Отворите главни мени

Петар Комненић (18951957), професор историје и министар у влади НР Црне Горе.

Петар Комненић
Петар Комненић.png
Биографија
Датум рођења1895
Место рођењаПилатовци
Књажевина Црна Гора
Датум смрти1957
Место смртиБрезовик
ФНРЈ

БиографијаУреди

Рођен је 1895. године у селу Пилатовци, код Никшића. Отац му је био свештеник и племенски капетан Тодор Комненић. Дјетињство је провео у завичају гдје је завршио основну школу. Гимназију и Филозофски факултет (смјер историја) је завршио у Београду.

У Балканским ратовима је учествовао као шеснаестогодишњи гимназијалац-добровољац, а у Првом свјетском рату као студент добровољац у војсци Краљевине Србије. Заробљен је и интерниран у логор Болдогасон у Мађарској. Успио је да побјегне из тог логора са једним другом, али је ухваћен. Петар је поново побјегао и стигао је у Швајцарску.

После рата је као професор службовао је у неколико мјеста Краљевине Југославије, а највише је остао у Сарајеву. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је постао 1919. године.

Капитулација Краљевине Југославије затекла га је као резервног капетана и команданта батаљона у Сарајеву. Послије капитулације се вратио у Пилатовце. Када су у сусједним херцеговачким општинама почели усташки прогони Срба, организује прихват избјеглица и заштиту пограничних црногорских села, као и иприпреме за устанак у свом крају. Када је 1941. године формиран Бањско-вучедолски батаљон, Петар је постављен за његовог команданта.

Током 1942. године, постао је командант Ловћенског партизнског одреда, а у Петој црногорској пролетерској бригади командант Трећег батаљона. Тај батаљон је Петар успио током 17 дана да проведе без губитака од Зеленгоре до Прозора. По доласку у Прозор упознао се са пјесником Иваном Гораном Ковачићем.

Био је командант бихаћко-цазинског подручја, учесник Првог засједања АВНОЈ-а и једно вријеме командант корпусне војне области за Херцеговину.

После ослођења био је потпредсједник Владе Црне Горе, министар социјалне политике Црне Горе, предсједник Уставотворне скупштине Црне Горе и предсједник Народне скупштине НР Црне Горе.

Почетком 1949. године, послије Резолуције Информбироа, ухапшен је и заточен на Голом отоку, а најтежи део логор је прозван по њему „Петрова рупа“. Послије повратка са Голог отока, био је пензионер, а умро је од посљедица Голог отока у Брезовику 1957. године.

Иван Горан Ковачић му је посветио пјесму "Наша Слобода", Жарко Ђуровић "Рам за голооточку ноћ", Милош Остојић пјесму "Стазом времена" и Вукман Оташевић пјесму "Од злата вјешала".

Једна улица у Никшићу носи његово име.

Објављени радовиУреди

  • Краљевић Марко и његова личност у словеначким народним песмама, Гласник Југословенског професорског друштва, Београд, број 8, 1938-1939, стр. 598-604,
  • Насељавање Срба у Угарској и сеоба 1690. године, часопис Просвјета, Сарајево, 17/1933, број 9, стр. 212-215,
  • Истрага потурица по историји, традицији и Горском вијенцу, „Побједа“, Титоград, 7. јун 1947,
  • Стање у Херцеговини послије капитулације Југославије, часопис Историјски записи, Цетиње, 1948, број 3-4/48, стр. 139-144,
  • Сјећања на Саву Ковачевића, „Побједа“, Титоград, јун 1948
  • објавио и неколико приказа књига, као и извештаја о акцијама Бањско-вучедолског батаљона

ЛитератураУреди

  • Петар Комненић, живот и дјело, Београд 1994. година.