Ї (ćiriličko)

Ї ї (Ї ї, iskošeno: Ї ї) je pismo ukrajinskog ćiriličnog pisma. Ї je izvedeno od grčkog slova jota sa dijerezom.

To je bila početna varijanta ćiriličnog slova Ї, koje je u 18. veku prešlo sa dve tačke na jednu, verovatno inspirisano sličnim latiničnim slovom I. Kasnije su se dve varijante slova odvojile i postale različita slova ukrajinske azbuke.

Na ukrajinskom jeziku, pismo je uvedeno kao deo Želehivskog pravopisa, u ukrajinsko-nemačkom rečniku Jevhena Želehivskog (2 toma, 1885–86).

Ranije je korišćen i u srpskoj ćirilici krajem 18. i početkom 19. veka, gde je predstavljao glas /j/. U ovom svojstvu, uveo ga je Dositej Obradović, ali ga je Vuk Stefanović Karadžić na kraju zamenio savremenim slovom J.

Pored ukrajinskog pisma, koristi se i u panonskom, rusinskom i prešovskom rusinskom pismu u Slovačkoj, gde predstavlja jotirani samoglasnik /ji/, poput izgovora ⟨jo⟩ u „olujo”.

U različitim sistemima romanizacija, i je predstavljeno rimskim ji, ii, i, ili čak i, ali najčešći je ii.