Седамнаеста славонска ударна бригада

Седамнаеста славонска ударна бригада НОВЈ формирана је 30. децембра 1942. године у рејону Воћина од по једног батаљона из Калничког, Мославачког и Првог славонског НОП одреда. При формирању имала је три батљона са око 600 бораца наоружаних са 510 пушака, 7 митраљеза и 25 пушкомитраљеза. Налазила се у саставу Четврте славонске дивизије НОВЈ.

Седамнаеста славонска ударна бригада
Југословенска партизанска застава
Постојање	30. децембар 1942 – 1945. Место формирања: околина Воћина
Формација	3 батаљона
Јачина	600 војника и официра
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Псуњско-папучка операција Битка код Шушњара Напад НОВЈ на Лудбрег октобра 1943. Напад НОВЈ на Чаглин јануара 1944. Напад НОВЈ на Лудбрег јула 1944. Београдска операција Сремски фронт Битка за Добој 1945. Завршне операције ЈА
Одликовања	Орден партизанске звезде Орден заслуга за народ Орден братства и јединства
Команданти
Командант	• Никола Демоња • Радојица Ненезић

Борбени пут бригаде

Од 5. до 11. јануара 1943. учествовала је у борбама за ослобођење Воћина, 22/23. и 26. јануара у рушењу пруге Новска-Нова Градишка, одакле се крајем јануара у саставу 12. дивизије пребацила у Мославину и Подравину. Током фебруара је водила борбе против немачких и домобранских јединица код Пакраца, Вировитице, Сухопоља, Велике Писанице, Гарешнице, учествовала у Псуњско-папучкој операцији, 20. фебруара до 8. марта у ширем рејону Равне горе, 16. априла са Дванаестом славонском бригадом код Шушњара разбила Славонски домобрански здруг, где је погинуло 100, а заробљено 568 домобрана и 10 официра. Са Шеснаестом славонском бригадом разбила је у борбама од 8. до 9. маја делове Првог домобранског горског здруга и заузела Воћин, а 17. маја ушла у састав Десете славонске дивизије НОВЈ и дала 100 бораца за формирање 21. славонске бригаде. Ноћу 24/25. маја минирала је пругу Дарувар-Ђулавец и оштетила немачки оклопни воз, од 28. маја до 2. јуна учествовала у ослобођењу Пожешке котлине, 4. јуна одбила напад три усташке бојне (батаљона) из Осијека, упућене нападнутој посади у Нашицама коју је нападала 12. славонска бригада, а 13. јуна заузела Сирач. Током тих дејстава растао је број бораца, па је средином јуна био формиран њен 4. батаљон. Тада је бригада имала 4 батаљона, болничку чету и пионирски вод, а од наоружања поред пушака 41 пушкомитраљез, 8 митраљеза и 7 минобацача.

Ноћу 3/4. јула порушила је пругу Банова Јаруга-Липик у дужини од 10 км. Почетком јула 1943, наредбом Главног штаба НОВ Хрватске, проглашена је ударном. Да би избегли удар надмоћнијих немачких, усташких и домобранских снага које су 9. јула напале слободну територију Славоније, штаб Другог хрватског корпуса, штаб Десете дивизије и 17. бригада, пошто су у Крапју разбили усташе из Јасеновца, пребацили су се 16. јула преко Саве и у рејону села Црвени Бок, Ивањски Бок, Илијина греда разбили су немачки батаљон и затим наставили покрет у Банију. Почетком августа, бригада се поновно вратила у Пожешку котлину, 22. августа одбила немачки напад из Пожеге на Велику, 26. августа са 21. бригадом напала немачке полицијске снаге код Дрења, Дрењског Слатника, Мандићевца и Придворја, а 28. августа у рејону Подгорача разбила немачке полицијске делове и усташе. Ради јачања ослободилачке борбе на Калнику и у Хрватском загорју, по наређењу Главног штаба Хрватске, почетком септембра пребацила се тамо 10. дивизија. У покрету дивизије преко Мославине, 17. и 21. славонска бригада заробиле су 12. септембра у Херцеговцу 160 домобрана и 3 официра, а 14. септембра, при ослобођењу Поповаче, предао јој се 3. батаљон домобранског 5. брдског пука. У даљем походу на Билогору, обезбеђивала је напад 21. бригаде на Свети Иван Жабно, а на подручју Калника учествовала у борбама око Вараждинских Топлица, Глоговца и осталих места. Ослободила је 3. октобра Лудбрег, где је заробила око 400 домобрана и усташа. У борбама од 22. до 24. октобра разбила је немачко-усташку посаду у Златару и ослободила га, а крајем новембра водила успешне борбе на друму Иванић Град-Чазма. Почетком децембра 1943, пребацила се у саставу дивизије у Туропоље и Покупље, дејствовала на прузи Загреб-Сисак, учествовала 19. децембра у заузимању аеродрома Куриловец код Велике Горице, а крајем децембра поновно се пребацила преко Саве у Мославину и одатле у Славонију. Истакла се у заузимању Чаглина 22-23. јануара 1944, затим у тешким борбама у рејону Бучја и Бучког Каменског против јаких домобранских снага приспелих из Дарувара и Пакраца 7. и 8. фебруара, које је присилила на повлачење у полазне гарнизоне. Порушила је железничку пругу Загреб-Београд код Врбова 19. фебруара на 16 места и онемогућила саобраћај за 24 часа. Учествовала је у разбијању немачке колоне код Пивнице (код Вировитице) 9. марта, и поновно на истом месту немачке моторизоване колоне 18/19. марта и треће немачке колоне између Пчелића и Попелане 20/21. марта. Од 4. до 5. априла, у саставу 28. дивизије НОВЈ учествовала је у заузимању Подравске Слатине, а од 26. априла до 4. маја у борбама против немачких, усташких и домобранских снага на Папуку и Равној гори. Ноћу 4/5. маја пребацила се у Мославину где је без успеха напала усташки гарнизон у Херцеговцу. У другој половини маја и јуну водила је борбе код Нарте, Великог Тројства, Великог Грђевца, Велике Писанице и других места, а 5/6. јула учествовала у неуспелом нападу на Лудбрег, где је претрпела губитке од 99 мртвих и 66 несталих бораца. Код Лоње, заједно са Бродском бригадом пребацила је ноћу 20/21. августа веће количине жита у Банију преко комуникације Београд-Загреб и реке Саве. Дана 5/6. септембра између Окучана и Новске порушила је пругу Београд-Загреб на 180 места. По наређењу Врховног штаба НОВЈ, у саставу 28. дивизије пребацила се ноћу 13/14. септембра код Кобаша преко Саве у Босну, затим у покрету преко Мајевице водила је успешне борбе против четника, 3. октобра заузела Јању код Бијељине, а 6/7. октобра пребацила се код Зворника преко Дрине у Србију. У Србији је учествовала у ослобођењу Београда октобра 1944, а крајем новембра пребацила се на леву обалу Дрине и до средине 1945. године водила тешке борбе против Немаца и четника у рејону Бијељине, Јање и око Тузле. Од средине априла до средине маја учествовала је у борбама за ослобођење Добоја, у чишћењу четника на Мотајици, затим у ослобођењу Босанске Градишке, Босанске Костајнице, Петриње и Велике Горице.

Литература

• Војна енциклопедија (књига осма). Београд, 1974. година.
• Здравко Цветковић. Седамнаеста славонска бригада. Београд 1978. година.