Nikola Sarkozi

Nikola Pol Stefan Sarkozi de Nađ-Boča (franc. Nicolas Paul Stéphane Sarközy de Nagy-Bocsa; Pariz, 28. januar 1955) francuski je političar, bivši predsednik Republike Francuske i ko-knez Andore, kao i predsednik konzervativne partije Unija za narodni pokret. Bivši je ministar unutrašnjih poslova Francuske (do 26. marta 2007). Nadimak mu je Sarko.

Nikola Sarkozi
Nikola Sarkozi
Lični podaci
Ime pri rođenju	Nikola Pol Stefan Sarkozi de Nađ-Boča
Datum rođenja	(1955-01-28)28. januar 1955.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Državljanstvo	Francuska
Narodnost	Francuz
Poreklo	mađarsko, jevrejsko, grčko
Religija	Katolik
Univerzitet	Univerzitet Zapadni Pariz
Profesija	advokat
Porodica
Supružnik	Mari-Dominik Kuloli (1982—1996) Sesilija Ciganer-Albeniz (1996–2007) Karla Bruni (2008−)
Deca	sinovi Pjer, Žan i Luj
Politička karijera
Politička stranka	Republikanci Francuske (od 2015) ranije: Unija za narodni pokret (2002-2015)
Mandati 23. predsednik Francuske 16. maj 2007 — 15. maj 2012. Predsednik vlade Fransoa Fijon Prethodnik Žak Širak Naslednik Fransoa Oland Ko-knez Andore 16. maj 2007 — 15. maj 2012. Predsednik vlade Albert Pintat Žaume Bartumeu Prethodnik Žak Širak Naslednik Fransoa Oland Predsednik Saveta Evropske unije 1. jul 2008 — 1. januar 2009. Prethodnik Janez Janša Naslednik Mirek Topolanek 220. ministar unutrašnjih poslova Francuske 2. jun 2005 — 26. mart 2007. Predsednik Žak Širak Predsednik vlade Dominik de Vilpen Prethodnik Dominik de Vilpen Naslednik Fransoa Baruen Ministar ekonomije Francuske 31. mart 2004 — 28. novembar 2004. Predsednik Žak Širak Predsednik vlade Žan-Pjer Rafaren Prethodnik Fransis Mer Naslednik Erve Gajmar 218. ministar unutrašnjih poslova Francuske 7. maj 2002 — 31. mart 2004. Predsednik Žak Širak Predsednik vlade Žan-Pjer Rafaren Prethodnik Danijel Vajan Naslednik Dominik de Vilpen Ministar komunikacija Francuske 19. jul 1994 — 11. maj 1995. Predsednik Fransoa Miteran Predsednik vlade Eduar Baladur Prethodnik Alan Karinjon Naslednik Katerin Trotman Portparol Vlade Francuske 30. mart 1993 — 19. januar 1995. Predsednik Fransoa Miteran Predsednik vlade Eduar Baladur Ministar za budžet Francuske 30. mart 1993 — 11. maj 1995. Predsednik Fransoa Miteran Predsednik vlade Eduar Baladur Prethodnik Martin Malvi Naslednik Fransoa Dober Gradonačelnik Neji sir Sen 29. april 1983. — 7. maj 2002. Prethodnik Ahil Pereti Naslednik Luj-Šarl Bari
Potpis

Na predsedničkim izborima 2007. godine Sarkozi je pobedio Segolen Roajal u drugom krugu predsedničkih izbora sa 53% glasova. Dana 6. maja 2007. godine nasledio je Žaka Širaka postavši 23. predsednik Francuske.

Na predsedničkim izborima 2012. godine Sarkozi je izgubio od Fransoa Olanda u drugom krugu predsedničkih izbora sa razlikom od 3% glasova. Posle ovih izbora povukao se iz političkog života.

Poreklo

Rođen je 28. januara 1955. godine u Parizu. Nikola Sarkozi je drugi sin oca mađarskog plemića Pala Ištvana Erna Sarkozija de Nađ-Boče i majke Francuskinje Andree Mala. Deda po majci Nikole Sarkozija bio je Aron Malah, ladinski Jevrejin, po struci lekar, poreklom iz Soluna u Grčkoj. Njegova supruga (Sarkozijeva baba) je bila Francuskinja Adel Buvije (Adèle Bouvier) koja je bila katoličke vere, pod čijim uticajem je i sam Aron prešao u katolicizam. Živeli su u francuskom gradu Lionu i imali dve kćerke - Suzanu i Andre, koja je zapravo majka francuskog predsednika.

Obrazovanje

Nikola Sarkozi je osnovnu školu učio u Parizu u školi Chaptal de Neuilly. Godine 1967. je ponavljao šesti razred, nakon čega se upisao u privatnu školu Saint-Louis de Monceau, gde je stekao i srednje obrazovanje 1973. godine. Godinu dana kasnije postao je član političke partije Unija Demokrata za Republiku.

Nikola Sarkozi se obrazovao za advokata i studirao je na Univerzitetu Pariz 10 u Nanteru. Nije uspeo da završi školu za spoljnu politiku zbog nedovoljnog poznavanja engleskog jezika.

Unutrašnja politika

Nikola Sarkozi je svoju političku popularnost stekao vršeći dužnost ministra unutrašnjih poslova Francuske. Nestabilna međuetnička situacija u državi i eskalacije sukoba u predgrađima velikih gradova između emigranata i policije dovela je do toga da veliki broj Francuza vidi Sarkozija kao lidera koji može da zaustavi bezvlašće i uvede red. Uglavnom ga podržavaju glasači nacionalističkih i desničarskih opredeljenja. S druge strane, gotovo svi emigranti, ali i veliki deo liberalnih Francuza podržavaju Socijalističku partiju Segolen Roajal. Takođe, kao po pravilu, socijaliste podržavaju i radnici u državnom sektoru (u železnici, na primer), koji uživaju izvesne povlastice u odnosu na radnike privatnog sektora, koji Sarkozi teži da smanji u velikoj meri. Zanimljivost je da Francuska nikada u svojoj novijoj istoriji nije bila tako duboko politički podeljena kao danas.

Sarkozijeva popularnost je naglo opala nakon njegovog venčavanja sa Karlom Bruni. Pažnju francuske javnosti su privukli i Sarkozijevi ispadi na forumu poljoprivrede u Parizu, kada je rekao jednom od učesnika foruma „Ajde beži, glupa budalo“, nakon što je ovaj odbio da se pozdravi sa njim dobacivši mu „da ga ne dodiruje, jer ga prlja“. Na lokalnim izborima održanim marta 2008. godine, stranka Nikole Sarkozija kao i čitava francuska desnica pretrpeli su poraz, osvojivši oko 40 posto glasova.

Spoljna politika

Sarkozi hoće da se odrede buduće granice Evropske unije, da bi se tačno znalo koje države imaju pravo da budu članice. Smatra da Turska ne treba da bude članica EU, pošto se nalazi u Aziji. Nikola Sarkozi je globalista i njegova politika je okrenuta prema SAD, za razliku od Žaka Širaka, koji je više bio okrenut Aziji. Sa dolaskom Sarkozija na vlast, Francuska je popravila zahladnele odnose sa SAD, koji su bili ugroženi pre svega zbog protivljenja Francuske ratu u Iraku.

Privatni život

Nikola Sarkozi je sklopio prvi brak 23. septembra 1982. sa Mari Dominik Kulioli. Iz tog braka ima dva sina: Pjer je rođen 1985. godine, a Žan - 1987. Formalni razvod je usledio 1996. godine, iako supružnici tada već par godina nisu živeli zajedno.

Nikola Sarkozi se 1996. godine venčao sa Sesilijom Siganer Albeniz, koja je zapravo bila supruga jednog njegovog prijatelja. Njihov zajednički sin Luj je rođen 1997. Sesilija je bila izaslanik svoga muža na pregovorima o oslobađanju bugarskog medicinskog osoblja u Libiji 2007. Oktobra iste godine su se formalno razveli, dok duže vreme nisu živeli u zajednici. Uprkos njihovom bračnom stanju, Sesilija se pojavila na proslavi povodom izbora Sarkozija za predsednika u svojstvu njegove supruge.

Drugog februara 2008. Nikola Sarkozi se oženio italijansko-francuskom pevačicom Karlom Bruni u Parizu. To je prvi put da se jedan francuski predsednik ženi tokom svog mandata.

Literatura

• Sarkozy, Nicolas (1994). [Georges Mandel] : le moine de la politique. Paris: B. Grasset. ISBN 978-2-246-46301-6. 
• Ottenheimer, Ghislaine (1994). Les deux Nicolas: la machine Balladur. Paris: Plon. ISBN 978-2-259-18115-0. 
• Sarkozy, Nicolas; and Denisot, Michel (1995). Au bout de la passion, l'équilibre. Paris: A. Michel. ISBN 978-2-226-07616-8. , interviews with Michel Denisot
• Hauser, Anita (1995). Sarkozy: l'ascension d'un jeune homme pressé. Paris: Belfond. ISBN 978-2-7144-3235-3. , Grand livre du mois 1995
• Sarkozy, Nicolas (2003). Libre. Paris: Pocket. ISBN 978-2-266-13303-6. , subject(s): Pratiques politiques—France—1990–, France—Politique et gouvernement—1997–2002

Spoljašnje veze

• (jezik: francuski) President of France
• (jezik: francuski) Official web site of the 2012 presidential campaign
• (jezik: francuski) Website of the UMP, Sarkozy's party
• (jezik: francuski) Official personal website
• (jezik: francuski) 2012 campaign website
• (jezik: engleski) (jezik: francuski) Address to the General Assembly of the United Nations during the General Debate of the 63rd Session, 23 September 2008. Nicolas Sarkozy addressed the Assembly both as President of France and as President of the European Union