Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1942.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током октобра месеца 1942. године:

← септембар									Хронологија Народноослободилачке борбе у 1942.															новембар →
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18	19	20	21	22	23	24	25	26	27	28	29	30	31

2. октобар

У току ноћи 2/3. октобра у селу Трнову, код Мркоњић Града, четници на превару ухватили и потом убили тројицу руководилаца из Треће санџачке ударне бригаде — Владимира Кнежевића Волођу (1915—1942), команданта бригаде; Рифата Бурџовића Тршу (1913—1942), заменика политичког комесара бригаде и Томаша Жижића (1909—1942), команданта Четвртог батаљона. После убиства, четници су њихова тела бацили у провалију звану „Грујића јама“, дубоку преко двадесет метара. Партизани дуго нису знали шта се десило са њима, веровали су да су заробљени и одведени у Бања Луку, а њихова имена су се налазила и на списковима за размену са Немцима. Касније су сумњали да су убијени од четника, али је тек фебруара 1943. године откривена права истина о њиховом страдању, када је Команда мркоњићког подручја ухватила њихове убице. После рата, Кнежевић, Бурџевић и Жижић проглашени су за народне хероје.^[1]^[2]^[3]^[4]

3. октобар

У селу Уништа, близу Босанског Грахова формирана је Друга далматинска ударна бригада.
У борби са четницима код села Буковице, близу Тузле, погинуо Омер Маслић (1913—1942), заменик политичког комесара Трећег батаљона Шесте источнобосанске ударне бригаде и народни херој.
ЦК КПЈ упутио Блажу Јовановића и Душана Мугошу, као своје делегате на Прву земаљску конференцију КП Албаније, која је одржана у марту 1943. године. Они су у Албанију стигли 16. децембра и тамо радили на учвршћивању КП Албаније и организовању конференције.

5. октобар

У Максимирској шуми, код Загреба, усташе стрељале шест средњошколаца, који су били осуђени због припреме убиства усташког функционера Ивице Краља и сарадње са Народноослободилачким покретом.
У ноћи 5/6. октобра, у близини села Бродац Доњи, код Бијељине, Шеста источнобосанска бригада се преко Саве пребацила у Срем. Потиснута борбама са четницима, Штаб бригаде је донео одлуку да се главнина бригаде (Први и Трећи батаљон) пребаци преко Саве и повеже са сремским партизанима. У источној Босни је остао Други батаљон са политичким комесаром бригаде Цвијетином Мијатовићем. Одмах по преласку Саве, бригада се повезала са борцима Босутске партизанске чете, а недуго потом Угљеша Даниловић, члан Покрајинског комитета КПЈ за БиХ, који се пребацио заједно са бригадом, повезао се са Штабом Трећег сремског одреда. Прелазак бригаде у Срем имао је велики војно-политички значај у повезивању партизана Срема и источне Босне, као и даљег развоја Народноослободилачке борбе у овим крајевима.^[5]^[6]^[7]

7. октобар

Јединице Прве пролетерске и Треће крајишке бригаде и Четвртог крајишког партизанског одреда ослободиле Кључ. У овој борби убијено је 80, а заробљено 90 усташа; заплењен један тенк и други ратни материјал.

11. октобар

У селу Будићима код Пакраца, формирана је Прва славонска ударна бригада.

13. октобар

У Љубљани стрељан Валентин Рожанц (1895—1942), активиста Комунистичке партије Словеније и народни херој.

14. октобар

На Филиповом путу, који кроз Босутску шуму води од Јамене до Моровића, Главнина Шесте источнобосанске бригаде, Први (фрушкогорски) батаљона Трећег сремског одреда и Босутска партизанска чета разбиле немачки батаљон 718. дивизије, јачине 180 људи, који је дошао из правца Јамене. Немци нису очекивали партизане, што је унело забуну у редовима њихове претходнице, али су се брзо консолидовали доласком главнине својих снага. У жестоким борбама, које су трајале пет сати, немачки батаљон је био разбијен и у деловима се повукао у правцу Јамене. Уз знатне губитке на обе стране, партизани су запленили знатан ратни материјал — читаву комору, једну радио-станицу, два минобацача са 150 мина, четири пушкомитраљеза, већи број пушака и око 10.000 метака.^[8]^[9]^[10]

15. октобар

Формирана је Шеста приморско-горанска бригада.

17. октобар

У Дрвару одржана свечаност на којој је Врховни командант НОП и ДВ Југославије Јосип Броз Тито извршио смотру Друге пролетерске ударне бригаде и њеном команданту Љубодрагу Ђурићу предао бригадну заставу, која је потом предата првом заставнику бригаде Михаилу Вукајловићу. Након смотре бригаде Тито је борцима одржао говор.
Јединице Прве и Друге бригаде Прве оперативне зоне Хрватске водиле су тешке борбе против јаких италијанских снага, из Прве брдске дивизије и Дивизије „Ломбардија“, кдо Перјасице и Полоја на Кордуну. После дводневних борби, непријатељ је био принуђен да се повуче у Карловац. У овим борбама погинуло је око 200, а заробљено око 50 италијанских војника; а заплењен је један тенк, две пољска топа, седам камиона и друга ратна опрема.

22. октобар

Напад НОВЈ на Глину октобра 1942.

23. октобар

Јединице Друге и Четврте бригаде Прве оперативне зоне Хрватске ликвидирале су јако непријатељско упориште у селу Тушиловићу, на Кордуну. У овој борби убијено је 50, а заробљено 430 усташко-домобранских војника.

28. октобар

Приликом напада Прве и Друге пролетерске и Четврте крајишке бригаде на италијанско-четничке снаге у Босанском Грахову, погинуо Радиша Радосављевић Шоша (1919—1942), борац Друге пролетерске ударне бригаде и народни херој.

29. октобар

У близини подкозарског села Буковица, на Лакташа, заробљени домобран убио команданта Пролетерског батаљона Босанске крајине Хусеина Хоџића (1913—1942), народног хероја.^[11]

Референце

^ Hronologija NOB 1963, стр. 353–355.
^ Narodni heroji 1 1982, стр. 388.
^ Narodni heroji 1 1982, стр. 128.
^ Narodni heroji 2 1982, стр. 386.
^ Leksikon NOR 2 1980, стр. 1090.
^ Leksikon NOR 2 1980, стр. 1129.
^ Петовар & Трикић 1982, стр. 162.
^ Hronologija NOB 1963, стр. 363–365.
^ Атанацковић 1968, стр. 263.
^ Петовар & Трикић 1982, стр. 175–179.
^ Narodni heroji 1 1982, стр. 287.

Литература

Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963. COBISS.SR 50018311
Атанацковић, Жарко (1968). Срем у Народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији. Шимановци: Месна заједница / Месни одбор СУБНОР Шимановци. COBISS.SR 185976327
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49291527
Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Петовар, Руди; Трикић, Саво (1982). Шеста пролетерска источно-босанска бригада. Београд: Војноиздавачки завод. COBISS.SR 21061383

[FOOTNOTEHronologija_NOB1963353–355-1] Hronologija NOB 1963, стр. 353–355.

[FOOTNOTENarodni_heroji_11982388-2] Narodni heroji 1 1982, стр. 388.

[FOOTNOTENarodni_heroji_11982128-3] Narodni heroji 1 1982, стр. 128.

[FOOTNOTENarodni_heroji_21982386-4] Narodni heroji 2 1982, стр. 386.

[FOOTNOTELeksikon_NOR_219801090-5] Leksikon NOR 2 1980, стр. 1090.

[FOOTNOTELeksikon_NOR_219801129-6] Leksikon NOR 2 1980, стр. 1129.

[FOOTNOTEПетоварТрикић1982162-7] Петовар & Трикић 1982, стр. 162.

[FOOTNOTEHronologija_NOB1963363–365-8] Hronologija NOB 1963, стр. 363–365.

[FOOTNOTEАтанацковић1968263-9] Атанацковић 1968, стр. 263.

[FOOTNOTEПетоварТрикић1982175–179-10] Петовар & Трикић 1982, стр. 175–179.

[FOOTNOTENarodni_heroji_11982287-11] Narodni heroji 1 1982, стр. 287.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]