Википедија

Амерички староседеоци

Амерички староседеоци (енгл. Indigenous peoples of the Americas), названи и Индијанци (изузев Ескима и Алеута),[1] су народи који су од праисторије настањивали крајеве од арктичке Канаде и Аљаске до Огњене земље (шп. Tierra del Fuego) у Чилеу и Аргентини, који се међусобно разликују по језицима, култури и физичком изгледу.

Амерички староседеоци
Етничке групе у Америци
први ред: Ескими • Чироки • Апачи • Нава
други ред: Маје • Калина • Јаномами • Мајоруни
трећи ред: Гварани • Кечуа • Ајмара • Арауканци
Укупна популација
око 69 милиона
Региони са значајном популацијом
 Мексико25.700.000
 Перу14.400.000
 Боливија6.800.000
 Гватемала6.000.000
 Еквадор3.400.000
 САД3.000.000—5.000.000
 Чиле2.000.000
 Канада1.400.000
 Колумбија1.400.000
 Аргентина955.000
 Бразил818.000
 Венецуела524.000
 Хондурас520.000
 Никарагва444.000
Језици
амерички домородачки језици, енглески, шпански, француски, дански, холандски
Религија
религија Инуита, хришћанство, црква америчких домородаца

Већином су то ловачко-сакупљачка друштва. У најразвијеније народе са овог поднебља, који су успели подићи високо развијене цивилизације, спадају народи Олмека, Толтека, Маја и Астека из Мексика и Инка из Перуа. I данас многи од њих живе у резерватима, посебно у Канади, САД и Бразилу.

Име уреди

За већину староседелачких народа Америка дуго је коришћен заједнички назив Индијанци, изузетак су били Ескими и Алеути. Ово име су добили по Индији јер су досељеници погрешно мислили да се ради о обали Индије, а не о новооткривеном континенту Америци. Колумбо је, приликом тзв. „откривања Америке”, мислио да је стигао у Индију и зато је људе са којима је долазио у додир називао Индијанцима (шп. indios). Становници САД-а их у новије време службено више не називају Индијанцима (енгл. Indians) него америчким домороцима односно староседеоцима (енгл. Native Americans). Назив црвенокошци (енгл. Redskins или франц. Peaux-Rouges) је увредљив.

Број уреди

 
Распрострањеност америчких староседелаца у Северној и Јужној Америци

Савремени Индијанци су већином званично хришћани, али се држе и домородачких веровања и обичаја. Око 30.610.387 говори неки од домородачких језика као матерински, а многи су асимиловани те говоре само енглески, шпански, португалски, француски или холандски. Најраспрострањенији домородачки језик је кечуа (језик древних Инка) који данас говори око 10.000.000 људи. У САД-у су под именом амерички домороци (енгл. Native Americans), а у Канади под именом прве нације (енгл. First Nations) заједно побројани Индијанци и Ескими. У подацима о Гренланду мисли се на Ескиме. Домородачко становништво је скоро потпуно изумрло (од болести, ропства и убистава) на подручју данашњих карипских држава (Антигва и Барбуда, Бахами, Барбадос, Куба, Доминиканска Република, Гренада, Хаити, Јамајка, Порторико, Сент Кристофор и Невис, Сент Луција, Тринидад и Тобаго), мали број (скоро искључиво жена) је преживео насељавање Европљана и убрзо затим је асимилован, изузетак је Доминика, где су успели да опстану. Сличну судбину су доживели и домороци у Уругвају[2] и у великим деловима Аргентине (Патагонија, Огњена земља).

Непознато је колико је домородаца живело на америчком континенту у часу Колумбовог доласка. Процене се крећу од мање од 10.000.000 до више од 100.000.000. Данас на америчком континенту живи око 52.000.000 Индијанаца, око 125.000.000 местика и око 801.000 замбоса.

Народи уреди

Народи САД и Канаде уреди

 
Породице народа северноамеричких староседелаца
 
Северноамерички индијанац
 
Шошонски камп, око 1900.
  • Индијанци Великог басена. У подручју Великог сланог басена насељена су сиромашна сакупљачка племена Шошона који су у ствари били 'нога'-Индијанци. Они су непрекидно били у покрету за храном, бобицама, корењем, разним плодовима, ситном дивљачи и другим. Јели су буквално све.
  • Југозападни Индијанци настањују крајеве америчког Југозапада од Новог Мексика преко Аризоне до доњег тока Колорада. Овде налазимо ратарско становништво из групе Јуманских народа, Пима, као и посебну групу сеоских народа са пуебло културом. У пуебло или сеоске народе убрајају се Зуни, Хопи и Таноански народи. Апачка племена као и Папаго су номади.
 
Колумбијска аутохтона уметност

Веровања уреди

Иако међу староседеоцима америчког континента постоје огромне разлике у погледу језика, порекла, начина живота и погледа на свет, ипак се могу пронаћи неке црте заједничке свим племенима.

  • На првом месту то је веровање у једно врховно биће, Бога, које различита племена називају различитим називима: Велики Дух, Свети Дух, Маниту, Мистична Сила, Велика Тајна, Вакан Танка, итд.
  • Такође је код свих индијанских племена веома изражено поштовање природе и веровање у природну мудрост и судбинску условљеност природом, као и дубинску повезаност човека и природе.

Порекло уреди

По новим открићима научника са Универзитета Беркли у Калифорнији и Универзитета у Копенхагену, амерички староседеоци су потомци сибирских народа. Они су успели да докажу да се група Сибираца преселила на Аљаску пре око 23.000 година, а затим се постепено разишла на оба америчка континента. Преци америчких староседелаца су прешли сада потопљену Берингију, која је некад представљала копнени мост између североисточне Азије и северозападне Америке. Научници су испитали 31 геном. Испитани геноми припадају садашњим становницима Америке, Сибира и Океаније, а исто тако су испитали и остатке 23 особе које су преминуле пре 200 до 6.000 година.[23]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Кристофор Колумбо је био убеђен да је стигао у Индију те је америчке староседеоце погрешно назвао Индијанцима.
  2. ^ www.циа.гов Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2007), "УРУГУАY", објављено 22. марта 2016, преузето 30. априла 2016.
  3. ^ Проyецционес де индíгенас де Мéxицо y де лас ентидадес федеративас 2000-2010
  4. ^ „„Перу” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2016. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  5. ^ „„Боливија” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  6. ^ „„Гватемала” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2015. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  7. ^ Тхе Америцан Индиан анд Аласка Нативе Популатион: 2010
  8. ^ „Сíнтесис де Ресултадос” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 18. 07. 2013. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  9. ^ а б по попису 2005.
  10. ^ по попису 2006.
  11. ^ неwс.ббц.цо.ук, "Бразил ургед то протецт Индианс", објављено 30. марта 2005, преузето 30. априла 2016.
  12. ^ „Пáгина Но Енцонтрада | Индец:Институто Национал Де Естадистица Y Ценсос Де Ла Републица Аргентина[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2008. г. Приступљено 30. 04. 2016.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  13. ^ Цоунтрy Студиес
  14. ^ „„Хондурас” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 15. 05. 2020. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  15. ^ „„Панама” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  16. ^ Wаyбацк Мацхине
  17. ^ www.соиту.ес, "Уна цомунидад индíгена салвадореñа пиде су рецоноцимиенто цонституционал ен ел паíс", објављено 9. августа 2008, преузето 30. априла 2016.
  18. ^ „„Костарика” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 30. 04. 2016. 
  19. ^ Поблациóн америндиа Гуаyанас
  20. ^ [„„Гренланд” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2020. г. Приступљено 30. 04. 2016.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ) „Гренланд” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy]
  21. ^ „Редатам::ЦЕЛАДЕ, ЕЦЛАЦ - Унитед Натионс[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г. Приступљено 30. 04. 2016.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  22. ^ [„Индигене: Гуаyана Францеса[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 08. 2011. г. Приступљено 30. 04. 2016.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ) Индигене: Гуаyана Францеса]
  23. ^ Фацултy оф СЦИЕНЦЕ > Пресс > Неwс > 2015 > Тхе популатион хисторy... 21 Јулy 2015 Тхе популатион хисторy оф Нативе Америцанс

Спољашње везе уреди

 
Амерички староседеоци на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Američki_starosedeoci&oldid=27532359”