Чедомир Миндеровић
Чедомир Миндеровић (Београд, 31. октобар 1912 — Делхи, 16. јануар 1966) био је књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.[1]
| чедомир миндеровић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Гроб Чедомира Миндеровића у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду | |||||||
| Лични подаци | |||||||
| Датум рођења | 31. октобар 1912. | ||||||
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија | ||||||
| Датум смрти | 16. јануар 1966. (53 год.) | ||||||
| Место смрти | Делхи, Индија | ||||||
| Професија | књижевник | ||||||
| Породица | |||||||
| Супружник | Зора Миндеровић | ||||||
| Деловање | |||||||
| Члан КПЈ од | 1941. | ||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||
| управник Народне библиотеке Србије | |||||||
| Период | 1960—1965. | ||||||
| Одликовања |
| ||||||
Биографија
уредиКао ђак гимназије приступио је револуционарном омладинском покрету, због чега је као малолетник одговарао пред Државним судом за заштиту државе и био осуђен на шест месеци затвора.
Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Током НОР-а био је на дужностима:
- политичког комесара батаљона у Посавском партизанском одреду,
- политичког комесара Шестог београдског батаљона у Првој пролетерској бригади,
- члана Политодела Друге пролетерске бригаде,
- руководилац Политодела Шесте источнобосанске бригаде,
- члан Политодела 27. истоичнобосанске дивизије
- члан Пропагандног одељења Врховног штаба НОВ и ПОЈ.
После ослобођења Југославије, налазио се на функцијама:
- члан Агитпропа Централног комитета КП Србије,
- директор Издавачког предузећа „Просвета“ из Београда
- генерални секретар Савеза књижевника Југославије,
- председник Удружења књижевника Србије,
- управник Народне библиотеке Србије, од 1960. до 1965.
Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и имао чин резервног потпуковника ЈНА. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретаријату за иностране послове.
Умро је 16. јануара 1966. године у Делхију, главном граду Индије, где се налазио у дипломатској служби.[2] Кремиран је, а његова урна је 20. јануара положена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.[3]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден народног ослобођења.
Његова прва супруга Катарина Кета Шер-Миндеровић била је учесница Народноослободилачке борбе. Ухваћена је и стрељана у Шапцу 1942. године.
Књижевни рад
уредиУ својим предратним књижевним делима приказивао је беду градских предграђа и бунтовност политичких и социјално потлачених. У том периоду објавио је неколико збирки песама и 1940. године књигу поетске прозе „Уска улица“. Током рата је писао родољубиве песме, а после рата је написао:[4]
- ратни дневник „За Титом“, објављен у Београду 1945. и 1959. године,
- поему „Повратак песника у улицу које више нема“, Загреб 1949. године,
- роман „Облаци над Таром“, Београд 1947. и 1958. године,
- збирку песама „Горке године“, 1958. године,
- збирку песама „Потонула џунгла“, 1959. године,
- роман „Последњи коктел“, Београд 1961. године,
- збирку песама „Филм у три епохе“, Београд 1964. године,
- збирку песама „Огрлица за Наилу“, Београд 1966. године,
- „Трагови Индије“, 1966. године.
Као књижевник Миндеровић је остао упамћен као модерниста међу социјалним писцима. Аутор је неких од познатијих револуционарних песама од којих се истичу - „Црвен је исток и запад“, „Југославија“ и „Стег партије”. Године 1946. је победио на конкурсу за химну ФНР Југославије, али ова песма никада није званично усвојена и до краја постојања СФРЈ је као химна коришћена песма „Хеј Словени“.
Писаћи сто Чедомира Миндеровића налази се у Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[5]
Референце
уреди- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 510.
- ^ Револуционар животом и делом. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 17. 01. 1966. стр. 4.
- ^ У Београду сахрањени посмртни остаци Чедомира Миндеровића. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 21. 01. 1966. стр. 7.
- ^ „Чедомир Миндеровић”. Енциклопедија. Приступљено 29. 1. 2019.
- ^ Лазић, Виктор (јануар 2018). „Србија међу књигама”: 23.
Литература
уреди- Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1973. година.
- Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945 (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.
