Разговор с корисником:Vojvoda/Архива 1

Поздрав, Vojvoda/Архива 1. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Vojvoda/Архива 1. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --Kaster 02:17, 22. септембар 2006. (CEST)

Чланци

ЗАШТО МИ БРИШЕШ ЧЛАНКЕ!!!!!!!!!?????????

Лепо је што се трудиш да напишеш чланке о археолозима. Али имам пар сугестија које би поправиле квалитет тих чланака, пошто у садашњем стању њима је потребно сређивање. Као прво потребно је да додаш викивезе на њих. Као друго требало би да се потрудиш да чланци добију неутралан (енциклопедијски) тон. Значи избегаваш пристрасне константације (погледај неку другу биографију). Такође препоручујем ти да прочиташ Википедија:Упутства --Јован Вуковић (р) 15:10, 2. новембар 2006. (CET)

Слике

Слику стављаш овако [[Слика:име_слике|мини|250п|десно|Опис слике]]. При томе ово мини је оквир, ово 250п је број пиксела (величина слике и можеш је повећавати или смањивати), ово десно је положај слике у чланку (можеш да је стављаш и лево, а у неким ситуацијама и центрираш). Само слику коју желиш мораш прво да пошаљеш на википедију. За слике ти предлажем д апогледаш Википедија:Упутства/Слике --Јован Вуковић (р) 15:18, 2. новембар 2006. (CET)

Слике поново :)

Овако. Прво кликнеш на слику на некој другој википедији. Онда је снимиш код себе на комп (десни клик на слику, сејв аз). Е кад то урадиш онда је пошаљеш на српску википедију. Шаљеш је тако што кликнеш на дугме пошаљи фајл које се налази са леве стране (ако не можеш да нађеш кликни овде). Код поља име фајла имаш опцију Броуз. Кликнеш на то и нађеш где се слика налази на твом компу. Поље Циљано име би требало само да се испуни оригиналним називом. Ако се то не деси онда напиши име које би желео да слика има на српској википедији. У пољу опис упшеш одакле си преузео слику, и даш неке податке о њој. Било би пожељно да даш и линк ка тој слици. И у пољу лиценца изабереш одговарајућу лиценцу (ону која се налази на датој википедији). Ако није понуђена онда кад снимиш слику кликнеш на уреди и ископираш нешто овако {{неки текст}} које се налази на другој википедији. То ти је око слања.

Е сад питање број 2 како одређујеш положај слике у тексту. Да би уопште убацио слику мораш да ставиш [[Слика:име_слике.jpg]] Е сад ако хоћеш да слика буде уоквирена додаш још и |мини (овако [[Слика:име_слике.jpg|мини]]). Тада се слика по аутоматизму ставља на десну страну и одређује се нека оптимална величина. Уколико желиш да повећаш или да смањиш величину онда додаш још и |300п (овако [[Слика:име_слике.jpg|мини|300п]] где овај број 300 можеш да смањујеш и повећаваш и тиме се величина слике повећава или смањује.). Уколико желиш да ти се слика налази са десне стране додаш |десно, а уколико желиш да ти се нађе са леве стране додаш |лево (овако [[Слика:име_слике.jpg|мини|300п|десно]]). И на крају уколико жлиш да напишеш нешто у оквиру испод слике додаш још |Неки текст (овако [[Слика:име_слике.jpg|мини|300п|десно|Неки текст]]). Наавно све ово можеш да ставиш на врх странице, негде између текста, на дно. Тиме одређујеш на којој "висини" странице ће да ти се нађе слика. Надам се да сам био од помоћи и да нисам много закомпликовао --Јован Вуковић (р) 11:29, 3. новембар 2006. (CET)

Коришћење табела - одговор

Прављење табела је једна од најтежих ствари на википедији. Многи од искусних корисника још нису у потпуности упознати са свим њиховвим могућностима. Па чак ни већинна администратора (укључујучи и мене :) ). Ипак нешто основно могу да ти покажем, а остало ћеш морати сам да "откријеш" гледајући примере табела на неким чланцима.

Ево најједноставнијег примера:

Да би добио овакву таббелу

наслов 1. колоне	наслов 2. колоне	наслов 3. колоне
1. ред, 1. ћелија	1. ред, 2. ћелија	1. ред, 3. ћелија
2. ред, 1. ћелија	2. ред, 2. ћелија	2. ред, 3. ћелија
3. ред, 1. ћелија	3. ред, 2. ћелија	3. ред, 3. ћелија

куцаш ово

{| class="wikitable"
|-
! наслов 1. колоне
! наслов 2. колоне
! наслов 3. колоне
|-
| 1. ред, 1. ћелија
| 1. ред, 2. ћелија
| 1. ред, 3. ћелија
|-
| 2. ред, 1. ћелија
| 2. ред, 2. ћелија
| 2. ред, 3. ћелија
|-
| 3. ред, 1. ћелија
| 3. ред, 2. ћелија
| 3. ред, 3. ћелија
|}

Наравно овај текст који видиш приказан у табели можеш да замениш било чиме.

Да би додао следећи ред копираш овај део |-
| н. ред, 1. ћелија
| н. ред, 2. ћелија
| н. ред, 3. ћелија где је н неки број реда.

Да би додао још неку колону тамо где су наслови колона додаш 4 (5,6...) и у сваком реду додаш по још једну ћелију (типа | 3. ред, 4. ћелија, | 3. ред, 5. ћелија ...)

Уколико будеш имао још неких питања око табела слободно ме питај. Или уколико ти на некој табели буде требала помоћ јави па ћу се потрудити да је побољшам :). И да извини за овако закаснели одговор, али нисам имао времена ових дана :) --Јован Вуковић (р) 22:16, 10. новембар 2006. (CET)

пар савета

Здраво, и добродошао. Приметио сам низ лепих и занимљивих чланака о филателији које си оставио. Не знам да ли си приметио, али још немамо чланак поштанска марка. :)

Пар савета... Када правиш нови чланак, додај ”интервики”, односно везе ка истим чланцима на осталим Википедијама. Ако одеш на одговарајући чланак на енглеској Википедији и кликне на уреди, на самом дну чланка ћеш видети о чему се ради. Додај везу на српски чланак (који си управо направио), а затим ископирај цео тај списак и убаци на дно нашег чланка. Не заборави да додаш везу на енглески чланак (и уклониш везу на српски). Ја сам ово средио на филателистичким чланцима, па можеш тамо да видиш о чему се ради.

Такође... Чланак можеш додати у неколико категорија, што није лоша идеја. Иза тачке, зареза и сл. стављамо размак, јер је тако куцан текст лакши за читање на рачунару. Датуме такође можеш да линкујеш и то није лоша идеја када је неки битам датум. На пример ако у чланку о првим српским маркама линкујеш 3. маја 1877. (рецимо :)), онда ће администратор моћи да са чланка 3. мај погледа везу ”Шта је повезано овде” и тако види твој догађај на списку догађаја за 3. мај, што је згодно за рубрику ”Догодило се на данашњи дан”. Лепо је и што остављаш везе ка другим мрежним местима. Ту секцију овде зовемо ”спољашње везе”.

Ако имаш још питања, слободно ми се обрати и пријатан и срећан рад! --Dzordzm 22:02, 29. новембар 2006. (CET)

Поздрав

Војводо, уз све похвале за добро сналажење и фине нове чланке итд. ево кратких коментара: Неформално је усвојено да имена светитеља иду без скраћенице Св. у наслову него да иде цела реч Свети (или Света) тако да Св. Александар I треба преместити. Затим код биографских чланака пожељно је постављати категорије Рођени @@@@ и Умрли @@@@ (то сигурно знаш како иде), а обрати пажњу и на страницу Википедија:Како постављамо интервики линкове. Такође драго ми је што си одлучио да средиш и списак папа, пожељно би било написати и чланке о папама јер их имамо само неколико до сада. Поздрав. --Ђорђе Стакић (р) 14:24, 23. децембар 2006. (CET)

Папе

Ево касним са одговором, али надам се да ће бити од користи:

1. Kako da napravim tabelu sa osnovnim podacima i slikom kakvu na primer imaju englezi: Најбоље да погледаш чланак Папа Бенедикт XVI и кликнеш на "уреди" и прекопираш почетак чланка који саджи шаблон, значи све до дела Његова ..., а потом промениш личне податке. Како ће изгледати можеш погледати кликом на "прикажи претпреглед".

2. kako da napravim bar u dnu strane gde moye da se bira papa prethodnik i sledbenik. Ово су тзв. низови, они су много једноставнији, нпр. одеш на чланак патријарх српски Герман (Ђорић) и видећеш при дну чланка, овако нешто:

{{низ|
пре=[[Патријарх српски Викентије|Викентије]]|
списак=[[Списак српских патријарха|патријарх српски]] 
[[1958]] - [[1990]]|
после=[[Патријарх српски Павле (Стојчевић)|Павле]]
}}

Поздрав и ако имаш још питања слободно питај! --Ђорђе Стакић (р) 08:05, 29. децембар 2006. (CET)

---

Размак

Једна сугестија: када пишеш чланак требао би после сваког знака интерпункције (тачке, запете, уѕвичника, упитника, заграде итд.) обавезно да ставиш размак (знаш оно, један ударац по размакници). То је правописно правило које, осим правописне функције, има и естетску.

Поздрав.

--делија 09:29, 29. децембар 2006. (CET)

ЈЧД

Хмм, неко треба да постави табелу за јануар. Ајде видећу да ја то одрадим сутра уколико ти се не жури --Јован Вуковић (р) 23:53, 6. јануар 2007. (CET)

• Ево Саша Стефановић је решио проблем. Написао је и упутство како уређујеш страницу --Јован Вуковић (р) 16:36, 7. јануар 2007. (CET)

Слика Херберта Маркузеа

Претпостављам да си је преузео са енглеске Википедије. Тврди се да је са сајта marxists.org, према чему би била у јавном власништву, осим ако је другачије напоменуто. То значи да морамо да будемо у стању да проверимо да ли је другачије напоменуто код конкретне слике. Да ли можеш да додаш на страну за опис слике везу ка месту на овом сајту где се налази ова слика - ја нисам успео да нађем? --Dzordzm 01:39, 10. јануар 2007. (CET)

Токијски процес

Драго ми је да још неко ради чланке о међународном кривичном праву. Занима ме да ли си завршио са радом на чланку?Ако ниси јави ми кад јеси, а ако јеси да га онда и ја мало погледам ако треба. За почетак могао би да ставиш шаблон Међународно кривично право (као што има Нирнбершки процес) јер се ово суђење налази на том шаблону. Ја бих ставио, али нисам сигуран да не радиш још на чланку.Велимир85 02:42, 20. јануар 2007. (CET)

Средио сам текст, у суштини само козметичке промене. Молио бих те само да имена дајеш у пуном облику и нема никакво г разлога да подебљаваш имена и бројке. Такође, не заборави да категоришеш чланак. Све остало је ок. Поз и све најбоље, Велимир85 23:10, 30. јануар 2007. (CET)

Није наведен извор за Слика:Srpskagardailidza.jpg

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Srpskagardailidza.jpg. Међутим, видим да на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији (погледај означавање ауторског права ниже). Ако ниси ти сам(а) творац датотеке, мораш да наведеш где си је добавио(добавила) тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Ако си ти направио(ла) или снимио(ла) слику, аудио или видео, онда можеш да употребиш ознаку {{гфдл-ја}} да би предао(ла) рад под GNU FDL лиценцом. Ако верујеш да испуњава услове за поштену употребу, употреби на пример ознаку {{поштена употреба у|име чланка}} или неку од других ознака наведених на Ауторско право#Поштена употреба. За комплетан списак ознака за ауторска права које можеш да употребиш види Википедија:Шаблони/Ауторско право.

Ако си послао(послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео(ла) изворе и ознаке. Списак датотека које си послао(ла) можеш да погледаш овде. Слике без извора и ознаке могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено на Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Ако имаш било каквих питања молим те постави их на страни намењеној за то. Хвала. ¡¿Кале?! 20:08, 25. јануар 2007. (CET)

ВП:ЈЧД

Ок, средићу. Мислим да знам како треба урадити, иако је саша нешто мењао. --Јован Вуковић (р) 19:33, 5. фебруар 2007. (CET)

Слика:Јеврејскимузеј.jpg

Ова слика је наводно твоје дело. Осим ако је ти ниси усликао и дао сајту музеја за њихову презентацију, ја сумњам да си је ти погрешно обележио односно присвојио иако твоја није. Молим те, још једном размотри да ли је ова слика стварно твоје дело, и о томе ме обавести. У складу са важећом политиком употребе слика терет обележавања је на теби а намерно погрешно обележавање може бити санкционисано забраном слања слика. Ја знам да је ово досадан посао који се можда чини беспотребним, али је нажалост нужан. И веруј ми, не чини ми никакво посебно задовољство да те овим смарам, али шта се мора - мора се. --¡¿Кале?! 02:37, 6. фебруар 2007. (CET)

Sastanak u nedelju, 18. februara

Здраво. Позивам те да дођеш на састанак у недељу, 18. фебруара 2007. поводом две године од формалног постојања наше заједнице (15. фебруара 2005. смо се први пут видели уживо). Састанак ће се одржати у трибинској сали Дома омладине од 17 часова (улаз из Македонске, први спрат, просторија до Америчког кутка). --Милош Ранчић (р|причај!) 18:43, 14. фебруар 2007. (CET)

Ако си у прилици да стигнеш, обавезно погледај чланак Википедија:Уживо/недеља, 18. фебруар 2007. и самопозови се да даш неку идеју за причу. Такође, на састанке обично носимо пиво и слично :) --Милош Ранчић (р|причај!) 18:43, 14. фебруар 2007. (CET)

Слика:Manifestation-1960.jpg

Када преносиш слику са друге Википедије, пренеси и лиценцу. Та лиценца може имати и одређене захтеве који морају бити испоштовани. На пример, пошто је ова слика издата под "Attribution-Share Alike" лиценцом (види en:Image:Manifestation-1960.jpg, мора се навести њен извор.

Пошто си навео да је слика са енвики (мада ниси оставио адресу), ја сам ово успео да исчепркам, али генерално није лепо да неко мора иза тебе да иде и сређује :) --Dzordzm 00:48, 20. фебруар 2007. (CET)

Деколонизација Африке

Видећу да помогнем, колико ми слободно време буде дозвољавало --Јован Вуковић (р) 14:25, 22. фебруар 2007. (CET)

Где ме нађе, Војводо

Написасте чланак о човеку који ме је равно пет пута обарао из Историје Средњег века у Нишу. Мала шала, наравно, јел беше то веома давно. Професор Бане Милутиновић више не предаје ни на једној катедри Историју средњег века јел се разболео. Напишите у његовим делима још и: "Извори за историју средњовековне српске државе" и "Извори за историју Националне историје до 12 века" и његов докторат у Фиренци.

Поздрављам те --Корисник:А.Динчић

Ратни злочини

Што се мене тиче нема проблема, само ћеш видети да су међународне норме буквално исте као и наше, само нису раздвојене на више дела него се набрајају заједно (нпр. у Римском статуту). Женевске конвенције су практично преписане у наше закоднодавство. Тако да би можда било боље написати које су евентуалне разлике у односу на нас него радити све и практично дуплирати текст. А наслов чланка нека остане исти, само да се раздвоје поднаслови. И на ен вики није обичај да се решења у појединим законодавствима цепају на више чланака, већ се одвајају поднасловима. Поздрав, Велимир85 13:44, 27. фебруар 2007. (CET)

Рањеници, болесници, итд.

Здраво, видим да си поново поставио овај чланак. Овакав наслов објективно не одговара енциклопедији. У принципу, чланак се бави тиме шта Женевске конвенције имају да кажу на ову тему и зато сам га пребацио унутар чланка "Женевске конвенције". Тексту је такође потребно прерађивање на енциклопедијски тон.

Ако желиш можеш да наставиш разговор о овом чланку, али немој поново постављати чланак на исто место. --Dzordzm 23:42, 1. март 2007. (CET)

Само напред!

Сматрам да је и ред био да се неко тога лати. СВАКА ТИ ЧАСТ! Види, кад наравно стигнеш дотле да некако укоплиш и мој прилог - Битку код Араса. Колико ми обавезе - и личне а и према чланцима које сам започео - буду дозвољавале, помагаћу Ти.

Поздеав.

--Нерон 21:58, 2. март 2007. (CET)

Ја се пријављујем за тим филателија--Fica Blok38 (разговор) 10:06, 3. март 2007. (CET)

Сјајни текстови

Ајде молим те додај разлоге за уклањање са списка оним чланцима што си их предложио. По правилу мора да се наведе и разлог код предлагања, међутим нико то до сад није приметио. --СашаСтефановић • 01:31, 18. март 2007. (CET)

Референца

Референцу у текст постављаш тако што на месту где хоћеш да ти се појави онај број додаш <ref>НЕКИ ТЕКСТ КОЈИ ЋЕ ДА СЕ НАЛАЗИ НА ДНУ; САДРЖАЈ РЕФЕРЕНЦЕ</ref>. После на дону направиш наслов референце и додаш <references/>. То би требало да буде то --Јован Вуковић (р) 02:24, 24. март 2007. (CET)

Африка

Видела сам и морам ти речи да ми је пре свега драго што видим да озбиљно приступаш писању чланака и трудиш се да то буде онако као треба. Морам нешто да те питам, јер не могу да схватим чему помињање срба и српског национализма и његовог тумачења у Европи у једном чланку о Африци. Конкретно, ова реченица ми није јасна.

Етничка лојалност ове врсте била је слична национализму Ирске и Пољске у 19. веку али када штампа пише о српском национализму у Европи, она пише о племенској припадности народа Ибо у Африци.

Знам да си ставио и референцу и не сумњам да је изјава тачна, али нисам баш сигурна да је на правом месту. Била бих ти захвална ако би ми објаснио разлог зашто си то ставио у текст. --Maduixa kaži 19:10, 26. март 2007. (CEST)

---

Izvini ako sam dosadna, ali moram da prokomentarišem ceo taj pasus. Mislim da bi trebalo da ga preradiš, jer ovako kako stoji, nema nikakvog smisla. Citiram:

Африканци су имали осећање солидарности са онима који долазе из истог места, говоре истим језиком, имају исти начин живота и можда заједничко искуство одређеног локалног облика колонијалне владавине. Етничка лојалност ове врсте била је слична национализму Ирске и Пољске у 19. веку али када штампа пише о српском национализму у Европи, она пише о племенској припадности народа Ибо у Африци. [5] Оваква употреба термина племе је врста културног шовинизма и она доводи до огромне заблуде. Она изобличава основне сличности међу социјалним процесима у Африци и другде. Данас историчари избегавају племе као термин за анализу. Оно маже да има и сувише значења да би било од користи сем за описивање далеких предачких лоза у номадским друштвима.

Pod jedan, u prvoj rečenici pre će biti osećaj a ne osećanje, jer obično imamo osećaj pripadnosti nekoj grupi bilo da se radi o naciji ili rasi ili šta već, ne osećanje. Zatim ečenice koje se nižu nemaju mngo veze jedna sa drugom. Druga rečenica, ova za koju sam te pitala, ima smisla i povezana je sa provom ali do reči ALI. Pominjanje tumačenja srpskog nacionalizma u Evropi nema nikakve veze sa afričkim nacionalizmom u ovom pasusu i ni na koji način ga ne objašnjava. Dalje, stavljaš referencu,(5), ali umesto reference - knjige - vidim neko objašnjenje koje opet ne znam kakve veze ima sa afričkim nacionalizmom. Dalje kažeš: Ovakva upotreba termina pleme... Ali nigde pre toga ne pominješ KAKO se to koristi termin PLEME. Po prvi put koristiš termin pleme u toj rečenici. Dakle, govoriš da "OVAKVA" upotreba termina pleme je vrsta kulturnog šovinizma, a nigde se ne vidi konkretno ta definicija plemena koja je kulturni šovinizam. Ceo ovaj pasus izgleda kao da su samo stavljene nasumično prepisane rečenice iz nekog drugog, opširnijeg teksta, ali bez ikakvog reda i smisla. Dalje, Rečenica iz "reference" bi trebalo da stoji u samom tekstu, a u referenci da navedeš izvor iz kog si uzeo tu rečenicu, ili pasus. Iskreno se nadam da se nećeš uvrediti i da ćeš uzeti u obzir moje primedbe, jer ih zaista dajem u najboljoj nameri, bez ikakve želje da omalovažavam tvoj rad (Bože sačuvaj!). Članak je zaista dobar, i vidi se da si dosta truda uložio u njega, pa iz tog razloga mislim da bi trebalo popraviti sve što je za popravljanje. --Maduixa kaži 22:15, 26. март 2007. (CEST)

---

Хеј, Војводо =) ако други корисници примете чланак, предложиће га. Ако га не примећују ... па што да га гурамо ми који смо аутори? :Р Шалим се само... елем, ја ћу остати уздржан као и у почетку, има ту још да се ради :) али то је само мој глас. Мени се чланак допада, као и тема коју покрива, но нека други дају гласове за избор ;) Ако будем имао времена ових дана, и ја ћу се потрудити да нешто додам (или макар да укажем на детаље које треба дорадити), сад сам у неким другим водама 8) Толико од мене... Е да, молим те немој накнадно да мењаш оно што си написао на мојој страни за разговор, збуњујеш ме тако и притом уклањаш материјалне доказе историје (а о историји пишеш, не?) .) и... потписуј се на странама за разговор :) и... желим ти успешан даљи рад на вики :) --Wlodzimierz 01:05, 27. март 2007. (CEST)

Африка

Па Војводо, ја баш из поштовања према твом раду нисам хтела да ја бришем, него да то остваим теби, јер ти знаш најбоље шта си хтео да напишеш. Није никаква реткост да при писању, кад се реченице више пута поправљају, заборави да се уклони или дода нека реч која је кључна за смисао исте. Они који доста пишу знају о чему говорим. Ако мислиш да реченицу треба избрисати, избриши је ти, нема никакве везе што чланак само ти уређујеш.--Maduixa kaži 11:41, 29. март 2007. (CEST)

Филателија

Имам један чланак о филателији који сам написао пре пар месеци, који ћу сада пустити. Нисам задовољан насловом. Мислим да је интересантан. Промени му наслов, споји га са неким другим, подели на више, ако мислиш да треба. Лично мислим да је то целина. Можда може и остати такав. Ако мислиш да није енциклопедијски можеш га и обрисати нећу се љутити. Стави и клицу. Ја незнам коју би ставио. Нисам га повезао са неким чланком на интервики, јер нисам видео сличан. Немој да оде у сирочиће. Нисам у могућности да радим у тиму, али мислим да ће и ово користити. Поздрав --Drazetad 12:05, 29. март 2007. (CEST)

Извини нисам морао раније да се јавим. Тачно је да код нас нема никаквих издања за пропаганду филателије осим Каталога који је сваке године исти са додатком нових издања,(незнам да ли излази још часопис "Филателиста" али и он је доста оскудан) али има у свету. Свака озбиљнија земља издаје филателистичку литературу. По мени је најбољи месечник којег идаје немачки Михел. Ту има поред новитета целог света, разних издања одређене тематике и доста чланака са разним темама из филателије. Имао сам укоричене све те часописе од 1975 до краја 1999 и прошле године сам их поделио неким клинцима из комшилука. Ја се полако искључујем из филателије, јер моји синови нису заинтересовани за њу, а она коју сам гајио сада је прескупа. Пошто си у филателији већ дуже како кажеш, вероватно идеш на састанке филателиста (мислим да се још одржавају сваке недеље у Савезу слепих изнад Славије), а постоје и два велика скупа филателиста пролетњи и јесењи у хотелу Славија. То није Сајам антиквитета него баш "сајам" филателије. Ако ниси био на овим недељним састанцима распитај се у продавници филателије у стакленцу на Тргу републике да ли се још окопљају, када и где. Тамо разговарај о истој ствари са више људи јер су то већином трговци, па сваки хвали своје, а знају и да лажу, поготово ако имају нешто од тога што те интресује. Знам да Ти нисам много помогао. Поздрав--Drazetad 12:14, 1. април 2007. (CEST)

Тачно је они су издавали поред месечног часописа, који је био бољи од нашег и неке књижице, али то Ти нисам помињао јер незнам да ли још излази. Можда би могао питати ону Фрнаку и Франце са хрватске вики (понекад се мува и овде) само да провери и да те повеже са неким.--Drazetad 15:38, 2. април 2007. (CEST) ПС. Онај мој чланак је завршио у сирочићима.

Ловци

Нажалост стегле су ме обавезе на факултету тако да сам морао да одложим почетак рада на чланцима. Надам се да ћу почети са писањем после априлског рока.

Поздрав

PS

То неће бити ништа спектакуларно, намеравао сам да преводим текстове са енглеске њики (мислим да је глупо глумити већег католика од папе :)). У почетку би то биле скраћене верзије, а кад бих имао више времена на располагању, додатно бих их проширивао.

Рио 20:02, 1. април 2007. (CEST)

Tvoj sjajan članak

Izabereš jedan tvoji članak koji ti se sviđa (i nakome si radio). Naprimer sa Španijom. Stisni posle uredi i kopiraj ovo dole. Stavi posle to kopirano na tvojoj strani. Ako neumeš kontakitiraj me i ja čum ti napraviti (nemoj zaboraviti meni da kežeš koji članak da ti ubacim). --MarkoMartinović 21:36, 3. april 2007 (CEST)

Мој сјајан чланак

Шпанија

Застава Шпаније

Шпанија је југозападна европска држава, граничи се са Португалом на западу и Француском и Андором на североистоку. Излази на Средоземно море на југу и истоку и Атлантски океан на северу и северозападу, европски део Гибралтара граничи с Шпанијом. Главни град је Мадрид. У саставу Шпаније се такође налазе и два архипелага: Балеарска острва у Средоземном мору и Канарска острва у Атлантском океану. Сеута и Мелиља (две енклаве на северу афричког континента са статусом аутономних градова), као и Ливија (енклава у француским Пиринејима), такође припадају шпанској држави.

Шпанија је чланица Уједињених нација, Европске Уније и НАТО савеза.

даље...

Сјајни

Замолио бих те да не закључујеш сјајне чланке уколико не знаш како се то ради. Наиме, не треба само додати да је чланак изабран и то је то. Треба написати вест у Актуелностима, додати тај чланак на неколико шаблона како би се појављивали на главној страници, додати шаблон на самом чланку да је изабран и на крају, сутрадан архивирати гласање на страници Сјајни текстови/Гласање. Покушај следећи пут пратити ово што сам написао и све ће бити у реду. --СашаСтефановић • 14:15, 4. април 2007. (CEST)

Незнам

Сад разумем. Незнам ни ја, како сам ја то смањио ваљда је аутоматски смањило. Нити ја незнам дали може то све у један оквир, ипако нов сам ја на википедији. Хвала на поштењу. Поз. --МаркоМартиновић (разговор) 22:30, 5. април 2007 (CEST)

Правило

Здраво Војводо. Управо прочитах правило на страници Википедија:Сјајни текстови/Правила где се јасно каже да само администратори могу да отворе гласање за уклањање са списка сјајних чланака. Нисам сигуран јеси ли ти администратор? Али ако ниси, јасно је да покренута гласања могу бити затворена по изгласаним правилима. --Поки |разговор| 22:43, 6. април 2007. (CEST)

За такве проблеме користи ТРГ или корисничке стране за разговор администратора с којим си ,,близак" и сигуран сам да ће ти изаћи у сусрет. Покушај тако да не би кршио правило. --Поки |разговор| 22:49, 6. април 2007. (CEST)

No problem...

Nema problema. Malo mi je glupo da neko ne može da predloži sam svoj trud, kao da je to pa sada neka sramota. Pogotovu mi je glupo to pravilo u situaciji u kojoj se nalazimo, kada nam fale članci, al ajd... Hvala na razumevanju:)

BTW.. Ne znam da li je bilo slučajno )verovatno jeste), ali čini mi se da si stavio dva svoja glasa za almogavere... Ispravi to pre nego što počnu da da te prozivaju...:):):)--Maduixa kaži 23:00, 6. април 2007. (CEST) PS: Dodaj ti molim te ma glasanje ovo što ti Poki zamera. Iako možda realno nemamo šanske da bilo šta promenimo, da ne bude da ipak nismo pokušali. Ne vidim zašto ne bi običan juser mogao da predloži članak za skidanje zvezdice. Ako je i mlad i zelen ili glup i nema pojma, predlog se neće izglasati i mirni đaci. A ovako, treba da 1)čekaš na administratore, koji ponekad nisu tasko ažurni 2) Isto kao i za skidanje uslova od dva administratora - ako je administrator, to mi ne garantuje da se razume u temu o čemu govori članak. Ja sam trenutno na putu (u stvari, u Bgd sam) i biću malo zauzeta (a i nemam pristup internetu kao da sam kod kuće), ali ću se potruditi da ipak malo virnem i vidim kako se odvijaju stvari. --Maduixa kaži 23:07, 6. април 2007. (CEST)

Сјајни чланци о српским великанима

Теоријски гледано ствари стоје како ти кажеш. Међутим у пракси је много лакше доћи до информација о интернационалним великанима - једноставним превођењем са енглеске Википедије. Осим тога о њима има много више и на Интернету који већина од нас користи као један од најважнијих ресурса при писању нових чланака. Теоријски гледано може се написати много боља биографија Саве Текелије или Јована Цвијића или Милутина Миланковића, али је велико питање колико се неко озбиљно бавио њиховим биографијама и где се ти подаци сређени могу наћи. На Интернету свакако не више од онога што сада стоји у тим чланцима (слично и за Милицу Стојадиновић Српкињу, Михаила Петровића Аласа, Слободана Јовановића, Стојана Новаковића и сл.). Алтернатива је да се зађе по архивама и неким давним ретким часописима не би ли се тамо нешто нашло, али онда се то већ претвара у истраживачки рад а не у инстант писање за Википедију. Наравно да би добро било да ми имамо знатно боље чланке о домаћим славним личностима, али је сасвим извесно да се ситуација неће тако битно и тако брзо поправити по том питању. --Ђорђе Стакић (р) 23:18, 7. април 2007. (CEST)

Odgovor

Ah, neznam kako da ti detaljno objasnim, ja sam dizajn uzeo sa portala Портал:Историја направио сам нове кутијице и склопио их у једно. Види под "уреди" моју страницу, и те кутијице-шаблоне... --Орловић 13:24, 9. април 2007. (CEST)

Прекратак

Па, нисмо још увек у ситуацији да уклањамо са списка чланке који су дугачки по три-четири екрана. Немамо још увек 366 изабраних чланака. Преко тога, неки краћи чланци су знатно боље обрађени по другим категоријама од знатно дужих чланака. Узмимо, изузетно дугачак чланак Други светски рат, иако јесте добар, нема ниједан извор. Ако бисмо закерали по свим категоријама, остало би нам два до три изабрана чланка. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:40, 9. април 2007. (CEST)

Наравно, кад се квалитет чланака побољша, нормално је да ће нам се критерији повећати. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:40, 9. април 2007. (CEST)

Рад на Википедији је процес и оно што нам је данас довољно добар чланак за изабрани, сутра не мора бити. --Милош Ранчић (р|причај!) 16:21, 9. април 2007. (CEST)

Добро је то чиме се бавиш и немам ништа против тога што инсистираш на уклањању чланака који по теби нису довољно дуги. Једино би било добро да унесеш и неке друге критерије (повезнице, литература, стил...). --Милош Ранчић (р|причај!) 16:21, 9. април 2007. (CEST)

Тачније, могао би да направиш страну Википедија:Идеални чланак и у њему започнеш са описивање критерија за један идеални чланак (мада ће и они временом расти). Потом анализирај који од изабраних чланака не испуњавају које критерије и анализирај ситуацију (опиши је у неком потчланку, нпр. Википедија:Сјајни текстови/анализа стања за април 2007.). Покушај, потом, да средиш оно што недостаје чланцима (нпр. ако нема повезница, њих можеш додати; ако нема литературе, а познајеш област, додај је итд.). У односу на то преради анализу, па изнеси своју анализу на Трг како би и други могли да знају какво је стање. --Милош Ранчић (р|причај!) 16:21, 9. април 2007. (CEST)

Кад нешто не ваља, неопходно је установити шта не ваља и установити како то решити. Пошто си кренуо да се бавиш дубље изабраним чланцима, онда је логично да ти будеш тај који ће направити анализу ситуације и предложити решења; наравно, и позвати друге да учествују у том процесу. То значи да си већ стигао дотле да Википедију посматраш као свој пројекат у целости, а не као средство за промоцију себе или својих парцијалних идеја. И то ми је, наравно, драго. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:47, 9. април 2007. (CEST)

С друге стране, многим људима је важно да баш њихови чланци буду изабрани. То јесте корисно у смислу мотивације за прављењем добрих чланака, али ту увек може да се поткраде сујета, на основу које људи теже да макар какав да је -- њихов чланак буде изабрани. (Наравно, не говорим о чланцима који стварно јесу добри.) Е, сад. Какав ко однос има према Википедији представља његов/њен лични проблем. Добро је да сви посматрају Википедију као свој пројекат, а не као средство, али није нужно. Зато и служе изјашњавања, конкретно, да ли је неки чланак довољно добар да буде изабрани или не. На нама осталима је да констатујемо да ли тај чланак довољно ваља или не. Другим речима, не треба деморалисати људе од изношења на изјашњавање да ли је неки чланак довољно добар да постане изабрани. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:47, 9. април 2007. (CEST)

Ako sad spremas dubrovacku...

... Mozes i da napises slobodno poneku rec o Zlatinim delima. Znaci, clanak bi trebalo da se zove "Dzivo Gundulic, kralj ilirske poezije". I sl. Naravno, ako imas vremena. I, naravno, posto opises znacajne pisce i znacajna dela dubrovacke, dalmatinske i bokokotorske knjizevnosti. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:38, 9. април 2007. (CEST)

Наравно...

Али бре не постизавам:):):):) Сад сам у Бгд, и од следеће недеље нећу имати приступ интернету као до сада. Тако да ће то морати да причека кад се вратим кући. Већ сам ја била постављала неке, ал не знам на крају шта је било с њима...--Maduixa kaži 15:21, 11. април 2007. (CEST)

Спорт

Статистичке податке узимам са интернета, мање из литертуре., а остало из своје некадашње активности играчке, судијске и спортског радника. Деца су ми у својим категоријама били прваци државе па сам и уз њих сазнао доста. Купујем свакодневно спортску штампу и остављам интересантне чланке. Избегавам чланке о фудбалу и кошарци. Изгледа да ипак лоше пишем. Чланак о светском првенству у кросу од пре месец дана иако сам први објавио резултате од свих википедија завршио је у сирочићима као још 25 сличних чланака. Нико ми се није обратио да ми каже шта није у реду. И онај чланак о филателији још је у сирочићима. Ја радим доста споро јер не баратам баш најбоље са рачунаром, који сам научио користити кад сам отишао у пензију. Имам и проблема са енглеским због изговора имена. Постоји и тим за спорт али ми се никад нико није обратио да ми каже то је добро или није добро. Направим чланак Ватерполо репрезентација Русије жене, испрваве ми у Женска ватерполо репрезентација _Русије. Аналогно томе нашишем нови чланак Мушка репрезентација Русије, а он труне у сирочићима, а чланак Ветеропло репрезентација Србије који се сатоји само од реченице да ватерполо репрезентација Србије представља Србију у ватерполу (епохално откриће) је добари сл. Ниси ме треба питати, јер ја се распричах. Извини. Поздрав---Drazetad 23:49, 12. април 2007. (CEST)

Техничка питања и још по нешто

• величина слова у референци - мислим да се то не може подешавати
• референце у два стубца:

<div class="references-small" style="-moz-column-count:2; column-count:2;">

<references />

</div>

Само ово користиш кад имаш мало више референци, али мислим да се то подразумева, па и није било потребе за коментаром .

• Набрајање - Уколико мислиш на набрајање типа које си ти ставио на мојој страници за разговор и овај који ја сада користим то су * и #. * показује коцкице, а # редне бројеве (само код # не смеш да користиш ентер у неком тексту јер после набрајање почиње изнова.
• Нови сјајни - Мењаш шаблоне Шаблон:Изабрани/1 и Шаблон:Изабрани/2 (први је тренутно Кипар а други Наполеон)
• Умањена верзија чланка - ово нисам разумео, можеш ли ми дати неки пример где је неко то већ урадио или ми мало детаљније објаснити?
• Могу што се тиче сређивања и обликовања текста. Што се садржаја тиче ту сам слаб. Хтео сам сам и реаније да ти помогнем али видим да ниси завршио са радом. Ако хоћеш могу да почнем да додајем повезнице и сл. у одељке који су готови, али мораш ми рећи да ли могу да кренем одмах или хоћеш још да проширујеш одељке. У сваком случају могу и касније када завршиш са писањем чланка да средим.
• Уколико те још нешто интересује слободно питај. --Јован Вуковић (р) 11:15, 13. април 2007. (CEST)

Ок пробаћу да средим мало данас. Што се тиче умањене верзије направиш подстраницу у свом именском простору типа Корисник:Vojvoda /Изабрани и ту стављаш шта хоћеш (правиш исто као шаблон, ако не знаш како копирај Корисник:Д Орловић/Изабрани и замени онај текст само твојим. --Јован Вуковић (р) 13:20, 13. април 2007. (CEST)

Па када то направиш додаш {{Корисник:Vojvoda /Изабрани}} на своју корисничку и садржај шаблона ће се појавити код тебе --Јован Вуковић (р) 13:53, 13. април 2007. (CEST)

• Можеш да поставиш и више шаблона, али ако хоћеш да имаш заједнички оквир око њих и сл. било би најбоље да погледаш како изгледа неки портал, па да само мењаш делове у њему или нечију већ постојећу корисничку страницу, пошто је тешко направити сам нешто сложено --Јован Вуковић (р) 07:38, 17. април 2007. (CEST)

У вези слика

1. историјске слике - зависи од земље/аутора - У САД је све што је настало пре 1923. у јавном власништву; Краљевина Југославија је 1930. приступила Берншкој конвенцији о заштити литерарни и ликовних радова, тако да се треба распитати за законодавство пре тог периода.
2. Хмм, музеји. Проблем са музејима је што могу да излажу и дела која нису у њиховом власништву или над којима не држе ауторско право, а да их истовремено умножавају/позајмљују у научно-истраживачке и образовне сврхе (уз евентуалну надокнаду аутору).

Рекао бих да на то питање нема једнозначног одговора, него да то зависи од случаја до случаја. Међутим, ако баш желиш да покушаш, саветовао бих ти да се упознаш са условима ГЛСД лиценце (слобода умножавања, мењања и зарађивања на том делу, уз помињање аутора и навођење лиценце, укратко) да би знао да објасниш услове при комуникацији са датим музејом, а требао би нам и неки "писани траг" о томе - имејл у којем се виде заглавља/сервери преко којих је писмо путовало (као на пример овде или овде). Ако мислиш да шаљеш имејл, почни од Википедија:Писмо вебмастерима, с тим да би ту требало додати и експлицитно помињање слика (писмо је у том погледу застарело). Ако је комуникација пак физичка, опет би нам требао неки званичан документ тј. нешто на шта би се могли позвати у случају евентуалног спора (да имамо макар и скенирани документ као овде)- људи мењају радна места, документација се загуби, усмени договори се забораве поменути/не желе продужити итд. Дакле, ваљало би да постоји неки траг о договору.

Толико ми за сада пада на памет. Надам се да сам бар неке ствари појаснио, али ако имаш питања, слободно ми се обрати. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 21:25, 15. април 2007. (CEST)

Latinska Amerika

E, bas lepo sto si odlucio da pises o oslobodjenju...Mislim da je najbolji naslov borba za nezavisnost Latinske Amerike. Mozda ti se i ja pridruzim kad se vratrim kuci.--Maduixa kaži 11:13, 17. април 2007. (CEST)

U vezi slika (i dalje)

Samo da se javim da nisam zaboravio - trenutno pokušavam da iskopam neke starije zakone koji su regulisali autorsko pravo (konkretno - SFRJ, a ako uspem i ranije), pa da formalizujem u neke opšte smernice (kad, šta i pod kojim uslovima može da pređe/je prešlo u javno vlasništvo itd), kad već nemamo pravnike koji se bave time. Čitamo se još. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 09:01, 18. април 2007. (CEST)

Литература Други светски рат

Други светски рат 1-3 од Народне књиге тешко да се може наћи у некој од београдских књижара. Ја сам је купио од другара. Можда би могао да пробаш у књижари антикварници у Кнез Михајловој улици, преко пута Филозофског факултета. Што се остале литературе тиче, на нету постоји неколико сајтова са којих можеш бесплатно скинути доста књига о Другом светском рату у Пдф формату (наравно, углавном на енглеском језику). До сада сам скинуо гомилу књига на ову тему, па ако хоћеш, могу ти нарезати један ДВД, само реци која те област конкретно занима и када можеш да га преузмеш. Ако долазиш у Београд, можемо и да се нађемо негде где имају хладно, точено пиво. Поздрав, --Краљевић Марко 18:09, 18. април 2007. (CEST)

Контактирај ме на мејл milosavljevicster@gmail.com да разменимо мобилне телефоне па ћемо се договорити за тачно време. Можемо да се видимо и на састанку википедијанаца у Дому Омладине у недељу, уколико планираш да дођеш. Бацићу све што имам на тему Руса и Немаца на ДВД, па се видимо. Поздрав, --Краљевић Марко 22:08, 18. април 2007. (CEST)

Колико видим састанак је у суботу у 15.00. Ако ти одговара, доћи ћу у 15.00 у Дом Омладине. Поздрав, --Краљевић Марко 21:04, 20. април 2007. (CEST)

Не долазим у недељу али сам ти оставио ДВД код Николе Смоленског који ће и сутра бити присутан на састанку. --Краљевић Марко 23:33, 21. април 2007. (CEST)

Да ли си покупио диск? --Краљевић Марко 12:07, 23. април 2007. (CEST)

Можда имам још нешто мало о Немцима, раштркано по дисковима. О савезницима имам отприлике исто колико и о Немцима, а нешто мање о Јапанцима и Италијанима. О модерном наоружању и сукобима имам мање литературе али су углавном покривене све области (Вијетнамски рат, Арабско-Израелски ратови, Индокина, Алжир, Фокланди, Заливски рат и сл.). --Краљевић Марко 13:22, 23. април 2007. (CEST)

Јелена

Поздрав колега,

рекао бих, по садржају и насловима твојих чланака, да си по образовању из сличне бранше као и ја тј из неке од историјских наука. За почетак, одлично што си обрадио неке од наших историчара, само тако настави. Замолио бих те, уз жељу да не сматраш ово као излив повређене сујете или цинизма, да ми укажеш на недостатке и мане чланка о Јелени како бих већ у току текућег гласања могао да почнем са радовима на попуњавању рупа и сл. Ниједан чланак није без мана нити је претплаћен на статус сјајног. Зато би ми свака критика, посебно из колегијалних и стручних кругова, пуно значила. Хвала унапред.--ClaudiusGothicus 23:55, 19. април 2007. (CEST)

Jelena 2

Pozdrav i hvala na brzom odgovoru. Nema potrebe za persiranjem i vidim da si to prihvatio u drugoj poruci koju si mi uputio. Clanak mozda nije na nivou Velizara i Teodore i stoga sto o samom Jeleninom zivotu znamo jako malo. Ona nije imala svog biografa za zivota i vec su se njom kasnije bavili istoricari crkve, hagiografi i najzad moderni istoricari. Drugim recima, njena uloga je mnogo veca sudeci po tradiciji nego u realnim istorijskim okvirima vremena u kome je zivela. Sa druge strane, zato je clanak bogatiji u pogledu dodatnih informacija vezanih za hagiografiju, verovanja, tradiciju, umetnost... I naravno, nema teskih reci ni osecanja sa moje strane posto nema ni razloga za tako nesto. Nemam nista protiv i da se vratis prethodnom negativnom glasu. U principu, brojnost glasaca i njihovi suprostavljeni stavovi mogu samo pomoci da se sto vise ljudi privuce glasanju i zajednicki donese odluku. Puno pozdrava--ClaudiusGothicus 16:48, 20. април 2007. (CEST)

Техничка и правописна питања

• Да ли називе игара писати на енглеском - ово је компликовано питање око кога се доста расправљало. Остало је на томе да се пошаље писмо лингвистима који су писали правопис да нам разјасне, мада изгледа је преовладала теза (са којом се и ја слажем) да се имена компјутерских игара, уколико постоји званичан превод пишу тако, ако не онда да се транскрибују по правилима нашег језика (Значи било би Хитмен, Цивилизација2, Вормс амаргедон и сл.). Наравно у загради, на почетку чланка, је потребно обавезно навести име у оригиналу и направити преусмерења.
• Како да направим табелу која се налази са десне стране чланка - ево саћу да направим нашу табелу и ставићу на страници за разговор како се користи
• Како да направим шаблон за навигацију који се налази у дну стране - ако сам добро схватио погледај нпр. Шаблон:Реке Хрватске. Ископирај садржај из њега у шаблон који ти правиш за навигацију. у делу НАСЛОВ= додај наслов у делу |САДРЖАЈ= додај линкове ка чланцима које ћеш одвајати попречним цртама ( | ).

Уколико имаш још питања слободно питај --Јован Вуковић (р) 18:49, 20. април 2007. (CEST)

• Погледај Разговор о шаблону:Рачунарска игрица, тамо имаш костур, погледај како изгледа --Јован Вуковић (р) 19:33, 20. април 2007. (CEST)
  • Па шаблон се прави тако што направиш страницу шаблон:имешаблона. Иста је синтакса као и у чланцима. Зависи шта хоћеш да буде шаблон. Имаш шаблоне који могу да садрже само једну или две речи или слику. Ипак најчешће се праве шаблони у облику табела, а то је компликовано. Да би откуцао ручно нов шаблон вероватно би морао да будеш веома добар познавалац вики синтаксе и уопште компјутера. Ја то не могу, а верујем ни огромна већина википедијанаца. Најбоље је да коипираш неки већ постојаћи и онда да мењаш неке делове. Ако хоћеш идентичан шаблон као и онај на енглеској вики куцаш Template:Imesablona на ен вики. Копирај страницу код нас и преведи је на српски. Да би сазнао име шаблна погледај оно што се налази између оваквих {{}} заграда --Јован Вуковић (р) 21:06, 20. април 2007. (CEST)

Филателија

Јуче сам имао слободног времена па сам написао два кратка чланка Дописница и Разгледница. Да ли си видео. У тексту о разгледници можеш променити слику има их много на остави. Нисам знао шта да узмем. Можда неку пре 1900. Поздрав--Drazetad 19:54, 20. април 2007. (CEST)

1. ако се учланим трбао би и да радим, а то нисам тренутно у могућности а да стојим само на папиру срамота је,нисам у скупштини па да не радим (извини на шали, ако је то уопште смешно). 2. текст разгледница нисам ставио категорију филателија, јер по мени то није. Дописница због марке јесте као и максимум карта,а разгледнице не издаје пошта (мада је почела у последње време). Кад год будем могао написаћу по неку цртицу. Немој се љутити.Поздрав--Drazetad 21:04, 20. април 2007. (CEST)

Видио си да је то нова област делтиологија. Пошто се разгледнице са марком не могу каталогизирати (филателисти их не купују због слике него због марке или пригодног жига) јер их сви издају (туристичке организације, фирме, музеји, галерије, црква и др.)Једино се каталогизирају максимум карте и дописнице на којима је утиснута марка. Али то није битно.Поздрав--Drazetad 21:31, 20. април 2007. (CEST)

ПС:на босанској вики се појавио неки , који пише текстове о филателији. Могу послужити као костур нашем чланку. Има неке податаке које треба проверавати.--Drazetad 21:31, 20. април 2007. (CEST)

Парадокс

Хехе, Парадокс прави најбоље игре на свету, ако нађем времена одрадићу неки чланак, рецимо о Европи Универзалис 2 коју сам играо до бесвести и назад:)Велимир85 12:48, 21. април 2007. (CEST)

Ја би оставио овако...сувише ми је чудно да видим транскрибоване називе. Што се тиче превода, па мислим да је то можда и најбоље, можда само шведска вики по овом питању има боље чланке, али је мени шведски мало зарђао последњих двадесетак година:)--Велимир85 12:59, 21. април 2007. (CEST)

HoI

Jel si igrao Hearts of Iron? Meni je EU strava. Ali nisam igrao III deo. :) --Поки |разговор| 19:18, 21. април 2007. (CEST)

Klio

Ej, Vojvodo, ne potpisa se ti na mojoj strani, sreća da postoji "historija" te sam mogla da vidim ko mi je ostavio poruku....:) Moje landaranje po Bgd-u je nažalost završeno, te ne mogu da tražim knjigu koju si mi preporučio. U svakom slučaju, hvala ti na preporukama, te sledeći put kad budemo išli u posetu rodnoj nam grudi, potražićemo iste.

Jesi li već počeo Borbu za nezavisnost Latinske Amerike?--Maduixa kaži 22:09, 21. април 2007. (CEST)

Латинска Америка

Еј, никуд се не журимо... А знаш како она стара каже, све што је брзо то је и кусо...:) Ја, право да ти кажем, не бих знала одакле да почнем, и требало би ми времена да осмислим шему и о чему би се могло писати у том чланку, јер је тема, мораш признати, веома опширна, с обзиром да имамо прво борбу са Шпанцима а онда и између самих рењволуционара, Боливаров неостварени сан о уједињеној Јужној Америци по угледу на САД, оснивање једне по једне државе, итд... Не знам како си ти то замислио, не би било лоше да направиш "костур" - наслове и поднаслове па да видим отприлике како ће то да изгледа... Ја у сваком случају прво хоћу да завршим оног Карла Петог јер ми стоји одавно на пола и ред би био да га завршим. У сваком случају, ти почни, а ја ћу да ускочим кад видим како си замислио структуру чланка... Ако нишпта друго, барем могу да потражим на нету референце, има доста тога на шпанском. Ај, јави ми молим те, кад будеш имао нешто,иако мислим да ако почнеш у понедељак, сигурно ћу и сама да уочим чланак...:) --Maduixa kaži 22:57, 21. април 2007. (CEST)

Састанак

У три сата почиње. --филип ⁂ 00:09, 22. април 2007. (CEST)

Подкатегорије

Правиш их веома просто. Само направиш неку нову категорију и сместиш је у неку већ постојећу. Значи направиш нпр. страницу: [[Категорија:Језера у Аргентини]]. Кад отвориш страницу у њу упишеш [[Категорија:Језера]]. После када отвориш категорију Језера, Категорија:Језера у Аргентини ће се појавити као подкатегорија --Јован Вуковић (р) 11:52, 22. април 2007. (CEST)

Odgovor

Prvo, Vojvodo, opet te molim da mi ne persiras. Drugo, studirao sam istoriju u Beogradu i od tada se i malo vise interesujem za Vizantiju. U stvari, interesujem se pre svega za doba pozne antike tj za period izmedju Dioklecijana i Konstantina i uspona islama pocetkom 7. veka. Ako pogledas moje clancice videces da se bave uglavnom ovim periodom. Posle diplomiranja upisao sam postdiplomske u Beogradu i sada su trenutno zamrznute zato sto sam resio da pokusam da godinu dana provedem negde u inostranstvu gde ce mi biblioteke i sl. stvari biti dostupnije. Da me ne svatis pogresno, ako zelis u Bg da se bavis poznoviz istorijom (12.-15. vek) to je pravo mesto, plus narocito ako te interesuju viz-srpski odnosi. Mene interesuje nesto skroz-naskroz egzoticno tj ta pozna antika i viodecemo sta ce od toga biti. Ja sam trenutno u Londonu na jednoj od najstarijih i najuglednijih katedri za istoriju Vizantije ovde u Velikoj Britaniji, pri King's College-u. Neke stvari koje sam imao prilike da citam tokom jednogodisnjeg kursa o Konstantinopolju ovde sam uz put odmah stavio na Wiki (poput Lijutpranda Kremonskog, Robera od Klarija i sl.). Itd. Inace, cisto da ti kazem, ovde nije lako posto sam dosao u sopstvenoj reziji i sopstvenim snagama. Osecam se vrlo umorno i istroseno i, verovali ili ne, prizeljkujem povratak u Beograd vise nego dalji ostanak ovde. Pozdravi.--ClaudiusGothicus 16:17, 23. април 2007. (CEST)

Uslovi teski

Uslovi su za nas, kao i za sve one koji nisu iz EU, vrlo teski. Mi se brojimo kao overseas students sto u praksi znaci da su sve dazbine za nas duplo vece. Moras tacno da pogledas sta te interesuje na sajtu institucije koja te interesuje npr vec sada lagano ako te interesuje skolska 2008/9 godina. Prijavljivanje obicno ide od januara i vec u aprilu/maju znas na cemu si. U principu presaberi se, vidi zasto bi tacno hteo da ides i zagrizi. Sve mnogo, mnogo staje a prava muka nastaje kada si tamo. Ja sam u Londonu zahvaljujuci prodaji dedovine i zahvaljujuci tome sto imam tetku ovde. Imao sam ponude i sa drugih univerziteta, ali je smestaj bio presudna stvar. Moj ti je savet da, ako vec studiras istoriju ili srodne nauke, probas npr Ameriku ili Nemacku. Ovde stipendije postoje, ali pre svega tako sto neka drzava ili fondacija ili pojedinac stvore fond pri nekom univerzitetu namenjen studentima iz te i te zemlje ili dela sveta (npr pri King's College drzave poput Kanade, USA i Norveske imaju svoje fondove ali i Grcka, Indija i Pakistan). Drugim recima, posto sami Srbi, bilo iz matice ili dijaspore ne razmisljaju jos uvek kao pomenuti Grci i Pakistanci tako i mi ovde nemamo prakticno nista na sta se mozemo osloniti. Iz svega navedenog, ovde je sjajno i nadrealno na svoj nacin, a opet i strasno tesko i razmisljam o povratku kuci cim pre. Ako zelis pisi mi na naissus2003@yahoo.co.uk o ovoj temi. Pozdrav.--ClaudiusGothicus 22:29, 23. април 2007. (CEST)

Списак немачких дивизија

Што да не. Пребаци оригинал у свој именски простор и стави линк на својој корисничкој страни. Обрадовић Горан може да ти објасни како се то ради. Чим то урадиш, обавести ме на мојој страници па ћемо се договорити за даље. Поздрав, --Краљевић Марко 23:56, 26. април 2007. (CEST)

Обавести и мене, ако немаш ништа против. Као што си можда приметио, ја сам написао неколико одредница о неким дивизијама.--Gorran 00:42, 27. април 2007. (CEST)

Ја бих ставио "5. пешадијска дивизија (Немачка)? Не би требало да имамо неких већих проблема с тим?--Gorran 18:10, 27. април 2007. (CEST)

Мислим да дивизијама није неопходно додавати WWII или слично. Дивизија не мора бити везана само за један рат - провери америчку "101st Airborne Division". Значи, ставиш "Пета пешадијска (Немачка)" и пишеш о ономе што знаш, односно другом светском, а ако неко зна нешто о 5. пеш. (Нем) данас, или у Првом светском, нека допише, или нека стави разделницу и направи нови чланак.--Gorran 17:11, 28. април 2007. (CEST)

Дао сам предлог на страници за разговор Списка немачких дивизија. У принципу, веома тешко је постићи некакав коначан договор о терминологији. Чак и да постигнемо неки договор, нико нам не гарантује да ће га се нови корисници придржавати. Онда мораш поново изнова да објашњаваш сваком новом кориснику зашто је то тако. Овако, кад пишеш чланак, приликом линковања лако ћеш повезати оклопну са панцер дивизијом или јегер са ловачком. Чим уграбим мало слободног времена почећу са превођењем, а све пропусте можемо отклањати у ходу. Поздрав, --Краљевић Марко 23:57, 28. април 2007. (CEST)

Лако ћу ставити везе накнадно само треба да постоји неки договор о обележавању дивизија (да ли у вези треба да стоји немачка, да ли имена треба преводити или не, како се преводи static или fortress division и сл.). Овако се добија основни текст на који се могу уносити измене. Можда се ја мало ноншалантније односим према уношењу текста, али је то само зато што знам систем слепог куцања па ми накнадне исправке не представљају велики напор, док је тренутни текст исувише пренатрпан и тежак за обраду. Уколико мислиш да би било ваљано, могу превести цео списак (са везама), па ви после уносите измене. --Краљевић Марко 12:40, 30. април 2007. (CEST)

ОК. Почећу од почетка. Што се обележавања тиче, мени је логичније да у вези пише нпр. Немачка 4. пешадијска дивизија (па име, уколико га има), аналогно Америчка 101. ваздушно-десантна дивизија. Оваква конструкција се најчешће употребљава у литератури на нашем језику. О Луфтвафе дивизијама немам апсолутно ништа, а ни на нету нисам пронашао неки значајнији извор. Поздрав, --Краљевић Марко 15:46, 30. април 2007. (CEST)

Код нас се исти страни израз за артиљерију преводи са брдска артиљерија. Израз планинарска ме више подсећа на цивилство. Конкретно, у књизи Други светски рат (преглед ратних операција) коју је издао Војноисторијски институт 1961. год. користе се изрази пешадијска, оклопна, моторизована и брдска дивизија (за немачке јединице). Међутим, аутор нема јединствени став у погледу имена немачких дивзија, па неке преводи, а неке не. Прелистаћу још ову књигу како бих видео да ли су у употреби још неки изрази. --Краљевић Марко 16:02, 30. април 2007. (CEST)

Независност Латинске Америке

ОК. Ти почни, а ја ћу да видим где могу да ускочим. Покушаћу да завршим овог Карла (сунце ли му жарко!) овог викенда.--Maduixa kaži 00:35, 27. април 2007. (CEST)

Medal of Honor

Što se tiče kategorije, ne možeš ti tu ništa da radiš. One su tako podešene u svakoj koloni ima približno isti broj članaka. Pokušaću da napravim šablon. P.S. Kada praviš ime članka koje i u latinici i ćirilici ima isti naslov, stavi na vrh __NOTC__. Takođe, oko latiničnih pojmova u ćiriličnom članku stavi -{ }-. -- Bojan  Razgovor  18:07, 28. април 2007. (CEST)

Ovo je najbolje sto sam uspeo.

Шаблон:Medal of Honor

-- Bojan  Razgovor  19:01, 28. април 2007. (CEST)

Snimci ekrana iz igara

Da, imamo i {{snimak ekrana-igra}}. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 18:54, 28. април 2007. (CEST)

Sastanak

Ne znam da li će biti sada u nedelju. Ja neću moći da dođem (kolokvijum), a bogami ni sledeće. Kontaktiraj Dragana. --филип ⁂ 19:54, 28. април 2007. (CEST)

Evo ja ovde da odgovorim. Malo smo svi umorni od prethodne nedelje i organizacije pa smo se verovatno zbog toga odmarali od međusobnih komunikacija. Nisam nešto čuo ko je u mogućnosti da dođe. Ja nisam. Za ovu nedelju barem. Ostaje eventualna komunikacija na IRC-u pa da vidiš ko je spreman da se otisne na put ka DOB. -- JustUser  JustTalk 00:11, 29. април 2007. (CEST)

Игре и превођење

Прво, извини што ти тек сад одговарам − у последње време ми се дешава да одсуствујем са викија на мало дуже периоде. Прочитао сам твоја питања са Трга као и сам чланак Hearts of Iron, и морам да приметим да се јако добро сналазиш са преводом текстова овог типа, иако је јасно да у нашем језику постоје подобра терминолошка ограничења по питању компјутерских технологија уопште.

Што се конкретних питања тиче − морам да признам да нисам до сада чуо за „grand strategy“ као име жанра, тако да је могуће да постоји неки раширенији превод од онога што си ти ставио у чланку, али, што се мене тиче, „глобална стратегија“/„глобална стратешка игра“ је сасвим коректно.

Gameplay се најчешће у домаћим компјутерским часописима или не преводи (чак се на неким местима ни не траскрибује) или се преводи као „игривост“. Сад, gameplay може да има и шире значење од „игривости“ тако да онда човек мора да се довија при преводу. Мислим да је твој превод „играчко окружење“ потпуно на месту, а слажем се и да се на почетку текста gameplay преведе као игривост.

Е сад кад сам те нахвалио, морам да дам и пар (мањих) сугестија :)

Прво, чини ми се да би tech tree боље било превести као технолошко стабло или стабло технологија него као техничко. Уосталом, ако пратиш линк за tech tree са енглеског чланка, видећеш да води до чланка en:Technology tree.

Друго, за engine − чињеница је да се у домаћим часописима ова реч често оставља у оригиналу, као што си и ти учинио, те сходно томе, не би било ништа погрешно ни да тако остане. Ипак, вреди размислити да се користи домаћа реч, кад већ постоји, а то је „графички погон“. Могуће су и неке варијације типа „графичко окружење“. Наравно, ово већ спада у домен личних афинитета при превођењу, а не тога шта је тачно/нетачно, тако да је избор потпуно на теби.

У сваком случају, драго ми је да видим да је неко ко зна шта ради почео са превођењем чланака о играма, јер у тој области наша вики поприлично лоше стоји. Желим ти пуно среће у даљем раду!

Поздрав, --Tarn 20:04, 28. април 2007. (CEST)

Нажалост, слободног времена сада имам доста мало, тако да нећу моћи да будем од неке велике помоћи. А што се тиче додатних сајтова, ја бих се уздао у ону изреку: „Google is your friend!“ :) Поздрав, --Tarn 20:45, 28. април 2007. (CEST)

БЕЗ САДРЖАЈА

Куцаш само ово: __БЕЗСАДРЖАЈА__. Ако хоћеш да ти се поред наслова не приказује дугме уреди додаш још и __БЕЗ_ИЗМЕНА__. Све најбоље --Јован Вуковић (р) 11:21, 29. април 2007. (CEST)

Наравно да могу и игрице, срећно у писању--Филип Кнежић (разговор) 11:24, 30. април 2007. (CEST)

Превод списка немачких дивизија

Што се тиче превода, пробаћу да помогнем коло ја то могу. То није нимало лако јер многе војне јединици у немачкој су имале за нас непознате називе. Рецимо сви ми знамо шта значи Прво-позиваш, Друго-позиваш или Треће-позиваш. Такође знамо и за речи оклопне,пешадијске, моторизоване, брдске, али незнамо за ландвер, гренадирске итд. За прво време предлажем да користимо називе (преводе) из књига које су доступне нама. Надам се да ћу у десетотомском издању Војне Енциклопедије да нађем што више назива и објашњења за речи које нису коришћене у нашој војсци. Постоји и друга варијанта, зато смо тим, па рецимо напишемо ландвер, свако од нас проба из својих књига или искуства да објасни тај појам, па шта је најлакше ми усвојимо. И трећа варијанта је, 1. ландвер дивизија, па накрају списка лепо, веће објашњење шта је то ландвер. --Душанза 12:07, 30. април 2007.

рат у Југославији далеко најзанимљивији ?

Нисам тврдио, рекао сам да мислим да је најзанимљивији. Разлог? Осим великог броја врло разноврсних учесника, великог броја битака под непредвидљивим условима (заседе, сусретне битке, опкољавања, пробоји, удари по дубини, обавештајно - диверзантске акције, тактичке варке свих врста...), постоји велика мера оригиналности. Развијене се оригиналне врсте операција и оригиналне јединице са особеним устројством. Изнад свега, наравно, људски фактор. Бројни примери како много слабији противник може одлучношћу, организованошћу и вештином разбити много јачег...--Gorran 00:25, 1. мај 2007. (CEST)

Prevod

Due to shortcomings that the campaign revealed in the organization of the Light divisions it was reorganized as the 7th Panzer Division afterward, in October 1939.

Zbog nedostataka u organizaciji lakih divizija otkrivenih/uočenih tokom kampanje, ona je oktobra 1939. bila reorganizovana u Sedmu pancir diiziju. --Gorran 11:52, 2. мај 2007. (CEST) се умешао и кориговао превод, ако се не љутите.

(Valjda je ok to laka i pancir divizija...? Videla sam listu onih vojnih pojmova, čini mi se da je tako tamo.) Pozdrav.--Maduixa kaži 14:03, 1. мај 2007. (CEST)

Hm, primetih gresku ovde.

Zbog nedostataka u organizaciji lakih divizija otkrivenih/uočenih tokom kampanje, one su oktobra 1939. bile reorganizovane u Sedmu pancir diviziju.

Lake divizije - mnozina.

A moze i ovako:

Zbog nedostataka u organizaciji otkrivenih/uočenih tokom kampanje, lake divizije su oktobra 1939. bile reorganizovane u Sedmu pancir diviziju.

Oduzi mi se onaj Karlo. Videcu da ga zavrsim ove nedelje. Na poslu pre podne mogu samo da zvirkam i dosadjujem drugima, jer nemam mira i svaki cas mi neko ulazi u kancelariju, a osim toga, treba i malo da radim:):), tako da imam samo popodneva, i to kad nemam nesto drugo da radim.... Sta bi sa Amerikom? Jos je nisi poceo? --Maduixa kaži 11:09, 2. мај 2007. (CEST)

Одговорих ти на страни за разговор. Остаје ми још један мали део о унутрашњој организацији шпанских краљевина у односу на краља путем раѕноразних савета. Иначе, сваки део који видиш у Карлу, може да постане један посебан чланак. Јуче сам се изузетно трудила да се не распишем претерано о његовом односу са Сулејманом, па видиш колики је текст испао.

Што се Америке тиче, само полако. Како све ово радимо за Џ, ништа није под морање нити постоје неки рокови у времену и простору. Тако, ти не жури, кад будеш добио инспирацију, написаћеш га у једном даху, сигурна сам.:):):)--Maduixa kaži 11:41, 2. мај 2007. (CEST)

Архива и чланак

Погледао сам чланак и чини ми се да је све у реду. Што се тиче архиве ставиш прво на страницу за разговор шаблон:Archive ({{archive}}). Онда кликнеш на уреди странице за разговор и ископираш текст који желиш да архивираш, а потом га обришеш са своје странице зе разговор. Онда отвориш ону страницу на коју води број 1 из шаблона архива, који си предходно залепио на страницу за разговор и ту онај ископирани садржај пејстујеш. Потом снимиш страницу и то је то --Јован Вуковић (р) 10:09, 2. мај 2007. (CEST)

Луфтвафе-пољска

Наравно, измена категорија је ок. Код нас се у литератури редовно среће израз "ваздухопловна пољска дивизија".--Gorran 11:50, 2. мај 2007. (CEST)

Тридесетогодишњи рат

Никад се нисам трѕао да своје чланке стављам да буду сјајни. Направио сам око 300 чланака високога квалитета на историји. Банирали су ме ѕа сва времена са википедије, тако да радим само илегално. Са будалама се не да лако прегањати. Не трпе они никога ко је бољи. Иначе сви су чланци власништво свију. Чим сам чланке написао нису моје власништво, него су власништво свију који су заинтересирани. Иначе чувај се издајничке руке и сретно. Опреза никад доста. Можеш да проучиш што се дешавало на википедији раније. У википолитици у архивама и у гласањима за администраторе.

Корисник:Верлор илегално--212.200.192.177 19:47, 2. мај 2007. (CEST)

Фотографијe алблема дивизија

Зависи која је дивизија у питању тј. како је регулисано ауторско право над тим дизајном - у САД су амблеми у јавном власништву, као дела владе. У другим државама вероватно зависи од регулативе. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 12:35, 3. мај 2007. (CEST)

Верлор и тридесетогодишњи рат

Војводо, чини ми се да ниси приметио последњи коментар на Верлровој страни. Не верујем да ће ти икада одговорити с обзиром да је блокиран на неодређено време још 2006. године. Ако ти се свиђа чланак о тридесетогодишњем рату а видиш му фалинке, слободно га ти сам исправи. Верлор has left the building--Maduixa kaži 14:32, 3. мај 2007. (CEST)

Hm... Zanemari moj komentar. Sad videh da ti je Verlor odgovorio iz "ilegale"--Maduixa kaži 14:34, 3. мај 2007. (CEST)

Svakako. Treba mu samo nabaviti reference. Videla sam i druge Verlorove članke i svi su na zavidnom nivou, jedino što im fali su reference, međutim, to nije mnogo teško uraditi, samo treba odvojiti malo vremena i referencirati članak. --Maduixa kaži 14:41, 3. мај 2007. (CEST)

Četnici i partizani

Ne boj se, Vojvodo, doći će na red i partizani, t jest, i onaj drugi sporni članak o četničkim zlocinima sa komunistickim referencama. Stvar je u tome što treba pisati pre svega objektivno, pa radilo se o četnicima, partizanima ili marsovcima. Ono što se vsvakako neće dopustiti ovde je veličanje bilo koje od strana. Daj prvo da sredimo i ljudski referenciramo jedan, pa ćemo onda da pređemo i na drugi članak.

Problem je u tome što najverovatnije nema mnogo neutralnih izvora ni što se tiče jednih ni drugih. I jedni i drugi dižu u nebesa svoje, i pljuju one druge, i u većini slučaja i jedni i drugi nalepšavaju/poružnjuju istinu, a mnogo puta i bezočno lažu. Sa taskvim izvorima je vrlo teško napisati iole objektivan članak. Molim te da ako želiš da doprineseš rešenju ovog pitanja, stvarima prilaziš pre svega hladne glave i sa činjenicama, jer jedino na taj način možemo da napredujemo čistog obraza. Sve drugo ne dolazi u obzir.--Maduixa kaži 14:50, 3. мај 2007. (CEST)

Karlo

Naravno, trebalo bi dodati neki opšti uvod... I to ću uraditi sigurno, samo kad prvo završim onaj deo o unutrašnjoj politici. Samo ne nalazim vremena da ga već jednom zavrsim...--Maduixa kaži 14:54, 3. мај 2007. (CEST)

Ја сам у чланку "Злочини партизана у Другом светском рат" користио новије изворе и литературу, која је писана у протеклих 15 година и сматрам је валиднијом и објективнијом од литературе која је писана у Комунистичкој Југославији. Данас је стасала нова генерација историчара који пишу хладне главе и имају историјску дистанцу. Можда тај чланак није за пример али ми је важно да је та тема отворена и да се о њој расправља и пише. Разумем људе да величају партизански покрет али ми није јасно зашто упорно пишу да је ЈВуО био фашистички и геноцидан покрет. Позз --Савковић 14:57, 3. мај 2007. (CEST)

Чланак "Операција Ваздушни мост" постоји и ја сам га написао. 1944. године ЈВуО био је оптужен од стране партизана да су се ставили на страну Немаца али тај догађај их демантује, волео бих да га неко допуни ако има информације о свим мисијама спасавања савезничких авијатичара иза непријатељских линија. Иначе, драго ми је да има неко ко мисли другачије и потпуно подржавам твој рад. --Савковић 15:12, 3. мај 2007. (CEST)

Слободно га допуни имаш моју подршку. Мислим да чланак о суђењу не постоји и због тога га треба написати, такође треба навести у њему да је то био монтиран и стаљинистички процес, верзијама о месту стрељања и о гробу о коме се само нагађа. Треба напоменути нешто и о кампањи подршке ђенералу која је вођена у САД и Комитету за праведно суђење. --Савковић 15:26, 3. мај 2007. (CEST)

За те "народне хероје" немам времена али ћу их пронаћи и прочитати. Иначе, покренуо сам низ чланака о четничким биткама 1941. године и тиме сам другима ставио на знање да су се они борили против Немаца што их је препостављам шокирало. Писаћу и даље, моја два најбоља чланка су Тројни пакт и Војни пуч. Имаш моју подршку и драго ми је да имам савезника. --Савковић 15:40, 3. мај 2007. (CEST)

Морамо бити лукави јер их је више и све ће доћи на своје место. Треба само писати о делима наших, која су света. Доста ми проблема задаје једна цура из Шпаније и Бокица, који ме саботерију и све под изговором да није ово баш тако било и ми то боље знамо, партизани су ок и сл.--Савковић 15:49, 3. мај 2007. (CEST)

Опомена. Прозивање других корисника на неадекватан начин се сматра некултурним понашањем. Честитамо, управо сте привукли пажњу администаратора и ваш рад ће бити праћен. -- JustUser  JustTalk 16:27, 3. мај 2007. (CEST).

Та "цура из Шпаније" има име. Ако хоћете да будете конспиративни, препоручујем вам да користите имејл. Овде се све види.--Maduixa kaži 15:54, 3. мај 2007. (CEST)

Е, мој војводо....--Maduixa kaži 15:55, 3. мај 2007. (CEST)

Наши и њихови

Обично не коментаришем разговоре других корисника али ми ово упаде у очи. Знаш, Срба је увек било две врсте, "наших и њихових". Ако мислиш да се озбиљно бавиш историјом, немој упасти у ту замку. Чак, шта више, а не бих да звучим патетично, ако ти је стало до твоје земље и твог народа, немој упасти у ту замку. Схвати ово добронамерно. Поздав, --Краљевић Марко 16:41, 3. мај 2007. (CEST)

Нисам ни имао намеру да се расправљам. Оно што сам написао, написао сам као неко ко је у Првом светском рату имао рођаке и у српској и у аустро-угарској војсци, а у Другом светском рату и у четницима и у партизанима. Знам да нисам једини. То је одувек била српска судбина. Не покушавам да те одвратим од тога да се бавиш овом темом, већ само да те упозорим да се потрудиш да задржиш дистанцу и будеш објективан. Можеш покушати на тај начин што ћеш исту тему, нпр. Битка на Сутјесци приказати из два угла, према партизанским и према четничким изворима. То је на Википедији дозвољено, а по мом искуству, овакво изношење виђења историјских догађаја не повлачи за собом жучне расправе у погледу објективности извора (осим, наравно уколико се не ради о аутору који је у јавности или стручним круговима познат као необјективан). --Краљевић Марко 18:23, 3. мај 2007. (CEST)

Brate Vojvodo

1. Hajde da pređemo na "ti"
2. Ja sam wide open za apsolutno sve informacije, dokumente aspekte sagledavanja
3. Ako si zainteresovan za celu priču, preporučujem da pročitaš <a *ovo, *ovo, *ovo, *ovo , *ovo i *ovo. Napominjem da je to samo mali deo od stotina knjiga. Onda se javi po još. Takođe preporučujem dokumente koje sam postavio *ovde i *ovde. --Gorran 17:04, 3. мај 2007. (CEST) Danas sam u velikoj žurbi, inače ti mogu odgovoriti opširno na tvoje pitanje. Moj i-mejl je cokolada@eunet.yu. Pozdrav!--Gorran 16:52, 3. мај 2007. (CEST)

PS. Kao što vidiš. nisam prou;io kakva je sintaksa za linkove, a sad žurim. Izvini!--Gorran 16:52, 3. мај 2007. (CEST)

E moj vojvodo...

Napisah to jer sam mislila da si pametniji. Pridružujem se komentaru koji ti je ostavio Marko Kraljević jer se potpuno slažem sa njim. Ako hoćemo da nam Srbija bude bolja, moramo i mi biti bolji i ne dozvoliti da padamo u greške onih koji su išli pre nas. Ne zaboravi da je srpska kletva upisana na samom srpskom grbu. Kad Srbi budu shvatili poruku ta četiri slova, valjda će i Srbiji da svane. Do tada... Ko živ ko mrtav. Šteta.A mogli smo (možda još uvek možemo..?) da budemo baš super zemlja. --Maduixa kaži 17:06, 3. мај 2007. (CEST)

ок. послаћути мој меил, поздрав --Савковић 17:11, 3. мај 2007. (CEST)

Teško je...

Teško je, ali nije nemoguće naći neku iole neutralnu literaturu. Članke tog tipa treba sređivati i treba da ih rade osobe koje nisu emotivno upletene, a očigledno je da ti nisi jedan od njih, sudeći po komentarima koje siostavio na raznim stranicama za razgovor. Nije potrebno nekog uvrediti (što ti naravno, ni u jednom momentu nisi učinio - vređanjupribegavaju samo niske duše koje ostanu bez argumenata) kako bi se videlo kojem jatu neka ptica leti. Nemoj pogrešno da me shvatiš, nemam nameru da ikog vređam (daleko bilo!), ali možda bi ipak bilo bolje da počneš onaj članak o Oslobođenju Amerike, ili bilo koji drugi koji se NE TIČE ČETNIKA I PARTIZANA, jer tu možeš da intervenišeš hladne glave, što je neophodno za pisanje jednog enciklopedijskog članka. Budi mi pozdravljen i nadam se da iako nismo apsolutni istomišljenici, ipak moći da i dalje sarađujemo...--Maduixa kaži 17:22, 3. мај 2007. (CEST)

Preusmerenja

Imas dole medju komandama Preusmeri. Izmedju zagrada kucaš u šta hoćeš da preusmeriš. -- Bojan  Razgovor  18:39, 3. мај 2007. (CEST)

"али ми није јасна поента"

Нема, брате, никакве поенте ни тенденције осим да постоји прилично јасна општа слика догађаја, која је, поред тога и, у великој мери, општеприхваћена:

1. Четници су били прозападна, народњачка, српско-националистичка струја која је била против нацизма и окупације, али су заузели опрезан став ишчекивања погодног момента, што им је уосталом и Влада из Лондона септембра 1941. наложила. Што је можда била и најпаметнија могућа политика.

2. Били су жестоко антикомунистички настројени и сматрали су да је оправдано дискретно и привремено сарађивати са било ким против комунизма.

3. Из разлога националних тензија и неких замисли о реорганизацији државе, били су склони злочинима према другим нацијама.

3. Партизани су идеолошки били обавезни на борбу по сваку цену и под било којим условима. Кад је тито у марку 1943. преговарао с Немцима о привременом примирју (о овоме сам готово завршио чланак), морао је то да крије од Коминтерне као змија ноге. Е сад, колико су у тој борби били успешни и ефикасни, друго је питање. Пишем неке јединице о њиховим тешким поразима (операција Цитен, Хербстгевитер 2, Кугелблиц...)

4. Партизани су били лаки на обарачу у погледу стрељања из више разлога и ту има доста тога да се каже.

5. Све је то још 1943. било јасно Енглезима који су у то време имали 19 мисија са знатним бројем подмисија у свим крајевима Југославије - пола код четника, пола код партизана.

Ништа суштински ново није откривено последњих година, нити ће бити, јер је број докумената и сведочанстава који су одавно познати импресиван. Препоручујем (између осталог) да се информишеш о енглеским гледиштима из оних књига (мада ни ту нема неких епохалних открића).

Ова "алтернативна" тумачења како су четници све време крваво ратовали против Немаца, а партизани сарађивали, на крају логично заврше у апсурдним закључцима као на пример да је Черчил био сарадни комуниста као што отприлике закључује Милослав.--Gorran 22:11, 3. мај 2007. (CEST)

О почетним инструкцијама

Председник владе генерал Симовић је 12. августа у говору преко Радио-Лондона рекао:

"Краљевска влада зна да шака несавесних људи данашњом прераном акцијом наноси тешке патње народу. Невине жртве које Немци данас стрељају, биће исто тако освећене и на рачун Немаца и на рачун оних који чине да те жртве падају. Час слободе је близу, а права влада у Лондону даће сигнал када ће почети поновна борба за слободу

Михаиловиäев штаб је радио-станицом који је почетком септембра 1941. склопио студент Саша Теодоровића слао поруке наслепо у етар са позивним знаком "YTHS" која, према бернској листи, треба да буде југословенски ратни брод 'Велебит' 13. септембра једну ову емисију ухватио је британски ратни брод негде на Средоземном мору. а Британци су генерала Симовића обавестили 24. септембра. Дакле, веза је била посредна, ишла је преко Британаца и успостављена је крајем септембра.

Након извештаја о борбама који је послао Михаиловић, Симовић је мало кориговао став, али је поента и даље иста: чекати прави тренутак.

Симовић је 18. октобра послао Михаиловићу следећу депешу:

"Са дивљењем прати цео наш свет на страни, као и савезници, вашу борбу. Питање помоћи вама стално нам је на уму. Све се предузима да вам помоћ буде хитна, као и да у борби не будете усамљени против бројног непријатеља.

Пошто сте вођени не само од храбрих већ искусних и способних вођа, сматрамо да није потребно да варн дамо савет: да се жртве које подносите не троше на мање, усамљене акције, већ треба плански све снаге очувати за одсудне часове који се приближавају. Не заборавите да ће помоћ у свима потребама стићи сигурно и на време. То кажемо ми, као и он чија реч данас одлучује. Ваша борба представља део савезничког плана за продужење даљег ратовања."--Gorran 23:42, 3. мај 2007. (CEST)

Инструкције за устанак

Није ми познато да су постојале неке раније инструкције. Ако имаш неке податке, кад налетиш, плиз пренеси ми. Колико ја знам, први, и то врло посредни, контакти и прве вести о Михаиловићу продрле су до Владе тек у августу и то преко Истамбула (који је био шпијунско гнездо).

Некакво опште овлашћење за четничку акцију али без прецизних инструкција имао је, колико ми је познато, Коста Пећанац, и оно је потицало из времена од пре рата.

Иначе, Симовић је у фебруару 1944. преко радио Лондона осудио Михаиловића и његову концепцију, и подржао Тита...

Иначе, што се тиче питања ко је први почео, има и супротних индиција. На пример, "Обавештење оперативног одељења Штабва команданта Србије" од 16. септембра 1941. каже:

"Развој устаничког покрета одвијао се углавном на следећи начин:

а) Познати бандитизам на Балкану представља уобичајену ствар која тамо влада већ десетинама година.

б) Почетак појачане комунистичке агитације и комунистичких атентата ради ометања немачког снабдевања и дотура при отпочињању руског рата.

ц) Образовање комунистичких банди (делом под војним руководством).

д) Подстакнути делимичним успешно вођеним борбама од стране комуниста, национални Срби организовали су такође борбене формације против Немаца.

е) Заједничко наступање комунистичких и националних банди.3

ф) Активно вођење борбе обеју група банди (делом удружено) против немачких оружаних снага."

Поздрав, --Gorran 17:56, 4. мај 2007. (CEST)

Преусмерење

Могуће је. Преусмерења се и раве тако што отвориш непостојећу страницу која треба да постане преусмерење. Кликнеш на уреди и и у њен садржај укуцаш следеће: #Преусмери [[ИМЕ СТРАНИЦЕ ГДЕ ПРЕУСМЕРЕЊЕ ТРЕБА ДА ВОДИ]]. То је то. Када си на тој страници теби се појављује линк, значи уколико направиш преусмерење са странице НХКЕФ на страницу НХКЕФО кад год укуцаш НХКЕФ и кликнеш на дугме иди, водиће те на НХКЕФО --Јован Вуковић (р) 14:43, 5. мај 2007. (CEST)

Свети Ђорђе

... Је универзални хрићански светац, није локални, као нпр. св. Сава, који је само српски светац. Самим тим свако својатање не долази у обзир. Уколико постоји неки текст где то пише, нека се референцира и реченица треба да се промени у: Неки истраживачи/историчари тврда да је код Срба св. Ђорше вероватно заменио неког од старих словенских божанстава." Онако како сад стоји не може да стоји а да буде неутрално.--Maduixa kaži 14:56, 5. мај 2007. (CEST)

Српске заставе-књига

Д. Самарџић, Војне заставе Срба до 1918, Београд 1983. Може и Српске заставе у Првом балканском рату исте ауторке, и наравно и нешто друго о српској застави ако постоји. Шта би са тим да у музеј идемо заједно? Никола 12:13, 6. мај 2007. (CEST)

Па шта мислиш шта ће ми све те књиге :) Још само пар ствари недостаје и онда би могао да се предложи за сјајни чланак. На енглеској сам en:User:Nikola Smolenski. Никола 12:59, 6. мај 2007. (CEST)

Па јесам програмер, мада обрати пажњу да су оно углавном основни нивои језика̂. Нисам досад написао ниједан сјајан чланак (то је на енглеској много теже), мада сам мало радио на Београду. Размишљам да, поред заставе, направим сјајни чланак и од дрекавца. Никола 13:14, 6. мај 2007. (CEST)

Питање о професији

Образовање - филозофија, посао - позориште. У историју сам упао случајно, и видео, с једне стране површност, подвале, цензуре, а са друге брдо занимљивог материјала који нико неће покупити и обрадити. Списак чланака и планове поставићу данас-сутра, кад уграбим мало времена. Надам се да ћемо успешно сарађивати. --Gorran 17:39, 6. мај 2007. (CEST)

Karlo i slike

Pa kako ne vidiš? U delu o odnosu Sulejmana i Karla stoji slika sulejmana, i isto tako Barbarose u delu o piratima i Karlu. Ne znam koje bitke - eventualno neku u Italiji iz italijanskih ratova u delu o Fransoi Prvom. Reci ako imaš neki predlog...--Maduixa kaži 11:22, 7. мај 2007. (CEST)

Ono na `panskom ako stoji u tekstu, treba da se izbaci. Greska.:) Sto se Hajrudinove slike tice, nisam htela da stavljam istu kao u samom clanku o njemu, pa sam stavila ovu. Ako nadjes neku sliku opsade malte, slobodno je zameni.--Maduixa kaži 11:36, 7. мај 2007. (CEST)

Карло Пети избор за сјајни

Ја сам увијек био за разумно подизање критеријума квалитета. Свако ко хоће да види, може да види да сам изнио и своје, надам се разумљиве разлоге таквог гласања. Поз, --Kaster 19:26, 7. мај 2007. (CEST)

Гласање

Е, није. И ја сам се изненадила пре неки дан кад сам видела коментаре одређених администратора... А онда сам погледала оно гласање које сам ја покренула и... О томе се дискутовало, али то није било формално постављено, тј. ја нисам укључила то правило у правила која сам ставила на гласање. Ево, види овде: Википедија:Гласање/Промена правила о избору сјајних чланака. Постави ти сада гласање о мењању тог правила, ал сачекај прво да видим што оно прво нијеизгласано кад је било више за него против. Упорно тражим да видим где то пише да мора да гласа 70% и не налазим. --Maduixa kaži 10:16, 8. мај 2007. (CEST)

Ту си сасвим у праву. Такође сам открила да оно правило 70% је у ствари изузетно конфузно, и нигде експлицитно не пише да мора бити више од 70% како би се изгласало нешто. Ја ћу то да ставим на гласање, а ти стави твоје. Правило је тако написано да администратори могу да га тумаче како они хоће. Ма немој, корисник може да предлаже али само администратор може да постави на гласање! Води рачуна како формулишеш разлоге зашто хожеш да мењаш ово правило, јер јке правило направљено смишљено да буде двосмислено. За мене, предлагати и постављати на гласање је ЈЕДНО ТЕ ИСТО, као што си и ти претпостављњам, разумео. Међутим, види се да су то господа администратори мало другачије смислили. Треба укинути сваку двосмисленост из правила. Погледај шта је написао Кастер на мојој страни за разговор, и биће ти све јасно.--Maduixa kaži 10:43, 8. мај 2007. (CEST)

---

Кликни овде: Википедија:Гласање и у делу Гласања у току, едитуј га и упиши: Википедија:Гласање/Промена правила за скидање статуса сјајног чланка (ово после црте можеш и ти сам да формулишеш како мислиш да треба, битно је оно пре тога да буде овако написано). Сачуваш, онда кликнеш на црвену везу коју си управо створио, и пишеш. Гласање нормално треба да траје 10 дана. Такође прочитај ово: Википедија:Правила у вези са гласањем - то ћу ЈА да ставим на гласање за саређивање, јер је тотално неодређено и конфузно.

Што се тиче комисија итд... Веруј ми, бих, али некако немам живаца да се сада борим са свима. Прво мислим да треба да се та правила (сва, не само ова) формулишу како треба, да буду недвосмислена итд, а онда ћемо ићи даље. Овакве врсте расправа много времена одузимају, време које могу да употребим много угодније, нпр. да пишем о нечему што ме занима.

Што се Карла тиче, не брини се. Јеси малчице пожурио са постављањем на списак, јер треба још једном да га ишчитам и средим везе, и да неке поплавим такође (ово иначе радим кад год пишем неки чланак, дда не мислиш да је то због тога што ми се то замерило од одређених елемената), и да га угодим да пре свега МЕНИ буде по вољи, али нема везе, можда сам и ја крива јер сам превррмено скинула ону налепницу радова у току. Запамти да мишљење једног закерала мени лично не представља проблем, јер нескромно могу да кажем да су чланци које сам ја написала и који су били предложени за сјајне изузетно цењени од стране заједнице, што се може видети од високог броја људи који су гласали у односу броја људи који гласају за остале чланке. Тако, нема фрке, што се Карла тиче, мало стрпљења и све ће бити ок. --Maduixa kaži 11:06, 8. мај 2007. (CEST)

Унос српских села

Аутоматизацијом и сређивањем података се у последње време највише бави Филип (кад му испити дозволе). Како је све текло можеш видети овде:

• село 1
• село 2
• село 3
• село 4

и на одговарајућим страницама за разговор. Можеш се, наравно, укључити, прочитати, коментарисати ... итд. Последња варијанта је код Филипа. -- JustUser  JustTalk 11:00, 8. мај 2007. (CEST)

Проблем?

Види разговор са Јагодом. Молим те да не интригираш по пројекту и да износиш оптужбе личне природе. Разговор о чланцима пренеси тамо гдје припада. --Kaster 11:14, 8. мај 2007. (CEST)

Гласање

Сви корисници имају право да донесу свој суд о неком чланку. Из овога видим да ти то још није јасно. --Kaster 11:20, 8. мај 2007. (CEST)

Архива

Ето.

Сад едитујеш,ископираш целу страну (осим оног шаблона архива), отвориш бр 1 са архиве, залепиш, сачуваш, а са главне стране за разговор избришеш садржај. --Maduixa kaži 11:26, 8. мај 2007. (CEST)

Војводо

Како да се убацим у тим за Историју на Википедији?