Никола Саркози

23. председник Француске (2007—12)

Никола Пол Стефан Саркози де Нађ-Боча (франц. Nicolas Paul Stéphane Sarközy de Nagy-Bocsa; Париз, 28. јануар 1955) француски је политичар, бивши председник Републике Француске и ко-кнез Андоре, као и председник конзервативне партије Унија за народни покрет. Бивши је министар унутрашњих послова Француске (до 26. марта 2007). Надимак му је Сарко.[1]

Никола Саркози
Никола Саркози
Лични подаци
Име при рођењуНикола Пол Стефан Саркози де Нађ-Боча
Датум рођења(1955-01-28)28. јануар 1955.(69 год.)
Место рођењаПариз, Француска
ДржављанствоФранцуска
НародностФранцуз
Порекломађарско, јеврејско, грчко
РелигијаКатолик
УниверзитетУниверзитет Западни Париз
Професијаадвокат
Породица
СупружникМари-Доминик Кулоли (1982—1996)
Сесилија Циганер-Албениз (1996–2007)
Карла Бруни (2008−)
Децасинови Пјер, Жан и Луј
Политичка каријера
Политичка
странка
Републиканци Француске (од 2015)
раније:
Унија за народни покрет (2002-2015)
16. мај 2007 — 15. мај 2012.
Председник владеФрансоа Фијон
ПретходникЖак Ширак
НаследникФрансоа Оланд
Ко-кнез Андоре
16. мај 2007 — 15. мај 2012.
Председник владеАлберт Пинтат
Жауме Бартумеу
ПретходникЖак Ширак
НаследникФрансоа Оланд
1. јул 2008 — 1. јануар 2009.
ПретходникЈанез Јанша
НаследникМирек Тополанек
220. министар унутрашњих послова Француске
2. јун 2005 — 26. март 2007.
ПредседникЖак Ширак
Председник владеДоминик де Вилпен
ПретходникДоминик де Вилпен
НаследникФрансоа Баруен
Министар економије Француске
31. март 2004 — 28. новембар 2004.
ПредседникЖак Ширак
Председник владеЖан-Пјер Рафарен
ПретходникФрансис Мер
НаследникЕрве Гајмар
218. министар унутрашњих послова Француске
7. мај 2002 — 31. март 2004.
ПредседникЖак Ширак
Председник владеЖан-Пјер Рафарен
ПретходникДанијел Вајан
НаследникДоминик де Вилпен
Министар комуникација Француске
19. јул 1994 — 11. мај 1995.
ПредседникФрансоа Митеран
Председник владеЕдуар Баладур
ПретходникАлан Карињон
НаследникКатерин Тротман
Портпарол Владе Француске
30. март 1993 — 19. јануар 1995.
ПредседникФрансоа Митеран
Председник владеЕдуар Баладур
Министар за буџет Француске
30. март 1993 — 11. мај 1995.
ПредседникФрансоа Митеран
Председник владеЕдуар Баладур
ПретходникМартин Малви
НаследникФрансоа Добер
Градоначелник Неји сир Сен
29. април 1983. — 7. мај 2002.
ПретходникАхил Перети
НаследникЛуј-Шарл Бари

Потпис

На председничким изборима 2007. године Саркози је победио Сеголен Роајал у другом кругу председничких избора са 53% гласова. Дана 6. маја 2007. године наследио је Жака Ширака поставши 23. председник Француске.

На председничким изборима 2012. године Саркози је изгубио од Франсоа Оланда у другом кругу председничких избора са разликом од 3% гласова. После ових избора повукао се из политичког живота. [2]

Порекло уреди

Рођен је 28. јануара 1955. године у Паризу. Никола Саркози је други син оца мађарског племића Пала Иштвана Ерна Саркозија де Нађ-Боче и мајке Францускиње Андрее Мала.[3][4] Деда по мајци Николе Саркозија био је Арон Малах, ладински Јеврејин, по струци лекар, пореклом из Солуна у Грчкој. Његова супруга (Саркозијева баба) је била Францускиња Адел Бувије (Adèle Bouvier) која је била католичке вере, под чијим утицајем је и сам Арон прешао у католицизам. Живели су у француском граду Лиону и имали две кћерке - Сузану и Андре, која је заправо мајка француског председника.[5][6]

Образовање уреди

Никола Саркози је основну школу учио у Паризу у школи Chaptal de Neuilly. Године 1967. је понављао шести разред, након чега се уписао у приватну школу Saint-Louis de Monceau, где је стекао и средње образовање 1973. године. Годину дана касније постао је члан политичке партије Унија Демократа за Републику.

Никола Саркози се образовао за адвоката и студирао је на Универзитету Париз 10 у Нантеру. Није успео да заврши школу за спољну политику због недовољног познавања енглеског језика.

Унутрашња политика уреди

Никола Саркози је своју политичку популарност стекао вршећи дужност министра унутрашњих послова Француске. Нестабилна међуетничка ситуација у држави и ескалације сукоба у предграђима великих градова између емиграната и полиције довела је до тога да велики број Француза види Саркозија као лидера који може да заустави безвлашће и уведе ред. Углавном га подржавају гласачи националистичких и десничарских опредељења. С друге стране, готово сви емигранти, али и велики део либералних Француза подржавају Социјалистичку партију Сеголен Роајал. Такође, као по правилу, социјалисте подржавају и радници у државном секторужелезници, на пример), који уживају извесне повластице у односу на раднике приватног сектора, који Саркози тежи да смањи у великој мери. Занимљивост је да Француска никада у својој новијој историји није била тако дубоко политички подељена као данас.

Саркозијева популарност је нагло опала након његовог венчавања са Карлом Бруни. Пажњу француске јавности су привукли и Саркозијеви испади на форуму пољопривреде у Паризу, када је рекао једном од учесника форума „Ајде бежи, глупа будало“, након што је овај одбио да се поздрави са њим добацивши му „да га не додирује, јер га прља“. На локалним изборима одржаним марта 2008. године, странка Николе Саркозија као и читава француска десница претрпели су пораз, освојивши око 40 посто гласова.

Спољна политика уреди

Саркози хоће да се одреде будуће границе Европске уније, да би се тачно знало које државе имају право да буду чланице. Сматра да Турска не треба да буде чланица ЕУ, пошто се налази у Азији. Никола Саркози је глобалиста и његова политика је окренута према САД,[7] за разлику од Жака Ширака, који је више био окренут Азији. Са доласком Саркозија на власт, Француска је поправила захладнеле односе са САД, који су били угрожени пре свега због противљења Француске рату у Ираку.

Приватни живот уреди

Никола Саркози је склопио први брак 23. септембра 1982. са Мари Доминик Кулиоли. Из тог брака има два сина: Пјер је рођен 1985. године, а Жан - 1987. Формални развод је уследио 1996. године, иако супружници тада већ пар година нису живели заједно.

Никола Саркози се 1996. године венчао са Сесилијом Сиганер Албениз, која је заправо била супруга једног његовог пријатеља. Њихов заједнички син Луј је рођен 1997. Сесилија је била изасланик свога мужа на преговорима о ослобађању бугарског медицинског особља у Либији 2007. Октобра исте године су се формално развели, док дуже време нису живели у заједници. Упркос њиховом брачном стању, Сесилија се појавила на прослави поводом избора Саркозија за председника у својству његове супруге.

Другог фебруара 2008. Никола Саркози се оженио италијанско-француском певачицом Карлом Бруни у Паризу. То је први пут да се један француски председник жени током свог мандата.

Референце уреди

  1. ^ Delorme, Marie-Laure (16. 12. 2021). „La « bande à Sarko », quinze ans après”. Le Point (на језику: француски). Приступљено 15. 1. 2022. 
  2. ^ „Results of the French Presidential Election”.  – French Ministry of the Interior. Hollande gathered 18,000,668 votes, while Sarkozy obtained 16,860,685 votes.
  3. ^ Tronchot, Marc (25. 3. 2015). „Les Présidents face à Dieu: De Gaulle, Pompidou, Giscard d'Estaing, Mitterrand, Chirac, Sarkozy, Hollande” (на језику: француски). Calmann-Lévy. Приступљено 15. 1. 2022. 
  4. ^ magazine, Le Point. „Nicolas Sarkozy : Biographie et articles – Le Point”. Le Point.fr (на језику: француски). Приступљено 15. 1. 2022. 
  5. ^ „Profile: Nicolas Sarkozy”. BBC News. 26. 07. 2009. Приступљено 09. 3. 2010. 
  6. ^ „A Greek book on Nicolas Sarkozy”. The European Jewish Press. Архивирано из оригинала 29. 07. 2012. г. Приступљено 12. 04. 2008. 
  7. ^ Anderson, John Ward and Molly Moore; "Sarkozy Wins, Vows to Restore Pride in France", Washington Post, 7 May 2007

Литература уреди

Спољашње везе уреди


Председник Француске
2007-2012