остали и непознато | |||
| Укупно | 123 | 121 | 163 |
Црква
уредиУ близини Лактаца, према Кољанима се налази српскоправославни манастир Драговић.
Презимена
уредиИзвори
уреди- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Референце
уреди- ^ Милојевић, Боривоје (1925). „О привреди и насељима у долини Цетине и Крке”. Гласник српског географског друштва. 11: 66—67.
- ^ Milošević, Ante (1998). Arheološka topografija Cetine. Split: Muzej hrvatskih arheoloških spomenika. стр. 49—51.
- ^ Cicvarić, Ivan (1996). „Ubikacija starokršćanskog Ludruma”. Croatia Christiana periodica. 38: 170.
- ^ Оbradili Fehim Dž. Spaho, Ahmed S. Aličić; Priredila Behija Zlatar (2007). Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine. Sarajevo: Orijentalni institut u Sarajevu. стр. 92.
- ^ Оbradili Fehim Dž. Spaho, Ahmed S. Aličić; Priredila Behija Zlatar (2007). Opširni popis Kliškog sandžaka 1550. godine. Sarajevo: Orijentalni institut u Sarajevu. стр. 92—94.
- ^ а б Spaho, Fehim Dž. (1985). „Jedan turski popis Sinja i Vrlike iz 1604. godine”. Acta historico-oeconomica Iugoslaviae. 12: 83.
- ^ Hafizović, Fazileta (2016). Popis sela i zemlje sandžaka Krka, Klis i Hercegovina, oslobođenih od Mletačke Republike 1701. godine. Zagreb - Sarajevo: Srpsko kulturno društvo Prosvjeta - Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu - Orijentalni institut u Sarajevu. стр. 8—9.
- ^ Hafizović, Fazileta (2016). Popis sela i zemlje sandžaka Krka, Klis i Hercegovina, oslobođenih od Mletačke Republike 1701. godine. BOA TTD 861. Zagreb-Sarajevo: SKD "Prosvjeta" - Centar za komparativnohistorijske i interkulturne studije Filozofskog fakulteta u Zagrebu - Orijentalni institut u Sarajevu. стр. 54.
- ^ а б K. K. STATISTISCHEN CENTRAL - COMMISSION (1894). Special-Orts-Repertorien der im Österreichischen Reichsrathe vertretenen Königreiche und Länder. Neubearbeitung auf Grund der Ergebnisse der Volkzählung vom 31. December 1890: XIV. Dalmatien. Wien: Alfred Hölder: K.u.K. Hof- und Universitäts-Buchhändler. стр. 117—119.
- ^ Statistica generale della Dalmazia edita dalla giunta provinzionale. Divisione IV: Popolazione. Fascicolo primo. Zara: Tipografia fratelli Battara. 1862. стр. 15.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
уреди- Тромеђа: Лактац Архивирано на сајту Wayback Machine (24. новембар 2020) (језик: српски)
