Википедија

Aleksandar Kolarov

српски фудбалер

Aleksandar Kolarov (Zemun, 10. novembar 1985) bivši je srpski fudbaler. Igrao je na poziciji levog beka, a mogao je igrati i ofanzivnije kao levo krilo, ali i na drugim pozicijama na terenu. Bio je standardni reprezentativac Srbije od 2008. do 2020. i u tom periodu je igrao na dva Svetska prvenstva.

Aleksandar Kolarov
Kolarov u dresu Srbije na SP 2018.
Lični podaci
Puno ime Aleksandar Kolarov[1]
Nadimak Aleks, Kola, Koki
Datum rođenja (1985-11-10)10. novembar 1985. (38 god.)[2]
Mesto rođenja Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Visina 1,87 m[3]
Pozicija levi bek
Juniorska karijera
Crvena zvezda
Čukarički
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2004—2006
2006—2007
2007—2010
2010—2017
2017—2020
2020—2022		 Čukarički
OFK Beograd
Lacio
Mančester Siti
Roma
Inter		 44
38
82
165
100
10		 (2)
(5)
(6)
(11)
(17)
(0)
Reprezentativna karijera**
2007
2008—2020		 Srbija do 21
Srbija		 11
94		 (1)
(11)
Nagrade
Fudbal
Evropsko prvenstvo do 21. godine
Srebrna medalja — drugo mesto 2007. Holandija Srbija
* Datum aktuelizovanja: 26. oktobar 2021.
** Datum aktuelizovanja: 7. septembar 2020.

Klupska karijera uredi

Čukarički i OFK Beograd uredi

Kolarov je kao kadet bio član beogradske Crvene zvezde. U klubu je proveo pet godina, ali nikada nije dobio priliku da zaigra u prvom timu. U januaru 2004. godine tada osamnaestogodišnji Kolarov prelazi u Čukarički, koji je tada igrao u Prvoj ligi Srbije i Crne Gore. Ugovor je potpisan na tri godine, a srpski bek je sezonu 2003/04. završio u mlađem timu, da bi u leto 2004. zaigrao za prvi tim beogradskog kluba. U debitantskoj sezoni nastupio je 27 puta, ali to ipak nije spasilo klub od ispadanja iz Prve lige. Sezonu 2005/06. Čukarički je započeo u Drugoj ligi, a Kolarov, koji je do tada bio u startnoj postavi je tokom zimskog prelaznog roka prešao u OFK Beograd.

Prelazak Kolarova iz Čukaričkog u OFK Beograd izazvao je burne reakcije javnosti. Naime, umesto da cena Kolarova bude 300.000 €, odnosno cena koju bi Romantičari trebalo da plate da bi Kolarov zaigrao za njih, on je prešao u OFK Beograd bez obeštećenja. „Slučaj Kolarov“ je javno iznet 2008. na televiziji B92 u emisiji „Insajder“ o fudbalskoj mafiji. U raspravi o tom transferu u „Insajderu“ učestvovao je i Zvezdan Terzić, tadašnji predsednik tima sa Karaburme. Za OFK Beograd Kolarov je zaigrao u februaru 2006. godine, a tokom te sezone postigao je i svoj prvi gol u domaćoj ligi. U timu s Karaburme igrao je do leta 2007. i stekao punu afirmaciju u domaćem fudbalu.

Lacio uredi

Tokom leta 2007. godine, Kolarov prelazi u italijanski Lacio iz OFK Beograda za sumu od 700.000 evra. Svoj prvi gol u Seriji A Kolarov je postigao 30. septembra 2007. godine u meču protiv Ređine.[4] U Ligi šampiona debitovao je 27. oktobra 2007. godine u meču protiv Verdera iz Bremena. U porazu na gostovanju od 2:1, Kolarov je zabeležio jednu asistenciju. Tokom druge sezone učvrstio je svoju poziciju u prvom timu rimskog kluba, postigavši spektakularan gol Lečeu na stadionu „Via del Mare“. U drugom gradskom derbiju sezone protiv Rome, Kolarov je primivši loptu od svog golmana, pretrčao 85 m i silovito zatresao mrežu golmana Donija.[5] Kolarov je 13. maja 2009. godine sa Lacijom igrao u finalu Kupa Italije protiv Sampdorije iz Đenove. Nakon produžetaka rezultat je bio 1:1, pa je konačni rezultat zavisio od preciznosti sa bele tačke. Kolarov je postigao jedan od penala koji je omogućio njegovom timu da osvoji trofej. U avgustu 2009. Kolarov je osvojio Superkup Italije, pobedom Lacija od 2:1 protiv Intera u Pekingu.[6] Kolarov je u Laciju proveo tri sezone, odigravši pritom 82. prvenstvena meča na kojima je postigao 6 golova.

Mančester siti uredi

 
Kolarov kao igrač Mančester sitija 2012. godine

U julu 2010. potpisao je ugovor sa Mančester sitijem, a Lacio je kao obeštećenje dobio 22,7 miliona evra.[7] Debitovao je za Siti 14. avgusta 2010. na meču prvog kola Premijer lige, protiv Totenhema, ali je na poluvremenu morao da napusti teren zbog povrede.[8] Iako se verovalo da je lakša povreda, Kolarov se vratio na teren tek u novembru na meču Lige Evrope protiv poljskog Leha.[9] Dana 18. januara 2011. Kolarov je postigao svoj prvi gol u dresu Sitija, protiv Lestera u FA kupu. Svoj prvi gol u Premijer ligi postigao je 2. februara, protiv Birmingema.[10] Dana 17. marta postigao je jedini gol na utakmici, u osmini finala Lige Evrope protiv Dinamo Kijeva, ali to nije bilo dovoljno za prolazak Sitija u narednu rundu.[11] Kolarov je u svojoj prvoj sezoni u Engleskoj osvojio FA kup.[12] Dana 14. maja, on je odigrao celu utakmicu i pomogao ekipi da pobedi Stouk i osvoji prvi i jedini trofej u toj sezoni.

Dana 14. septembra 2011. Kolarov je postigao svoj prvi gol u Ligi šampiona, iz slobodnog udarca, protiv Napolija, a utakmica se završila rezultatom 1:1.[13] Dana 29. oktobra, Kolarov je postigao gol u pobedi od 3:1 nad Vulverhemptonom.[14] Dana 31. marta 2012. Kolarov je asistirao Baloteliju u 85. minutu, a samo minut kasnije je postigao izjednačujući gol sa 25 m protiv Sanderlanda, a utakmica se završila rezultatom 3:3 na Etihadu.[15] U sezoni 2011/12. je osvojio Premijer ligu.[16]

U prvoj utakmici u sezoni 2012/13. Siti je osvojio FA Komjuniti šild, a Kolarov je zabeležio asistenciju u pobedi od 3:2 protiv Čelsija.[17] Dana 18. septembra, Kolarov je postigao gol u Ligi šampiona, iz slobodnog udarca, u porazu od Real Madrida na Santijago Bernabeu.[18]

Dana 27. novembra 2013. Kolarov je nosio kapitensku traku u pobedi od 4:2 protiv Viktorije Plzenj u Ligi šampiona.[19] Dve nedelje kasnije je postigao gol, sa bele tačke u pobedi od 3–2 protiv Bajerna na Alijanc areni.[20] U sezoni 2013/14. Kolarov je osvojio drugu titulu šampiona Engleske.[21] Takođe je osvojio i Liga kup.[22] U junu 2014. je produžio ugovor sa Mančesterom do 2018. godine.[23]

Roma uredi

Dana 23. jula 2017. potpisao je ugovor sa Romom za pet miliona evra.[24] Prvu utakmicu za Romu odigrao je 3 dana kasnije, kada je Roma pobedila Totenhem u prijateljskoj utakmici.[25] Zvaničan debi Kolarov je imao skoro mesec dana kasnije, 20. avgusta protiv Atalante, kada je pogotkom iz slobodnog udarca u 31. minutu, doneo Romi pobedu na prvoj utakmici u prvenstvu.[26] Kolarov je postigao gol i zabeležio asistenciju na utakmici Lige šampiona 18. oktobra, kada je Roma, u gostima, odigrala nerešeno sa Čelzijem (3:3).[27] Svoju odličnu formu, na početku karijere u novom klubu, Kolarov je potvrdio već 4 dana kasnije, kada je ponovo golom iz slobodnog udarca doneo bodove Romi, ovaj put sa gostovanja Torinu.[28][29]

Kolarov je uvršten u tim sezone u Seriji A za sezonu 2018/19.[30]

Na otvaranju nove sezone, 25. avgusta 2019. godine, Kolarov je ponovo bio strelac iz slobodnog udarca, ovaj put protiv Đenove, na utakmici koja je završena rezultatom 3:3.[31] Kolarov je bio strelac već u sledećem kolu, kada je Romi doneo prednost pogotkom iz penala u 17. minutu na utakmici protiv Lacija, koja je na kraju završena rezultatom 1:1.[32] 22. oktobra Kolarov je u 49. minutu, iz slobodnog udarca, doneo prednost Romi na utakmici protiv Bolonje, ali je i 5 minuta kasnije, startom nad Sorijanom skrivio i penal za domaćina, koji je Sansone pretvorio u izjednačenje.[33] Roma je ipak dobila utakmicu sa 2:1.[33] 8. januara 2020. produžio je ugovor sa Romom za godinu dana.[34]

Inter uredi

Dana 8. septembra 2020. Kolarov je prešao u Inter, u transferu vrednom 1,5 miliona evra, sa eventualnim bonusima do 500.000 evra.[35][36]

Kolarov je 19. juna 2022. godine objavio da završava igračku karijeru.

Reprezentacija uredi

Učestvovao na Evropskom prvenstvu do 21. godina 2007. gde je reprezentacija Srbije stigla do finala. Na turniru je postigao gol, u polufinalnoj utakmici sa Belgijom.

Za seniorsku reprezentaciju Srbije debitovao je 28. maja 2008. u prijateljskoj utakmici protiv Rusije.[37] Proglašen je za najboljeg fudbalera Srbije 2011. godine.[38] 11. septembra 2012. Kolarov je postigao svoj prvi gol u dresu reprezentacije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. protiv Velsa u pobedi Srbije na Karađorđu od 6:1.[39] Kolarov je postigao gol iz slobodnog udarca protiv Belgije u Briselu u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014.[40] 10. septembra 2013. Kolarov je postigao svoj treći gol u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014, protiv Velsa.[41] 15. oktobra Kolarov je postigao i svoj četvrti gol u kvalifikacijama, sa bele tačke, u pobedi Orlova od 5:1 nad Makedonijom.[42] Kolarov je sa 4 pogotka bio najbolji strelac Srbije u ovim kvalifikacijama. Delio je prvo mesto na listi strelaca grupe A sa Geretom Bejlom i Kevin De Brojneom.

Dana 8. oktobra 2015. Kolarov je postigao gol u 90. minutu protiv Albanije u Elbasanu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2016.[43]

U kvalifikacijama sa Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. postigao je dva gola za reprezentaciju, septembra 2017. godine protiv Moldavije i Republike Irske. U prvoj utakmici Svetskog prvenstva 2018. protiv Kostarike, Kolarov je postigao gol iz slobodnog udarca i time je Srbija pobedila sa 1:0.[44]

Statistika karijere uredi

Reprezentativna uredi

[45]

Reprezentacija Godina Nastupi Golovi
Srbija 2008 2 0
2009 7 0
2010 8 0
2011 10 0
2012 11 1
2013 7 3
2014 7 2
2015 7 1
2016 7 1
2017 6 2
2018 10 1
2019 8 0
2020 4 0
Ukupno 94 11

Golovi za reprezentaciju uredi

[45]

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 11. septembar 2012. Novi Sad, Srbija   Vels 1–0 6–1 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014.
2. 7. jun 2013. Brisel, Belgija   Belgija 2–1 2–1
3. 10. septembar 2013. Kardif, Vels   Vels 0–2 0–3
4. 15. oktobar 2013. Jagodina, Srbija   Makedonija 3–0 5–1
5. 26. maj 2014. Harison, SAD   Jamajka 2–0 2–1 Prijateljska
6. 7. septembar 2014. Beograd, Srbija   Francuska 1–1 1–1
7. 8. oktobar 2015. Elbasan, Albanija   Albanija 0–2 0–2 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016.
8. 29. mart 2016. Talin, Estonija   Estonija 0–1 0–1 Prijateljska
9. 2. septembar 2017. Beograd, Srbija   Moldavija 2–0 3–0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2018.
10. 5. septembar 2017. Dablin, Republika Irska   Republika Irska 0–1 0–1
11. 17. jun 2018. Samara, Rusija   Kostarika 1–0 1–0 Svetsko prvenstvo 2018.

Trofeji uredi

Klupski uredi

Lacio

Mančester Siti

Inter

Individualni uredi

Ostalo uredi

Nadimak „srpski Roberto Karlos“ dobio je posle prvenstva za igrače do 21 godine 2007. zbog razornog slobodnog udarca sličnog Karlosovom. Često ga porede i sa Sinišom Mihajlovićem. Oženjen je i ima ćerku i sina.

Reference uredi

  1. ^ „Barclays Premier League Squad Numbers 2013/14”. Premier League. 16. 8. 2013. Arhivirano iz originala 21. 8. 2013. g. 
  2. ^ „FIFA World Cup Russia 2018 List of Players” (PDF). FIFA. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 08. 2018. g. Pristupljeno 04. 09. 2020. 
  3. ^ „Aleksandar Kolarov”. A.S. Roma (na jeziku: engleski). 
  4. ^ „Čak 24 igrača iz Srbije na terenu, jedini gol postigao bek”. Blic. 1. 10. 2007. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  5. ^ „Gol Kolarova u pobedi Lacija nad Romom, kiks Intera”. Na dlanu. 11. 4. 2009. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  6. ^ „Lacio osvojio Superkup Italije”. RTS. 8. 8. 2009. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  7. ^ „Kolarov stigao u kvart milionera”. Blic. 27. 7. 2010. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  8. ^ „Počela Premijer liga”. RTS. 27. 7. 2010. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  9. ^ „Stivi, Stivi, Stivi...”. RTS. 4. 11. 2010. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  10. ^ „PREMIJER: Kolarov umalo heroj”. Mondo.rs. 2. 2. 2010. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  11. ^ „Liga Evrope: Od Srba prošli Ninković i Vuković”. Večernje novosti. 17. 3. 2011. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  12. ^ „FA KUP: Konačno trofej Sitiju!”. Mondo.rs. 14. 5. 2011. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  13. ^ „LŠ: Kolarov strelac, Trabzon slavio u Milanu”. Večernje novosti. 14. 9. 2011. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  14. ^ „Kolarov strelac za Siti”. RTS. 29. 10. 2011. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  15. ^ „Kolarov i Ivanović spasili velikane”. B92. 31. 3. 2012. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  16. ^ „Ludnica u Mančesteru, Siti šampion!”. B92. 13. 5. 2012. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  17. ^ „Mančester siti osvojio Komjuniti šild”. Večernje novosti. 12. 8. 2012. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  18. ^ „LŠ: Realu triler, gol Kolarova”. B92. 18. 9. 2012. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  19. ^ „D: Kolarov kapiten, Siti 4:2”. B92. 27. 11. 2013. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  20. ^ „Pirova pobeda Benfike, Mitrović umalo odbranio penal, gol Kolarova u Minhenu (VIDEO)”. Telegraf. 10. 12. 2013. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  21. ^ „Gotovo je, Mančester siti je šampion Engleske!”. RTS. 11. 5. 2014. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  22. ^ „KOLAROV ASISTIRAO: Siti po treći put osvojio Liga kup, Kompaniju se raspao pehar (VIDEO)”. Kurir. 2. 3. 2014. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  23. ^ „Kolarov produžio ugovor sa Sitijem”. B92. 12. 6. 2014. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  24. ^ Kolarov potpisao za Romu: Ovo je tužan dan za mene...
  25. ^ July 2017, FourFourTwo Staff 26. „Tottenham 2 Roma 3: Kolarov makes debut in thriller”. fourfourtwo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-09. 
  26. ^ „Kolarov grabs cheeky winner on Roma debut”. sports.yahoo.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 12. 2021. g. Pristupljeno 2020-09-09. 
  27. ^ „Chelsea 3-3 Roma”. BBC Sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-09. 
  28. ^ Zarić, Milan. „NA MIHIN NAČIN Kolarov golčinom srušio Torino /VIDEO/”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-09-09. 
  29. ^ „Kolarov: The main thing is just to win”. www.asroma.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-09. 
  30. ^ „Kolarov named in Serie A Team of the Season”. www.asroma.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-09. 
  31. ^ „Roma vs Genoa | Football Italia”. www.football-italia.net. Pristupljeno 2020-09-09. 
  32. ^ „Lazio v Roma Match Report, 01/09/2019, Serie A | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2020-09-09. 
  33. ^ a b Andonov, Vladimir. „KOLAROV I DŽEKO RASTUŽILI MIHU U 94. MINUTU! Drama u Seriji A, Roma nanela prvi poraz Bolonji i to SA IGRAČEM MANJE!”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-09-09. 
  34. ^ „Watch: Kolarov on new deal, free-kicks and more”. www.asroma.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-09. 
  35. ^ „Kolarov joins Inter from Roma”. BBC Sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-09. 
  36. ^ „Soccer-Inter sign Serbia defender Kolarov from AS Roma”. Reuters (na jeziku: engleski). 2020-09-08. Pristupljeno 2020-09-09. 
  37. ^ Poraz Srbije u Burghauzenu (28. maj 2008)
  38. ^ „FSS proglasio Kolarova za najboljeg igrača 2011. godine (27. decembar 2011)”. Arhivirano iz originala 28. 4. 2017. g. Pristupljeno 27. 4. 2017. 
  39. ^ Konačno prava Srbija! "Orlovi" deklasirali Vels u Novom Sadu i dobili "desetku"! (11. septembar 2012)
  40. ^ Konačno prava Srbija! "Poraz Srbije, Belgija prva"! (7. jun 2013)
  41. ^ Laganih 3:0 za Srbiju u Kardifu (10. septembar 2013)
  42. ^ „"Srbija blistala na krilima Baste”, B92, 15. oktobar 2013. Pristupljeno 24. aprila 2017.
  43. ^ „MUK U ELBASANU: Srbija golovima Kolarova i Ljajića u nadoknadi deklasirala Albaniju” Kurir, 8. oktobar 2015.
  44. ^ „Golčina Kolarova za prvu pobedu Srbije na SP!”. Pristupljeno 17. 6. 2018.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. jun 2018)
  45. ^ a b „Aleksandar Kolarov”. eu-football.info (na jeziku: engleski). 

Spoljašnje veze uredi


Kapiten Srbije
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Коларов&oldid=27719411”