Metro (музичка група)

За друге употребе, погледајте Метро (вишезначна одредница).

Метро је српски и југословенски хард рок бенд који је основан у Светозареву (данашња Јагодина) у октобру 1981.године.

Метро
Музички рад
Активни период	1981 - 1998 2015 - данас
Оснивање	октобар 1981. (Светозарево, СР Србија, СФРЈ)
Жанр	хард рок

Предисторија бенда

Нуклеус будућег бенда Метро настаје у јесен 1974. године у Светозареву када се Саша Крстић (рођен 03.01.1961. године у Светозареву) досељава у тзв. ЕЛМОС-ову зграду у улици Вука Караџића бр.13/б/11 у Светозареву, када почиње дружење и свирање са својим тадашњим комшијом Иваном Ивицом Максимовићем (Светозарево, 12.08.1962.- Јагодина, 07.11.2019). У јесен 1976. године из Краљева се за Светозарево враћа и бубњар Здравко Лалић (рођен 4. марта 1960. године у Светозареву) (еx Кашика љубави и Лyра) који тада уписује средњу Техничку школу (ОЦ Вељко Влаховић) у свом родном граду, али и почиње да свира и јавно да наступа са Сашом и Ивицом у бенду Т.Н.Т. крајем исте године. Следеће 1977. године сва тројица јавно наступају у бендовима Опсесиа, Цобра, а 1978. године и у бенду Даф. У јесен 1979. године иста екипа оснива групу Wест,бенд који од априла 1980. године (доласком Петра Пере Максимовића из војске) (Светозарево, 29.05.1956.- Јагодина, 19.06.2014) формира и своју стабилну инструменталну поставу (видети опширније под Wест - званична Wикипедиа). У истом периоду и вокални солиста (и повремени басиста) из Параћина Бранко Савић (рођен у Ћуприји 31.01.1959. године) наступа у Параћину у више локалних бендова (Атоми, Лед и Паракинова Деца) као и у крагујевачком бенду Месечева Потковица.

Оригинални логотип који је коришћен на плакатима 1982. године

Први период рада

Прва стабилна постава бенда

Дефинитивном одлуком инструменталиста групе Wест да свој музички израз преоријентишу са Сyмпхо/Јазз/Роцка на Хард Роцк крајем лета 1981. године, Саша Крстић долази до идеје да би управо Бранко Савић био идеалан вокал за ову врсту музике, обзиром да је са њим на кратко наступао у параћинским бендовима Атоми и Лед још у априлу претходне 1980. године. У ту сврху, Саша средином септембра 1981. године поведе браћу Максимовиће (Перу и Ивицу) и Здравка Лалића на акцијашку забаву у Акцијашко насеље 7. јул у Параћину на којој је тада Бранко Савић наступао са бендом Паракинова Деца. Оба брата Максимовића, као и Здравко дођу до истог закључка као и Саша Крстић, те непосредно по завршетку наступа Паракинове Деце у акцијашки шатор позову Бранка ради образлагања идеје о формирању озбиљног Хард Роцк састава. Пошто је Бранко у то време већ био поприлично утрениран вокал са изузетно високим регистрима певања који су иначе неопходни за рад бенда са таквом оријентацијом исте вечери сва четворица крену за Светозарево на Ђурђево брдо у вилу сликара Рашића, простор где је иначе вежбала група Wест како би се и лично уверио у озбиљност целе идеје. У то време, група Wест је била опскрбљена професионалном бинском опремом, као и целокупним разгласом и расветом довољно јаким да може да се озвучи и осветли Халл-а  Школског  центра у  Светозареву (О.C. Вељко Влаховић) или рецимо Халл-а Гимназије Светозар Марковић у  Светозареву простор величине капацитета публике до 600 људи. Без пуно размишљања, Бранко напушта чак два бенда у којима је до тада паралелно јавно наступао (Паракинову Децу из Параћина, као и Месечеву Потковицу из Крагујевца) како би постао главни вокал у новоформираном Хард Роцк бенду.

Обзиром да је сада комплетна екипа за даљи рад била формирана, као и чињеница да је група Wест променила свој музички израз, почетком октобра 1981. године на предлог Петра Пере Максимовића мењају име у Метро. Идеја о овом имену је настала из разлога што се у то време први пут у јавности причало како би Београд требало да добије метро.Свој први наступ под новим именом бенд остварује на Гитаријади у Параћину, у биоскопу Авала у Роцкотеци за Дан ослобођења Параћина у II Светском рату 13. октобра, који је због дана викенда померен на 16. и 17. октобар 1981. године. Тада су Прву стабилну поставу бенда чинили: Бранко Савић - вокал, Иван Ивица Максимовић - гитара, Петар Пера Максимовић - бас гитара, Саша Крстић - клавијатуре и Здравко Лалић - бубњеви.

Одмах након ових наступа, бенд креће у компоновање свог властитог материјала за албум првенац. Многи сведоци тог времена добро памте убитачне, вишесатне и готово свакодневне пробе у напред поменутој вили надомак Светозарева које су врло често умеле да трају и до невероватних 12 сати дневно (уз две кратке паузе од не више од 20 минута). До тада (нити икада касније) ниједан бенд у Поморављу није имао такав убитачан темпо рада. Енергија, знање, урођен таленат сваког члана понаособ, елан и воља да се неуморним пробама постигне видан успех био је одмах видљив на многобројним наступима у Светозареву, Ћуприји, Параћину и околним местима када бенд врло брзо почиње да стиче и своју праву малу армију обожавалаца који су их пратили где год су наступали.

Већ 19. јануара 1982. године, бенд у Радио Светозареву на живо снима и своје прве демо снимке: Чупаве главе, Устани и певај и Блуес Јеанс Аладин под тонском палицом инг. Драгана Кочића Коче. Ови снимци бивају послати Јовану Адамову у Суботицу као пријава за Омладински фестивал XXII Омладина '82. Крајем јануара исте године, бенд наступа као предгрупа Рибљој Чорби у Крагујевцу у хали Језеро. Дана 7. фебруара 1982. године, Селекциона комисија XXII фестивала Омладине '82. одлучује да ће Метро наступати на овом фестивалу као девети по реду (од одабраних 13 бендова). Након овог сазнања, манаџер Дивљих Јагода доноси одлуку да Метро и Понтонски Мост из Крагујевца наступају као њихове предгрупе у Краљеву у хали Слога, као и у Крагујевцу у хали Језеро у другој половини фебруара 1982. године. Тада креће и упознавање Ивице Максимовића са Сеадом Зелетом Липовачом које ће касније прећи у дружење кроз музику. Након ових успешних наступа, бенд ради у Београду своја два самостална наступа у марту исте године у Омладинском позоришту Дадов, као и у згради БИП-а . У то време Дадов је био одскочна даска за многе младе и неафирмисане бендове за цео простор еx YУ, пошто су у тај простор долазили људи из Схоw бусинесс-а и одмах препознали квалитет и изврсну увежбаност овог бенда. Здравка Лалића на кратко замењује 19. марта 1982. године, Дејан Живић Баџа (у то време официјелни бубњар групе Пулс) (Врање, 09.10.1961. - Јагодина, 17.06.2017) са којим бенд ради неколико наступа од којих треба издвојити наступ на Гитаријади на Дочеку и ноћивању Штафете младости у препуном Дому културе у Деспотовцу 30. марта исте године. Већ следеће вечери 1. априла 1982. године (за Дан акцијаша Југославије), бенд такође са Дејаном Живићем Баџом ради незабораван наступ на великом Роцк маратону у Светозареву, на Сqуаре Народне Омладине под слоганом ''Bili smo i ostali Tito'' када наступају пред више од 4.000 људи што је до данас остао најпосећенији Роцк концерт у овом граду када је реч о локалним бендовима. Поред Метроа на овој грандиозној и вишесатној манифестацији наступали су и бендови: Северозападни Пролаз, Клисер  &  Цо., Јумбо, Пулс, Делта  9 и др. Пред наступ на Гитаријади у Холу Образовног Центра Вељко Влаховић на Гитаријади на ноћивању Штафете младости (која се поклопила са Даном студената YУ Универзитета), у бенд се враћа тадашњи официјелни бубњар Здравко Лалић 4. априла 1982. године пред готово 600 људи. Овај наступ представља и јасну прекретницу у музичком животу јагодинског гитаристе Зорана Урошевића (Мр. Блацкмана) који је исте вечери (буквално – хипнотички импресиониран наступом Метроа) јасно одлучио да ће његов даљи рад у музици, као и свирање гитаре бити усмерено ка Хард Роцку.

Следећи наступ је 21. маја 1982. године на Вечери слободне форме у Суботици у Народном позоришту (Непсзинхаз) у оквиру XXII Омладине ’82, а следеће вечери 22. маја у хали Север пред око 3.000 људи када у такмичарском делу фестивала освајају II награду публике за изведбу нумере Чупаве главе када освајају и Сребрни пехар. Тада бенд по први пут у својој каријери после наступа дели аутограме чиме стиче и општејугословенску популарност, обзиром да је тадашња штампа у више листова писала о целокупном догађају поменувши да је бенд Метро (без обзира на званичну одлуку јири-ја фестивала) имао најбољи наступ од свих учесника.

Већ наредне вечери 23. маја наступају на Гитаријади у Светозареву у Халл-у хале спортова Младост пред око 900 људи, када освајају I место.

Наступ на Фестивалу XXII Омладина '82.,Суботица где су освојили II место публике

Захваљујући позитивним оценама њиховог наступа у Суботици у штампи, као и у ширем кругу музичара који су тада наступали, бенд одлучује да већ почетком јуна отпочне са снимањем њиховог албума првенца, обзиром да су већ имали комплетно спремљен материал.

У студио МС, Радета Ерцеговца у Београду улазе 1. јуна 1982. године када отпочиње и снимање материјала за албум. Снимање је трајало до 20. јуна исте године укупно за 48 сати + још 6 сати за ремикс. Сниматељ је био Зоран Станојевић, а продуцент Бобан Петровић. Одмах по завршетку снимања материјала, дискографска кућа ЗКП РТВ Љубљана им се понудила да изда албум, међутим, бенд је имао чврста уверења да ће албум издати ПГП РТБ, те су од идеје из Љубљане одустали.

Увече 25. јуна 1982. године, бенд по први пут наступа на XVI Гитаријади у Зајечару у Дому омладине у ревијалном делу. Тада бубњеве свира Душан Јевђовић Дуле Јевђа (рођен 04.02.1962. год. у Светозареву) (еx & пост Делта 9) због повреде шаке Здравка Лалића.Након ове Гитаријаде настаје читава серија наступа овог’ бенда (поново у својој оригиналној постави) поглавито у Светозареву, али и у околним  градовима Централне Србије.

Дана 28. августа 1982. године, на Гитаријади у Књажевцу пред око 2.000 људи, такође у ревијалном делу и то исто вече када је наступала и група Кербер.

Свој највећи триумф у својој првој постави, бенд постиже на II БРОФ ’82. фестивалу у Београду, у хали Пионир 10. септембра 1982. године пред око 3.000 гледалаца када су исте вечери (поред осталих) наступали и Поморанча (Оранге), Горди, као и Формула 4.

После овог догађаја, Бранко носи материал у ПГП РТБ у намери да ова дискографска кућа изда албум, међутим, Комисија га одбија ''obrazloženjem'' да Хард Роцк више ''nije u modi'' и да се сумња да ће албум успети да се прода чак и у најмањем тиражу. То је било време општег бујања Новог таласа (Неw Wаве)(нарочито у Београду и Загребу), а и готово сва тадашња штампа је ваздизала готово у небеса те саставе (Идоле, Електрични Оргазам, Прљаво Казалиште и др.). Довољан пример је и сама чињеница да ондашњи Роцк критичар Драган Кремер чак није ни присуствовао првој вечери II БРОФ ’82. фестивала 10. септембра 1982. године , обзиром да је оно било резервисано за Хард н’ Хеавy бендове, а то је правац кога се рецимо Кремер тада гнушао. Ни остали Роцк критичари тога доба и у то време у најпрестижнијем еx YУ Роцк часопису Џубокс ништа објективно нису писали ни о једном бенду са целог подручја еx YУ (везано за овај музички правац, укључујући чак и Дивље Јагоде) што свакако према броју посетилаца њихових наступа није одговарало чињеничном стању. С друге стране напред поменути новоталасни бендови никада самостално нису успели да прикупе ширу популацију, тако да су њихови самостални наступи тада били (упркос хвалисању тадашње штампе) одржавани у малим просторима (као што је то био СКЦ у Београду или цлуб Кулушић у Загребу). Како год, чланови бенда су веровали у своје личне квалитете, као и у саму изузетну увежбаност и компактност целог бенда, те су и даље остали у уверењу да ће им поменута дискографска кућа ипак издати албум са музиком која тада ''nije bila u trendu''.

У Дому Омладине Београда, 03.02.1983. на слици су: Петар Максимовић, Предраг Саздановић, Бранислав Каштеварац, Бранко Савић и Иван Максимовић

Свој (до сада) најбоље одсвирани концерт у каријери раде пред Дан Републике у суботу 27. новембра 1982. године у Светозареву у препуној Малој Сали Културног центра када је бенд звучао светски. Хигхлигхт вечери је свакако била њихова изведба нумере Стаирwаy то Хеавен из репертоара Лед Зеппелина коју је Бранко Савић маестрално отпевао. Овај концерт се и данас у граду спомиње у суперлативима по свим могућим и немогућим параметрима.

Последњи наступ, бенд у својој Првој стабилној постави ради у Параћину на на Великом Роцк маратону у хали спортова 25. децембра 1982. године пред скоро 2.000 људи. Распоред бендова који су тада наступали је био: Сqуаре, Јумбо, Делта  9, Метро и Горди. После овог догађаја, Саша Крстић и Здравко Лалић одлазе на одслужење војног рока, али (пошто су учествовали у снимању албума) одлучују тада да не напуштају бенд.

Друга стабилна постава бенда

Чланови бенда Метро, Бранко Савић и Ивица Максимовић.Снимак са концерта одржаног 18.03.1983. године у Хали Пионир у Београду, где су наступали као предгрупа британском саставу Саксон.

Ипак, већ 25. децембра 1982. године морала се наћи замена за обојицу (да бенд не би таворио), тако да на место бубњара долазе још два Параћинца Бранислав Бане Каштеварац (еx Атоми, Јумбо, Паракинова Деца и Делта 9) (рођен 16.04.1959. године у Параћину), док на место клавијатуристе долази Предраг Пеца Саздановић (еx Паракинова Деца и Јумбо) (рођен 7. децембра 1960. године у Параћину).

Већ 4. јануара 1983. године, Бранко Савић (заједно са Браниславом Каштеварцем) одлази у ПГП РТБ тражећи одговор зашто Бранку обећање није испуњено још крајем јуна претходне године по питању издавања албума. Тада Председник Комисије за шунд Александар Аца Пилипенко и по трећи пут одбија Метро са истим образложењем као и предходна два пута. У том тренутку је Бранко почео бурно и помало бучно да реагује у просторији где је заседала Комисија. Додатни проблем је био у томе што је у истој канцеларији седео и Зоран Модли који је тада мешао Метро са Делтом 9 која је у исто време и у истом студију снимала албум (оба бенда из истог’ града која су у исто време и у истом студију снимала своје албуме-првенце). Испред врата у ходнику сасвим случајно се задесио и Дејан Цукић коме није било јасно зашто се створила толика галама у просторији где је Комисија заседала, те је својевољно ушао у циљу да сазна о чему се ради. Тада је и чуо намере Комисије у вези целе приче, само што је Дејан успео да поприлично смири нелагодну ситуацију својим личним залагањем да Метро треба да изда албум баш за ПГП РТБ из разлога што их је са својом групом Булевар слушао на II БРОФ-у ’82. у Пиониру када их је тај наступ оставио без даха. На основу Дејанове асистенције, Комисија за шунд при ПГП РТБ у саставу: Александар Аца Пилипенко (као Председник Комисије), Бојан Хрељац (еx Корни Група) и Слободан Слоба Марковић пијаниста (чувен по соундтрацку за серију Отписани) једногласно ипак одлучује да ће Метро издати албум за ову дискографску кућу.

Обзиром да се ''sa reči nije prešlo na dela'', крајем јануара исте године, Бранислав Каштеварац носи снимљени материјал у Загреб у дискографску кућу Сузy са жељом да им она изда албум, међутим и ту долази до одбијања из разлога што је Сузy баш у то време имао ексклузивну лиценцу са ЦБС Рецордс чији су тадашњи главни фаворити са простора еx YУ били Парни Ваљак.

Сазнавши у ПГП РТБ за ово ''putešestvije'', Бранко Савић и оба брата Максимовића бивају позвана да одмах дођу у Београд у циљу потписивања Уговора за издавање албума који ће носити назив Чупаве главе. Браћа Максимовићи у првом тренутку нису веровали, али су ипак заједно са Бранком отишли у Београд и потписали Уговор 31. јануара 1983. године када су такође и својим потписима заштитили назив Метро код СОКОЈ-а. Саша Крстић и Здравко Лалић су тада били на одслужењу војног рока, тако да нису физички могли бити присутни да и њиховим потписима заштите име бенда.

Иако албум првенац још увек није био издат, креће промоција у новој постави прво у Трстенику у препуном Дому омладине 13. фебруара 1983. године.

После пар дана и Зеле Липовача сазнаје о овом догађају те преко свог манаџера предлаже да Метро поново буду предгрупа Дивљим Јагодама који су баш у то време у градовима Поморавља радили своју турнеју и промоцију ЛП Мотори.

Зелетова замисао бива и остварена, те Метро баш у Светозареву у хали спортова Младост 18. фебруара 1983. године (пред око 2.500 људи) поново креће са Дивљим Јагодама на турнеју по еx YУ. Заједничка турнеја се наставила у Младеновцу већ следеће вечери у хали спортова пред више од 3.000 људи, затим 24. фебруара у Великом Градишту такође у хали спортова пред око 1.000 људи, као и у Панчеву у старој хали спортова пред око 2.000 људи. После овог наступа, чланови Метроа добијају сазнање од представника Далмацијатуриста да ће бенд наступати испред британског Хеавy Метал састава Саxон на њиховој турнеји у Југославији. Из тог разлога, су се извинили Дивљим Јагодама што не могу да наставе турнеју са њима, док су са друге стране (поглавито од Зелета Липоваче) добили честитке на одабиру предгрупе за Саxон.

Дана 18. марта 1983. године, Метро наступају као предгрупа групи Саxон (Саxон (банд)) у Београду у хали Пионир пред око 7.000 људи одрадећи изврсно свој део посла у трајању од 45 минута. Ово је уједно до сада био и најпосећенији наступ Метро-а  (без обзира на чињеницу да су Саxон -  наравно - тада били главне звезде вечери). После њиховог наступа, пауза је трајала исто колико и сам наступ Метроа, пошто су манаџери групе Саxон нудили групи наставак њихове каријере у Немачкој, Холандији и Луксембургу. Циљ је био да се покаже да и државе иза тзв. Гвоздене завесе имају добре Роцк бендове који могу да остваре каријеру на Западу. Метро нису могли да привате ову понуду из субјективних разлога, док су сами чланови Саxона негодовали због овог предлога, јер су се и сами те вечери уверили у квалитет нашег бенда. Метро није наступао на осталим наступима Саxона по еx YУ (иако је претходно тако било договорено), а разлоге за то можемо највероватније тражити у личној сујети неколицине људи који су тада водили организацију њихове турнеје (Саxон Поwер & Тхе Глорy YУ Тоур).

После ове неостварене идеје, креће и мало разочарање унутар бенда (који још увек није издао албум), али, без обзира на све, бенд и даље наставља са својим чувеним пробама у вили сликара Рашића на Ђурђевом брду.

Албум првенац Чупаве главе је резан у студију V ПГП РТБ дана 5. априла 1983. године под серијским бројем 2121204, те после пар дана излази и у продају у свом првом тиражу од 3.000 примерака. Радост чланова бенда је била огромна (као и свих њихових фанова), међутим промоциона кампања албума од стране матичне дискографске куће нажалост изостаје, тако да браћа Максимовићи крајем 25. априла 1983. године напуштају бенд понајвише из личног закључивања да су исувише много уложили у бенд, а да им се заузврат многоструко мање вратило. Тачније сама егзистенција целог бенда је доведена у питање, пошто је сада сам бенд требао да исфинансира целу (унапред већ припремљену) YУ турнеју што је тада ипак био ''krupan zalogaj'' za sve, a time je ''potpomognuto'' и сазнање да локални привредни субјекти нису желели да им изађу у сусрет по питању иницијалног улагања у почетни капитал за овај пројекат. Тиме се завршавају и надалеко препричаване и незаборавне пробе у вили сликара Рашића, као и сам крај Првог периода рада бенда. За тај период је везан непрегледан број наступа (нарочито у местима Централне Србије) којих је (збирно гледано) било више него укупно свих осталих каснијих јавних наступа бенда заједно. Значајно је истаћи да је бенд у овом периоду (октобар 1981. - мај 1983) за еx YУ Хард Роцк сцену успео да достигне сам врх популарности, квалитета извођења, увежбаности, као и свега осталог што може да се сврста у епитете једног озбиљног бенда.

Први Међупериод рада

Обзиром да је бенд после овог периода био у ''luftu'' због новонастале ситуације, Бранко Савић почиње у Параћину да окупља нове чланове како би наставио са радом. У јулу 1983. године почиње да се окупља нова екипа када на место басисте долази Дејан Грујић Груја (рођен 08.02.1963. године у Параћину), док на место гитаристе долази Ненад Јовановић Шека (еx басиста бенда Јумбо) (Параћин, 13.04.1961. - Параћин, 24.09.2015). У оваквој формацији (Бранко Савић - вокал, Ненад Јовановић Шека - гитара, Дејан Грујић Груја - бас гитара, Предраг Пеца Саздановић - клавијатуре и Бранислав Бане Каштеварац - бубњеви) наступа тог лета на Матурским вечерима на излетишту Грза код Параћина, на самосталним концертима у Ваљеву и околним местима, као и на традиционалној Гитаријади у Акцијашком насељу 7. јули у Параћину 30. јула 1983. године. У то време су Саша Крстић и Здравко Лалић били на одслужењу војног рока, тако да је манаџер Дивљих Јагода Зоран Стојановић посетио Сашу Крстића у Бару и саопштио му да је бенд под истим именом оформљен у потпуно новој постави. Тада њих двојица планирају да поднесу Тужбу Окружном суду у Зајечару због коришћења имена бенда са сасвим новим члановима. До тужбе није дошло, али је бенд (због новонастале ситуације) одлучио да преименује свој назив у Паклени Метро, па су у тадашњој штампи у више листова били објављивани под новим именом. Циљ те промене је био да се избегну евентуални судски спорови око имена бенда. Ова постава није дуго опстала, јер је већ крајем августа исте године Дејан Грујић Груја напустио бенд.

Други период рада

Фотографија из периода III стабилне поставе бенда која је сачињена у Параћину иза Шекине гараже 3. новембра 1983. године. Слева на десно: Предраг Саздановић, Бранко Савиц, Ненад Јовановић Шека, Саша Вучићевић Сале Ромбоид и Бранислав Бане Каштеварац.

Крајем августа 1983. године, формира се Трећа стабилна постава бенда тиме што у исти долази гитариста Саша Вучићевић Сале Ромбоид (гитариста еx Јумбо) (Параћин, 24.11.1960. - Београд, 20.07.2014), када бас улогу поново преузима Ненад Јовановић Шека. Бенд је у овој постави (Бранко Савић - вокал, Саша Вучићевић Сале Ромбоид - гитара, Ненад Јовановић Шека - бас гитара, Предраг Пеца Саздановић - клавијатуре и Бранислав Бане Каштеварац - бубњеви) одмах отпочео са компоновањем песама за други албум у Параћину у згради старог Дома ЈНА. Убрзо и креће иницијатива од Сеада Зелета Липоваче да се нови албум снима у Немачкој у Франкфурту на Мајни, с тим да и њега поново изда ПГП РТБ. Из тог разлога Александар Аца Пилипенко се није слагао да бенд сними други албум под новим именом зато што је 31. јануара исте године код СОКОЈ-а заштитио свој назив под именом Метро. Свој једини јавни наступ у каријери под називом Паклени Метро, бенд је одржао у Великој Плани у Биоскопу у септембру 1983. године пред готово 800 људи. После овог догађаја, бенд (због крађе опреме из старог Дома ЈНА у Параћину) мења своје место проба и компоновања код Ненада Јовановића Шеке у његовој гаражи. У то време са одслужења војног рока се враћа Здравко Лалић који одустаје од раније идеје (пре његовог одласка у ЈНА) наставка рада са овим бендом (зато што тада у бенду није било ниједног члана бенда из Светозарева), те приступа забављачком ансамблу Љуте Папричице & Драгана Видосављевић (у коме су већ свирали и још два бивша члана Метроа браћа Максимовићи Иван и Петар). Крајем октобра исте године, бенд добија још једног гитаристу Ненада Нешка Стефановића из Светозарева (који је на кратко баш у то време напустио свој матични бенд Делта 9) (рођен 10.08.1959. год. у Светозареву). Нешко је био задужен за студијски рад и за свој краткотрајни боравак није јавно наступао са бендом, већ је само радио пробе и аррангеман-е песама за други албум. Крајем октобра 1983. године, бенд је већ уобличио готово 80 посто материјала за свој други албум. Овде треба истаћи Ромбоидову феноменалну нумеру Ти имаш анђеоско лице која (нажалост) никада није снимљена у студију. Већ 3. октобра 1983. године, (сада поново под оригиналним називом Метро) наступају у Београду у Малој дворани Сава центра на Хапенингу за часопис ИТД пред око 2.000 људи када су наступали и Дивљи Анђели, Слађана Милошевић и још неколико уметника. Свој највећи триумпх у својој Трећој стабилној постави, бенд остварује 15. октобра 1983. године када у Великој (тзв. Плавој) дворани Сава центра у Београду (са још 40 бендова пред око 6.000 људи) наступају на Рођенданском концерту за часопис ИТД. Ово је уједно био и последњи наступ Треће стабилне поставе бенда, пошто је клавијатуриста Предраг Пеца Саздановић напустио (на кратко) бенд непосредно после ове велике манифестације.

Други Међупериод рада

Дана 16. октобра месеца 1983. године на место клавијатуристе (уместо Пеце Саздановића) на кратко долази Марјан Обрадовић Мачак (рођен 11.05.1963. год. у Параћину), али оваква постава нема јавне наступе, већ само наставак проба и додатно обликовање материјала за свој други албум. Оваква постава је трајала само 15 дана до краја октобра месеца исте године када се у бенд враћа Пеца Саздановић.

Други повратак у Трећу стабилну поставу бенда

Већ почетком новембра 1983. године, бенд поново ради у својој Трећој стабилној постави. Овај период бележи наступе у Крушевцу почетком децембра у препуном Дому омладине (садашњи КЦК), као и у Биоскопу у Деспотовцу такође у децембру. После овог наступа крајем децембра 1983. године, бенд напушта Ненад Нешко Стефановић због повратка у своју матичну групу Делта 9. Метро наставља своје јавне наступе у овој постави у Параћину у препуној Швајцарији пред око 800 људи 26. јануара 1984. године, исте вечери када је и Ериц Цлаптон наступао у Београду на Сајмишту пред око 22.000 људи, али без обзира на то - верни  фанови Метроа нису желели да иду за Београд, већ су у остали у Параћину да гледају и слушају своје фаворите - групу  Метро. Осим овог наступа, бенд такође ради и наступ у такође препуном свилајначком Дому културе 4. фебруара 1984. године,исте вечери када је и Ериц Цлаптон наступао у Београду на Сајмишту пред око 22.000 људи, али без обзира на то - верни  фанови Метроа нису  желели да иду за Београд, већ су у остали у Параћину да гледају и слушају своје фаворите - групу  Метро.. После овог наступа Предраг Пеца Саздановић (испоставиће се опет само на кратко) напушта бенд не би ли се у исти вратио оригинални клавијатуриста Саша Крстић који је тек дошао са одслужења свог војног рока.

Трећи Међупериод рада

Током фебруара месеца 1984. године, бенд у Параћину (уместо Пеце Саздановића) ради неколико проба са Сашом Крстићем, када исти дефинитивно одлучује да не жели више да свира у таквој формацији и он ускоро одлази у Немачку, где и данас свира, живи и ради.

Трећи повратак у Трећу стабилну поставу бенда

Обзиром на дефинитивну одлуку коју је донео Саша Крстић, Пеца Саздановић се већ у марту 1984. године враћа у бенд, када коначно и завршавају материал за свој други албум. Већ у мају, бенду се нуди Уговор о издаваштву другог албума за Виргин Рецордс Цанада у Торонту (посредством Зорана Коњевића тадашњег гитаристе бенда Wарриорс који је имао добре везе са Канађанима обзиром да је у свом саставу тада имао чак два члана из те државе). Бенд (нажалост) није могао да потпише понуђени Уговор из чисто субјецтивних разлога. Свој последњи наступ у својој Трећој стабилној постави ради (по трећи пут) у Београду у Халл-у Сава центра на Концерту за Дочек Штафете младости 24. маја 1984. године који се одржавао под слоганом Нек родитеље наше не вређа - хоћемо терет на своја леђа! када је наступао са још десетак бендова са простора еx YУ пред око 4.000 људи. После овог наступа Саша Вучићевић (Сале Ромбоид) дефинитивно напушта бенд.

Период ''oživljavanja'' бенда

Овај период карактерише честу промену чланова у циљу да се бенд како/тако ''održi na površini''. Већ почетком јуна 1984. године, бенд сазнаје да се у Појате код Параћина на кратко доселио гитариста Небојша Чукић Аустријанац (рођен 1965. године у Лукову код Бољевца), међутим ту информацију сазнају касно, пошто је поменути гитариста већ отишао на привремени рад у Аустрију. Одмах по стицању пунолетства, Небојша Чукић Аустријанац званично и мења своје крштено име у уметничко Пит Кордус. Из тог разлога, као нови гитариста у бенд долази Срђан Серге Симић Камба (пост Дивљи Кестен) из Београда (рођен 23.08.1964. године у Пхном Пену, Цамбодиа) који је у то време служио војску у Ћуприји. Постава са Камбом није имала јавне наступе, а ни клавијатуристу у то време, тако да је трајала до средине августа 1984. године, када бенд напушта и Ненад Јовановић Шека. Убрзо на Шекино место долази Драган Живадиновић Каспер из Зајечара (еx басиста групе Црна Ружа из Зајечара који су уједно били и победници  XВИ Зајечарске Гитаријаде 1982. године). Бенд (у то време) и даље ради без клавијатуристе.

Већ у септембру и ова постава се растура. У априлу 1985. године у бенд поново за клавијатуре седа Предраг Саздановић, а на место новог гитаристе долази Витомир Вита Танић (рођен 03.11.1962. у Параћину). Већ у мају на место басисте долази Зоран Радојковић (рођен 04.09.1966. год. у Параћину) и бенд у комплетној (али краткотрајној) верзији ради пробе на новом одредишту код Бранка Савића у гаражи. Први наступ у овој постави имају на Гитаријади у Параћину у хали спортова 7. јули за Дан младости 24. маја 1985. године пред скоро 2.000 људи. Бенд у овој постави ради поново на Грзи матурске и другарске вечери у јуну и јулу исте године. На традиционалној акцијашкој Гитаријади у Параћину у Акцијашком насељу 27. јула 1985. године, Метро наступа пред око 700 људи када је вокалну улогу (као замена) имао Жељко Жагар (тада официјелни певач тек основане групе Каисер)(Светозарево, 07.05.1966. - Београд, 17.03.2011) због објективне спречености Бранка Савића. Током целог августа и септембра бенд наступа у Шапцу у хотелу Слобода ојачан позадинским вокалом ''Mimicom'' (еx Паракинова Деца) и тада (ради маркентишког трицк-а) нису наступали ни под једним именом, међутим, публика је већ прве вечери препознала о ком бенду се ради. 21. септембра 1985. године и Вита Танић напушта бенд, тако да се поново креће у потрагу за новим гитаристом, али нажалост безуспешно. Следеће године 17. марта 1986. на одслужење војног рока одлази Бранислав Каштеварац, а Бранко Савић у септембру. По доласку са одслужења војног рока Банета Каштеварца 13. марта 1987. године крећу и поновни покушаји ''oživljavanja'' рада. Већ у априлу 1987. године нови гитариста постаје Синиша Белац Селић (рођен 27.10.1968. године у Параћину). Тада почињу и пробе у Параћину у МЗ Данково у постави: Синиша Белац Селић - гитара, Ненад Јовановић Шека - бас гитара, Александар Михајловић (касније са надимком Сале адвокат) - клавијатуре (рођен 07.12.1968. године у Параћину) и Бранислав Каштеварац - бубњеви. Реч је о не више од 5 проба и то без вокала, јер је Бранко Савић још увек био на одслужењу војног рока, те самим тим, оваква постава није имала јавне наступе, и убрзо се  расформирала. У септембру 1987. године, Бранко Савић се враћа са одслужења војног рока, али на одслужење већ у децембру исте године одлази Предраг Саздановић, док Шека то исто чини у јуну следеће 1988. године. Поновни краткотрајни покушаји ''oživljavanja'' бенда крећу у септембру 1988. године када се пробе раде код Банета Каштеварца у поткровљу његове куће у постави: Жељко Жагар - вокал (обзиром да је Бранко Савић у то време радио и живео у Ивањици), Синиша Белац Селић - гитара и Бранислав Бане Каштеварац - бубњеви, дакле постава без басисте и без клавијатуристе. Обзиром на овакав след околности, креће поновна пауза у раду која наступа већ у новембру 1988. године и траје све до јуна 1991. године, када се бенд окупља у постави: Бранко Савић - вокал, Синиша Белац Селић - гитара, Ненад Јовановић Шека - бас гитара, Предраг Пеца Саздановић - клавијатуре и Бранислав Бане Каштеварац - бубњеви. Најпосећенији наступ у оваквој формацији је у Параћину на Платоу испред хале спортова 7. јули на Роцк Хепенингу 5. септембра 1992. године пред око 1.000 људи. Оваква формација је радила до 8. септембра 1992. године, када поново почиње пауза у раду.

Трећи период рада

Четврта стабилна постава бенда

Фотографија сачињена у Београду испред студија Соунд Десигн 20. априла 1995. године,постава која је у студију снимала албум Експлозија. С лева на десно: Бранислав Каштеварац, Горан Ратковић, Бранко Савић, Пит Кордус, Ненад Јовановић Шека и Предраг Саздановић.

Овај период рада бенда карактерише окупљање у нешто измењеној постави од ранијих у циљу снимања, издавања и промоције свог другог албума чије су нумере искомпоноване још од 1984. године (сада прилагођене тадашњем музичком укусу и поимању Хард Роцк правца). На место новог гитаристе у јулу 1993. године долази Горан Ратковић Рале (рођен 30.04.1968. године у Појату код Параћина), тако да сада ''освежен'' бенд током целог јула и августа ради пробе и наступе у Параћину у Швајцарији у постави: Бранко Савић - вокал, Горан Ратковић Рале - гитара, Ненад Јовановић Шека - бас гитара, Предраг Пеца Саздановић - клавијатуре и Бранислав Бане Каштеварац Ср. - бубњеви. На неколико тадашњих наступа у публици бивају присутни и чланови тек формираног бенда Неверне Бебе који (одушевљени квалитетним наступима) саветују бенд да изда нов албум, без обзира на чињеницу да је у то време буктао Грађански рат на простору еx YУ, као и чињеницу да је тадашња СРЈ била под најстрожијим Санкцијама Савета безбедности УН. Већ почетком јануара следеће 1994. године у Параћину у студију Микија Каримана бивају постављене радне верзије за нумере Седми је дан и Непристојна понуда као основ за касније снимање целокупног другог албума. После готово десетогодишњег безуспешног трагања, бенд коначно у свој састав успева да ''dovede'' још једног гитаристу Пита Кордуса из Аустрије који започиње рад током јула 1994. године као соло гитариста.Тада бива и комплетирана Четврта стабилна постава бенда а већ 15. августа исте године, улазе у студио Соунд Десигн у Београду код Срђана Јовановића Сркy Боyа када и почиње прво снимање другог албума. Већ после пет дана, 20. августа 1994. године бенд (по други пут) наступа на XXIII Гитаријади у Зајечару на стадиону Краљевица и то у 3 х иза поноћи пред око 2.000 људи у својој комплетној Четвртој стабилној постави: Бранко Савић - вокал, Пит Кордус - соло гитара, Горан Ратковић Рале - ритам гитара, Ненад Јовановић Шека - бас гитара, Предраг Пеца Саздановић - клавијатуре и Бранислав Бане Каштеварац Ср. - бубњеви. Средином децембра 1994. године, бенд завршава комплетно снимање свог другог албума са преаранжираним нумерама Срећа прати храбре! и Амен! које је Пит Кордус искомпоновао и свирао у Аустрији са својим бендом још 1987. године. Средином јануара следеће 1995. године, Срђан Јовановић Сркy Боy набавља најсавременију опрему за снимање за свој студио Соунд Десигн у Београду, те бенд почиње поново да снима на најновијој опреми на ДАТ-у целокупан материјал за свој други албум када и свој соунд прилагођава духу тадашњег схватања и доживљавања Хард Роцк правца у Свету. Бенд завршава своје друго снимање свог другог албума (названог Експлозија) 20. априла 1995. године. Непосредно по завршетку овог снимања, Пит Кордус се враћа за Аустрију, када на његово место долази нови соло гитариста Ђорђе Ђоле Илић (рођен 06.08.1977. год. у Параћину).

Већ након Првомајских празника, бенд одлази код Предрага Пеце Поповића у Београд са жељом да (његовим посредством) опет издају албум за исту дискографску кућу за коју је издао и свој први албум ПГП РТС. У то време у свету је био веома популаран Грунге стил свирања, те Пеца Поповић саветује бенд да промени свој музички израз са Хард Роцка на Грунге, па тек по том обављеном послу да сам он ''oceni'' да ли ће му се допасти тако урађен албум да би ургирао код ПГП РТС о издаваштву. Ти постављени услови су - нормално - били неприхватљиви за бенд, обзиром да нити су желели да мењају свој музички стил, а сасвим сигурно нити да по трећи пут да снимају албум. Већ у јуну исте године, крећу у потрагу за другим издавачем када у Београду сасвим случајно срећу новинара некадашњег часописа ИТД Драшка Аћимовића (који је и радио неколико интервијуа са бендом још 1983. године за тај музички магазин). Бенд је изложио свој проблем Драшку, када се том разговору у кафани Шуматовац придружује и Влада Јанковић Џет (еx Црни Бисери и Тунел) који одмах после обављеног договора узима снимљени материјал и носи у издавачку кућу ИТММ и завршава им папирологију за потписивање Уговора са том издавачком кућом. После непуних 7 дана од договора у Шуматовцу потписују већ спремљен Уговор са овом дискографском кућом у другој половини јуна 1995. године а 29. септембра 1995. године, по трећи пут наступају на XXIV Гитаријади у Зајечару у хали Краљевица пред око 2.000 људи у постави: Бранко Савић - вокал, Горан Ратковић Рале - ритам гитара, Ђорђе Ђоле Илић - соло гитара, Ненад Јовановић Шека - бас гитара, Предраг Пеца Саздановић - клавијатуре и Бранислав Бане Каштеварац - бубњеви.

Албум Експлозија излази у продају 12. децембра 1995. године у издању ИТММ-а под серијским бројем 2005 у MC верзији. Почетак промоције (сада већ) издатог албума везује се за традиционални Велики Роцк маратхон у Параћину, за 22. децембар 1995. године када су наступали у Параћину у хали спортова 7. јули на Фестивалу алтернативних бендова Србије пред око 2.000 људи са још тридесетак осталих бендова. Наставак промоције новог албума означава концерт у Јагодини, у хали спортова ЈАССА 27. јануара 1996. године на Роцк фестивалу на којем су поред Метроа наступали и Генерација 5, Ван Гогх и Ритам Нереда. Следећа промоција је поново у Параћину и то поново у хали спортова 7. јули 2. марта 1996. године на манифестацији Нека живи Роцк’н’Ролл!, такође уз бендове Генерација 5 и Ван Гогх пред око 1.000 људи. После овог наступа, из бенда (поново на кратко) излази Предраг Пеца Саздановић. Своју промоцију албума, бенд ради и у Београду на Машинском факултету 1. маја 1996. године када убрзо у ТВ Ревији бива објављена и рецензија овог од стране Душана Весића. После овог наступа, у јуну се враћа из Аустрије Пит Кордус када бенд бива (на кратко) поново комплетиран у својој Четвртој стабилној постави. У овој формацији, бенд ради свој последњи наступ са Питом на Мото скупу у Крагујевцу у Шумарицама 22. јуна 1996. године. Већ почетком јула, Пит Кордус дефинитивно напушта бенд и поново се враћа за Аустрију, његово дугогодишње место сталног боравка. Затим 26. јула 1996. године, бенд (по четврти пут) наступа на XXV Гитаријади у Зајечару пред око 2.000 људи. РТС је тада снимала и уживо преносила наступ, међутим, овај видео материјал није сачуван. После овог догађаја, Пеца Саздановић поново напушта бенд. Своје прво гостовање у емисији Гаража у продукцији РТС-а бенд остварује у мају 1997. године у приштинском студију, а већ следећег месеца, у истој емисији, али сада у београдском студију у Кошутњаку. У јулу 1997. године, бенд по трећи пут гостује у истој емисији, поново у приштинском студију када бивају урађени и спотови за нумере: Експлозија, Седми је дан, Непристојна понуда и Срећа прати храбре!. Током јула и августа исте године, наступају на неколико Мото скупова у Србији (9. јула у Сремској Митровици, 1. и 2. августа у Радовањском лугу код Велике Плане, као и 23. августа у Лапову). После ових летњих наступа, крајем августа, бенд прави планове да изда свој трећи албум. У ту сврху, по трећи пут гостују у Приштини и то поново у емисији Гаража у студију РТС-а, а учествују и у стварању Новогодишњег програма у истом студију 27. новембра 1997. године. Међутим није се остварила жеља да се изда нов трећи албум по реду, пошто је бенд престао са радом 23. јануара 1998. године, чиме се и расформирала Четврта стабилна постава.

Радови на поновном окупљању бенда

Почетком 2008. године појавом друштвених мрежа, као и АДСЛ интернета, почиње и идеја да се група Метро поново окупи. Идеја је у прво време потекла од деце сталних чланова Друге и Треће стабилне поставе бенда, а убрзо и од осталих фанова истог (упркос чињеници да је протекла пуна деценија од задњих активности  бенда).

Краткотрајно и делимично окупљање бенда

Овде се ради о делимичном окупљању три члана Прве стабилне поставе бенда (Бранка Савића и браће Максимовић - Петра и Ивана) када компонују и снимају нумеру Она је као звер! у јануару 2010. године у студију Маx Пере Максимовића у Јагодини. Одмах по завршетку овог снимања поново настаје пауза у раду.

Ремастеризовања оба издата албума на CD медиј

Од јануара до марта 2013. године у студију Божа у Јагодини рађен је ремастер MC Експлозија са оригиналног ДАТ-а на CD од стране Марка Wоолфy Вучковића (еx Алистер), док је ремастер првог албума Чупаве главе са винила на CD рађен у октобру године у студију Маx од стране Петра Пере Максимовића. Оба ремастера су урађена у само 10 примерака и то само за чланове који су свирали на албумима.

Поновни покушај ''oživljavanja'' бенда

Овде се у ствари ради о само пар проба које су одржане код Зорана Максимовића у Јагодини у периоду између 13. и 19. октобра 2013. године у саставу: Бранко Савић - вокал, Иван Ивица Максимовић - гитара, Владимир Кузмановић Кузма - бас гитара (еx Делта 9, еx Пеца & Деца) (рођен 04.04.1963. године у Светозареву), Предраг Пеца Саздановић - клавијатуре и Алекса Максимовић - бубњеви (рођен 16.10.1998. године у Јагодини) (у то време ученика Слободана Стојановића Кепе из групе Смак). Ова постава није имала јавне наступе.

Постојала су и размишљања у новембру исте године да бенд у постави: Бранко Савић - вокал, Ивица Максимовић - гитара, Пера Максимовић - бас гитара, Предраг Пеца Саздановић - клавијатуре и Зоран Марјановић Чеда - бубњеви (еx Тач, Клан, Хyдраулиц, Делта 9 и Црвенкапа) (рођен 17.09.1957. године у Светозареву) гостује у емисији Три боје звука у продукцији РТС-а, али та идеја није могла бити остварена због презаузетости Чеде и Ивице у њиховом матичном бенду Емир Кустурица & Тхе Но Смокинг Орцхестра.

След немилих догађаја који су дубоко потресли бенд

Дана 19. јуна 2014. године од последица рака у Јагодини је преминуо оригинални басиста бенда Петар Максимовић, а 20. јула 2014. године, у Београду се заувек од свог живота опростио Саша Вучићевић Сале Ромбоид.

Такође, 24.09.2015. године у Параћину умире Ненад Јовановић Шека басиста са најдужим стажом у бенду.

Коначно, поновно и комплетно окупљање бенда

Конкректно, овде се ради о безброј врло честих измена чланова бенда, који су узроковали немогућност издавања трећег (већ раније спремљеног) албума. Тада и почињу пробе у новом простору у Параћину у клубу Масон.

Једна од постава из периода поновног окупљања, 02.07.2016. На слици су с лева на десно: Иван Ертемy, Ђорђе Илић, Александар Каштеварац Јр.,Бранко Савић и Предраг Саздановић.

У октобру 2015. године, бенд се (на кратко) окупља у постави: Бранко Савић - вокал, Ђорђе Ђоле Илић - гитара, Владислав Марјановић Бата Басс - бас гитара (еx Мегера) (рођен 03.05.1971. год. у Ћуприји), Предраг Пеца Саздановић - клавијатуре и Александар Аца Каштеварац Јр. - бубњеви (рођен 10.10.1994. год. у Параћину). У оваквој формацији бенд завршава и нову радну верзију нумере Беле вране за свој трећи албум. Оваква формација ради до средине јануара следеће 2016. године када Бата Басс напушта бенд.

У фебруару 2016. године на место новог басисте долази гитариста Иван Ертемy (еx Qуар) (рођен 06.05.1993. год. у Параћину). Свој први наступ у новој формацији, имају на Мото скупу у Мијатовцу код Ћуприје 2. јула 2016. године После кога Иван Ертемy на кратко напушта бенд.

Са Марком Пекићем (официјеним басистом групе Жбунт) (рођен 10.05.1992. год. у Параћину) постојао је један разговор 20.07.2016. године да постане нов басиста у Метроу, међутим, он није могао да прихвати услове који су тада били постављени пред њега.

У августу 2016. године, Иван Ертемy се враћа, те имају солидно посећен наступ на Мото скупу у Трстенику 3. септембра 2016. године. После овог наступа, Иван Ертемy дефинитивно напушта бенд јер је добио посао у Београду.

Наступ 21.07.2017. год. у Параћину. С лева на десно: Предраг Пеца Саздановић, Синиша Белац Селић, Александар Аца Каштеварац Јр., Бранко Савић, Ђорђе Ђоле Илић.

У октобру 2016. године, у бенд се враћа Бата Басс, док уместо Ђолета Илића улогу гитаристе у децембру исте године поново преузима Синиша Белац Селић. Дакле, сада, бенд у формацији: Бранко Савић - вокал, Синиша Белац Селић - гитара, Владислав Марјановић Бата Басс - бас гитара, Предраг Пеца Саздановић - клавијатуре и Александар Аца Каштеварац Јр.- бубњеви, раде у Параћину 28. јануара 2017. године у реновираном хотелу Петрус изврсно одрађен наступ на Мото журци MC Wхите Ангелс. После овог наступа, Бата Басс дефинитивно напушта бенд.

У јуну 2017. године Ђоле Илић се враћа у бенд, али сада на место басисте. Сада у постави: Бранко Савић - вокал, Синиша Белац Селић - гитара, Ђорђе Ђоле Илић - бас гитара, Предраг Пеца Саздановић - клавијатуре и Александар Аца Каштеварац Јр. - бубњеви наступају на два Мото скупа (07.07.2017. год. у Мијатовцу код Ћуприје, као и 21.07.2017. год. у Параћину у простору некадашње касарне ЈНА - 7. јули).

Већ 22. јула 2017. године, из бенда поново излази Синиша Белац Селић, када улогу гитаристе поново преузима Ђорђе Ђоле Илић, а 24. јула 2017. године у бенд долази нов басиста Дејан Јоxа Јоксимовић (рођен 18.02.1975. год. у Кладову). Сада бенд у саставу: Бранко Савић - вокал, Ђорђе Ђоле Илић - гитара, Дејан Јоxа Јоксимовић - бас гитара, Предраг Саздановић - клавијатуре и Александар Аца Каштеварац Јр.- бубњеви, наступају на два Мото скупа (Ковин 4. августа 2017. год., као и Трстеник 18. августа исте године), али и Хуманитарни концерт Милици од срца у Параћину у хали спортова 7. јули.

Из бенда поново излази Ђорђе Илић 21. октобра 2017. године, а у исти се поново враћа Синиша Белац Селић. То значи да сада бенд у претходној постави: Бранко Савић - вокал, Синиша Белац Селић - гитара, Дејан Јоxа Јоксимовић - бас гитара, Предраг Саздановић - клавијатуре и Александар Аца Каштеварац Јр. - бубњеви наступају 15. марта следеће 2018. године у Земуну у клубу Фест вишесатну и одлично посећену свирку (у односу на простор).

У априлу 2018. године поново долази до рокаде гитариста када опет излази Синиша Белац Селић, док се враћа Ђорђе Илић. То значи да бенд у старој / новој формацији наступа у Бугарској у Софији као гост мото клуба Атбоx на Мото журци у њиховом мото клубу у коме су свирали скоро пуна 4 сата. Након овог наступа Дејан Јоxа Јоксимовић дефинитивно напушта бенд јер се сели у Египат.

У јуну 2018. године на место новог басисте долази гитариста, вокални солиста и клавијатуриста Срђан Станковић Јапан из Крагујевца (рођен 1968. године). Тада цео бенд ради пробе у Крагујевцу у пивници Густав, а и свој самостални наступ на истом месту 25. августа 2018. године. Након овог наступа, почетком септембра исте године, Срђан Јапан излази из бенда па се поново враћају у Параћин са пробама у клубу Масон. На место басисте (после 33 године!) 6. октобра 2018. године поново долази Зоран Радојковић са којим после само 7 дана, 13. октобра 2018. године наступају у Чачку у Мото клубу Манчула. После овог наступа следећег дана, 14. октобра бенд напушта Александар Аца Каштеварац Јр. прешавши у ћупријски Готхиц Роцк бенд Еволуциа.

На место новог бубњара 26. октобра 2018. године долази Михајло Стефановић (еx Qуар) (рођен 02.07.1993. год. у Главици код Параћина). Значи, сада бенд у новој формацији: Бранко Савић - вокал, Ђорђе Илић - гитара, Зоран Радојковић - бас гитара, Предраг Саздановић - клавијатуре и Михајло Стефановић - бубњеви раде наступе у Крушевцу у Затвореној пешачкој зони у центру града у клубу Басемент као и у Деспотовцу у ресторану Радета Ресавца.

У пролеће 2019. године, из бенда поново излазе Ђорђе Ђоле Илић, као и Зоран Радојковић, када на њихова места долазе браћа Симићи близанци из Ћуприје и то: гитариста Милан Мика и басиста Драган (рођени 04.02.1976. год. у Ћуприји). Тада се пробе бенда из Параћина ''sele'' у Ћуприју у клуб Парадоx.

У овој најновијој (и садашњој) формацији: Бранко Савић - вокал, Милан Мика Симић - гитара, Драган Симић - бас гитара, Предраг Саздановић - клавијатуре и Михајло Стефановић - бубњеви наступају на три Мото скупа у Србији (Горњачка клисура код Петровца на Млави 12. јула 2019, затим Параћин некадашња касарна ЈНА - 7. јул, 26. јула 2019, као и Ковин 3. августа исте године).

Дана 7. новембра 2019. године од последица рака бубрега у Јагодини умире један од оснивача бенда гитариста Иван Ивица Максимовић. Овај немили догађај је дубоко потресао све бивше и садашње чланове.

Дана 21. јула 2020. године, први демо снимци бенда од 19. јануара 1982. године (Чупаве главе, Устани и певај и Блуес Јеанс Аладин се са трака дигитализују у РТВ Коперникус у Јагодини од стране Шефа Технике Топлице Антића и техничког реализатора Златка Милојковића. Од 21. до 31. јула 2020. године у студију Божа у Јагодини су ремастеризовани ови демо снимци од стране Чедомира Марјановића Јр. који су исте вечери одмах по први пут били објављени на YоуТубе каналу Зорана Урошевића (Мр. Блацкмана).

Због пандемије вируса Цовид 19, бенд током 2020. године није јавно наступао.

Први qуартал 2021. године карактерише и даља планетарана борба против ширења смртоносног вируса Цовид 19 (са својим најновијим мутацијама), те с тим чињеницама (за сада), (март месец) није познато када ће бенд наставити свој рад иако је 2021. - година када се у октобру месецу навршава пуних 40 година од настанка бенда под тим именом. Многи верни и доследни фанови овог бенда ипак верују да постоји могућност да бенд одради један јубиларни цонцерт за памћење у јесен 2021.године.

Дискографија

Студијски албуми

• Чупаве главе (ПГП РТБ, 1983)
• Експлозија (ИТММ, 1995)

Сингл

• Она је као звер (Званично неиздато, 2010)

Спољашње везе

• Званични Yоутубе сајт
• Метро на сајту Дисцогс
• Званични Мyспаце сајт
• Метро на сајту Енцyцлопаедиа Металлум
• ИТММ рекордс
• Гитаријада Зајечар Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2013)
• Студио Макс
• Часопис Џубокс - Бр.150, 1982.(II БРОФ), Бр.159. 1983.(Саксон)
• Историја и садашњица параћинске хард анд хеавy сцене
• НА КАФИ СА Данијелом и рок групом „МЕТРО“!!!