Драгутин Зеленовић

Драгутин Зеленовић (Сириг, 19. мај 1928Нови Сад, 27. април 2020)[1] је био редовни професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, ректор Универзитета у Новом Саду и дописни члан САНУ.

Драгутин Зеленовић
ДрагутинЗеленовиц.јпг
Биографија
Датум рођења(1928-05-19)19. мај 1928.
Место рођењаСириг
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти27. април 2020.(2020-04-27) (91 год.)
Место смртиНови Сад
 Србија
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Политичка
партија
СПС
СКЈ
15. јануар 1991 — 11. децембар 1991.
Избори9. децембар 1990.
ПретходникСтанко Радмиловић
(као Председник Извршног већа Скупштине СР Србије)
НаследникРадоман Божовић

Рођен је у Сиригу као шесто дете Милана Зеленовића. Отац му је био заслужни српски борац у Првом светском рату, солунски добровољац, досељен из Херцеговине у Бачку након I светског рата, 1921. године. Мајка Јована (рођ. Мандић) родила је и подигла шесторо деце.

Као тринаестогодишњи дечак је преживео страшни злочин мађарске војске у Сиригу, априла 1941. Након тога, део породице је избегао из Сирига у Херцеговину. Оца Милана су убиле усташе и бациле у јаму. Брат Данило је био комуниста, убијен током II св. рата у околини Аранђеловца у 24. години; сестра Даница је погинула у 22. години као партизанка у борби код Купреса, сестра Десанка је погинула у 15-ој години као жртва италијанског бомбардовања. Осмочлана породица је из II светског рата изашла преполовљена: мајка Јована и три сина су преживели.

По повратку кући у Бачку, Драгутин је завршио ратом прекинуто основно образовање а затим и средњу Техничку школу у Новом Саду. Школу резервних официра ВТШ, ПВ и ПВО је завршио као најбољи питомац 4. класе у Рајловцу код Сарајева.

Дипломирао је на Машинском факултету у Београду, 1957. године.

1957-1965 ради као инжењер-конструктор, пројектант, организатор и технички директор у фабрици резног алата ЈУГОАЛАТ у Новом Саду. Истовремено хонорарно предаје у Вишој машинској школи предмет "Обрада метала скидањем струготине" као и у Југоалатовој школи за КВ и ВКВ раднике.

1965/66 ради као инжењер пројектант за технолошке процесе у Заводу за машине и алатке у Новом Саду и у Вишој школи за организацију рада предмет "Пројектовање производних система".

1970-72 завршава магистарске студије с титулом Магистар техно-економских наука.

1973-75 завршава докторске студије с докторатом из техничких наука.

1966 - 1996 ради као предавач, ванредни професор, редовни професор, продекан и декан Факултета техничких наука у Новом Саду (1975-1979), проректор (1985-1987) и ректор Универзитета у Новом Саду (1987-1989). Као проректор и ректор, професор Зеленовић је пројектовао, обрадио идејна решења и водио процес изградње и реконструкције Универзитета у Новом Саду.

Управљање пројектима изградње нових зграда и трга:

  • Правни факултет
  • Природно-математички факултет, Институт за хемију
  • Асистентски дом
  • Студентски дом и ресторан
  • Библиотека Грађевинског факултета у Суботици
  • Студентски дом "Живојин Ћулум"
  • Студентски дом Б
  • ИТЦ - Истраживачки и технолошки центар
  • Зелене површине на кампусу Универзитета, главни трг и споменик Доситеју Обрадовићу

Управљање пројектима реконструкције постојећих зграда:

  • Део зграде Технолошког факултета
  • Технички факултет "Михајло Пупин" у Зрењанину
  • Учитељски факултет у Сомбору
  • Зграда за привремени смештај професора по позиву
  • Учитељска школа у Вршцу
  • Зграда за привремени смештај Грађевинског факултета (ТМД)

Развио је и држао наставу из предмета: Пројектовање производних система, Управљање производним системима, Технологија организације индустријских система, Ефективност / поузданост система у машинству и Интелигентно привређивање.

2003-2015 ради као организатор Међународне последипломске школе у сарадњи са УБИ - Унитед Бусинесс Институтес (из Брисела, Белгија)

2006 - Професор Емеритус, ЕЦПД - Европски центар за мир и развој у Београду.

Стручно усавршавање:

  • Орегон Стате Университy, Цорваллис, Орегон, УСА
  • Свенска Металwеркен АБ, Вастерас, Сwеден
  • Стyриа - Гусстахлwерке, Јуденбург, Аустриа
  • РWТХ Аацхен Университy,Аацхен, Германy
  • Х. Линднер WМФ, Берлин, Германy
  • АСЕА, Карлстад, Сwеден
  • СКФ, Сwеден
  • Ресеарцх Институт воор Бедријтсwетен - Схаппен, Делфт, Нетхерландс

Чланство у научним и стручним институцијама:

  • 1987 - дописни члан САНУ
  • 2000 - редовни члан и први председник ЈИНА - Југословенске инжењерске академије у Београду
  • 2001 - редовни члан Међународне академије хуманитарних и природних наука кнезова Шчербатових у Москви
  • 2001 - редовни члан Међународне академије наука високих школа у Москви
  • 2001 - редовни члан Међународне технолошко-менаџерске академије у Новом Саду
  • Члан радне групе Интернатионал Федератион фор Информатион Процессинг (ИФИП), WГ 5.7 за развој информационих и управљачких система
  • Члан издавачког одбора часописа Продуцтион Ресеарцх, Лондон, УК
  • Члан издавачког одбора часописа Интернатионал Јоурнал оф Цомпутер Интегратед Мануфацтуринг, Лондон, УК
  • Члан издавачког одбора часописа Материал Флоw, Амстердам, Нетхерландс

1987-88 - председник Заједнице универзитета Југославије

Професор Зеленовић је био изабрани представник САП Војводине у колективном Председништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

У скупштини је 15. јануара 1991. изабран за председника прве Владе Републике Србије, на предлог Слободана Милошевића, након победе СПС-а на изборима у децембру 1990. године.

Професор Зеленовић је свој план обнове Србије (најпре изградње путева и пруга) изнео Скупштини али је тај план био далеко испред свог времена. Услед неслагања са председником државе у приступу развоју и управљању министартсвима, Драгутин Зеленовић је 11. децембра 1991. поднео оставку на место премијера Србије и вратио се својим дужностима на Факултету техничких наука у Новом Саду.

Професор Зеленовић је објавио 26 стручних књига и мноштво радова који су цитирани у земљи и у иностранству.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ РТВојводине "Преминуо академик Драгутин Зеленовић", Радио-телевизија Војводине, 27 Април 20020. Ретриевед он 27 Април 2020.

ЛитератураУреди

  • Драгутин M. Зеленовић, "Цуррицулум Витае - Рад и резултати", Нови Сад, јун 2017.

Спољашње везеУреди