Европско првенство у атлетици на отвореном
Европско првенство у атлетици на отвореном почело се одржавати по одлуци Европског комитета ИААФ 1934. године у Торину. Прво Европско првенство у дворани одржано је у Бечу 1970. године. На свим европским првенствима истовремено се одржавају такмичења у обе конкуренције, само су 1938. одржана два такмичења у Паризу (мушки), а у Бечу (жене). У следећој табели дат је преглед одржавања Европских првенстава у атлетици.
На Конгресу ЕАА на Малти 2007. године одлучено је да се од 2010. Европска првенства одржавају сваке две године. С обзиром да су 2012. одржане и Летње олимпијске игре, првенство је први пут скраћено и одржавало се уместо досадашњих 7 на 5 такмичарских дана. Прва три дана одржаване су само квалификације, а последња два финала. Одржано је без дисциплина које се одржавању ван стадиона (маратон и ходање).
Преглед европских првенстава у атлетици
уредиЕвропско првенство | |||
---|---|---|---|
Година | Првенство | Домаћин | Држава |
1934. | I | Торино (1) | Италија (1) |
1938. | II (М) | Париз (1) | Француска (1) |
1938. | I (Ж) | Беч (1) | Нацистичка Немачка (1) |
1942. | (није одржано) | ||
1946. | III | Осло (1) | Норвешка (1) |
1950. | IV | Брисел (1) | Белгија (1) |
1954. | V | Берн (1) | Швајцарска (1) |
1958. | VI | Стокхолм (1) | Шведска (1) |
1962. | VII | Београд (1) | СФРЈ (1) |
1966. | VIII | Будимпешта (1) | Мађарска (1) |
1969. | IX | Атина (1) | Грчка (1) |
1971. | X | Хелсинки (1) | Финска (1) |
1974. | XI | Рим (1) | Италија (2) |
1978. | XII | Праг (1) | Чехословачка (2) |
1982. | XIII | Атина (2) | Грчка (2) |
1986. | XIV | Штутгарт (1) | Западна Немачка (1) - |
1990. | XV | Сплит (1) | СФРЈ (2) |
1994. | XVI | Хелсинки (2) | Финска (2) |
1998. | XVII | Будимпешта (2) | Мађарска (2) |
2002. | XVIII | Минхен (1) | Немачка (1) |
2006. | XIX | Гетеборг (1) | Шведска (2) |
2010. | XX | Барселона (1) | Шпанија (1) |
2012. | XXI | Хелсинки (3) | Финска (3) |
2014. | XXII | Цирих (1) | Швајцарска (2) |
2016. | XXIII | Амстердам (1) | Холандија (1) |
2018. | XXIV | Берлин (1) | Немачка (2) |
2022. | XXV | Минхен (2) | Немачка (3) |
Укупни биланс медаља на ЕП 1934—2018.
уредиЗемља | Злато |
Сребро |
Бронза |
Укупно | |
---|---|---|---|---|---|
1. | Совјетски Савез | 121 | 109 | 103 | 333 |
2. | Уједињено Краљевство | 118 | 86 | 100 | 304 |
3. | Источна Немачка | 91 | 82 | 65 | 238 |
4. | Француска | 69 | 65 | 58 | 192 |
5. | Немачка | 63 | 63 | 60 | 186 |
6. | Пољска | 53 | 52 | 60 | 165 |
7. | Русија | 51 | 54 | 58 | 163 |
8. | Италија | 42 | 44 | 47 | 133 |
9. | Западна Немачка | 36 | 44 | 51 | 131 |
10. | Финска | 32 | 29 | 40 | 101 |
11. | Шведска | 29 | 42 | 41 | 112 |
12. | Шпанија | 28 | 25 | 36 | 89 |
13 | Холандија | 25 | 25 | 20 | 70 |
14. | Украјина | 20 | 29 | 16 | 65 |
15. | Мађарска | 18 | 20 | 24 | 62 |
16. | Чехословачка | 16 | 16 | 27 | 59 |
17. | Португалија | 16 | 10 | 10 | 36 |
18. | Белорусија | 14 | 13 | 12 | 39 |
19. | Норвешка | 13 | 14 | 17 | 44 |
20. | Бугарска | 12 | 16 | 12 | 40 |
21. | Белгија | 12 | 13 | 11 | 36 |
22. | Турска | 11 | 9 | 9 | 29 |
23. | Грчка | 11 | 7 | 11 | 29 |
24. | Швајцарска | 8 | 12 | 13 | 33 |
25. | Румунија | 7 | 21 | 10 | 38 |
26. | Чешка | 6 | 14 | 9 | 29 |
27. | Југославија | 6 | 6 | 3 | 15 |
28. | Хрватска | 6 | 1 | 3 | 10 |
29. | Данска | 4 | 6 | 4 | 14 |
30. | Летонија | 4 | 3 | 2 | 9 |
31. | Ирска | 3 | 6 | 6 | 15 |
32. | Естонија | 3 | 6 | 4 | 13 |
33. | Исланд | 3 | 1 | 1 | 5 |
34. | Израел | 3 | 1 | 1 | 5 |
35. | Литванија | 2 | 3 | 4 | 9 |
36. | Аустрија | 2 | 1 | 7 | 10 |
37. | Словенија | 2 | 1 | 2 | 5 |
38. | Србија | 1 | 4 | 2 | 7 |
39.. | Словачка | 1 | 4 | 0 | 5 |
40. | Азербејџан | 0 | 2 | 2 | 4 |
41. | Луксембург | 0 | 1 | 0 | 1 |
41 | Албанија | 0 | 1 | 0 | 1 |
43 | Молдавија | 0 | 0 | 1 | 1 |
Укупно (43) | 960 | 963 | 960 | 2.883 |
Рекорди европских првенстава у атлетици на отвореном
уредиЗанимљивости
уредиСледећа табела даје преглед најмлађих и најстаријих учесника европских првенстава на отвореном у обе конкуренције са стањем после ЕП 2012.[3]
Најстарији учесници | ||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пол | Победник | Земља | ЕП | Освајач медаље | Земља | ЕП | Финалиста (првих 12) | Земља | ЕП | Учесник | Земља | ЕП |
М | Џек Холден (М) 43 г и 163 д |
УК | 1950. | Вејне Мујнонен(М) 46 г и 235 д |
Финска | 1946. | Едгар Брун (50 км) 49 г и 23 д |
Норвешка | 1954 | Едгар Брун (50 км) 49 г и 23 д |
Норвешка | 1954. |
Ж | Љубов Гурина (800 м) 37 г и 4 д |
Русија | 1994. | Подкопајева(1.500 м) 42 г и 64 д |
Русија | 1994. | Никол Левек (10.000 м) 43 г и 198 д |
Француска | 1994. | Мерлин Оти (4 х 100 м) 52 г и 51 д |
Словенија | 2012. |
Најмлађи учесници | ||||||||||||
М | Жими Вико (4 х 100 м) 18 г и 155 д |
Француска | 2010. | Алан Патерсон(вис) 18 г и 73 д |
УК | 1946. | Miguel Arnau (4 х 100 м) 17 г и 163 д |
Шпанија | 1974 | Ајкут Ај (4 х 100 м) 16 г и 332 д |
Турска | 2012. |
Ж | Џин Пол (4 х 100 м) 16 г и 75 д |
УК | 1950. | Џин Пол (100 м) 16 г и 75 д |
УК | 1950. | Плецер (10 км ход.) 14 г и 220 д |
Норвешка | 1950. | Плецер (10 км ход.) 14 г и 220 д |
Норвешка | 1950. |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Statistics Handbook 2018 European Athletics Championships. European Athletics (2018). Преузето 7. 8. 2018.
- ^ 2018 medal table European Athletics. Преузето18. 8. 2018.
- ^ European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), EAA, стр. 40—51, Приступљено 19. 1. 2015