Предраг Пипер

српски слависта и лингвиста

Предраг Пипер (Београд, 20. августа 1950Београд, 10. септембра 2021)[1] био је један од најпознатијих српских слависта[2], лингвиста и редовни професор Универзитета у Београду.[3]

Предраг Пипер
Predrag Piper.png
Предраг Пипер - портрет 2019.
Рођење(1950-08-20)20. август 1950.
Београд,  ФНР Југославија
Смрт10. септембар 2021.(2021-09-10) (71 год.)
Београд,  Србија
Пољефилологија, лингвистика, славистика, русистика, србистика
ИнституцијаФилолошки факултет Универзитета у Београду
Награде
  • Орден дружбы народов, Москва (1990)
  • Повеља „Радован Кошутић” Славистичког друштва Србије (2016),
  • Повеља Матице српске за неговање српске књижевнојезичке норме (2018) и др.
ПотписSignature - Predrag Piper.jpg

БиографијаУреди

Предраг Пипеp је рођен у Београду, где је започео основно школовање, које је завршио у Сремској Каменици, а гимназију у Новом Саду (1968). Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду (1973), где је потом радио као асистент (од 1974) и доцент (од 1983). На Филолошком факултету Универзитета у Београду је ванредни професор (1989) и редовни професор (1991). Магистрирао је 1975, а докторирао 1981.

Област интересовања и истраживањаУреди

Бавио се проучавањем граматичке и лексичке семантике у српском, руском и другим словенским језицима, питањима опште лингвистике, историје словенске филологије и другим славистичким и лингвистичким питањима.[4] Допринос је дао и у борби за веру, а аутор је десетина есеја-друштвених аналаза високог квалитета и значаја[5][6][7].

Чланство и уредништвоУреди

Члан је САНУ (дописни од 2003, редовни од 2012) и МАНУ (од 2015). У САНУ је иницирао оснивање два одбора и био (ко)уредник шест публикација тих одбора. Био је секретар Одељења језика и књижевности САНУ од 2013. до 2018, члан Председништва САНУ. Члан је више одбора САНУ. Био је шеф Катедре за руски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и управник Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Предавао је и на универзитетима у Москви, Петрограду, Вороњежу, Иванову, Сеулу, Сапору, Задру, Нишу, Скопљу, Љубљани. Потпредседник је Уређивачког одбора Српске енциклопедије. Био је главни је уредник часописа Јужнословенски филолог и часописа Зборник Матице српске за славистику. Члан уредништава и уређивачких савета више српских и иностраних научних часописа и зборника. Као председник организационог одбора (су)организовао је неколико међународних симпозијума: Београд (1988), Нови Сад (2005), Нови Сад – Београд (2010), Сапоро (2011). Од 1985. до 2013. био је члан, а од 2009. до 2013. председник Комисије за проучавање граматичке структуре словенских језика Међународног славистичког комитета. Био је потпредседник Међународне асоцијације професора руског језика и књижевности (19861990). Био је члан Матице српске, Српске књижевне задруге и Славистичког друштва Србије, као почасни члан.[3]

Признања и наградеУреди

Предраг Пипер је одликован бројним наградама и признањима.[8]

  • Орден пријатељства међу народима (рус. Орден дружбы народов), (Москва, 1990);
  • Плакета почасног члана Бугарског русистичког друштва (Софија, 1990);
  • Награда „Павле Ивић“ Славистичког друштва Србије (с коауторима Синтаксе савременога српског језика, Београд, 2007;
  • и са академиком Иваном Клајном за Нормативну граматику српског језика, Нови Сад, 2013);
  • Повеља „Радован Кошутић” Славистичког друштва Србије (2016);
  • Награда Библиотеке Матице српске „Златна књига” (2016);
  • Повеља Матице српске за неговање српске књижевнојезичке норме (2018);
  • Златна диплома Филозофског факултета у Новом Саду (2019).

БиблиографијаУреди

Библиографија Предрага Пипера обухвата 198 посебних издања, од чега су 31 монографије, универзитетски приручници, библиографије и приређена издања, 2 преведене књиге, 165 издања уџбеника и приручника за основну и средњу школу (више од педесет наслова), а преко 400 библиографских јединица су студије, чланци, прикази и др. Персонална библиографија П. Пипера до 2004. године (закључно са 2003,) објављена је у Годишњаку САНУ, Београд, 2004; стр. 519–546, а допуна и наставак те биобиблиографије (2004-2011) у Годишњаку САНУ, Београд, 2012.[9]

Посебна издања и универзитетски уџбенициУреди

  • Заменички прилози : (граматички статус и семантички типови) (1983)
  • Библиографија југословенске лингвистичке русистике : (19451975) (1984)
  • О преводима из руске књижевности : преводилачка читанка : (избор, типологија и библиографија критичких текстова) (1985)
  • Заменички прилози у српскохрватском, руском и пољском језику : (семантичка студија) (1988)
  • Библиографија југословенске лингвистичке русистике : (19761985) (1990)
  • Техника превођења : приручник за руски језик (1990) [Са Марином Петковић]
  • Увод у славистику 1. (1991, 1995, 1998, 2008)
  • Поглавља из науке о српском језику (1996)
  • Српскохрватски језик : основни курс (1996)
  • Језик и простор (1997, 2001)
  • Оглед српске морфосинтаксе : (у поређењу са македонском) (1997)
  • Предавања о јужнословенским језицима (1997)
  • Методологија лингвистичких истраживања : преглед и хрестоматија (2000)
  • Из славистичке ризнице : разговори с Предрагом Пипером / [разговоре водио] Милош Јевтић (2002)
  • Руски језик : изговор, граматика, конверзација, вежбе (2002) [Са Милом Стојнић]
  • Српски између великих и малих језика (2003, 2004, 2010)
  • Синтакса савременога српског језика : проста реченица (2005) [Са групом коаутора)
  • Асоцијативни речник српског језика (2005) [Са Рајном Драгићевић и Маријом Стефановић]
  • Граматика руског језика : у поређењу са српском (2005, 2012)
  • Библиографија српске лингвистичке русистике 19912000 (2006) [Са Биљаном Вићентић]
  • Јужнословенски језици : граматичке структуре и функције (2009) [Са Вјаром Малџијевом, Зузаном Тополињском, Мајом Ђукановић)
  • Трагом Речи : разговори са Предрагом Пипером [разговоре водио Милош Јевтић] (2009)
  • Обратни асоцијативни речник српског језика (2010) [Са Рајном Драгићевић и Маријом Стефановић]
  • Прилози историје српске славистике: биобиблиографска грађа (2011)
  • Лингвистичка русистика: студије и чланци (2012)
  • Нормативна граматика српског језика (2013, 2014, 2015, 2017) [Са Иваном Клајном]
  • Лингвистичка славистика: студије и чланци (2014)
  • Српски у кругу словенских језика: граматичка и лексичка поређења (2015)
  • Живот језика: разговори са Предрагом Пипером / Милош Јевтић (2015)
  • Прилози историји српске лингвистичке славистике: Друга половина ХХ века (2018)
  • Синтакса сложене реченице у савременом српском језику (2018) [Са групом коаутора]
  • Српска лингвистичка славистика друге половине ХХ века (2019)

Зборници који су му посвећениУреди

  • У простору лингвистичке славистике (2015)
  • Лингвистика и славистика у делу Предрага Пипера (2016)

РеференцеУреди

  1. ^ Тихи одлазак корифеја: ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ПРЕДРАГ ПИПЕР Приступљено 11.9. 2021.
  2. ^ Рељић, Митра. „Предраг Пипер: Живот ослоњен на добро”. Искра. Приступљено 15. 9. 2021. 
  3. ^ а б „Предраг Пипер”. САНУ. Приступљено 28. 11. 2019. 
  4. ^ „Наука као живот”. Планета. Приступљено 28. 11. 2019. 
  5. ^ Пипер, Предраг. „Предраг Пипер (1950-2021): О корономанији”. Стање ствари. Приступљено 15. 9. 2021. 
  6. ^ Пипер, Предраг. „Слово о новој визији за Србију”. Печат. Приступљено 15. 9. 2021. 
  7. ^ Пипер, Предраг. „Предраг Пипер: Изјаве председника Владимира Костића веома штете угледу САНУ”. Стање ствари. Приступљено 15. 9. 2021. 
  8. ^ „Академик Предраг Пипер: Ћирилицу су створили свети људи”. Јадовно. Приступљено 28. 11. 2019. 
  9. ^ „Библиографија Предрага Пипера”. Филолошки факултет у Београду. Приступљено 28. 11. 2019. 

Спољашње везеУреди