Портал:Биологија/Слика 2008.

2008.2009.2010.2011.2012.

Изабране слике

уреди

01. недеља

уреди
 


Један од видова сексуалне селекције је и интрасексуална (унутар једног пола) селекција,
овде приказана на примеру компетиције мужјака јелена („борба“ за превласт, женку...)


уреди

02. недеља

уреди
 


Воласова линија, названа по зоологу Алфреду Раселу Воласу, је замишљена граница
између два зоогеографска царстваиндомалајског царства и нотогее.


уреди

03. недеља

уреди
 
Албинизам настаје услед недостатка пигмената у кожи. Ово је релативно ретка појава,
али присутна код великог броја врста (приказан је албино алигатор).


уреди

04. недеља

уреди
 


Мутација Antennapedia код воћне мушице: уместо антена, развијају се ноге.
Мутација се дешава у Hox-генима, одговорним за нормалан ток развића.


уреди

05. недеља

уреди
 


Велике површине четинарских шума изграђују посебан биомски појас на северној земљиној
полулопти (тајге), али се налазе и на већим надморским висинама.


уреди

06. недеља

уреди
 


Мачји бркови су веома ефикасна и осетљива чула додира.


уреди

07. недеља

уреди
 


Јарко обојени морски пљоснати црв, Pseudoceros dimidiatus.


уреди

08. недеља

уреди
 


Капи росе на кактусу.


уреди

09. недеља

уреди
 
Осе, и уопште опнокрилци, имају велику улогу као опрашивачи биљака.


уреди

10. недеља

уреди
 


Плазмолиза је процес губљења воде из ћелија биљака, када се протопласт сакупља и одваја од ћел. зида.


уреди

11. недеља

уреди
 


Вресишта (вриштине) су посебан облик екосистема са веома карактеристичном вегетацијом, а развијају се у хладним пределима са маритимном климом.


уреди

12. недеља

уреди
 


Амазонске тропске кишне шуме су међу најугроженијим екосистемима планете.


уреди

13. недеља

уреди
 


Ембриологија је биолошка наука која истражује развиће организама од оплођене јајне ћелије
до адулта (на слици - развиће афричког слона).


уреди

14. недеља

уреди
 


Мимикрија је појава да једна врста подсећа изгледом на другу, несродну, врсту. На слици, мува која опонаша осу.


уреди

15. недеља

уреди
 


Паразитски протист Giardia lamblia, узрочник гијардијазе.


уреди

16. недеља

уреди
 


Разноврсни екосистеми копнених вода су међу најугроженијима широм планете.


уреди

17. недеља

уреди
 


Инсекти богомољке (Mantodea) се убрајају међу најбоље предаторе
захваљујући карактеристично обликованим предњим ногама, којима лове.


уреди

18. недеља

уреди
 


Пас, животиња коју често сматрају за најбољег човековог пријатеља.


уреди

19. недеља

уреди
 


Сићушна биљка сочивица (Lemna minor).


уреди

20. недеља

уреди
 


Чест пролећни призор - свици.


уреди

21. недеља

уреди
 


Полен различитих биљних врста поседује различите структуре и украсе на површини.


уреди

22. недеља

уреди
 


Вилински коњици (Odonata) су најприлагођенији ловци међу инсектима и веома брзи летачи.


уреди

23. недеља

уреди
 


Планктон


уреди

24. недеља

уреди
 


Индијски паун


уреди

25. недеља

уреди
 


Три типа ћелијске деобе: проста деоба (бинарна фиција) и два сложенија типа — митоза и мејоза.


уреди

26. недеља

уреди
 


Жарњаци


уреди

27. недеља

уреди


Корални гребен


уреди

28. недеља

уреди
 


Цвет вишње


уреди

29. недеља

уреди
 


Младунче корњаче излази из јајета


уреди

30. недеља

уреди
 


Лубеница


уреди

29. недеља

уреди
 


Орхидеја


уреди

29. недеља

уреди
 


Антарктичка ледена риба


уреди

29. недеља

уреди
 


Божур


уреди

34. недеља

уреди
 


Зелена морска корњача


уреди

35. недеља

уреди
 


Различите врсте јабука.


уреди

36. недеља

уреди
 


Врабац.


уреди

37. недеља

уреди
 


Вирус птичјег грипа приказан на електрон-микрографији.


уреди

38. недеља

уреди
 


Породица лавова једе афричког бивола.


уреди

39. недеља

уреди
 


Плодови и семена дивљег кестена


уреди

40. недеља

уреди
 


Перо је једна од главних карактеристика птица.


уреди

41. недеља

уреди
 


Гљиве су царство организама различитих облика и улога у екосистемима.


уреди

42. недеља

уреди
 


Нервне ћелије кичмењака су комплексне грађе, у складу са комплексним функцијама које обављају.


уреди

43. недеља

уреди
 


Ћелије плуте, онако како их је видео и нацртао Роберт Хук, проналазач микроскопа.


уреди

44. недеља

уреди
 


Током јесени, крошње листопадног дрвећа у областима умерене климе су разноврсно обојене.


уреди

45. недеља

уреди
 


Фосил трилобита, посебне групе зглавкара, из времена Силура.


уреди

46. недеља

уреди
 


Делиблатска пешчара, некада највећи пустињски/полупустињски екосистем у Европи,
данас је већим делом под вегетацијом шумо-степе и степе.


уреди

47. недеља

уреди
 


Троглобионти су организми који насељавају пећинске екосистеме. Услед одсуства светлости,
чуло као и органи вида (очи) су редуковани, као код човечје рибице.


уреди

48. недеља

уреди
 


Популарни напитак кафа прави се од семена истоимене биљке.


уреди

49. недеља

уреди
 


Крв кичмењака је ткиво система за циркулацију течности,
изграђено од крвне плазме и ћелија (на слици приказани еритроцити и један леукоцит).


уреди

50. недеља

уреди
 


Скенинг-електронска микрографија сложеног ока воћне мушице.


уреди

51. недеља

уреди
 


Формативни ефекат ветра и снежних падавина на стабла букви.


уреди

52. недеља

уреди


Мужјак моржа


уреди