Википедија

Džin Vajlder

амерички глумац и комичар (1933–2016)

Džerom Silberman (engl. Jerome Silberman;[n. 1] Milvoki, 11. jun 1933 — Stamford, 29. avgust 2016), poznat pod pseudonimom Džin Vajlder (engl. Gene Wilder),[n. 2] bio je američki glumac, režiser, scenarista, producent i pisac.

Džin Vajlder
Crno-bela fotografija nasmejanog Džina Vajldera
Džin Vajlder (1970)
Ime po rođenjuDžerom Silberman
NadimakDžeri Silberman
Datum rođenja(1933-06-11)11. jun 1933.
Mesto rođenjaMilvoki, Viskonsin, SAD
Datum smrti29. avgust 2016.(2016-08-29) (83 god.)
Mesto smrtiStamford, Konektikat, SAD
Uzrok smrtiAlchajmerova bolest
Državljanstvoameričko
Religijaateizam
UniverzitetUniverzitet u Ajovi
Zanimanjeglumac (1961—2003)
pisac (1998—2013)
Visina1,79 m (5 ft 10 1⁄2 in)
Supružnik
  • Meri Mersijer
    (v. 1960 — r. 1965)
  • Meri Džoun Šuc
    (v. 1967 — r. 1980)
  • Gilda Radner
    (v. 1984 — s. 1989)
  • Karen Bojer
    (v. 1991 — s. 2016)
DecaKetrin Vajlder
(usvojena ćerka)
RodbinaDžordan Voker-Perlman
(nećak)
Veb-sajtwww.genewilder.net
Potpis

Karijeru je započeo na pozornici, a na televiziji je debitovao 1961. godine u dramskoj antologiji Igra sedmice (engl. The Play of the Week). Iako mu je prva filmska uloga bila uloga taoca Judžina Grizarda u američkom filmu Boni i Klajd (engl. Bonnie and Clyde) iz 1967. godine, u prvoj velikoj ulozi igrao je lik Leopolda Bluma u filmskoj komediji Producenti (engl. The Producers) iz 1968. godine, za koju je nominovan za Oskara za najboljeg glumca u sporednoj ulozi. Ovo je bio njegov prvi u nizu projekata na kojima je sarađivao sa scenaristom i režiserom Melom Bruksom, uključujući komedije Vruća sedla (engl. Blazing Saddles) i Mladi Frankenštajn (engl. Young Frankenstein) iz 1974. godine, za koje je scenario pisao i sam Vajlder i koje su nominovane za Oskara za najbolji adaptirani scenario. Džin Vajlder je najpoznatiji po ulozi Vilija Vonke u američkom dečjem filmu Vili Vonka i fabrika čokolade (engl. Willy Wonka & the Chocolate Factory) iz 1971. godine, kao i ulogama u četiri komedije sa čestim filmskim partnerom Ričardom Prajorom: Srebrna linija (engl. Silver Streak) iz 1976, Šašavi robijaši (engl. Stir Crazy) iz 1980, Ne vidim zlo, ne čujem zlo (engl. See No Evil, Hear No Evil) iz 1989. i Drugi ti (engl. Another You) iz 1991. godine. Vajlder je takođe bio režiser, scenarista i producent nekoliko svojih filmova, uključujući romantičnu komediju Žena u crvenom (engl. The Woman in Red) iz 1984. godine.

Ženio se četiri puta. Njegova treća supruga bila je glumica Gilda Radner, s kojom je glumio u tri filma (od kojih je dva poslednja takođe režirao). Nakon njene smrti 1989. godine od raka jajnika, Vajlder se aktivno uključio u projekte za podizanje svesti o važnosti prevencije, otkrivanja i lečenja ove bolesti; osnovao je Centar za otkrivanje raka jajnika „Gilda Radner” (engl. Gilda Radner Ovarian Cancer Detection Center) u Los Anđelesu, te s Gildinom psihoterapeutkinjom Džoanom Bul 1995. godine osnovao udruženje za obolele od raka po imenu „Gildin klub” (engl. Gilda's Club) u Njujorku.

Nakon poslednjeg doprinosa svetu sedme umetnosti — 2003. godine epizodnom ulogom g. Stajna u sitkomu Vil i Grejs (engl. Will & Grace), za koju je dobio nagradu Emi za izuzetnu epizodnu ulogu — Vajlder se potpuno predao pisanju. Godine 2005, su izašli njegovi memoari pod imenom Poljubi me kao stranac: Moja potraga za ljubavi i umetnošću (engl. Kiss Me Like a Stranger: My Search for Love and Art), a takođe je objavio i zbirku priča Šta je ova stvar zvana ljubav? (engl. What Is This Thing Called Love?) 2010. godine, te romane Moja francuska kurva (engl. My French Whore) 2007, Žena koja ne bi (engl. The Woman Who Wouldn't) 2008. i Nešto da te se sećam: Opasna romansa (engl. Something to Remember You By: A Perilous Romance) 2013. godine.

Preminuo je 29. avgusta 2016. godine u Stamfordu (Konektikat, SAD), od Alchajmerove bolesti.

Detinjstvo i obrazovanje uredi

Rođen je 11. juna 1933. godine u Milvokiju (Viskonsin, SAD), kao sin Džin (Ber) Silberman (1907—1957) i Vilijama Dž. Silbermana (1900—1973).[3] Njegov otac Vilijam, ruski imigrant jevrejskog porekla (baš kao i Džeromovi baba i deda s majčine strane), bio je proizvođač i prodavač neobičnih predmeta.[3][4] Prvi put se zainteresovao za glumu kada je imao osam godina; tada je njegovoj majci Džin dijagnostikovana reumatska groznica, a doktor je Silbermanu rekao „pokušaj i nasmej je”.[5]

Kao jedanaestogodišnjak, video je svoju sestru Korin Silberman Perlman (1930—2016) — koja je išla na časove glume — kako nastupa na pozornici, što ga je oduševilo. Pitao je njenu nastavnicu da li bi i on mogao da se priključi sekciji, a ona mu je odgovorila da se može javiti posle dve godine ako i dalje bude zainteresovan. Dan nakon što je napunio trinaest godina, javio se nastavnici i postao njen učenik; išao je na časove glume sledeće dve godine.[n. 3] Pseudonim „Džin Vajlder” je kao svoje profesionalno ime počeo da koristi kao dvadesetšestogodišnjak.[n. 4]

Kada je Džin Silberman uvidela da njen sin Džerom u Viskonsinu ne može u potpunosti da iskoristi svoj potencijal, poslala ga je u Blek-Foks;[n. 5] tu je Džerom — kako sam priznaje u autobiografiji Poljubi me kao stranac iz 2005. godine — postao žrtva vršnjačkog nasilja i seksualnih napada, pre svega samo zato što je bio jedini Jevrej u školi.[12] Posle bezuspešnog kratkog boravka u Blek-Foksu, vratio se u Viskonsin te sve više interesovao za i uključivao u rad zajednice lokalnog pozorišta. U prvoj pravoj predstavi za koju se plaćao ulaz nastupio je kao petnaestogodišnjak, utelovivši lik Romeovog sluge Valtazara u izvedbi Šekspirove (1564—1616) tragedije Romeo i Julija iz 1597. godine.[13]

Godine 1951. završio je Srednju školu „Vašington”, školu koja se nalazi u susedstvu Šerman Park na severu Milvokija (Viskonsin, SAD).

Odrastao je u jevrejskoj porodici, ali jedina filozofija kojom se vodio bilo je zlatno pravilo. U autobiografiji iz 2005. godine je rekao sledeće: „Reći ću vam koja je moja religija: Čini drugima ono ono što bi želeo da drugi čine tebi. Tačka. Terminato. Finito. Nemam druge religije. Osećam se baš kao Jevrej i osećam se veoma zahvalnim što sam Jevrej. Ali ja ne verujem u boga ili bilo šta vezano za jevrejsku religiju.”[14][15]

Studirao je Komunikacije i Pozorišne umetnosti na Univerzitetu u Ajovi, gde je bio član muške organizacije/sindikata Alfa epsilon pi (engl. Alpha Epsilon Pi; ΑΕΠ, AEPi).

Karijera uredi

Old Vik, vojna služba i HB studio uredi

Nakon diplomiranja 1955. godine u Ajovi, primljen je u Pozorišnu školu „Bristol Old Vik” u Bristolu (Engleska, UK). Posle šest meseci učenja mačevanju, postao je prvi brucoš koji je osvojio Školsko prvenstvo u mačevanju (engl. All-School Fencing Championship).[16] Želeći da proučava Sistem Stanislavskog (rus. Система Станиславского, engl. Stanislavski's system), vratio se u Sjedinjene Američke Države; u domovini je tada počeo da živi sa svojom sestrom Korin i njenom porodicom, u Kvinsu (Njujork, Njujork). Takođe, po povratku u SAD pohađao je glumačku školu HB studio (engl. HB Studio).[n. 6][17]

Pristupio je vojsci 10. septembra 1956. godine. Po završetku regrutnog treninga, raspoređen je u tadašnju Vojnu medicinsku službu[n. 7] i poslat u Fort Sem Hjuston[n. 8] na obuku. Tada je dobio priliku da odabere bilo koji od vojnih centara za obuku koji su bili otvoreni, a želeći da ostane blizu grada Njujorka i pohađa časove glume u HB studiju — on se odlučio da služi kao bolničar na Odeljenju za psihijatriju i neurologiju u Vojnoj bolnici Vali Fordž u Finiksvilu (Pensilvanija).[18] Ubrzo posle ovoga, 17. novembra 1957. godine, umire Džeromova majka Džin (od raka jajnika). Džerom biva otpušten iz vojske godinu posle, kada se vraća u Njujork. Stipendijom u HB studiju omogućeno mu je da postane redovni student. Nakon što je određen period živeo od osiguranja za nezaposlene i nešto ušteđevine, uspeo je da sebi nađe posao i sam se izdržava; međutim, to je bila reč o sitnim i privremenim poslovima — kao što je onaj vozača limuzine ili instruktora mačevanja.

Gluma uredi

Prvi angažmani uredi

Prvi profesionalni posao u svetu glume dobio je u Kembridžu (Masačusets), i to da igra lik Drugog oficira u Berghofovoj produkciji Šekspirove komedije Dvanaesta noć (engl. Twelfth Night) iz 1602. godine. Takođe je bio i koreograf za scene mačevanja.[19]

Nakon tri godine učenja s Herbertom Berghofom (1909—1990) i njegovom suprugom Utom Tajrom Hagen (1919—2004) koji su vodili HB studio, američki glumac, komičar, autor i bivši voditelj Čarls Grodin (1935) ispričao je Silbermanu ponešto o metodnoj glumi i psihološkim aspektima Lija Strazberga. Grodin je pokušavao da ga ubedi da napusti HB studio i da počne sa učenjem od samog Strazberga uzimajući privatne časove. Nekoliko meseci posle, ovaj prihvata ponudu; biva primljen u Aktors studio (engl. Actors Studio).[n. 9]

Osećajući kako „Džeri Silberman u Makbetu” ne zvuči baš najbolje, on se odlučuje na odabir umetničkog imena — Džin Vajlder:[20] Vajlder jer ga je podsećalo na metadramu iz 1938. godine Naš grad (engl. Our Town) autora Torntona Vajldera (1897—1975), a Džin prema liku Judžin Gant iz prvog romana Tomasa Vulfa (1900—1938) iz 1929. godine po imenu Pogledaj dom svoj, anđele (engl. Look Homeward, Angel) te takođe autobiografije istog američkog romanopisca iz 1935. godine po imenu O vremenu i reci (engl. Of Time and the River). Ime Džin je isto tako voleo i zbog toga što je kao dečak bio impresioniran svojim dalekim rođakom, bombarderskim navigatorom iz Drugog svetskog rata koji je — kako Vajlder sam kaže — bio „zgodan i izgledao sjajno u svojoj kožnoj pilotskoj jakni”.[21][20] Kasnije je rekao da ni Džina Vajldera ne može da vidi kako igra u Makbetu...

Po dolasku u Aktors studio postepeno je počeo da se nameće na of-brodvejskoj sceni, i to zahvaljujući nastupima u Korenima (engl. Roots, 1958) ser Arnolda Veskera (1932—2016) i Poslušnom ljubavniku (engl. The Complaisant Lover, 1959) Grejama Grina (1904—1991). Za Grinovu predstavu Vajlder je dobio nagradu „Klarens Dervent” (engl. Clarence Derwent Award), u kategoriji Najbolja izvedba glumca u neizabranoj ulozi (engl. Best Performance by an Actor in a Nonfeatured Role).[22] Jedna od najranijih Vajlderovih uloga na ’daskama koje život znače’ je lik društveno čudnog mentalnog pacijenta Bilija Bibita u originalnoj brodvejskoj adaptaciji (1963/64) romana Kena Kizija po imenu One Flew Over the Cuckoo's Nest; antagonista je bio Kirk Daglas.

1960-e uredi

Godine 1963, Vajlder se pojavio na audiciji za glavni lik u pozorišnom komadu nemačkog dramaturga i pesnika Bertolta Brehta (1898—1956) po imenu Majka Hrabrost i njena deca (engl. Mother Courage and Her Children, nem. Mutter Courage und ihre Kinder) — u produkciji u kojoj je glumila i američka filmska, televizijska i pozoršina glumica i oskarovka En Bankroft (1931—2005), koja ga je baš tada upoznala sa svojim momkom a danas velikom zvezdom Melom Bruksom (1926).[23] Nekoliko meseci posle, Bruks je pomenuo da je radio na scenariju mjuzikla Proleće za Hitlera: Homoseksualna vreva sa Evom i Adolfom u Berhtesgadenu (engl. Springtime for Hitler: A Gay Romp With Eva and Adolf at Berchtesgaden); on je smatrao da bi Vajlder bio savršen u ulozi Leopolda „Lea” Bluma, te je od njega dobio obećanje da neće započinjati ikakve dugoročne projekte a da ga ne obavesti.[23] Meseci su prolazili a Vajlder putovao zemljom nastupajući u različitim pozorišnim produkcijama; 1966. godine se našao u Si-Bi-Esovoj televizijskoj verziji tragedije Artura Milera (1915—2005) Smrt trgovačkog putnika (engl. Death of a Salesman) iz 1949. godine, a 1967. godine dobio svoju prvu pravu filmsku ulogu — talac Judžin Grizard u američkom biografskom kriminalističkom filmu Boni i Klajd (engl. Bonnie and Clyde) američkog režisera i producenta Artura Pena (1922—2010), u kojem su glavne uloge igrali i Fej Danavej (1941) i Voren Biti (1937). Tri godine se Vajlder nije čuo sa Bruksom, ali iznenada biva pozvan na razgovor sa Samjuelom Džoelom „Zirom” Mostelom (1915—1977) — glavnom zvezdom Proleća za Hitlera koja je trebalo da potvrdi svog saradnika. Mostelov odgovor je bio potvrdan, a Vajlder dobija svoju prvu glavnu ulogu u igranom filmu — satiričnoj komediji Producenti (engl. The Producers), u kojoj su glavne uloge pored Mostela i Vajldera igrali i Dik Šon (1923—1987) i Kenet Mars (1935—2011).[24]

Producenti su na kraju postali kultni klasik komedije;[25][26] Mel Bruks je dobio Oskara za najbolji originalni scenario (engl. Academy Award for Best Original Screenplay), dok je Džin Vajlder nominovan za Oskara za najboljeg glumca u sporednoj ulozi (engl. Academy Award for Best Supporting Actor). Bez obzira na ovo, Bruksov prvi režiserski poduhvat nije ostvario očekivanu zaradu niti dobio željene kritike; kritičarka Renata Adler (1937) iz Njujork tajmsa napisala je recenziju filma i isti pomenula u kontekstu „najcrnjeg humora s koledža”.[27][28]

Vajlder se 1969. godine preselio u Pariz, gde je prihvatio glavnu ulogu u američkoj filmskoj komediji Alana Dejvida „Bada” Jorkina (1926—2015) po imenu Počnite revoluciju bez mene (engl. Start the Revolution Without Me), u kojoj su 1970. godine takođe glumili Donald Saderland (1935), Hju Grifit (1912—1980), Džek Makgauran (1918—1973), Bili Vajtlo (1932—2014), Orson Vels (1915—1985), Viktor Spineti (1929—2012) i Eva Aulin (1950). Radnja komedije koja je i svojevrsna parodija odvija se tokom Francuske revolucije, kada dvojica blizanaca (Vajlder i Saderland odnosno Filip/Klod i Pjer/Šarl) bivaju zamenjeni po rođenju; jedan tako dospe kod plemićkih a drugi kod pučkih roditelja, te se tokom revolucije nađu na suprotnim stranama i u nizu apsurdnih situacija. Nakon što se snimanje završilo, Vajlder se vratio u Njujork, gde je pročitao tekst za irsko-američku filmsku komediju Kvakser Fortjun ima rođaka u Bronksu (engl. Quackser Fortune Has a Cousin in the Bronx) iz 1970. godine, režisera Vorisa Husejna i scenariste Gejbrijela Volša; momentalno je pozvao producenta Producenata Sidnija Glejzijera (1916—2002) kako bi našli savršenog režisera za film. Žan Renoar (1894—1979), francuski glumac, režiser, scenarista, producent i pisac iz ere nemog filma, bio je prvi kandidat; međutim, on je rekao da može početi s radom na filmu tek za godinu dana. Zbog ovoga su izabrali britansko-indijskog televizijskog i filmskog režisera, pomenutog Vorisa Husejna. Margaret Rut „Margo” Kider (1948), kanadsko-američka glumica i aktivistkinja, izabrana je za Vajlderovu saradnicu; snimanje se odvijalo na lokacijama u irskoj prestonici Dablinu i obližnjem gradiću Breju odnosno Ardmor stjudiousu (engl. Ardmore Studios), avgusta i septembra 1969. godine.[29]

1970-e uredi

Godine 1971, Vajlder je učestvovao na audiciji za Vilija Vonku u Stjuartovoj muzičkoj filmskoj adaptaciji fantastičnog dečjeg romana Ruala Dala (1916—1990) po imenu Čarli i fabrika čokolade (engl. Charlie and the Chocolate Factory) iz 1964. godine. Nakon što je izgovorio samo nekoliko redova teksta, američki filmski režiser i producent Mel Stjuart (1928—2012) odmah mu je ponudio ulogu.[30] Pre nego što je Vajlder zvanično postao Vili Vonka, za ovu ulogu su razmatrani Fred Aster (1899—1987), Džoel Grej (1932), Ron Mudi (1924—2015) i Džon Pertvi (1919—1996).[31][32] Britanski komičar, pisac, muzičar, pesnik, dramaturg, glumac i vojnik Spajk Miligan (1918—2002) bio je Dalov prvobitni izbor za lik Vilija Vonke.[31] Engleski glumac, komičar i pevač Piter Selers (1925—1980) čak je molio Dala da igra Vonku.[33]

Film nije ostvario velik uspeh prvog vikenda,[34] mada je dobio i neke pozitivne kritike — kao što je na primer recenzija američkog filmskog kritičara Rodžera Iberta (1942—2013), koji je film uporedio sa Flemingovim (1889—1949) kultnim ostvarenjem iz 1939. godine Čarobnjak iz Oza (engl. The Wizard of Oz).[35] Film trenutno ima ’tomejtometar’ rejting od 89% na veb-sajtu Rotten Tomatoes, a ’kritički konsenzus’ kaže sledeće: „Vili Vonka i fabrika čokolade je čudan ali utešan, pun narativnih zaobilaznica koje ne ’pale’ uvek ali izražavaju posebnost filma”.[36] Britanski rok bend Koldplej je u čast Vajlderu 29. avgusta 2016. godine izveo reizdanje Pure Imagination, Vonkine pesme u filmu.[37]

Tri filma u kojima je Vajlder glumio nakon Producenata ostvarila su komercijalni neuspeh: Počnite revoluciju i Kvakser publika je smatrala kopijama filmova Mela Bruksa, dok Vili Vonka jednostavno nije doneo željenu zaradu (ali je kasnije postao kultni film i bio nominovan za Oskara za najbolju muziku, a Vajlder nominovan za Zlatni globus).[27]

Kada je Vudi Alen (1935) ponudio Džinu Vajlderu ulogu u jednom delu filmske komedije Sve što ste oduvek želeli znati o seksu* (*ali ste se bojali pitati) (engl. Everything You Always Wanted to Know About Sex* (*But Were Afraid to Ask)) iz 1972. godine, Vajlder je prihvatio nadajući se da je reč o hitu koji će staviti tačku na njegov neslavni niz. Tako je i bilo: film je postao hit ostvarivši zaradu od preko 18 miliona dolara samo u Sjedinjenim Američkim Državama (budžet je bio 2 miliona dolara).[38]

 
Džin Vajlder (1984)

Nakon snimanja Svega što ste oduvek želeli znati o seksu, Vajlder je počeo da radi na scenariju koji je nazvao Mladi Frankenštajn (engl. Young Frankenstein). Kada je napisao dve stranice pozvao je Mela Bruksa, ali ovaj je mislio da je ideja „slatka” i nije pokazao veliko interesovanje.[39] Posle nekoliko meseci, Vajlder je primio poziv od svog agenta (i budućeg američkog filmskog magnata) Majka Medavoja (1941) koji ga je pitao da li ima išta gde bi njegova dva nova klijenta — Piter Bojl (1935—2006) i Marti Feldman (1934—1982) — mogla da igraju. Pošto je upravo video Feldmana na televiziji, Vajldera je to nadahnulo da napiše kultnu scenu na transilvanijskoj železničkoj stanici gde se prvi put sreću grbavi i buljavi sluga Igor (Feldman) i ugledni i ozbiljni doktor Frederik Frankenštajn (Vajlder). Scena je uvrštena u film gotovo doslovno kako je bila prvobitno napisana. Medavoju se koncept veoma svideo pa je nazvao Bruksa i pitao ga da režira, ali ovaj i dalje nije bio ubeđen da je reč o kvalitetnom projektu; međutim, pošto je potrošio četiri godine radeći na dva komercijalno neuspešna projekta, ipak je odlučio da da potvrdan odgovor.[23] Radeći na scenariju Mladog Frankenštajna, Vajlder je dobio ponudu od Foksa za Donenovu (1924) muzičku filmsku adaptaciju iz 1974. godine poetske novele Antoana de Sent Egziperija po imenu Mali Princ (engl. The Little Prince, franc. Le Petit Prince). Kada je snimanje trebalo da počne u Londonu, Vajlder je primio hitan poziv od Bruksa — koji je bio usred snimanja svoje satirične vestern komedije Vruća sedla (engl. Blazing Saddles) — dobivši tako iznenada ulogu Vako Kida jer je Den Dejli (1915—1978) otkazao u poslednjoj minuti a Gig Jang (1913—1978) bio prebolestan da bi nastavio. Vajlder je snimio svoje scene u Vrućim sedlima i odmah se nakon toga vratio na već započeti projekat, da bi završio sa snimanjem Malog Princa.[23]

Nakon što je pisanje Mladog Frankenštajna bilo završeno, prava su prodata Kolambija pikčersu; međutim, zbog problema pri dogovaranju budžeta — glavna zvezda i scenarista Džin Vajlder, režiser i scenarista Mel Bruks, te producent Majkl Graskof (1936) — odlučili su se za Tventit senčuri foks, pri čemu su Bruks i Vajlder morali da potpišu petogodišnje ugovore. Mladi Frankenštajn je bio uspeh kako na komercijalnom tako i na kritičkom planu; Vajlder i Bruks su bili nominovani za Oskara za najbolji adaptirani scenario, na 47. dodeli ove prestižne nagrade 1975. godine,[40] ali su izgubili od Fransisa Kopole (1939) i Marija Puza (1920—1999) tj. njihove pobedničke adaptacije kultne drame Kum 2 (engl. The Godfather Part II) iz 1974. godine.[41] Snimajući Mladog Frankenštajna, Vajlder je došao na ideju za romantičnu muzičku komediju o bratu Šerloka Holmsa. Marti Feldman i Madlin Kan (1942—1999) prihvatili su saradnju na projektu, a Vajlder je počeo pisati ono što je ostalo zabeleženo kao njegov režiserski debi — Avantura pametnijeg brata Šerloka Holmsa (engl. The Adventure of Sherlock Holmes' Smarter Brother); u ostvarenju iz 1975. godine, pored glavne zvezde Vajldera (Sajgerson Holms), te Kanove (Dženi Hil / Besi Belvud) i Feldmana (Orvil Stenli Saker), među glavnim ulogama su se našli i Dom Deluis (1933—2009; Eduardo Gambeti), Leo Makern (1920—2002; prof. Džejms Morijarti), Roj Kinir (1934—1988; asistent Fini), Daglas Vilmer (1920—2016; Šerlok Holms), Torli Volters (1913—1991; dr. Džon H. Votson), Džon le Mezerer (1912—1983; sekretar Lord Redklif), ali i sam Mel Bruks (posudio glas žrtvi koju je napao lav; nepripisano).[42]

Vajlderov agent Medavoj mu je 1975. godine poslao scenario za film po imenu Super šef (engl. Super Chief). On je prihvatio, ali je rekao producentima filma kako misli da je jedina osoba koja bi mogla sprečiti rađanje jednog uvredljivog filma — Ričard Prajor (1940—2005). Prajor, koji je u istoriji ostao zapamćen kao klasni stendap komičar, glumac, socijalni kritičar i beskompromisni borac protiv rasizma, prihvatio je ponuđenu ulogu u filmu; film je preimenovan u Srebrna linija (engl. Silver Streak) i predstavlja prvi film sa dvojcem Vajlder—Prajor. Oni su ubrzo postali prvi uspešan holivudski međurasni filmski komičarski duo.[43][44][45]

Dok je snimao Hilerov (1923—2016) komični triler Srebrna linija o ubistvu u vozu koji je putovao na relaciji Los Anđeles — Čikago, zajedno s Džil Klejberg (1944—2010) i Patrikom Makguanom (1928—2009) u glavnim ulogama pored njega i Prajora, Vajlder je počeo s radom na scenariju za svoju komediju Najveći ljubavnik na svetu (engl. The World's Greatest Lover) inspirisanu Felinijevom (1920—1993) italijanskom romantičnom komedijom Beli šeik (ital. Lo sceicco bianco, engl. The White Sheik). Džin Vajlder je pored toga što je napisao scenario bio i režiser i producent Najvećeg ljubavnika — te glavna uloga (Rudi), zajedno s Kerol Kejn (1952; Eni), Domom Deluisom (Zic), Fricom Feldom (1900—1993; Abalone), Ronijem Grejamom (1919—1999; direktor) i Denijem Devitom (1944; pomoćnik direktora) —, a premijera koja je bila 1977. godine doživela je kritički neuspeh.[46] Frisko Kid (engl. The Frisco Kid) iz 1979. godine, vestern komedija režisera Roberta Oldriča, bio je Vajlderov sledeći projekat. Prvobitno je bilo planirano da se u filmu među glavnim ulogama nađe i oskarovac Džon Vejn (1907—1979), ali je on otkazao pa je zamenjen puno mlađim Harisonom Fordom (1942) koji tada nije bio slavan već glumac u usponu; u glavnim ulogama su se pored Vajldera (Avram Belinski) i Forda (Tomi Lilard) našli i Ramon Bijeri (1929—2001; gospodin Džouns), Val Bajsolio (1926; Grej Klaud), Džordž Disenzo (1940—2010; Daril Digs), Leo Fuks (1911—1994; glavni rabin), Peni Pejser (1951; Rozali Bender), Vilijam Smit (1933; Met Digs) i dr.

1980-e uredi

Iz nekog razloga kada ga [Prajora] spojite s Džinom Vajlderom, oni zajedno čine posebnu vrstu magije. I, zajedno, oni su verovatno najzabavniji par koji je ikada bio na ekranu.

Sidni Poatje[47]

Džin Vajlder se 1980. godine ponovo udružio s Ričardom Prajorom da bi nastala kultna komedija Šašavi robijaši (engl. Stir Crazy), koju je režirao bahamsko-američki glumac, režiser, pisac, diplomata i oskarovac Sidni Poatje (1927). Prajor se tada borio s teškom zavisnošću od kokaina, pa je snimanje postalo iscrpljujuće za obe strane; ali kada je film doživeo veličanstvenu premijeru, postao je nacionalni komercijalni i internacionalni kritički uspeh. Magazin Njujork je 2007. godine Vajldera (Skip Donahju) i Prajora (Hari Monro) uvrstio na deveto mesto svoje liste Petnaest najdinamičnijih parova u istoriji pop kulture (engl. The Fifteen Most Dynamic Duos in Pop Culture History), a film se ubrzo našao na većini spiskova i u mnogim kategorijama najboljih komedija.[48][49]

Poatje se sprijateljio s Vajlderom; njih dvojica počinju raditi na scenariju pod nazivom Tragovi (engl. Traces), koji je 1982. godine postao komedija Hokus-pokus (engl. Hanky Panky) u kojoj je Džin Vajlder upoznao komičarku Gildu Radner (1946—1989) — svoju buduću suprugu. Pored Vajldera (Majkl Džordon) i Radnerove (Kejt Helman), u glavnim ulogama su bili i Ketlin Kvinlan (1954; Dženet Dan), Ričard Vidmark (1914—2008; Ransom), Robert Proski (1930—2008; Hajram Kolder), Džozef Somer (1934; Ejdrijan Pruit), Džoni Seka (1934—2006; Lejsi) i dr. Do kraja decenije, Vajlder i Radnerova su zajedno radili na nekoliko projekata. Nakon Hokus-pokusa, Vajlder je režirao svoj treći film, i to 1984. godine romantičnu komediju Žena u crvenom (engl. The Woman in Red); u ovom filmu je pored Vajldera (Teodor Pirs) i Radnerove (gđa Milner) glumila i američka glumica i modelkinja Keli Le Brok (1960; Šarlot) ali i Čarls Grodin (1935; Badi), Džozef Bolonja (1934; Džo), Džudit Ajvi (1951; Didi Pirs), Majkl Zorek (1960; Šeli), Majkl Hadlston (1952; Majkl) itd. Žena u crvenom nije dobila baš najbolji odziv kritičara,[50] baš kao ni Vajlderov i Radnerin sledeći projekat koji je imao veći potencijal ali jednostavno nije našao svoju publiku — horor komedija Ukleti medeni mesec (engl. Haunted Honeymoon) iz 1986. godine, s Vajlderom (Lari Abot), Radnerovom (Viki Perl), Domom Deluisom (Ketrin Abot), Džonatanom Prajsom (1947; Čarls Abot), Polom Smitom (1936—2012; Pol Abot) i dr. u glavnoj postavci.[51] Istina, s druge strane, treba istaći da je film Žena u crvenom osvojio Oskara za najbolju originalnu pesmu — pesmu američkog muzičara, kantautora, producenta i multiinstrumentaliste Stivija Vondera (1950) po imenu I Just Called to Say I Love You.[52]

Tristar pikčers je želeo da producira drugi film s Vajlderom i Prajorom, a Vajlder se složio da rade Ne vidim zlo, ne čujem zlo (engl. See No Evil, Hear No Evil) samo ako mu se dopusti da izmeni i dopuni već napisani scenario. Studio je pristao, a Hilerova druga komedija s Vajlderom imala je premijeru maja 1989. — sa uglavnom negativnim kritikama. Mnogi kritičari su hvalili samog Vajldera i Prajora, kao i Kevina Spejsija (1959), ali generalno su se slagali da je scenario užasan. Rodžer Ibert ga je nazvao „pravim dadom”,[53] dok je Kris Hiks iz nekadašnjeg Dezeret morning njuza film opisao kao „glup”, sa „idiotskim scenariom” koji ima „neiskonstruisanu priču” i previše „maloletničkih gegova”.[54] S druge strane, Vinsent Kenbi iz Njujork tajmsa film je nazvao „daleko najuspešnijim ’motorom’ za [druge, naredne] glavne uloge za g. Prajora i g. Vajldera”, takođe priznajući da „ovo nije elegantno napravljen film” i da „nisu svi gegovi jednako dovitljivi”.[55]

1990-e uredi

Nakon uloge političkog karikaturiste koji se zaljubljuje u Nimojevoj (1931—2015) romantičnoj komediji Manija beba (engl. Funny About Love) iz 1990. godine, Vajlder se poslednji (četvrti) put pojavljuje sa Prajorom na filmu — i to Filipsovom (1948—2012) igranom filmu, komediji Drugi ti (engl. Another You) iz 1991. godine u kojoj je Prajorovo fizičko propadanje od multiple skleroze bilo već jasno evidentno.[56] Takođe, ovo je bila poslednja glavna uloga Prajora u nekom filmu (imao je još nekoliko kameo uloga pre smrti 2005. godine). Isto tako, predstavlja i Vajlderov poslednji igrani film;[57] njegova poslednja dva filma u karijeri nisu bila finansijski uspešna, a angažmani su se uglavnom svodili na televizijske filmove i epizodne uloge u TV serijama.

Vajlder je indukovan u Dvoranu slavnih scenskih umetnika Viskonsina (engl. Wisconsin Performing Arts Hall of Fame), 9. aprila 1991. godine u Centru za scenske umetnosti „Markus” (engl. Marcus Center for the Performing Arts) u Milvokiju (Viskonsin).[58]

Godine 1994, Vajlder je igrao u En-Bi-Sijevom sitkomu Nešto divljije (engl. Something Wilder).[59] Serija je primila loše kritike i trajala samo jednu sezonu, tačnije 18 polusatnih epizoda (1. oktobar 1994. — 13. jun 1995); drugu glavnu ulogu igrala je američka glumica Hilari Smit (1957), koja je puno mlađa od Vajldera. On se 1999. godine vratio na male ekrane, i to sa tri televizijska filma; jedan od njih je i En-Bi-Sijeva adaptacija Alisa u zemlji čuda (engl. Alice in Wonderland), dok su druga dva — Ubistvo u malom gradu (engl. Murder in a Small Town) i Dama u pitanju (engl. The Lady in Question) — bile filmske misterije snimljene za mrežu Ej-en-E za koje je koscenarista bio sam Vajlder, koji je igrao direktora pozorišta transformisanog u amaterskog detektiva. Tri godine posle, Vajlder je igrao epizodnu ulogu u dve epizode En-Bi-Sijevog sitkoma Vil i Grejs (engl. Will & Grace); za svoj lik g. Stajna, šefa Vila Trumana, osvojio je Emi za izuzetnu epizodnu ulogu u humorističnoj seriji (engl. Primetime Emmy Award for Outstanding Guest Actor in a Comedy Series).[60] Ovde je bio kraj Vajlderove karijere na ekranu; od 2003. godine, on je svoju kreativnu energiju usmerio na pisanje romana i priča te crtanje.

Lični život uredi

 
Džin Vajlder sa suprugom Gildom Radner (1986)

Ljubavne veze uredi

Džin Vajlder je svoju prvu suprugu, Meri Mersijer, upoznao dok je išao u HB studio u Njujorku. Iako par nije proveo baš puno vremena u vezi, Vajlder i Mersijerova su se venčali 22. jula 1960. godine. Posle toga su, međutim, bili razdvojeni mnogo vremena; na kraju su se razveli, 1965. godine. Nekoliko meseci nakon ovoga, Vajlder je počeo da izlazi s Meri Džoun Šuc — prijateljicom svoje sestre. Šucova je imala ćerku, Ketrin, iz prethodnog braka. Kada je Ketrin počela Vajldera zvati „tata”, on je odlučio da uradi ono što je osećao da je „ispravna stvar za uraditi”:[61] 27. oktobra 1967. godine je oženio Šucovu i iste godine usvojio Ketrin. Šucova i Vajlder su se rastavili nakon sedam godina braka, kada je Ketrin posumnjala da Vajlder ima aferu sa svojom saradnicom na filmu Mladi Frankenštajn — Madlin Kan. Posle razvoda, on je nakratko izlazio sa svojom drugom saradnicom sa projekta Frankenštajn — Teri Gar (1947, Inga). U konačnici se potpuno otuđio od Ketrin.[62][23]

 
Vajlder govori pred Odborom za aproprijacije PD SAD (engl. U.S. House Committee on Appropriations), PO za istraživanje raka jajnika

Vajlder je u skeč komediji Lorna Majklsa (1944) po imenu Uživo subotom uveče (engl. Saturday Night Live) upoznao glumicu Gildu Radner, i to 13. avgusta 1981. godine, dok je snimao Poatjeov Hokus-pokus. Radnerova je tada bila u braku s gitaristom Dž. E. Smitom (1952), ali su ona i Vajlder postali nerazdvojni prijatelji. Kada se snimanje Hokus-pokusa završilo, Vajlderu je Radnerova mnogo nedostajala; odlučio je da je nazove. Veza je bila sve jača, a Radnerova se na kraju razvela od Smita (1982. godine) i potom preselila kod Vajldera. Par se venčao 14. septembra 1984. godine na jugu Francuske. Želeli su da imaju decu, ali je Radnerova već previše puta imala pobačaj; doktori nisu mogli da odrede uzrok ovog problema... Nakon što je počela da oseća teški umor i jake bolove u gornjem delu nogu na setu Ukletog medenog meseca, Radnerova je odlučila da ozbiljnije potraži medicinsku pomoć. Posle brojnih lažnih dijagnoza, saopšteno joj je da ima rak jajnika (oktobra 1986).[63] Tokom sledećih godinu i po dana, Radnerova se borila sa ovom bolešću; lečena je tretmanima hemoterapije i radioterapije. Bolest je konačno dovedena u stanje remisije, što je omogućilo Radnerovoj i Vajlderu da se nakratko odmore od svega; to je bio period kada je Vajlder snimao film Ne vidim zlo, ne čujem zlo.[63] Nažalost, maja 1989. godine je ustanovljeno da se rak vratio i da je već metastazirao. Gilda Radner je preminula u Los Anđelesu, 20. maja 1989. godine u 43. godini života. Naime, nakon što joj je dat sedativ pre CT snimanja, pala je u komu i sledeća tri dana nije povratila svest; umrla je zbog komplikacija usled crevne perforacije, a Vajlder je sve vreme bio uz nju. Sahrana je održana četiri dana posle smrti u Konektikatu.[63][64][65][66][67] Vajlder je kasnije izjavio: „Uvek sam mislio da će se izvući.”[68]

Nakon smrti Radnerove, Vajlder je postao aktivista boreći se za podizanje svesti o važnosti prevencije, ranog otkrivanja i lečenja raka. Osnovao je Centar za otkrivanje raka jajnika „Gilda Radner” (engl. Gilda Radner Ovarian Cancer Detection Center) u Medicinskom centru Sidars—Sajnaj (engl. Cedars–Sinai Medical Center) — neprofitnoj tercijarnoj 958-krevetnoj bolnici osnovanoj 1902. godine u Los Anđelesu, a u koju je Radnerova došla 17. maja 1989. godine na CT snimanje. Takođe, s Gildinom psihoterapeutkinjom Džoanom Bul 1995. godine Vajlder je osnovao udruženje za obolele od raka po imenu „Gildin klub” (engl. Gilda's Club); reč je o grupi za podršku kojoj je cilj podići svest o opasnosti od raka, a s radom je počela u gradu Njujorku i do danas formirala ogranke širom Sjedinjenih Američkih Država.[69]

Dok se pripremao za svoju ulogu gluvog Dejva Lajonsa u filmu Ne vidim zlo, ne čujem zlo, Vajlder je upoznao Karen Veb (rođ. Bojer) — kliničku supervizorku za Njujoršku ligu za nagluve (engl. New York League for the Hard of Hearing). Tada ga je Vebova naučila veštini čitanja sa usana. Nakon smrti Gilde Radner, Vajlder i Vebova su se ponovo počeli viđati; u konačnici, 8. septembra 1991. godine su se venčali.[68] Par je živeo u Stamfordu (Konektikat), u kući iz kolonijalnog doba napravljenoj 1734. godine, koju je Vajlder prethodno delio s Radnerovom.

Politički pogledi uredi

Godine 2007, Džin Vajlder je izjavio sledeće: „Ja sam politički tih. Ne volim oglašavanje. Davanje novca nekome ili podrška, a ne penjanje na podijum. Ne želim da se kandidujem za predsednika 2008. godine. Ja ću napisati još jednu knjigu umesto toga.”[70] Vajlder je sa svojom suprugom svojevremeno donirao za kampanju Baraka Obame na Predsedničkim izborima u SAD 2008. (kada je Obama i pobedio, prvi put; drugi put je to bilo 2012. godine), i to svako od njih dvoje po 2.300 dolara.[71]

Polupenzionisanje i pisanje uredi

Vajlderi su većinu svog vremena u staračkim danima provodili crtajući akvarele, pišući knjige i pomažući unesrećenima.[23]

 
Vajlder potpisuje knjige (2007)

Godine 1998, Džin Vajlder je sarađivao sa onkologom Stivenom Pajverom da bi napisali knjigu Gildina bolest (engl. Gilda's Disease); iznosio je lična iskustva proživljena tokom Radnerine borbe s rakom jajnika, pošto je sve vreme bio uz nju. Sam Vajlder je 1999. godine bio hospitalizovan zbog nehodžkinskog limfoma, ali je marta 2005. godine potvrđeno da je rak u stanju kompletne remisije nakon višegodišnjeg tretmana hemoterapijom i transplantacijom matičnih ćelija hematopoeze.[23]

2010-e uredi

Oktobra 2001. godine, Vajlder je čitao odabrane delove Čarlija i fabrike čokolade kao deo specijalnog nastupa u dobrotvorne svrhe izvedenog u pozorištu Vestport kantri plejhaus (engl. Westport Country Playhouse) u Vestportu (Konektikat) da bi se pomoglo porodicama pogođenim Napadima 11. septembra na STC.[23][72] Takođe, iste godine Vajlder je Bibliotekama Univerziteta u Ajovi (engl. University of Iowa Libraries) donirao kolekciju tekstova, korespondencija, dokumenata, fotografija i isečaka slika.[10]

Dana 1. marta 2005. godine, Džin Vajlder je objavio veoma lične memoare — Poljubi me kao stranac: Moja potraga za ljubavi i umetnošću (engl. Kiss Me Like a Stranger: My Search for Love and Art); reč je životnoj priči jednog glumca koju je ispričao on lično, u jednoj knjizi koja prepričavanjem rezonantnih momenata u životu pokriva sve što je Vajlder doživeo od svog detinjstva do smrti supruge Gilde Radner.[73][74][75][76] Dve godine posle ovoga, 6. marta 2007. godine, Vajlder je izdao svoj prvi roman — Moja francuska kurva (engl. My French Whore); radnja ove humoristične špijunske ljubavne priče odvija se pred kraj Prvog svetskog rata, s Polom Pičijem kao glavnim likom (stidljivi mladi radnik na železnici i amaterski glumac koji nakon što shvati da ga žena ne voli, kao američki vojnik brodom odlazi da ratuje u rovovima Francuske; tamo ga zarobe Nemci ali on uspe da se spase glumeći špijuna, te se kasnije zaljubljuje u prelepu francusku kurtizanu Ani).[77][78][79][80] Svoj drugi roman, Žena koja ne bi (engl. The Woman Who Wouldn't), objavio je 4. marta 2008. godine.[81][82][83][84]

U specijalu Ti-Si-Ema iz 2008. godine, Uzor: Džin Vajlder (engl. Role Model: Gene Wilder), Alek Boldvin (1958) intervjuisao je Vajldera o njegovoj karijeri. Vajlder je rekao da se u suštini zauvek povukao iz glume. „Ne volim šou biznis, shvatio sam”, objasnio je. „Volim šou, ali ne volim biznis.”[85] Ti-Si-Em će u čast i sećanje na Džina Vajldera da emituje ovaj specijal 29. septembra 2016. godine,[86] i to dva puta (plus će biti emitovana četiri Vajlderova filma u izmenjenoj programskoj šemi za ovaj datum).[87]

Dana 30. marta 2010. godine, Vajlder je objavio kolekciju priča po imenu Šta je ova stvar zvana ljubav? (engl. What Is This Thing Called Love?).[88][89][90][91] Svoj treći roman, Nešto da te se sećam: Opasna romansa (engl. Something to Remember You By: A Perilous Romance), objavio je 9. aprila 2013. godine.[92][93][94][95]

Smrt uredi

Džin Vajlder je preminuo 29. avgusta 2016. godine, u svom domu u Stamfordu (Konektikat, SAD). Imao je 83 godine, a kao uzrok smrti se navode „komplikacije Alchajmerove bolesti”. O svom pogoršanom stanju nije pričao u javnosti; bolest mu je bila dijagnosticirana tri godine pre smrti. Njegov nećak, filmski režiser, scenarista i producent Džordan Voker-Perlman (1967), rekao je da se o Vajlderovom lošem stanju ništa nije znalo prvenstveno da se njegovi mlađi obožavaoci ne bi zabrinjavali i tugovali.[96][3][97][98][44][45][99][100][101]

Prema izjavama članova porodice, Vajlder je preminuo čvrsto držeći njihove ruke i slušajući svoju omiljenu pesmu (Somewhere Over the Rainbow, u izvedbi Ele Ficdžerald).[102][103][104]

Delo uredi

Filmografija uredi

Film uredi

God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
1967. Boni i Klajd Bonnie and Clyde Judžin Grizard
1968. Producenti The Producers Leo Blum
1970. Počnite revoluciju bez mene Start the Revolution Without Me blizanci Filip i Klod
Kvakser Fortjun ima rođaka u Bronksu Quackser Fortune Has a Cousin in the Bronx Kvakser Fortjun
1971. Vili Vonka i fabrika čokolade Willy Wonka & the Chocolate Factory Vili Vonka zasnovan na romanu Ruala Dala
1972. Sve što ste oduvek želeli znati o seksu* (*ali ste se bojali pitati) Everything You Always Wanted to Know About Sex* (*But Were Afraid to Ask) dr Dag Ros
1974. Nosorog Rhinoceros Stenli zasnovan na istoimenoj drami Ežena Joneska
Vruća sedla Blazing Saddles Džim, „Vako Kid”
Mali Princ The Little Prince Lisica
Mladi Frankenštajn Young Frankenstein dr Frederik Frankenštajn takođe scenarista
1975. Avantura pametnijeg brata Šerloka Holmsa The Adventure of Sherlock Holmes' Smarter Brother Sajgerson Holms takođe režiser i scenarista
1976. Srebrna linija Silver Streak Džordž Koldvel
1977. Najveći ljubavnik na svetu The World's Greatest Lover Rudi Valentajn (Rudi Hikman) takođe režiser, scenarista i producent
1979. Frisko Kid The Frisco Kid Avram Belinski
1980. Ljubavnici nedeljom Sunday Lovers Skipi takođe režiser segmenta „Skipi” (engl. Skippy)
Šašavi robijaši Stir Crazy Skip Donahju
1982. Hokus-pokus Hanky Panky Majkl Džordon
1984. Žena u crvenom The Woman in Red Tedi Pirs takođe režiser i scenarista
1986. Ukleti medeni mesec Haunted Honeymoon Lari Abot takođe režiser i scenarista
1989. Ne vidim zlo, ne čujem zlo See No Evil, Hear No Evil Dejv Lajons takođe scenarista
1990. Manija beba Funny About Love Dafi Bergman
1991. Drugi ti Another You Džordž / Ejb Filding

Televizija uredi

God. Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomene
1961. Igra sedmice Play of the Week ep.: The Wingless Victory
1962. Kružno pozorište Armstrong Armstrong Circle Theatre Jusel ep.: #12.22 i The Man Who Refused to Die
Branioci The Defenders ep.: Reunion with Death
Dupontov šou sedmice The DuPont Show of the Week Reporter / Vilson / Muler ep.: Windfall, The Interrogator i A Sound of Hunting; 1962—1963.
1966. Smrt trgovačkog putnika Death of a Salesman Bernard televizijski film
1972. Elektrodistribucija The Electric Company glas za Avanture Letermana ponavljajuća uloga; 1972—1977.
Strašilo The Scarecrow Lord Rejvensbejn / Strašilo televizijski film
1973. Dela ljubavi i druge komedije Acts of Love and Other Comedies Herb Voterman televizijski film
1974. Igra četvrtkom Thursday's Game Hari Evers televizijski film
1993. Kvalifikovani zubar Eligible Dentist Tobi televizijski film
1994. Nešto divljije Something Wilder Džin Bergman glavna uloga; 1994—1995.
1999. Ubistvo u malom gradu Murder in a Small Town Lari „Keš” Karter televizijski film; takođe koscenarista
Alisa u zemlji čuda Alice in Wonderland Lažna Kornjača televizijski film
Dama u pitanju The Lady in Question Lari „Keš” Karter televizijski film; takođe koscenarista
2002. Vil i Grejs Will & Grace g. Stajn ep.: Boardroom i Sex; 2002—2003.
2015. Jo Gaba Gaba! Yo Gabba Gabba! Elmer ep.: The Yo Gabba Gabba! Movie 2; glas

Dokumentarci uredi

  • Ekspo: Magija Vajt Sitija (engl. Expo: Magic of the White City); 2005

Predstave uredi

  • Poslušni ljubavnik (engl. The Complaisant Lover); Brodvej, 1962
  • Majka Hrabrost i njena deca (engl. Mother Courage and Her Children, nem. Mutter Courage und ihre Kinder); Brodvej, 1963
  • Let iznad kukavičjeg gnezda (engl. One Flew Over the Cuckoo's Nest); Brodvej, 1963
  • Bela kuća (engl. The White House); Brodvej, 1964
  • Luv (engl. Luv); Brodvej, 1966
  • Smeh na 23. spratu (engl. Laughter on the 23rd Floor); London, 1996[105]

Publikacije uredi

Nagrade i nominacije uredi

God. Nagrada Kategorija Naslov Uloga Rezultat R
1962. Klarens Dervent (18) Najbolja izvedba glumca u neizabranoj ulozi
engl. Best Performance by an Actor in a Nonfeatured Role 		Poslušni ljubavnik
engl. The Complaisant Lover 		hotelski valet Osvojeno [22]
1969. Oskar (41) Najbolji glumac u sporednoj ulozi
engl. Best Supporting Actor 		Producenti
engl. The Producers 		Leo Blum Nominacija [106]
1972. Zlatni globus (29) Najbolji glumac u igranom filmu (mjuzikl ili komedija)
engl. Best Actor – Motion Picture Musical or Comedy 		Vili Vonka i fabrika čokolade
engl. Willy Wonka & the Chocolate Factory 		Vili Vonka Nominacija [107]
1975. Oskar (47) Najbolji adaptirani scenario
engl. Best Adapted Screenplay 		Mladi Frankenštajn
engl. Young Frankenstein 		dr Frederik Frankenštajn Nominacija [41]
1975. Hugo (16) Najbolja dramska prezentacija
engl. Best Dramatic Presentation 		Mladi Frankenštajn
engl. Young Frankenstein 		dr Frederik Frankenštajn Osvojeno [108]
1975. WGA (6) Najbolja adaptirana komedija
engl. Best Adapted Comedy 		Mladi Frankenštajn
engl. Young Frankenstein 		dr Frederik Frankenštajn Nominacija [108]
1976. Nebjula (3) Najbolji scenario
engl. Best Script 		Mladi Frankenštajn
engl. Young Frankenstein 		dr Frederik Frankenštajn Osvojeno [108]
1977. Zlatni globus (34) Najbolji glumac u igranom filmu (mjuzikl ili komedija)
engl. Best Actor – Motion Picture Musical or Comedy 		Srebrna linija
engl. Silver Streak 		Džordž Koldvel Nominacija [109]
1979. Stinkers (2) Najgori lažni akcenat: muškarac
engl. Worst Fake Accent: Male 		Frisko Kid
engl. The Frisco Kid 		Avram Belinski Nominacija [108]
1979. Stinkers (2) Najgori par na ekranu
engl. Worst On-Screen Couple 		Frisko Kid
engl. The Frisco Kid 		Avram Belinski Nominacija [108]
1999. OFTA (4) Najbolji glumac u sporednoj ulozi u filmu ili mini-seriji
engl. Best Supporting Actor in a Motion Picture or Miniseries 		Alisa u zemlji čuda
engl. Alice in Wonderland 		Lažna Kornjača Nominacija [108]
2000. Edgar (29) Najbolji televizijski igrani film ili mini-serija
engl. Best Television Feature or Miniseries 		Ubistvo u malom gradu
engl. Murder in a Small Town 		Lari „Keš” Karter Nominacija [108]
2002. LVFCS (6) Životno delo
engl. Lifetime Achievement 		— — Osvojeno [108]
2003. Emi (55) Izuzetna epizodna uloga u humorističnoj seriji
engl. Outstanding Guest Actor in a Comedy Series 		Vil i Grejs
engl. Will & Grace 		g. Stajn Osvojeno [110]
2003. OFTA (8) Najbolja epizodna uloga u humorističnoj seriji
engl. Best Guest Actor in a Comedy Series 		Vil i Grejs
engl. Will & Grace 		g. Stajn Nominacija [108]

Zanimljivosti uredi

  • Nadimak mu je bio Džeri Silberman.[111][112]
  • Imao je četiri supruge: Meri Mersijer (v. 22. jul 1960 — r. 1965), Meri Džoun Šuc (v. 27. oktobar 1967 — r. 24. novembar 1980), Gilda Radner (v. 18. septembar 1984 — s. 20. maj 1989) i Karen Bojer (v. 8. septembar 1991 — s. 29. avgust 2016).[111][112]
  • Bio je visok 1,79 m; imao je tih i blag glas; imao je kovrdžavu smeđu kosu i male plave oči. Često je igrao veoma ekscentrične, a ipak dopadljive likove.[111][112]
  • Često je sarađivao sa Melom Bruksom i Ričardom Prajorom, a svoju treću suprugu Gildu Radner je upoznao na snimanju filma; glumio je, sarađivao i/ili bio prijatelj i sa En Bankroft, Fej Danavej, Vorenom Bitijem, Zirom Mostelom, Donaldom Saderlandom, Hjuom Grifitom, Orsonom Velsom, Margo Kider, Fredom Asterom, Ronom Mudijem, Vudijem Alenom, Denijem Devitom, Harisonom Fordom, Sidnijem Poatjeom, Keli Le Brok, Stivijem Vonderom, Kevinom Spejsijem, Rodžerom Ibertom, Erikom Makormakom...[111][112]
  • Igrao je čoveka nevino optuženog za zločin koji nije počinio u pet filmova: Srebrna linija (engl. Silver Streak) 1976, Frisko Kid (engl. The Frisco Kid) 1979, Šašavi robijaši (engl. Stir Crazy) 1980, Hokus-pokus (engl. Hanky Panky) 1982. i Ne vidim zlo, ne čujem zlo (engl. See No Evil, Hear No Evil) 1989. godine.[111][112]
  • Bio je strogi liberalni demokrata i veoma se protivio Vijetnamskom i Iračkom ratu. Sa američkom glumicom, komičarkom, režiserkom i scenaristkinjom Elejn Mej (1932) i američkom glumicom i autorkom Rene Tejlor (1933) vodio je 1968. godine kampanju za američkog političara, pesnika i dugogodišnjeg kongresmena iz Minesote Judžina Makartija (1916—2005), člana Predstavničkog doma SAD Alarda Louenstajna (1929—1980) te irsko-američkog političara i advokata Pola O’Dvajera (1907—1998).[111][112]
  • Kada je bio nominovan za Oskara za najboljeg glumca u sporednoj ulozi (engl. Academy Award for Best Supporting Actor) za film Producenti (engl. The Producers) iz 1968. godine, izgubio je od američkog karakternog glumca, komičara, plesača, pevača i muzičara Džeka Albertsona (1907—1981) koji je pobedio sa svojim metrokolornim dramskim filmom-adaptacijom Tema su bile ruže (engl. The Subject Was Roses). Nedugo posle toga, Vajlder i Albertson su zajedno igrali glavne uloge, i to u filmu Vili Vonka i fabrika čokolade (engl. Willy Wonka & the Chocolate Factory) iz 1971. godine.[111][112]
  • Prema onome što je rekao u svom memoaru Poljubi me kao stranac: Moja potraga za ljubavi i umetnošću (engl. Kiss Me Like a Stranger: My Search for Love and Art), rak mu je bio uspešno doveden u stanje potpune remisije.[111][112]
  • Bar micva je bila njegova ceremonija punoletnosti, mada je kasnije izjavio da iako je Jevrej on ne veruje u boga i jedina filozofija kojom se vodi je zlatno pravilo.[111][112]
  • Za Američki filmski institut je izjavio da mu je najdraži film Cirkus (engl. The Circus), nemi film iz 1928. godine američko-britanskog glumca, režisera, scenariste i producenta Čarlija Čaplina (1889—1977).[111][112]
  • Planirano je da 1983. godine sa Ričardom Prajorom glumi u filmskoj komediji Kolo sreće (engl. Trading Places), ali je Prajor otkazao. Za njegovu zamenu je odabran Edi Marfi; Marfi je zahtevao da samog Vajldera zamene nekim drugim glumcem, i to iz poštovanja prema Vajlderu i Prajoru — zato što je smatrao da on nije dovoljno dobra zamena za Prajora da bi igrao sa Vajlderom.[111][112]
  • Godine 2002, imao je epizodnu ulogu u sitkomu Vil i Grejs (engl. Will & Grace), Vilov novi šef g. Stajn u epizodi Boardroom and a Parked Place. Vil je g. Stajna, želeći mu pomoći da poveća samopouzdanje, nagovorio da viče „Ja sam Stajn! Ja sam Stajn!”. U sceni epizode izbačenoj u montaži, Vil stoji i viče „Ti si Frankenštajn!”.[111][112]
  • Glumio je u četiri od „Sto najsmešnijih filmova Američkog filmskog instituta” (engl. American Film Institute's 100 Funniest Movies): #6 Vruća sedla (engl. Blazing Saddles) 1974, #11 Producenti (engl. The Producers) 1967, #13 Mladi Frankenštajn (engl. Young Frankenstein) 1974. i #95 Srebrna linija (engl. Silver Streak) 1976. godine.[111][112]
  • Iako je bio slabog zdravlja, nije propustio finale Ju-Es opena 2015. u kojem je Đoković savladao Federera.[45]
  • Džin i njegova supruga Gilda imali su psića, jorkširskog terijera po imenu Iskrica (Sparkl).[113]

Napomene uredi

  1. ^ IPA: /dʒə.ˈroʊm ˈsɪl.bɚ.mən/[1]
  2. ^ IPA: /dʒiːn ˈwaɪl.dəɹ/[2]
  3. ^ Pogledajte intervju Džina Vajldera s Robertom Ozbornom (1932) na Ti-Si-Emu, kada je Vajlder bio ’gostujući filmski programer’ (17. 6. 2014).[6][7][8][9]
  4. ^ Vajlder je ovako objasnio odluku da promeni svoje ime: „Uvek sam voleo Džina zbog lika Tomasa Vulfa — Judžin Gant u [romanima] Pogledaj dom svoj, anđele i O vremenu i reci. I bio sam uvek veliki poštovalac Torntona Vajldera.”[10][11]
  5. ^ Blek-Foks je vojni institut i privatna škola te obdanište za decu do 12. razreda; nalazi se sa obe strane Vilkoks avenije u Los Anđelesu (Holivud, Kalifornija).
  6. ^ HB studio je američka glumačka škola koja nudi program za stručno usavršavanje scenskih umetnosti. Osnovao ju je austrijsko-američki glumac, režiser i stručnjak za scenske umetnosti Herbert Berghof (HB), 1945. godine u Grinič Vilidžu (Donji Menhetn, Njujork).
  7. ^ Kontinentalni kongres je osnovao Vojnu bolnicu (engl. Army Hospital) 27. jula 1775. godine. Četrdeset tri godine posle (1818), Kontinentalni kongres je osnovao stalno Medicinsko odeljenje (engl. Medical Department). Aktom o vojnoj organizaciji iz 1950. (engl. Army Organization Act of 1950) Medicinsko odeljenje je postalo Vojna medicinska služba (engl. Army Medical Service, AMS), dok je 4. juna 1968. godine Vojna medicinska služba postala Vojno medicinsko odeljenje (engl. Army Medical Department, AMEDD) — današnji šestokorpusni ogranak Armije Sjedinjenih Država (engl. United States Army, USA).
  8. ^ Fort Sem Hjuston (engl. Fort Sam Houston) predstavlja kompleks vojnih ustanova, osnovan 1876. godine. Jedan je od najvećih podzemnih vojnih medicinskih centara u SAD i nalazi se u San Antoniju (Teksas). Kolokvijalno je poznat kao Fort Sem (engl. Fort Sam), a ime je dobio po američkom senatoru, guverneru Teksasa i prvom predsedniku Republike Teksas — Semjuelu „Semu” Hjustonu.
  9. ^ Aktors studio je američka glumačka škola koja je kao vodeći centar koristila glumački Sistem Stanislavskog upotpunjen improvizacijom i psihoanalizom. Osnovali su je Elija Kazan, Šeril Kroford, Robert Luis i Ana Sokolou, 1947. godine u Njujorku (1966. godine je premeštena u Los Anđeles). Među učenicima škole su bili Marlon Brando, Džejms Din, Merilin Monro, Pol Njumen, Robert de Niro i dr.; trenutno je vode Al Pačino, Elen Berstin i Harvi Kajtel.

Reference uredi

  1. ^ Pogledajte: Takođe pogledajte: Izgovor:
  2. ^ Pogledajte: Takođe pogledajte: Izgovor:
  3. ^ a b v Lewis, Daniel (29. 8. 2016). „Gene Wilder Dies at 83; Star of 'Willy Wonka' and 'Young Frankenstein'”. The New York Times. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  4. ^ „Milwaukee's own Gene Wilder, star of 'Willy Wonka' and Mel Brooks comedies, dead at 83”. fox6now.com. Fox. 29. 8. 2016. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  5. ^ Segal, David (28. 3. 2005). „Gene Wilder: It Hurts to Laugh”. The Washington Post. Pristupljeno 11. 9. 2016. „try and make her laugh” 
  6. ^ TCM Guest Programmer – Gene Wilder: 1/4 Random Harvest (Intro). youtube.com. 6. 7. 2014. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  7. ^ TCM Guest Programmer – Gene Wilder: 2/4 The Merry Widow (Outro). youtube.com. 6. 7. 2014. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  8. ^ TCM Guest Programmer – Gene Wilder: 3/4 Witness for the Prosecution (Intro). youtube.com. 6. 7. 2014. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  9. ^ TCM Guest Programmer – Gene Wilder: 4/4 Dark Victory (Intro). youtube.com. 6. 7. 2014. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  10. ^ a b „The Gene Wilder Papers – Collection Dates: 1961–2000 (Bulk Dates: 1970s; 3.75 linear ft.) – MsC 526”. lib.uiowa.edu. University of Iowa Libraries. 2001. Arhivirano iz originala 10. 09. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  11. ^ Wilder 2005 harvnb greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help) »I had always liked Gene because of Thomas Wolfe's character Eugene Gant in Look Homeward, Angel and Of Time and the River. And I was always a great admirer of Thornton Wilder.«
  12. ^ Wilder 2005, str. 13. sfn greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  13. ^ Wilder 2005, str. 17. sfn greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  14. ^ Wilder 2005. sfn greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  15. ^ Pogrebin, Abigail (29. 8. 2016). „Gene Wilder Dead at 83; The Comedic Icon Once Said, 'Do Unto Others as You Would Have Them Do Unto You'”. Stars of David: Prominent Jews Talk About Being Jewish. Tablet, The Scroll. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „I'm going to tell you what my religion is: Do unto others as you would have them do unto you. Period. Terminato. Finito. I have no other religion. I feel very Jewish and I feel very grateful to be Jewish. But I don't believe in God or anything to do with the Jewish religion.” 
  16. ^ Wilder 2005, str. 39. sfn greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  17. ^ Wilder 2005, str. 40. sfn greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  18. ^ Wilder 2005, str. 41–42 harvnb greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  19. ^ Wilder 2005, str. 50–51 harvnb greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  20. ^ a b Shelden, Michael (1. 6. 2005). „'Why would they remake Willy Wonka?'”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „I was a milksop as a kid. I had no confidence, no guts. I felt I was going to be someone else someday – someone who didn't have my weaknesses. The name Gene appealed to me partly because I liked the character of Eugene Gant in Look Homeward, Angel. But I also had a distant relative named Gene who was a navigator in a bomber during the war. He was handsome and looked great in his leather flight jacket, and I liked that.” 
  21. ^ Wilder 2005, str. 60. sfn greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  22. ^ a b Natale, Richard (29. 8. 2016). „Gene Wilder, 'Willy Wonka' Star and Comedic Icon, Dies at 83”. Variety. Penske Media Corporation. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  23. ^ a b v g d đ e ž „Larry King Live – Interview With Gene Wilder”. CNN. 2. 5. 2002. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  24. ^ Wilder 2005, str. 96. sfn greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  25. ^ Oakes, Keily (9. 11. 2004). „Getting The Producers to the West End”. BBC News. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  26. ^ „The Producers”. mtishows.com. MTI Enterprises, Inc. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  27. ^ a b Wilder 2005, str. 133 harvnb greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  28. ^ Adler, Renata (19. 3. 1968). „Movie Review: The Producers”. The New York Times. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „But there is just enough talent and energy to keep this blackest of collegiate humors comic. Barely.” 
  29. ^ Wilder 2005, str. 120–124 harvnb greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  30. ^ Wilder 2005, str. 129 harvnb greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  31. ^ a b Honeybone, Nigel (25. 4. 2012). „Film Review: Willy Wonka and the Chocolate Factory (1971)”. Horror News. Arhivirano iz originala 09. 07. 2015. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  32. ^ Segal, David (28. 3. 2005). „Gene Wilder: It Hurts to Laugh”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 8. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  33. ^ Evans, Bradford (31. 1. 2013). „The Lost Roles of Peter Sellers”. Splitsider. Arhivirano iz originala 14. 7. 2015. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  34. ^ „Willy Wonka & the Chocolate Factory (1971): Box Office Data, DVD and Blu-ray Sales, Movie News, Cast and Crew Information”. The Numbers. Arhivirano iz originala 9. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  35. ^ Ebert, Roger (1. 1. 1971). „Reviews: Willy Wonka & the Chocolate Factory”. rogerebert.com. Arhivirano iz originala 9. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  36. ^ „Willy Wonka & the Chocolate Factory (1971)”. rottentomatoes.com. Arhivirano iz originala 9. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „Tomatometer: 89%; Average Rating: 7.7/10, Reviews Counted: 37; Fresh: 33, Rotten: 4« • »Audience Score: 86%; Average Rating: 3.6/5, User Ratings: 876,889« • »Critics Consensus: Willy Wonka and the Chocolate Factory is strange yet comforting, full of narrative detours that don't always work but express the film's uniqueness.” 
  37. ^ Delbyck, Cole (31. 8. 2016). „Coldplay Remembers Gene Wilder With Magical Rendition Of 'Pure Imagination'”. Huffington Post. Arhivirano iz originala 9. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  38. ^ „Everything You Always Wanted to Know About Sex, But Were Afraid to Ask”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 9. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  39. ^ Wilder 2005, str. 140. sfn greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  40. ^ „Young Frankenstein”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 9. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  41. ^ a b „The 47th Academy Awards | 1975 [View by Category: Writing (Screenplay Adapted from Other Material)]”. The Oscars.org. Dorothy Chandler Pavilion, Los Angeles Music Center: Academy of Motion Picture Arts and Sciences. 8. 4. 1975. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  42. ^ Wilder 2005, str. 154. sfn greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  43. ^ Jet (9. 1. 2006).
  44. ^ a b „Odlazak legendarnog glumca: Preminuo Džin Vajlder”. blic.rs. 29. 8. 2016. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  45. ^ a b v „Otišao Vili Vonka: Preminuo komičar Džin Vajlder”. kurir.rs. 29. 8. 2016. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  46. ^ „The World's Greatest Lover (1977)”. rottentomatoes.com. Arhivirano iz originala 9. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „Tomatometer: 20%; Average Rating: 4.4/10, Reviews Counted: 10; Fresh: 2, Rotten: 8« • »Audience Score: 52%; Average Rating: 3.4/5, User Ratings: 606« • »Critics Consensus: No consensus yet.'” 
  47. ^ Jet. (10. 7. 1980). »For some reason when you pair him [Pryor] with Gene Wilder, they make a particular kind of magic together. And, together, they are probably the funniest pair that's ever been on screen.«
  48. ^ Wilder 2005, str. 185–186 harvnb greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  49. ^ Dane, Kois; Brown, Lane (9. 8. 2007). „The Buddy List: The Fifteen Most Dynamic Duos in Pop Culture History”. Vulture / New York magazine. Arhivirano iz originala 10. 09. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  50. ^ „The Woman in Red (1984)”. rottentomatoes.com. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „Tomatometer: 35%; Average Rating: 4.2/10, Reviews Counted: 17; Fresh: 6, Rotten: 11« • »Audience Score: 37%; Average Rating: 2.5/5, User Ratings: 8,598« • »Critics Consensus: No consensus yet.'” 
  51. ^ „Haunted Honeymoon (1986)”. rottentomatoes.com. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „Tomatometer: 25%; Average Rating: 3.5/10, Reviews Counted: 8; Fresh: 2, Rotten: 6« • »Audience Score: 53%; Average Rating: 3.1/5, User Ratings: 7,589« • »Critics Consensus: No consensus yet.'” 
  52. ^ „The 57th Academy Awards | 1985 [View by Category: Music (Original Song)]”. The Oscars.org. Dorothy Chandler Pavilion, Los Angeles Music Center: Academy of Motion Picture Arts and Sciences. 25. 3. 1985. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  53. ^ Ebert, Roger (12. 5. 1989). „Reviews: See No Evil, Hear No Evil”. rogerebert.com. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „a real dud” 
  54. ^ Hicks, Chris (18. 5. 1989). „Film review: See No Evil, Hear No Evil”. Deseret Morning News. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „But the film is stupid, and I could go on and on about how idiotic the script is, how contrived the story is and how juvenile the gags are...” 
  55. ^ Canby, Vincent (12. 5. 1989). „Movie Review: Review/Film; Pryor and Wilder Pool Handicaps in See No Evil”. The New York Times. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „The new film is the third and by far the most successful co-starring vehicle for Mr. Pryor and Mr. Wilder, who earlier made Silver Streak (also directed by Mr. Hiller) and Stir Crazy.« • »This is not elegant movie making, and not all of the gags are equally clever.” 
  56. ^ „Comedian Richard Pryor dies at 65”. today.com. Associated Press. 12. 12. 2005. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „In one of his last movies, the 1991 bomb Another You, Pryor's poor health was clearly evident.” 
  57. ^ Stacey, Olivia (29. 8. 2016). „Gene Wilder & Richard Pryor: 5 Fast Facts You Need to Know”. heavy.com. Arhivirano iz originala 30. 8. 2016. g. Pristupljeno 5. 7. 2017. 
  58. ^ „Old friends are 'kvelling' for Wilder”. The Wisconsin Jewish Chronicle. 12. 4. 1991. str. 1. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  59. ^ Tucker, Ken (30. 9. 1994). „Daddy's Girls”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  60. ^ Susman, Gary (15. 9. 2003). „Christina Applegate, Gene Wilder win early Emmys”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  61. ^ Wilder 2005, str. 105–106 harvnb greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help) »the right thing to do«
  62. ^ Wilder 2005, str. 153–155 harvnb greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  63. ^ a b v Radner, Gilda (1989). It's Always Something. New York: Simon & Schuster. str. 269. ISBN 978-0-671-63868-9. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  64. ^ Wilder 2005, str. 188–220 harvnb greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  65. ^ Song, Jenny (proleće 2009). „America's Funny Girl”. CR Magazine. str. 1—5. Arhivirano iz originala 10. 09. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  66. ^ Hevesi, Dennis (21. 5. 1989). „Gilda Radner, 42, Comic Original Of Saturday Night Live Zaniness”. The New York Times. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  67. ^ „Gilda Radner memorial profile”. Find A Grave. Arhivirano iz originala 10. 09. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  68. ^ a b Broeske, Pat (april 2005). „Gene Wilder: Gene Wilder's fateful life journey”. BookPage. Arhivirano iz originala 10. 09. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „I always thought she'd pull through.” 
  69. ^ „Distinguished Alumni Awards: Gene Wilder, 55BA”. University of Iowa Alumni Association. 2003. Arhivirano iz originala 10. 09. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  70. ^ „Gene Wilder Is Rooting For The Democrats”. Starpulse.com. World Entertainment News Network. 15. 5. 2007. Arhivirano iz originala 5. 5. 2014. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „I'm quietly political. I don't like advertising. Giving money to someone or support, but not getting on a bandstand. I don't want to run for president in 2008. I will write another book instead.” 
  71. ^ Yoon, Robert (23. 4. 2007). „Celebrities ante up for Democratic campaigns”. CNN. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „Here is a list of more celebrities who contributed to the 2008 presidential candidates from January through March 2007: [...] Sen. Barack Obama: [...] The original Willy Wonka, Gene Wilder, and his wife Karen Wilder each gave $2,300, for a total of $4,600.” 
  72. ^ Ginocchio, Mark; Chamoff, Lisa (26. 12. 2007). „Area theaters compete for name talent in a crowded market”. The Advocate. 
  73. ^ Wilder 2005 harvnb greška: više ciljeva (4×): CITEREFWilder2005 (help)
  74. ^ Wilder, Gene (2005). Kiss Me Like a Stranger: My Search for Love and Art. goodreads.com. St. Martin's Press. str. 261. ISBN 978-0-312-33706-3. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  75. ^ Wilder, Gene (2005). Kiss Me Like a Stranger: My Search for Love and Art. amazon.com. St. Martin's Press. str. 261. ISBN 978-0-312-33706-3. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  76. ^ Maslin, Janet (7. 3. 2005). „A Kindly Comic Willing to Tell All”. The New York Times. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  77. ^ Wilder, Gene (2007). My French Whore. St. Martin's Press. str. 178. ISBN 978-0-312-36057-3. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  78. ^ Wilder, Gene (2007). My French Whore. goodreads.com. St. Martin's Press. str. 178. ISBN 978-0-312-36057-3. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  79. ^ Wilder, Gene (2007). My French Whore. amazon.com. St. Martin's Press. str. 178. ISBN 978-0-312-36057-3. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  80. ^ Bierly, Mandi (9. 3. 2007). „Book Review: My French Whore”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  81. ^ Wilder, Gene (2008). The Woman Who Wouldn't. St. Martin's Press. str. 167. ISBN 978-0-312-37578-2. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  82. ^ Wilder, Gene (2008). The Woman Who Wouldn't. goodreads.com. St. Martin's Press. str. 167. ISBN 978-0-312-37578-2. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  83. ^ Wilder, Gene (2008). The Woman Who Wouldn't. amazon.com. St. Martin's Press. str. 167. ISBN 978-0-312-37578-2. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  84. ^ St. Martin's, Griffin (17. 3. 2009). „A Novel: The Woman Who Wouldn't”. Macmillan. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  85. ^ Gene Wilder aged 74 interviewed by Alec Baldwin: Role Model: Gene Wilder. videobash.com. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „I don't like show business, I realized.« • »I like show, but I don't like the business.” 
  86. ^ „Special: Role Model: Gene Wilder”. TCM. 29. 9. 2016. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  87. ^ „TCM Remebers Gene Wilder – 9/29”. TCM. 29. 9. 2016. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  88. ^ Wilder, Gene (2010). What Is This Thing Called Love?. St. Martin's Press. str. 176. ISBN 978-0-312-59890-7. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  89. ^ Wilder, Gene (2010). What Is This Thing Called Love?. goodreads.com. St. Martin's Press. str. 176. ISBN 978-0-312-59890-7. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  90. ^ Wilder, Gene (2010). What Is This Thing Called Love?. amazon.com. St. Martin's Press. str. 176. ISBN 978-0-312-59890-7. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  91. ^ Conan, Neal (30. 3. 2010). „Wilder Asks, 'What Is This Thing Called Love?'”. Talk of the Nation. NPR. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  92. ^ Wilder, Gene (2013). Something to Remember You By: A Perilous Romance. St. Martin's Press. str. 164. ISBN 978-0-312-59891-4. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  93. ^ Wilder, Gene (2013). Something to Remember You By: A Perilous Romance. goodreads.com. St. Martin's Press. str. 164. ISBN 978-0-312-59891-4. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  94. ^ Wilder, Gene (2013). Something to Remember You By: A Perilous Romance. amazon.com. St. Martin's Press. str. 164. ISBN 978-0-312-59891-4. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  95. ^ St. Martin's, Griffin (22. 4. 2014). „A Novel: Something to Remember You By: A Perilous Romance”. Macmillan. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „'Would you return to acting if the right project came along? I'm tired of watching the bombing, shooting, killing, swearing and 3-D. I get 52 movies a year sent to me, and maybe there are three good [ones]. That's why I went into writing. It's not that I wouldn't act again. I'd say, 'Give me the script. If it's something wonderful, I'll do it.' But I don't get anything like that.” 
  96. ^ Cohen, Sandy; McShane, Larry (31. 8. 2016). „Correction: Obit-Gene Wilder story”. AP.org. Associated Press. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  97. ^ „Gene Wilder, star of Willy Wonka and Mel Brooks comedies, dies aged 83”. Guardian. 30. 8. 2016. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  98. ^ Weldon, Glen (29. 8. 2016). „Gene Wilder, Star Of 'Willy Wonka' And 'Young Frankenstein,' Dies”. npr.org. NPR. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. „"The decision to wait until this time to disclose his condition wasn't vanity, but more so that the countless young children that would smile or call out to him 'there's Willy Wonka', would not have to be then exposed to an adult referencing illness or trouble and causing delight to travel to worry, disappointment or confusion", the statement read. "He simply couldn't bear the idea of one less smile in the world."” 
  99. ^ „Preminuo Džin Vajlder: 5 filmova po kojima ćemo zauvek pamtiti Mladog Frankenštajna i Vilija Vonku”. 24sata.rs. 29. 8. 2016. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  100. ^ „Preminuo američki glumac Džin Vajlder”. B92. 29. 8. 2016. Arhivirano iz originala 7. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  101. ^ „Džin Vajlder preminuo u 83. godini života”. geekovacha.rs. 30. 8. 2016. Arhivirano iz originala 11. 09. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  102. ^ Bono, Sal (30. 8. 2016). „Gene Wilder Died While Listening to His Favorite Song, Family Reveals”. Inside Edition. Yahoo! News. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  103. ^ „Family: Wilder passed to 'Somewhere Over the Rainbow'”. USA Today. 29. 8. 2016. Arhivirano iz originala 1. 11. 2016. g. Pristupljeno 1. 11. 2016. 
  104. ^ Hautman, Nicholas (30. 8. 2016). „Gene Wilder Died Holding Hands With His Family While Listening to 'Over the Rainbow'”. US Weekly. Arhivirano iz originala 1. 11. 2016. g. Pristupljeno 1. 11. 2016. 
  105. ^ a b „Gene Wilder: Other Works”. imdb.com. Amazon.com. Arhivirano iz originala 19. 9. 2016. g. Pristupljeno 19. 9. 2016. 
  106. ^ „The 41st Academy Awards | 1969 [View by Category: Actor in a Supporting Role]”. The Oscars.org. Dorothy Chandler Pavilion, Los Angeles Music Center: Academy of Motion Picture Arts and Sciences. 14. 4. 1969. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  107. ^ „Golden Globe Awards: Winners & Nominees 1972 [Category: Best Performance by an Actor in a Motion Picture – Musical or Comedy]”. Golden Globes.com. United States: Hollywood Foreign Press Association. 6. 2. 1972. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  108. ^ a b v g d đ e ž z „Gene Wilder: Awards [4 wins and 10 nominations]”. imdb.com. Amazon.com. Arhivirano iz originala 13. 9. 2016. g. Pristupljeno 14. 9. 2016. 
  109. ^ „Golden Globe Awards: Winners & Nominees 1977 [Category: Best Performance by an Actor in a Motion Picture – Musical or Comedy]”. Golden Globes.com. United States: Hollywood Foreign Press Association. 29. 1. 1977. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  110. ^ „55th Emmy Awards Nominees and Winners (2003) [Category: Outstanding Guest Actor in a Comedy Series]”. Emmys.com. Shrine Auditorium, Los Angeles: Academy of Television Arts & Sciences. 21. 9. 2003. Arhivirano iz originala 10. 9. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2016. 
  111. ^ a b v g d đ e ž z i j k l „Gene Wilder: Profile”. imdb.com. Amazon.com. Arhivirano iz originala 14. 9. 2016. g. Pristupljeno 14. 9. 2016. 
  112. ^ a b v g d đ e ž z i j k l „Gene Wilder: Biography”. imdb.com. Amazon.com. Arhivirano iz originala 14. 9. 2016. g. Pristupljeno 14. 9. 2016. 
  113. ^ „Uvek se smejao, a nosio je jednu veliku ranu: Ljubavna priča i najbolji filmovi Džina Vajldera”. blic.rs. Blic. Arhivirano iz originala 14. 9. 2016. g. Pristupljeno 14. 9. 2016. „Ako imam potrebu da se isplačem ili sredim misli, odem na njen grob da proverim da li je drvo koje su naši prijatelji zasadili u dobrom stanju. Pomislim kako bi Gilda bila najsrećnija kad bi se njen jorkširski terijer Iskrica (Sparkle) popiškio na njen grob. Jedan za mamu. Smejala bi se.” 

Citirana bibliografija uredi

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џин_Вајлдер&oldid=27707141”