Милорад Милатовић

Милорад Миле Милатовић (Ваљево, 20. јун 1911Београд, 21. август 1997) био је учесник Народноослободилачке борбе, правник, друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије и дипломата СФР Југославије.

милорад милатовић
Milorad Milatović.jpg
Милорад Миле Милатовић
Датум рођења(1911-06-20)20. јун 1911.
Место рођењаВаљево
 Краљевина Србија
Датум смрти21. август 1997.(1997-08-21) (86 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
 СР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1934.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945.
ЧинГенерал-мајор у резерви
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је у Ваљеву, 20. јунa 1911. године. Пре Другог светског рата био је адвокатски приправник. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1934. године. Учесник Народноослободилачког рата (НОР) био је од 1941. године и налазио се на дужностима политичког комесара батаљона, заменика команданта Ваљевског партизанског одреда, члана Главног штаба НОВ и ПО Србије и Штаба групе НОП одреда западне Србије, као и на разним партијско-политичким дужностима у Србији.

После рата био је секретар Окружног Народноослободилачког одбора у Ваљеву. Потом је прешао на место помоћника министра унутрашњих послова у Влади Народне Републике Србије, Слободана Пенезића Крцуна, а од 1946. до 1953. године обављао је дужност начелника Управе државне безбедности (УДБ) за Србију.

Обављао је функцију секретара Извршног већа Скупштине НР Србије, пре него што је ступио у дипломатску службу, као амбасадор СФРЈ у НР Пољској и Канади. По повратку у Београд, био је секретар Скупштине СР Србије и Савезне скупштине СФРЈ и др. Био је члан Главног одбора ССРН Србије.

Имао је чин генерал-мајора ЈНА у резерви.

Године 1952. је објавио књигу Случај Андрије Хебранга.

Умро је у Београду, 21. августа 1997. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народног ослобођења, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден за храброст и др.

ЛитератураУреди


Претходник: Начелник УДБ за Србију (1946—1953) Наследник: