Википедија

Драгутин Зеленовић

Драгутин Зеленовић (Сириг, 19. мај 1928 − Нови Сад, 27. април 2020)[1] био је српски и југословенски универзитетски професор, политичар и академик. Зеленовић је био редовни професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, ректор Универзитета у Новом Саду и дописни члан САНУ на одељењу техничких наука.[2] Зеленовић је био декан Факултета техничких наука у Новом Саду и ректор Универзитета у Новом Саду.

Драгутин Зеленовић
Лични подаци
Датум рођења(1928-05-19)19. мај 1928.
Место рођењаСириг, Краљевина СХС
Датум смрти27. април 2020.(2020-04-27) (91 год.)
Место смртиНови Сад, Србија
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Политичка каријера
ПартијаСПС
СКЈ
15. јануар 1991. — 11. децембар 1991.
Избори9. децембар 1990.
ПредседникСлободан Милошевић
ВладаВлада Драгутина Зеленовића
ПретходникСтанко Радмиловић
(као Председник Извршног већа Скупштине СР Србије)
НаследникРадоман Божовић

Биографија уреди

Рођен 19. маја 1928. године у Сиригу, крај Новог Сада. Основну школу је завршио у Сиригу, а нижу гимназију у Новом Саду и Жабљу. За време рата није похађао школу. Отац му је био заслужни српски борац у Првом светском рату, солунски добровољац, досељен из Херцеговине у Бачку након Првог светског рата, 1921. године. Мајка Јована (рођ. Мандић) родила је и подигла шесторо деце.

Као тринаестогодишњи дечак је преживео страшни злочин мађарске војске у Сиригу, априла 1941. Након тога, део породице је избегао из Сирига у Херцеговину. Оца Милана су убиле усташе и бациле у јаму. Брат Данило је био комуниста, убијен током Другог светског рата у околини Аранђеловца у 24. години; сестра Даница је погинула у 22. години као партизанка у борби код Купреса, сестра Десанка је погинула у 15. години као жртва италијанског бомбардовања. Осмочлана породица је из Другог светског рата изашла преполовљена: мајка Јована и три сина су преживели.

По повратку кући у Бачку, Драгутин је завршио ратом прекинуто основно образовање. У периоду од 1946. до 1949. године завршио је средњу техничку школу индустријског смера у Новом Саду. Године 1949/50. завршио је Војну ваздухопловну школу техничког смера у Рајловцу код Сарајева.

Машински факултет Универзитета у Београду је завршио 1957. године, са просечном оценом 8,84. Магистарску тезу под насловом Избор оптималне варијанте технолошког процеса одбранио је 1972. године. Докторску дисертацију под насловом Истраживање утицаја увођења технолошких структура одређеног степена сложености на понашање радних и излазних карактеристика производних система у времену одбранио је на Машинском факултету Универзитета у Новом Саду, 9. јануара 1975. године.

Стручно се усавршавао на наредним универзитетима и институтима: Орегон Стате Университy, Цорваллис, Орегон, САД, Свенска Металwеркен АБ, Вастерас, Шведска, Стyриа - Гусстахлwерке, Јуденбург, Аустрија, РWТХ Аацхен Университy,Аацхен, Немачка, Х. Линднер WМФ, Берлин, Немачка, АСЕА, Карлстад, Шведска, СКФ, Шведска и Ресеарцх Институт воор Бедријтсwетен - Схаппен, Делфт, Холандија.

У времену од 1957. до 1965. године радио је у фабрици алата „Југоалат” у Новом Саду, на различитим инжењерским пословима, највећим делом у подручју пројектовања технолошких структура и управљања процесима рада. Од 1965. године до 1966. године радио је у Заводу за алатне машине и алате у Новом Саду. Октобра 1966. године изабран је за предавача на Машинском факултету Универзитета у Новом Саду, за предмет Производни системи. Јула 1971. године изабран је за ванредног професора Машинског факултета Универзитета у Новом Саду. Крајем 1976. године изабран је за редовног професора Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду за наведени предмет.

Држао је предавања на последипломским студијама на Техничкој војној академији копнене војске у Загребу, Машинском факултету у Мостару и Машинском факултету у Скопљу.

У времену од априла 1970. године до новембра 1973. године обављао је дужност продекана за наставу и научноистраживачки рад Машинског факултета. У овом периоду је израдио пројекат развоја Машинског факултета. Од 1975. до 1979. године био је декан Факултета техничких наука у Новом Саду.[3]

На Институту Машинског факултета је организовао Одељење за индустријске системе, сада Институт за индустријске системе, као основу за развој истраживачког рада у подручју индустријских производних система и као базу за сарадњу са привредом.

Поред основног рада у наставном и истраживачком процесу, био је активан учесник у више пројеката из оквира сарадње са привредом, консултант у фабрикама металопрерађивачке индустрије у Покрајини у подручју постављања и управљања производним системима и истраживач и координатор у пројекту Стратегија технолошког развоја Југославије и Војводине.[4]

Од 1987. до 1988. године је био председник Заједнице универзитета Југославије. Године 1987. изабран је за дописног члана САНУ. Од 2000. године био је редовни члан и први председник ЈИНА – Југословенске инжењерске академије у Београду

Зеленовић је био изабрани представник САП Војводине у колективном Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

У скупштини је 15. јануара 1991. године изабран за председника прве Владе Републике Србије, на предлог Слободана Милошевића, након победе СПС-а на изборима у децембру 1990. године. Професор Зеленовић је свој план обнове Србије (најпре изградње путева и пруга) изнео Скупштини. Услед неслагања са председником државе у приступу развоју и управљању министарствима, Драгутин Зеленовић је 11. децембра 1991. године поднео оставку на место премијера Србије и вратио се својим дужностима на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Зеленовић је објавио 26 стручних књига и мноштво радова који су цитирани у земљи и у иностранству.

Развио је и држао наставу из предмета: Пројектовање производних система, Управљање производним системима, Технологија организације индустријских система, Ефективност/поузданост система у машинству и Интелигентно привређивање.

Био је редовни члан: Међународне академије хуманитарних и природних наука кнезова Шчербатових у Москви, Међународне академије наука високих школа у Москви, Међународне технолошко-менаџерске академије у Новом Саду.

Од 2003. до 2015. године радио је као организатор Међународне последипломске школе у сарадњи са УБИ - Унитед Бусинесс Институтес (из Брисела, Белгија)

Од 2006 је професор емеритус, ЕЦПД - Европски центар за мир и развој у Београду.

Био је члан је радне групе Интернатионал Федератион фор Информатион Процессинг (ИФИП), WГ 5.7 за развој информационих и управљачких система и члан издавачког одбора часописа: „Продуцтион Ресеарцх”, Лондон, „Интернатионал Јоурнал оф Цомпутер Интегратед Мануфацтуринг”, Лондон и „Материал Флоw”, Амстердам.

Награде и признања уреди

Пројекти уреди

 
Биографија и библиографија Драгутина Зеленовића из Годишњака САНУ за 1987. годину

Управљање пројектима изградње нових зграда и трга уреди

  • Правни факултет
  • Природно-математички факултет, Институт за хемију
  • Асистентски дом
  • Студентски дом и ресторан
  • Библиотека Грађевинског факултета у Суботици
  • Студентски дом „Живојин Ћулум”
  • Студентски дом Б
  • ИТЦ - Истраживачки и технолошки центар
  • Зелене површине на кампусу Универзитета, главни трг и споменик Доситеју Обрадовићу

Управљање пројектима реконструкције постојећих зграда уреди

  • Део зграде Технолошког факултета
  • Технички факултет "Михајло Пупин" у Зрењанину
  • Учитељски факултет у Сомбору
  • Зграда за привремени смештај професора по позиву
  • Учитељска школа у Вршцу
  • Зграда за привремени смештај Грађевинског факултета (ТМД)

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ РТВојводине "Преминуо академик Драгутин Зеленовић", Радио-телевизија Војводине, 27 Април 20020. Ретриевед он 27 Април 2020.
  2. ^ „Члан САНУ Драгутин Зеленовић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 10. март 2022. 
  3. ^ „Преминуо је наш декан (1975 -1979) проф. др Драгутин Зеленовић, први председник Владе Републике Србије и бивши ректор Универзитета у Новом Саду”. www.фтн.унс.ац.рс. Приступљено 2024-03-20. 
  4. ^ Годишњак Српске академије наука и уметности. Српска академија наука и уметности (САНУ). 1988. 
  5. ^ а б в Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Преминуо академик Драгутин Зеленовић, први председник Владе Србије”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-03-20. 

Литература уреди

  • Драгутин M. Зеленовић, "Цуррицулум Витае - Рад и резултати", Нови Сад, јун 2017.

Спољашње везе уреди

Политичке функције
Позиција успостављена
 Премијер Србије
1991
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dragutin_Zelenović&oldid=27502810”