Амерички староседеоци
Амерички староседеоци (енгл. Indigenous peoples of the Americas), названи и Индијанци (изузев Ескима и Алеута),[2] су народи који су од праисторије настањивали крајеве од арктичке Канаде и Аљаске до Огњене земље (шп. Tierra del Fuego) у Чилеу и Аргентини, који се међусобно разликују по језицима, култури и физичком изгледу.
 | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| око 69 милиона | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Мексико | 25.700.000 |
 Перу | 14.400.000 |
 Боливија | 6.800.000 |
 Гватемала | 6.000.000 |
 Еквадор | 3.400.000 |
 САД | 3.700.000 - 9.600.000[1] |
 Чиле | 2.000.000 |
 Канада | 1.400.000 |
 Колумбија | 1.400.000 |
 Аргентина | 955.000 |
 Бразил | 818.000 |
 Венецуела | 524.000 |
 Хондурас | 520.000 |
 Никарагва | 444.000 |
| Језици | |
| амерички домородачки језици, енглески, шпански, француски, дански, холандски | |
| Религија | |
| религија Инуита, хришћанство, црква америчких домородаца | |
Већином су то ловачко-сакупљачка друштва. У најразвијеније народе са овог поднебља, који су успели подићи високо развијене цивилизације, спадају народи Олмека, Толтека, Маја и Астека из Мексика и Инка из Перуа. I данас многи од њих живе у резерватима, посебно у Канади, САД и Бразилу.
Име
уредиЗа већину староседелачких народа Америка дуго је коришћен заједнички назив Индијанци, изузетак су били Ескими и Алеути. Ово име су добили по Индији јер су досељеници погрешно мислили да се ради о обали Индије, а не о новооткривеном континенту Америци. Колумбо је, приликом тзв. „откривања Америке”, мислио да је стигао у Индију и зато је људе са којима је долазио у додир називао Индијанцима (шп. indios). Становници САД-а их у новије време службено више не називају Индијанцима (енгл. Indians) него америчким домороцима односно староседеоцима (енгл. Native Americans). Назив црвенокошци (енгл. Redskins или фр. Peaux-Rouges) је увредљив.
Број
уреди
Савремени Индијанци су већином званично хришћани, али се држе и домородачких веровања и обичаја. Око 30.610.387 говори неки од домородачких језика као матерински, а многи су асимиловани те говоре само енглески, шпански, португалски, француски или холандски. Најраспрострањенији домородачки језик је кечуа (језик древних Инка) који данас говори око 10.000.000 људи. У САД-у су под именом амерички домороци (енгл. Native Americans), а у Канади под именом прве нације (енгл. First Nations) заједно побројани Индијанци и Ескими. У подацима о Гренланду мисли се на Ескиме. Домородачко становништво је скоро потпуно изумрло (од болести, ропства и убистава) на подручју данашњих карипских држава (Антигва и Барбуда, Бахами, Барбадос, Куба, Доминиканска Република, Гренада, Хаити, Јамајка, Порторико, Сент Кристофор и Невис, Сент Луција, Тринидад и Тобаго), мали број (скоро искључиво жена) је преживео насељавање Европљана и убрзо затим је асимилован, изузетак је Доминика, где је домородачко становништво успело да опстане. Сличну судбину су доживели и домороци у Уругвају[3] и у великим деловима Аргентине (Патагонија, Огњена земља).
Непознато је колико је домородаца живело на америчком континенту у часу Колумбовог доласка. Процене се крећу од мање од 10.000.000 до више од 100.000.000. Данас на америчком континенту живи око 52.000.000 Индијанаца, око 125.000.000 местика и око 801.000 замбоса.
Мексико 14.314.119[4]
Перу 13.800.000[5]
Боливија 6.000.000[6]
Гватемала 5.400.000[7]
Еквадор 3.400.000
Сједињене Државе 2.900.000[8]
Чиле 1.714.677[9]
Колумбија 1.400.000[10]
Канада 1.200.000[11]
Бразил 700.000[12]
Аргентина 600.000[13]
Венецуела 524.000[14]
Хондурас 520.000[15]
Никарагва 443.847[10]
Панама 204.000[16]
Парагвај 95.235[17]
Салвадор око 70.000[18]
Костарика око 60.000[19]
Гвајана око 60.000[20]
Гренланд око 51.000[21]
Белизе 24.501 Маја[22]
ФРА Француска Гвајана око 19.000[23]
Суринам од око 12.000 до око 24.000
Народи
уредиНароди САД и Канаде
уреди
- Индијанци подарктика у Канади и Аљасци су: Кри, Чипевјан, Кучин, Холикачук, Којукон, Ахтна и низ других мањих народа. Њени чести симболи су крпље, кану, тобоган, снежне наочаре. Одећа је крзнена. Лов и риболов им је главно занимање.
- Индијанци Северозападне обале су најбогатији народи Индијанаца Северне Америке. Они настањују подручје уз Пацифичку обалу Северне Америке од Калифорније на југу, до залива Јакутат у Аљасци на северу. Представници ове културе припадају великим групама познатим као Квакјутл, Цимшиан, Тлингит, Хајда, Белакула, Обалски Салиши и мањи народи из Калифорније, Орегона и Вашингтона. Друштва са југа овог подручја знатно су сиромашнија, а и њихове заједнице су знатно мање. Овом кругу припада култура градње великих тотема, градње кедрових кућа са крововима на две воде, прекрасно ткање чилкат-огртача, окренутост мору, изградња дрвених великих кануа и надасве веома познате свечаности поклањања 'потлача'.
- Индијанци са Платоа насељавају крај у подручју реке Колумбије. Овде је раширена култура рибара и копача корења камас и шанатаке. Племена овог подручја припадају групама Сахаптин, Молала, Салиш, Кутни, Чинук, Кламат и Атабаскан. Они су се сезонски покретали у потрази за рибом и биљем.
- Калифорнијски Индијанци насељени су у Калифорнији и имају типичну културу сакупљача жира. Ипак не припадају сви калифорнијски народи овој групи, јер су неки представници Индијанаца Северозападне обале. Пријатељица и добра познаватељка Индијанаца Ева Липс, наводи да су сви ови народи веома добро ухрањени, на томе захваљују жиру од кога нарочитим поступком добијају брашно и пеку хлеб од жира. Главни народи су: Мајду (Мајду, Нисенан и Конкау), Мивок, Шумаш, Јокат, Шаста, Чимарико, Ачомави, Ацугеви, Јана (Јана и Јахи), Винту (Винту, Номлаки и Патвин), Јуки, Помо, Вапо, Костаноан, Салинан, Еселен, Китанемук, Пајпај, Кумејај (Ипај, Типај, Камија), Купењо, Луисењо, Кавија, Хуанењо, Габриелењо, Николењо, Фернандењо, Серано.
- Индијанци Великог басена. У подручју Великог сланог басена насељена су сиромашна сакупљачка племена Шошона који су у ствари били 'нога'-Индијанци. Они су непрекидно били у покрету за храном, бобицама, корењем, разним плодовима, ситном дивљачи и другим. Јели су буквално све.
- Југозападни Индијанци настањују крајеве америчког Југозапада од Новог Мексика преко Аризоне до доњег тока Колорада. Овде налазимо ратарско становништво из групе Јуманских народа, Пима, као и посебну групу сеоских народа са пуебло културом. У пуебло или сеоске народе убрајају се Зуни, Хопи и Таноански народи. Апачка племена као и Папаго су номади.
- Индијанци Равнице су становници прерија, подручја од реке Саскачеван на северу до јужног Тексаса. Ту припадају најславнији народи америчких домородаца. Они су номадски јахачи и ловци на бизоне. Пошто су навикли на пространства и лутања пружали су најжешћи отпор белим освајачима. Представници су им: Преријски Кри, Црне Стопе, Гровантри, Хидаца, Вране, Арикара, Сијукси (Тетон, Дакота), Чејени, Арапахо, Омаха, По ни, Кајова, Команчи.
- Индијанци североисточних шума припадају ирокеској и алгонквинској породици. То је домовина вигвама, великих дрвених кућа опасаним палисадама. Они су ловци и рибари али и узгајивачи кукуруза. Одавде су дошле и кокице које су Ирокези носили са собом приликом одласка у вишедневне ловове или ратне походе. Најпознатији народи овог подручја су Ирокези, Хурони, Ири, Сасквеханок, Делавер (Делавер, Вапингер), Вампаноаг, Мохиканци, Монтакет, Поухатан, Нантикок (Коној, Чоптанк), Пенакук и други.
- Југоисточни Индијанци. Њихова подручја обухватају југоисток Северне Америке, од атлантске обале до источног Тексаса, на север до унутрашњости Вирџиније. Југоисточна племена су сеоско ратарско становништво. Овде су на цени кукуруз и његова свечаност 'Плес зеленог кукуруза'. Народи овог подручја припадају маскогијској, сиуанској, кадоанској породици и народима Атакапа (Атакапа, Акокиса), Начез, Читимаша и Туника. Главни народи су: Крик (Крик, Јамаси, Чиаха, Јуфола), Семиноли, Тимукоа (Тимукоа, Фрешвотер), Јучи, Билокси, Читимаша (Читимаша, Чаваша, Ваша), Атакапа, Туника, Начез (Начез, Таенза, Авојел), Чокто (Чокто, Бајогула, Чатот, Тохоме), Чикасо (Чикасо, Шакчиума, Паскагула), Кадо (Хасинај, Кадохадачо, Накитош, Адај), Аис (Аис, Хеага), Калуса (Калуса, Текеста), Кусабо, Конгари, Чироки, Вокон (Вокон, Винио, Кејп Фир), Тутело-Сапони (Тутело, Манахок, Монакан, Сапони, Оканичи), Катоба (Катоба, Воксо, Ено, Шугери), Хичити, Коасати, Алабама, итд.
Веровања
уредиИако међу староседеоцима америчког континента постоје огромне разлике у погледу језика, порекла, начина живота и погледа на свет, ипак се могу пронаћи неке црте заједничке свим племенима.
- На првом месту то је веровање у једно врховно биће, Бога, које различита племена називају различитим називима: Велики Дух, Свети Дух, Маниту, Мистична Сила, Велика Тајна, Вакан Танка, итд.
- Такође је код свих индијанских племена веома изражено поштовање природе и веровање у природну мудрост и судбинску условљеност природом, као и дубинску повезаност човека и природе.
Порекло
уредиПо новим открићима научника са Универзитета Беркли у Калифорнији и Универзитета у Копенхагену, амерички староседеоци су потомци сибирских народа. Они су успели да докажу да се група Сибираца преселила на Аљаску пре око 23.000 година, а затим се постепено разишла на оба америчка континента. Преци америчких староседелаца су прешли сада потопљену Берингију, која је некад представљала копнени мост између североисточне Азије и северозападне Америке. Научници су испитали 31 геном. Испитани геноми припадају садашњим становницима Америке, Сибира и Океаније, а исто тако су испитали и остатке 23 особе које су преминуле пре 200 до 6.000 година.[24]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „2020: ДЕЦ Редистрицтинг Дата (ПЛ 94-171)”. Унитед Статес Ценсус Буреау. Број Америчких Индијанаца и Аљаских Староседелаца који су на попису (искључујући Порторико) пријавили припадност једној раси био је 3,7 милиона, а две или више раса 5,9 милиона (односи се на особе мешаног порекла). Што је укупно 9,6 милиона.
- ^ Кристофор Колумбо је био убеђен да је стигао у Индију те је америчке староседеоце погрешно назвао Индијанцима.
- ^ www.циа.гов Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2007), "УРУГУАY", објављено 22. марта 2016, преузето 30. априла 2016.
- ^ Проyецционес де индíгенас де Мéxицо y де лас ентидадес федеративас 2000-2010
- ^ „„Перу” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2016. г. Приступљено 30. 04. 2016.
- ^ „„Боливија” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 30. 04. 2016.
- ^ „„Гватемала” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2015. г. Приступљено 30. 04. 2016.
- ^ Тхе Америцан Индиан анд Аласка Нативе Популатион: 2010
- ^ „Сíнтесис де Ресултадос” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 18. 07. 2013. г. Приступљено 30. 04. 2016.
- ^ а б по попису 2005.
- ^ по попису 2006.
- ^ неwс.ббц.цо.ук, "Бразил ургед то протецт Индианс", објављено 30. марта 2005, преузето 30. априла 2016.
- ^ „Пáгина Но Енцонтрада | Индец:Институто Национал Де Естадистица Y Ценсос Де Ла Републица Аргентина”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2008. г. Приступљено 30. 04. 2016.
- ^ Цоунтрy Студиес
- ^ „„Хондурас” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 15. 05. 2020. г. Приступљено 30. 04. 2016.
- ^ „„Панама” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 30. 04. 2016.
- ^ Wаyбацк Мацхине
- ^ www.соиту.ес, "Уна цомунидад индíгена салвадореñа пиде су рецоноцимиенто цонституционал ен ел паíс", објављено 9. августа 2008, преузето 30. априла 2016.
- ^ „„Костарика” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 30. 04. 2016.
- ^ Поблациóн америндиа Гуаyанас
- ^ [„„Гренланд” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2020. г. Приступљено 30. 04. 2016. „Гренланд” - Тхе Wорлд Фацтбоок — Централ Интеллигенце Агенцy]
- ^ „Редатам::ЦЕЛАДЕ, ЕЦЛАЦ - Унитед Натионс”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г. Приступљено 30. 04. 2016.
- ^ [„Индигене: Гуаyана Францеса”. Архивирано из оригинала 20. 08. 2011. г. Приступљено 30. 04. 2016. Индигене: Гуаyана Францеса]
- ^ Фацултy оф СЦИЕНЦЕ > Пресс > Неwс > 2015 > Тхе популатион хисторy... 21 Јулy 2015 Тхе популатион хисторy оф Нативе Америцанс
Спољашње везе
уреди
- Америка пре Колумба (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)
- Ко су Индијанци? - први део (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)
- Ко су Индијанци? - други део (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)
- Цоманцхе Лодге — Индијанска историја и генеалогија
- Списак северноамеричких племена
- Конгрес америчких Индијанаца
- Историјска библиотека: Склапл, индијански трофеј?
- Индијанци — гости на својој земљи („Вечерње новости”, фељтон; 27. септембар — 2. октобар 2008)[мртва веза]
- Library of Congress American Memory
- Native Manitou Americans