Википедија

Boing 787 Drimlajner

Boing 787 Drimlajner (engl. Boeing 787 Dreamliner) Boingov je širokotrupni avion dugog doleta, koji je opremljen sa dva turbomlazna motora. U prednjem delu, prepoznatljiva su četiri panela vetrobrana i blaga kontura nosa. Motori imaju ševrone koji smanjuju buku tokom njihovog rada. U zavisnosti od varijante, može da preveze između 210 i 290 putnika.[1]

Boing 787 Drimlajner

{{{opis_slike}}}

Opšti podaci
Namena Civilni putnički avion
Posada 2
Broj putnika 210-290
Poreklo  Sjedinjene Američke Države
Proizvođač Boing
Probni let 15. decembar 2009.
Uveden u upotrebu 26. oktobar 2011.
Status aktivan
Prvi operater Ol nipon ervejz
Broj primeraka 46
Dimenzije
Dužina 56,7 m
Visina 16,9 m
Raspon krila 60 m
Površina krila 325 m²
Masa
Prazan 110.000 kg
Normalna poletna 228.000 kg
Maksimalna 161.000 kg
Pogon
Motori Dženeral Elektrik DžEnks
Rols-Rojs Trent 1000
Broj motora 2
Potisak 280 x 2 kN
Fizičke osobine
Turbomlazni motor Dvoprotočni turbomlazni motor sa velikom dvoprotočnošću
Potisak TMM-a 280 kN x 2
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 950 km/h
Ekonomska brzina 850 km/h
Dolet 14.200-15.200 km
Plafon leta 13.100 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Na njemu su razvijene i primenjene moderne tehnologije, u cilju postizanja jednostavnijeg aviona, uz veću funkcionalnost, efikasnost i komfor. Prema izjavama kompanije Boing, ovo je njihov najekonomičniji avion koji su proizveli. Više od 50% primarne konstrukcije sačinjeno je od kompozitnih materijala, uključujući trup i krila. Zahvaljujući kompozitima potrošnja goriva je manja i do 20% u odnosu na avione iz njegove klase, kao što je Boing 767.[2] Motori imaju ševrone koji smanjuju buku tokom njihovog rada. U prednjem delu, prepoznatljiva su četiri panela vetrobrana i blaga kontura nosa. Zbog sličnosti modela, uz kraću obuku, avionom može da upravlja i posada Boinga 777.[3]

Do januara 2005. godine, ceo projekat je vođen pod nazivom Boing 7E7.[4] Prvi primerci Boinga 787 javnosti su predstavljeni 8. jula 2007. godine, ispred Boingove fabrike Everet u Everetu (Vašington). Do tog datuma, Boing 787 je imao već 677 porudžbina i tako postao najkomercijalizovaniji avion u istoriji civilne avijacije.[5] Do maja 2013. godine, Boing je primio 890 od 59 avio-kompanija, a najveći kupac sa 74 primeraka bila je međunarodna finansijska zakupna korporacija.[6]

Za razvoj i proizvodnju Boinga 787 formirana je mreža dobavljača iz celog sveta. Sklapanje delova vrši se u Boingovoj fabrici Everet, kao i u novoj fabrici u Severnom Čarlstonu i obe fabrike vrše isporuku avio-kompanijama.[7]

Prvi primerak aviona trebalo je da bude dostavljen maja 2008. godine. Međutim, posle dosta odlaganja, prvi let obavljen je tek 15. decembra 2009. Sva ispitivanja završena su sredinom 2011. Dozvole od Evropske agencije za vazduhoplovnu bezbednost (EASA) i Američke savezne uprave za civilno vazduhoplovstvo (FAA) ovaj avion je dobio avgusta 2011, prvi primerak je isporučen krajem septembra 2011. godine, a prvi komercijalni čarter let od Tokija do Hongkonga, obavljen je 26. oktobra 2011. godine.[8]

Razvoj uredi

Počeci uredi

Krajem devedesetih godina 20. veka, Boing je počeo da razmatra mogućnost razvoja novog aviona, koji bi u budućnosti zamenio Boing 767. Razvoj Drimlajnera je bio usporen zbog razvoja Boinga 747X, dužeg i efikasnijeg od Boinga 747-400, kao i zbog razvoja Soničnog Kruzera (engl. Boeing Sonic Cruiser), koji je trebalo da bude za 15% brži od Boinga 767, ali da pri tome troši istu količinu goriva.[9] Avio-kompanije su bile zainteresovanije za Sonični Kruzer, dok za Boing 747X nije bilo velikog interesovanja. Međutim, i pored interesovanja, mnoge američke avio-kompanije, poput Kontinental erlajnsa, brinuli su operativni troškovi Soničnog Kruzera, odnosno njegova potrošnja goriva zbog toga što su u tom periodu cene goriva bile u stalnom porastu.[10]

Nakon napada 11. septembra 2001. godine, cena goriva je drastično porasla, a sa njom i zainteresovanost avio-kompanija za ekonomičnost, umesto za brzinu aviona. Pogođene cenama goriva, avio-kompanije iz SAD, koje su prethodno bile zainteresovane za Sonični Kruzer su izgubile interesovanje za taj projekat. Razvoj Soničnog Kruzera je zvanično otkazan 20. decembra 2002. godine. Već 29. januara 2003. je objavljeno da će nove tehnologije, razvijene za Sonični Kruzer, biti primenjene na novonastalom projektu 7E7, koji je zamišljen kao dosta ekonomičniji u odnosu na druge avione u svojoj kategoriji.[11]

Projekat „7E7“ (produkcionog koda „Y2“) postao zamena za projekat Sonični Kruzer.[12] Predviđeno je da se nove tehnologije, razvijene u ovim projektima, primene na sve Boingove modele u komercijalnoj proizvodnji, od najmanjeg 737 do „Džambo džeta“ (model 747).[13] Početni koncept modela Boinga 7E7 imao je veliku pilotsku kabinu, spušten nos i rep u obliku ajkulinog peraja.[14] Slovo E u sredini naziva projekta, u početku je označavao Efikasnost (engl. Efficiency), ali je kasnije E zamenjeno brojem 8.

Jula 2003. održano je javno imenovanje projekta 787, pošto je glasanjem preko interneta, sa 500.000 glasova, odlučeno da se novi projekat nazove Drimlajner (engl. Dreamliner).[15] Ostala predložena imena su bila iLajner (engl. eLiner), Globalni Kruzer (engl. Global Cruiser) i Stratoklajmber (engl. Stratoclimber).

Prve narudžbine uredi

 
Ol nipon ervejzov Boing 787 tokom testiranja.

Japanska avio-kompanija Ol nipon ervejz je bila prvi naručilac ovog aviona. Još 26. aprila 2004. naručila je čak 50 primeraka, koji je trebalo da budu isporučeni do kraja 2008. godine.[16] Od toga, 30 primerka su bili varijante 787-3, sa 290—330 sedišta i 20 primerka varijante 787-8, sa 2 putničke klase i 210—250 sedišta. Boing 787-8 je bio predviđen za relaciju Tokio—Peking i njoj slične. Nove varijante Drimlajnera trebalo je da omoguće otvaranje novih relacija do Denvera, Moskve i Nju Delhija. Predviđeno je da primerci 787-3 i 787-8 prvi uđu u službu, dok su primerci varijante 787-9 trebalo da stignu krajem 2010.[17]

Konstrukcija uredi

Boing 787 je prvi avion čiji je veći deo primarne konstrukcije proizveden od kompozitnih materijala, uključujući delove trupa i krila, za razliku od drugih aviona u istoj klasi, čiji su delovi trupa sastavljani od aluminijumskih ploča.[18] Boing je izabrao dva tipa motora za ovaj avion: Rols-Rojs Trent 1000 i Dženeral Elektrik DžEnks.[19] Boing tvrdi da model 787 troši do 20% manje goriva u odnosu na model 767, od čega samo motori doprinese uštedi od 40%. Ekonomičnost se postiže zahvaljujući aerodinamičkim poboljšanjima, kao i većoj upotrebi kompozitnih materijala, koji čine čitav avion lakšim.[17]

U fazi konstrukcije, Boing 787 je prošao kroz mnoga ispitivanja u aerotunelima, poput Boingovog transoničnog aerotunela, kompanije Kinetik (engl. Qinetiq) u Farnboru u Ujedinjenom Kraljevstvu, aerotunel istraživačkog centra Ejms agencije NASA i aerotunel Francuske agencije za kinetička istraživanje ONERA. Do tada je odlučeno da ovaj avion ima konvencionalnu konstrukciju tj. konstrukciju poput ostalih aviona u istoj klasi.

Do kraja 2004. godine poručeno je 237 primerka. Prvobitna cena varijante 787-8 je bila oko 120 miliona američkih dolara (oko 10,6 milijardi dinara), ali se zbog izmena u konstrukciji cena povećavala. U 2007. je odlučeno da cena varijanta 787-3 bude između 146 i 151,5 miliona američkih dolara, varijanta 787-8 od 157 do 167 miliona, a varijanta 787-9 od 189 do 200 miliona američkih dolara.[20]

Raspodela proizvodnje i dobavljači uredi

Boing je 16. decembra 2003. izabrao fabriku Everet u Vašingtonu, kao mesto u kome će se Drimlajner sastavljati.[21] Za razliku od klasičnog načina proizvodnje aviona, za sastavljanje svih podsklopova i integraciju sistema u završnoj fazi proizvodnje je potrebno između 800 i 1.200 radnika.[22] Dok dobavljači iz celog sveta dostavljaju veće podsklopove, u Fabrici Everet se vrši krajnja montaža aviona,[23] za koju nije potrebno više od 3 dana.[24]

 
Sastavljanje nosa aviona. Ovaj deo trupa je nazvan „Deo 41“.

Za proizvodnju krila zadužena je firma Micubiši Hevi Industriz iz Japana.[25] Horizontalne stabilizatore proizvode Alenija Aeronautika (engl. Mitsubishi Heavy Industries) iz Italije i Koreja Erospejs iz Južne Koreje.[25] Delove trupa proizvode Global Aeronautika iz Italije, Boingov odeljak u Severnom Čarlstonu u SAD, Kavasaki Hevi Industriz iz Japana i Spirit EroSistems iz Vičite u SAD.[25] Putnička vrata proizvodi Latekour iz Francuske, dok teretna, prilazna i vrata za izlaz u slučaju opasnosti proizvodi SAAB AB iz Švedske.[25] Kompjuterski softver razvija EjdžSiEl Enterprajz Indija iz Indije. Konstrukciju poda proizvodi TiEjEl MeniFekčjuring i Solušns Limited iz Indije. Mrežu žica i kablova proizvodi Labinal iz Francuske, vrhove krila, zakrilca, točkove, pregrade i ramenjače proizvodi Korijan er iz Južne Koreje,[25] stajni trap proizvodi Misjer-Douti iz Ujedninjenog Kraljevstva/SAD.[25] Sisteme za raspored električne energije, sisteme za upravljanje i sisteme za obradu vazduha proizvodi Hemilton Sanstrend iz Konektiketa iz SAD.[25]

Da bi se dostava najvećih delova trupa ubrzala, Boing je osmislio novu konstrukciju za Boing 747-400 od koga je nasto Boing 747 Drimlifter, nazvan po Drimlajneru, u koji su mogla da stanu krila, delovi trupa i ostali manji delovi Drimlajnera. Japanska industrija u proizvodnji ima učešće od 35%, što je prvi slučaj visokog procenta u proizvodnji krila bilo kog Boingovog aviona. Ideju o zajedničkoj proizvodnji je podržala i japanska vlada.[26] Da bi olakšao proizvodnju Drimlajnera Boing 26. aprila 2006. je sklopio ugovor sa japanskom firmom Torej Industris, koja je uključila izradu trupa od ugljeničnih vlakana u vrednosti od 6 milijardi američkih dolara.[27]

Proizvodnja i odlaganje isporuka uredi

 
Prvo prikazivanje Boinga 787 javnosti, 8. jula 2007.

Od samog početka proizvodnje, Boing je radio na smanjenju težine konstrukcije aviona. Prvih šest proizvedenih aviona, koji su korišćeni za ispitivanje, imala su veću težinu od predviđene, što se često dešava kod aviona u razvoju. Po rečima Stivena Udvar-Hejzija iz Međunarodne zakupne finansijske korporacije varijanta 787-8 je bila teža za 6400 kg od predviđene. Sedmi avion, varijanta 787-8 je bila prva koja je ispunila sve očekivane ciljeve.[28][29] Da bi smanjio težinu aviona, Boing je morao da konstruiše nove delove od mnogo lakšeg titanijuma.

Prvi let je obavljen avgusta 2007, nakon što je Boing 787 prvi put prikazan u javnosti 8. jula 2007. godine, simbolično sa datumom po američkom „mesec-dan-godina“ formatu datuma (7/8/07).[30], pošto su tom prilikom, samo radi prezentacije bili postavljeni osnovni sistem komandi .[31] Planirano je da proizvodnja aviona bude ubrzana, ali to nije desilo, jer dobavljači nisu uspeli da proizvedu i dostave delove na vreme, što je izazvalo kašnjenja.[32][33]

Boing je 5. septembra 2007. najavio tromesečno odlaganje, zbog nedostatka pričvršćivača i nedovršenog avionskog softvera.[34] Drugo tromesečno odlaganje prvog leta najavljeno je 10. oktobra 2007, kao i šestomesečno odlaganje do prve isporuke, zbog problema sa stranim i domaćim dobavljačima i nerazvijenog softvera.[35][36][37] Manje od nedelju dana kasnije, Majk Bler, predstavnik programa 787 je bio smenjen.[38] Treće tromesečno odlaganje prvog leta je najavljeno 16. januara 2008.[39] Boing je želeo da stabiliše dobavljački lanac, pa je zato otkupio više firmi dobavljača („Vought's North Charleston“, „S.C. factory“ i „Global Aeronautica“).[40]

Četvrto odlaganje prvog leta za kraj 2008. i prvu isporuku za kraj leta 2009, Boing je najavio 9. aprila 2008. Varijanta 787-9 je trebalo da „poleti“ 2012. dok za 787-3 nije objavljena ni jedna informacija.[41] Peto odlaganje je najavljeno 4. novembra 2008. zbog pogrešnog postavljanja pričvršćivača i štrajka radnika u fabrici, a u vezi s njim odložen je i prvi let.[42] Kasnije 11. decembra 2008. Boing je najavio još jedno odlaganje prvog leta za početak leta 2009.[43][44]

Prvi let je obavljen 15. decembra 2009.[45]

Avio-kompanije, poput Junajted erlajnsa i Er Indije su tražile nadoknadu zbog odlaganja isporuke.[46][47]

Ispitivanje pre prvog leta uredi

Dok je Boing radio na razrešavanju problema sa svojim dobavljačima, konstrukcija aviona je morala da prođe kroz mnoge testove. Motor Rols-Rojs Trent 1000 je 7. avgusta 2007. dobio odobrenje za upotrebu od evropskih i regulatora iz SAD.[48] Test, prilikom koga je deo trupa bačen sa visine od 4,6 m na čeličnu ploču debljine 25 mm, izveden je u Mesi u Arizoni, 23. avgusta 2007. godine.[49][50] Rezultati testa su se poklopili sa predviđanjima inženjera, što je omogućilo da se testovi izvedu kompjuterskim simulacijama, umesto fizičkih testova.[51] Kritičari su smatrali da će se trup slomiti ili raspasti pri uticaju toksičnih gasova tokom prinudnih sletanja, zbog toga što su napravljeni od kompozitnih materijala, ali Boingovi testovi su pokazali da je sa trupom bilo sve u redu.[52][53] Ovim testom Drimlajner dobio odobrenje od Američke savezne uprave za civilno vazduhoplovstvo.[50]

 
Drimlajner je većinu testova rolanja obavio u novembru i decembru 2009. na Okružnom Aerodromu Šohomiš, poznatijem kao Pejn fild.

Alternativni motor Dženeral Elektrik DžEnks-1B je dobio odobrenje za upotrebu 31. marta 2008.[54] Prvo testiranje na kome su pokrenuta oba motora obavljeno je 20. juna 2008. Poseban deo trupa koji je napravljen za testiranja na zemlji je izdržao pritisak od 102,7 kPa, što predstavlja 150% od predviđenog pritiska na plafonu leta.[55] U decembru 2008. godine Američka savezna uprava za civilno vazduhoplovstvo je usvojila program održavanja za Drimlajner.[56]

Prvi Drimlajner je sišao sa proizvodne trake 3. maja 2009. godine, i tada su počela nova testiranja, poput testiranja stajnih organa.[57] Novinari su 4. maja 2009. godine izjavili da će avion imati za 10-15% manji dolet (12.800 km) u odnosu na predviđeni dolet od 14.800 do 15.700 km, zbog toga što je masa aviona bila za 8% veća od predviđene.[58] Prekomerna masa je zahtevala promene u konstrukciji. Boing je naveo da bi prvi Drimlajneri trebalo da imaju dolet od 14.800 km.[59] Zbog toga su mnoge avio-kompanije želele da im avioni budu dostavljeni kasnije, jer su se nadale da bi do tada avioni bili poboljšani i dolet povećan na predviđene vrednosti.[60] Boing je očekivao da će problemi sa masom biti razrešeni do proizvodnje 21. primerka.[61]

Boing je, na Aero-mitingu u Parizu 15. juna 2009. izjavio da će prvi let biti obavljen za manje od dve nedelje, da bi samo par dana kasnije, 23. juna 2009. izjavio da je prvi let odložen zbog, kako su naveli „potrebe da se ojača deo trupa aviona“.[62][63][64] Zatim je 27. avgusta 2009. Boing ponovo promenio datum prvog leta za kraj 2009. godine, a planirano je da isporuke počnu, godinu dana kasnije, krajem 2010.[65] Boing je morao da otpiše 2,5 milijardi američkih dolara, potrošenih na prva tri proizvedena Drimlajnera, jer su oni mogli da se koriste samo za ispitivanja i bilo je nemoguće prodati ih.[66] Boing je 28. oktobra 2008. posle dugog razmatranja više lokacija, izjavio da će se druga proizvodna linija Drimlajnera nalaziti u Čarlstonu u Južnoj Karolini.[67] Drimlajner je 12. decembra 2009. izvršio „test brzog rolanja“ što je bilo poslednji veliki korak pre prvog leta.[68][69][70]

Program ispitivanja leta uredi

 
Drimlajner nakon svog prvog poletanja.

Prva varijanta iz serijske proizvodnje, 787-8 Drimlajner je napravio svoj prvi let 15. decembra 2009. godine. Sa okružnog aerodroma Snouomiš u Everetu, saveznoj državi Vašington poleteo je u 10:27 po lokalnom vremenu,[71] a sleteo je na Boingovo letelište u okrugu King u Vašingtonu u 13:35, po lokalnom vremenu.[72] Bilo je predviđeno da prvi let traje 4 sata, ali je skraćen na 3 zbog lošeg vremena.[73] Takođe je bilo predviđeno da ispitivanja traju 9 meseci, ali su sva testiranja završena za manje od osam i po meseci, dosta kraće u poređenju sa 11 meseci testiranja koji su bili potrebni za Boing 777 u čijim su testiranjima učestvovala 9 aviona.

Program ispitivanja raspolagao je sa 6 Drimlajnera, registracionih oznaka od ZA001 do ZA006, od kojih su 4 bila opremljena motorima Rols-Rojs Trent 1000, a dva motorima Dženeral Elektrik DžEnks-1B64. Drugi po redu Drimlajner, reg. oznaka ZA002, bio je u Ol nipon ervejzovim bojama i odleteo je na boingovo letelište 22. decembra 2009. godine kako bi se pridružio programu ispitivanja.[74][75] Treći Drimlajner, ZA004, pridružio se programu ispitivanja 24. februara 2010. godine, a Drimlajner sa oznakom ZA003 par meseci kasnije, 14. marta 2010. godine.[76]

Do 24. marta 2010. godine završena su sva testiranja povezana sa zakrilcima i operacijama aviona na aerodromima, što je rezultovalo dobijanjem dozvole za obavljanje dugih letova.[77]

Test opterećenja krila je završen 28. marta 2010. godine. Ovaj test je zahtevao da krila ostanu spojena sa trupom tokom 3 sekunde, dok je masa trupa bila za 50% veća od najveće dozvoljene. Krila su se savila nagore; vrhovi krila su bili za 7,6 m viši u odnosu na normalne okolnosti, tj. normalnu dozvoljenu masu trupa.[78] Za razliku od prethodnih aviona krila nisu testirana do tačke lomljenja.[79][80] Ispitivanje, tj. rezultati testiranja su proglašeni uspešnim 7. aprila 2010. godine.[81]

 
Prvi Drimlajner koji je posetio Evropu, ZA003 na aeromitingu u Farnboru, V. Britanija.

U to vreme najnoviji Drimlajner, registracione oznake ZA003 je 23. aprila 2010. godine odleteo u hangar Klimatske laboratorije Makinli, koja se nalazi u sklopu vojne baze Eglin na Floridi, kako bi se obavila testiranja aviona u ekstremnim vremenskim uslovima i na temperaturama od +46 do –43 °C.[82] Ispitivanja su izvršena kako bi avion bio pripremljen za ekstremne vremenske uslove, u kojima avion može da se nađe tokom komercijalne upotrebe, širom sveta. Drimlajner oznake ZA005 je bio peti izrađeni i prvi Drimlajner koji je bio opremljen motorima Dženeral Elektrik DžEnks.[83] Ispitivanja sa Drimlajnerom ZA005 su počela u maju 2010. Avion je prvi put poleteo 16. juna 2010. godine i tako se pridružio programu ispitivanja.[84] U junu 2010. godine otkrivene su pukotine na horizontalnim stabilizatorima aviona za ispitivanje, pa su zbog toga i svi ostali proizvedeni Drimlajneri prošli kroz inspekciju horizontalnih stabilizatora.[85] Istog meseca, tokom leta, Drimlajner je pogodila munja, što je odgovaralo inženjerima aviona, koji su ispitali granice izdržljivosti letelice.[86] Nakon sletanja, avion je bio ispitan u potpunosti i pritom nije otkriveno ni jedno oštećenje.[86]

Prvi aero-miting na kome se Drimlajner pojavio bio je aero-miting u Farnboru, 18. jula 2010. godine. Tokom ovog aero-mitinga Drimlajner je učestvovao i u letačkom delu programa, što ranije Boing nije praktikovao.[87] Motor Rols-Rojs Trent 1000 je 2. avgusta tokom testiranja na zemlji eksplodirao,[88] što je navelo Boing da preispita sve postupke oko postavljanja motora RR Trent 1000 na Drimlajner, pa je zato 27. avgusta Boing objavio da će prva isporuka biti odložena za početak 2011. godine.[89][90] Avio-kompanije su reagovale burno na ovo ponovno odlaganje isporuka.[91] Zatim je 9. septembra 2010. godine najavljeno da će sledeća dva proizvedena Drimlajnera najverovatnije biti pridružena test floti kao sedmi i osmi avion.[92] Drimlajner reg. oznaka ZA006 pridružio se floti za testiranje sa svojim prvim letom, 4. oktobar 2010. godine.[93]

 
Treći napravljeni Drimlajner, na izložbi tokom aero-mitinga 2010. godine.

Ponovno odlaganje je najavljeno 5. novembra 2010. godine kada kada su Boingovi predstavnici izjavili da prve isporuke neće biti za još najmanje tri meseca, kako bi se rešili problemi pronađeni tokom testiranja.[94][95] Tokom probnog leta aviona ZA002 iznad Teksasa avion je bio prinuđen da sleti zbog dima i plamena primećenih u glavnoj kabini tokom leta.[96] Boingov predstavnik je izjavio da je avion bezbedno sleteo na međunarodni aerodrom Larido i da su svi članovi posade bezbedno napustili avion.[97] Neki sistemi su zbog požara bili oštećeni i prestali da rade pre sletanja. Boing je zbog toga otkazao testiranja u vazduhu 10. novembra 2010. i zamenio ih testovima na zemlji.[98] Kasnije, Boingovi predstavnici su izjavili da je požar izazvala krhotina, koju je napravilo strano telo u električnom čvoru Drimlajnera.[99] Nakon otklanjanja kvarova, Boing je 23. decembra 2010. godine nastavio sa ispitivanjima u vazduhu.[100][101]

Januara 2011. godine Boing je pomerio prve isporuke za jesen iste godine, zbog ažuriranja softvera i električnih sistema na avionu.[102][103] Boingovi predstavnici su 24. februara 2011. godine izjavili da je završeno 80% ispitivanja Drimlajnera sa motorima Rols-Rojs Trent 1000 i 60% ispitivanja sa motorima Dženeral Elektrik DžEnks-1B.[104] Ol nipon ervejz je prva avio-kompanija koja je 4. jula 2011. godine počela da koristi Drimlajner na komercijalnim probnim letovima unutar Japana.[105] Do 15. avgusta 2011. godine avion za ispitivanje je ima ukupno 4.828 časova boravka u vazduhu, sa izvedenih 1.707 letova.[106] Tokom ispitivanja Drimlajner je sleteo u 14 država u Aziji, Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, kako bi bio podvrgnut ispitivanjima pri različitim klimatskim i vremenskim uslovima.[107] Sva ispitivanja sa motorima Rols-Rojs Trent 1000 su bila završena do 13. avgusta 2011. godine. Drimlajner je od Evropske agencije za vazduhoplovnu bezbednost (EASA) i Američke savezne uprave za civilno vazduhoplovstvo (FAA) dobio sve profesionalne sertifikacije za ulazak u službu 26. avgusta 2011. godine, koje su uručene Boingu na proslavi u Everetu u Vašingtonu.[108][109]

Aprila 2012. godine, Ol nipon ervejz je primio prvi Drimlajner, koji je leteo od Sijetla do aerodroma Henada u Tokiju, koristeći biogorivo proizvedenog od kulinarskog ulja.[110]

Ulazak u službu i operateri uredi

 
Drimlajner je sva odobrenja za ulazak u službu dobio 21. avgusta 2011. godine.
 
Ol nipon ervejzov Boing 787-8

Regulatorna sertifikacija za Drimlajner je omogućila da se započne sa isporukom.[111] Još pre toga, Boing je ubrzao proizvodnju sa dva na deset primerka mesečno u naredne dve godine.[108] Proizvodne trake su se nalazile u fabrici Everet u Sijetlu i u fabrici u Čarlstonu u Južnoj Karolini. Proizvodna traka u Čarlstonu je imala izvesnih poteškoća, jer su dve tačke iz Zakona o zaštiti radnika (engl. National Labor Relations Act) bile neispoštovane. Ovi problemi su rešeni kada su branioci Zakona o zaštiti radnika odlučili da povuku tužbu protiv Boinga, decembra 2011. godine, jer su novim ugovorom ispoštovana ispoštovao sva prava radnika.[112] Prvi Drimlajner izašao je iz fabrike u Čarlstonu 27. aprila 2012. godine.[113]

Prva dostava Drimlajnera izvršena je 25. septembra 2011. godine. Prva avio-kompanija koja je imala Drimlajner u svojoj floti je bila Ol nipon ervejz iz Japana. Ova kompanija je bila prvi kupac i aktivno je učestvovala u razvoju konstrukcije nove letelice. Avion je preuzet u boingovoj fabrici Everet u Vašingtonu. Ceremonija prve dostave, održana je dan kasnije.[114][115] Avion je odleteo na Aerodrom Haneda 27. septembra.[116] Drugi Drimlajner je ušao u Ol nipon ervejzovu flotu 13. oktobra 2011. godine.[117]

Prvi komercijalni let Drimlajner je obavio na relaciji Tokio - Hongkong, 26. oktobra 2011.[118] Prvobitno, avion je trebalo da uđe u službu 3 godine ranije, ali se to nije dogodilo zbog boingovih odlaganja. Karte za let su prodavane na aukciji, koja je održana preko interneta. Najveća ponuda za sedište je bila 34.000 američkih dolara za sedište (oko 2,6 miliona dinara).[119] Od 25. septembra 2011. do 31. oktobra 2012. Ol nipon ervejzu je isporučeno 16 primeraka.[118] Prvi let sa dužom razdaljinom obavila je avio-kompanija Ol nipon ervejz 21. januara 2012. od Tokija do Frankfurta.[120]

Avion napravljen za ispitivanja, registracione oznake „ZA006“ (šesti Drimlajner napravljen) poleteo je 6. decembra 2011. godine sa piste iz fabrike Everet i preleteo je bez sletanja 19.830 km. Avion je sletanjem na Međunarodni Aerodrom Šaidžalal u Daci u Bangladešu oborio rekord za broj preletenih kilometara, što nijedan avion iz ove klase aviona (težine od 200.000 kg do 250.000 kg) nije sposoban da postigne. Ovaj avion je oborio dotadašnji rekord Erbasa A330, koji je 2002. preleteo 16.903 km. Drimlajner je zatim, od Dake do fabrike Everet leteo istočnom rutom. Ukupno vreme od poletanja iz Sijetla do Dake i nazad, iznosilo je 42 sata i 27 minuta.[121]

Krajem 2011. godine Drimlajner je počeo da se promoviše, kampanjama koje su održane u gradovima u Kini, Africi, na Srednjem istoku, u Evropi i SAD.[122][123][124]

Podaci Ol nipon ervejza ukazali su na to da su tvrdnje Boinga da Drimlajner troši 20% manje goriva u odnosu na Boing 767 tačne. U letu od Tokija do Frankfurta, ušteda iznosi 21%.[125] Takođe je izvršeno ispitivanje koje je uključivalo mišljenja putnika. Devet od deset putnika je izjavilo da su njihova očekivanja premašena. Najviše putnika je izjavilo da su iznenađeni koliko je avion tiši u odnosu na druge avione u toj klasi i da se nadaju da će uskoro ponovo leteti ovim avionom. Bolji kvalitet vazduha je primetilo devet od deset putnika i 92% putnika je reklo da je raspoloženje u avionu bolje nego što su očekivali. Četvoro od pet putnika je reklo da im je veća vlažnost vazduha prijala. Ono što se putnicima najviše dopalo su veći ormarići iznad sedišta i veliki prozori. Istraživanje Ol nipon ervejza je uključilo 800 putnika koji su leteli na relaciji Tokio - Frankfurt.[126]

Katar ervejz je izložio svoj prvi Drimlajner na aero-mitingu u Farnboru u julu 2012. godine. Avio-kompanija je zvanično primila avion avgusta 2012. godine.[127]

Nacionalni odbor za transportnu bezbednost (engl. National Transportation Safety Board) je 15. septembra na lopaticama motora Dženeral Elektrik DžEnks pronašao pukotine. Dženeral Elektrik smatra da su problemi sa motorima do sada rešeni.[128]

Konstrukcija uredi

Drimlajner ima laku konstrukciju. 80% trupa napravljeno je od tzv. lakih materijala: 50% trupa od kompozitnih materijala, 20% od aluminijuma, 15% od titanijuma, 10% od čelika i 5% od ostalih materijala.[129][130] Aluminijum je korišćen za izradu ivica krila i repa, titanijum za motore i pričvršćivače, a čelik na raznim mestima u izradi trupa.

Spoljašnji izgled karakterišu zakrivljeni vrhovi krila, takozvani vingleti (engl. winglet), koji smanjuju potrošnju goriva pri krstarećoj brzini, kao i konstrukcija kućišta motora sa ševronima koji smanjuju buku motora.

Drimlajner sa najdužim doletom može da preleti od 15.000 do 15.700 km, što je dovoljno za rute od Los Anđelesa do Bangkoka ili od Njujorka do Hongkonga.[131] Na krstarećoj visini, prosečna brzina iznosi oko 903 km/h.[132]

Sistemi leta uredi

 
Pilotska kabina Boinga 787-8.

Među ugrađenim sistemima za letenje, kod Drimlajnera je najviše pažnje posvećeno električnoj arhitekturi aviona.[133] Još jedna od novina je elektrotermička šema zaštite krila od leda, pomoću nekoliko grejača, vezanih po unutrašnjoj strani prednje ivice krila.[134][135] Drimlajner koristi i sistem za ublažavanje udara vetra, poput onog na B-2 Spiritu, pa let tokom turbulencije nije toliko neprijatan.[136]

U pilotskoj kabini Drimlajnera nalaze se multi-funkcionalni LCD monitori, koji koriste grafički korisnički interfejs.[137] U pilotskoj kabini, između pilota i vetrobrana se nalaze dva displeja (engl. Head-up display).[138] Kao i ostali Boingovi avioni, Drimlajner koristi upravljačku palicu, u obliku slova „U“, koja je pričvršćena za pod ispred sedišta pilota i kopilota, za razliku od Erbasa A350, čija je upravljačka palica postavljena levo, odnosno desno od sedišta pilota i kopilota.[139]

Kompozitni materijali uredi

 
Deo trupa Drimlajnera, izrađen od kompozitnih materijala.

Konstrukcija Drimlajnera se sastoji od 35 dela težine oko 32.000 kg, koji su izrađeni od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima. Za izradu konstrukcije iskorišćeno je 23 tone ugljeničnih vlakana.[140] Materijali od ugljeničnih vlakana su lakši, ali jači od materijala od kojih su izrađivane konstrukcije aviona starijih generacija, pa to čini Drimlajner dosta lakšim u odnosu na slične avione u njegovoj klasi.[141] Od kompozitnih materijala izrađeni su trup, krila, rep, vrata i unutrašnjost Drimlajnera. Boing je ispitivao mogućnost izrade aviona od kompozitnih materijala pet godina pre početka razvoja Drimlajnera (2002), u toku razvoja projekta Sonični Kruzer.[142][143] Boing je koristio kompozitne materijale u izradi aviona i pre konstruisanja Drimlajnera. Boing V-22 Ospri ima konstrukciju, čija je polovina sačinjena od kompozitnih materijala, a na izradu Makdonel Daglasa C-17 iskorišćeno je 7.300 kg kompozitnih materijala.[144][145]

Ugljenična vlakna, za razliku od metala, ne pokazuju pukotine na konstrukciji, pa to zato povećava zabrinutost pri korišćenju kompozitnih materijala u izradi aviona.[146][147][148] Za razliku od Boinga, Erbas koristi kompozitne ploče za izradu sklopova trupa Erbasa A350 (Drimlajnerovog glavnog konkurenta) i pri izradi koristiti tradicionalni pristup, što je manje rizično.[149] Mogući problem može biti vlaga, koja se širi na većoj visini, pa može izazvati pukotine.[150] Boing je izjavio da su kompozitni materijali bili korišćeni pri izradi krila i drugih delova putničkih aviona i da do danas nije bilo nikakvih incidenata. Boing je takođe izjavio da će biti pokrenute Procedure za otkrivanje posebnih nedostataka, koje bi trebalo da otkriju sva skrivena oštećenja.[151]

U 2006. godini, Boing je pokrenuo 787 GoldKer (engl. GoldCare) projekat.[152] Ovaj projekat je neobavezan i sastoji se od redovnog praćenja i održavanja aviona do kraja njegove upotrebe, otkrivanje kvarova i popravki istih. Ovo je prvi projekat svoje vrste, koga je razvio Boing. Ovakav projekat, staranja u ispravnosti aviona, je bio u ponudi i ranije, ali su ga nudile treće-razredne kompanije. Boing radi na razvoju hardvera, koji će omogućiti da većina pregleda aviona bude vizuelna, što štedi dosta vremena i novca.[153]

Motori uredi

 
Motori Drimlajnera sa aktiviranim negativnim potiskom.

Boing 787 koristi dva motora. Boingov projekat „Demonstrator tihe tehnologije 2“ (engl. Quiet Technology Demonstrator 2) je doprineo smanjenju buke, jer je dosta novih pronalaska primenjeno pri njihovom konstruisanju.[131] Primenom novih tehnologija, buka motora je smanjena, naročito u unutrašnjosti aviona,[154] a buka van aerodroma ne bi trebalo da iznosi više od 85 db.[155]

Boing 787, zbog svog razvijenog interfejsa, može da koristi dva tipa motora: Rols-Rojs Trent 1000 ili Dženeral Elektrik DžEnks. Motore je moguće skinuti i postaviti jako brzo, za razliku od ostalih aviona, gde promena motora zahteva dosta vremena i novca.[156] Boing je još u toku razvoja programa 7E7 tj. Drimlajnera predviđao da zamena motora ne zahteva više od 24 sata.[157]

Unutrašnjost uredi

 
Ol nipon ervejzov Boing 787 ima raspored sedišta 2-4-2.
 
Prozori su konstruisani tako da putnicima omogućavaju veći vidokrug.

Boing 787-8 je konstruisan tako da u njega može da stane 234 putnika u tri putničke klase, 240 u dve i do 296 putnika u jednoj. U avionu može biti od 4 do 6 poprečno postavljenih sedišta u biznis-klasi (na primer raspored: 1-2-1 ili 2-2-2), ili do 8 poprečno postavljenih sedišta u ekonomskoj klasi (na primer raspored: 3-2-3, 2-4-2 ili 3-3-3). Tipično sedište u prvoj klasi zauzima od 120 do 150 cm, dok sedište u biznis-klasi zauzima od 91 do 99 cm, a sedište u ekonomskoj klasi zauzima od 81 do 86 cm.[158]

Širina kabine unutar aviona iznosi približno 550 cm, što je oko 2,5 cm više od planirane širine.[133][159] Kabina Drimlajnera je za 38 cm šira od one na Erbasu A330/340,[160] za 41 cm je uža od one na Boingu 777, a za 13 cm je uža od one na Erbasu A350 koji je glavni konkurent.[161] Avio-kompanije su odredile da širina sedišta u ekonomskoj klasi bude od 41,5 cm do 52,5 cm,[162] iako su razna istraživanja pokazala da sedišta ne bi trebalo da budu uža od 45,7 cm.[163] Ako je u avionu poprečno postavljeno 9 sedišta, ona su široka oko 43,7 cm, a ako ima 8 poprečno postavljenih sedišta onda je njihova širina oko 48 cm.[164] Većina avio-kompanija je izabrala raspored od 9 poprečno postavljenih sedišta u „3-3-3“ konfiguraciji.[164] Drimlajner je konstruisan tako da bi osobama koje su na primer nepokretne olakša putovanje. Na primer dva toaleta širine i dužine od 140 cm, mogu da se spoje u jedan, što omogućava da invalidska kolica stanu u toalet.[165]

Prozori na Drimlajneru su veći nego na bilo kom drugom avionu. Dimenzije prozora su 27 sa 47 cm, što omogućava putnicima veći vidokrug. Trup od kompozitnih materijala omogućava da se postave veći prozori na avionu, a da za to nije potrebno dodatno ojačavanje trupa.[166] Prozori su napravljeni od tzv. „pametnog stakla“ (engl. smart glass), koje omogućuje putnicima da ih zatamne stakla, a da ona i dalje ostanu providna.[167] Osvetljenje u avionu je napravljeno od trobojnih svetlećih dioda, umesto fluorescentne cevi, što omogućuje podešavanja jačine i boje osvetljenja.[168]

Unutrašnji pritisak u kabini na određenoj visini je manji u odnosu na avione starije generacije.[169] Mnoga istraživanja Oklahomskog Univerziteta su pokazala da se putnici tokom leta bolje osećaju u kabini koja je pod manjim pritiskom.[170] Za razliku od starijih aviona u kojima je pritisak u kabini kontrolisan motorima i hladan vazduh zagrevan pre nego što uđe u kabinu, pritisak u kabini na Drimlajneru se kontroliše električnim kompresorima.[171] Vlažnost vazduha se kontroliše u zavisnosti od broja putnika u avionu. Za razliku od 4% vlažnosti vazduha u kabinama starijih aviona, u kabini Drimlajnera vlažnost je oko 15%.[169] Zbog kompozitnih materijala veća vlažnost vazduha u kabini neće izazvati koroziju.[169] Sistem za klimatizaciju je poboljšan u odnosu na avione starije generacije i poboljšava kvalitet vazduha otklanjanjem ozona iz vazduha. HEPA filtri u ovom sistemu su zaduženi za otklanjanje aerosola, a pored njih, u ovom sistemu se nalazi sistem za filtraciju gasova, koji je zadužen za otklanjanje virusa, bakterija i alergenata iz vazduha.

Varijante uredi

 
Poređenje veličina Boinga 787-8 (crna linija) sa Boingom 777-300 (siva), Boingom 767-300 (svetloplava) i sa Boingom 737-800 (tamnoplava).

Na početku razvoja programa 787, Boing je ponudio tri varijante aviona. Kasnije je, zbog malog interesovanja kupaca, obustavljen razvoj modela 787-3. Prva proizvedena varijanta je 787-8, i ona se nalazi u komercijalnoj upotrebi, a posle nje proizvodiće se varijanta 787-9. Ulazak u komercijalnu upotrebu ovog modela je planiran za prvu polovinu 2014. godine.

Boing 787—8 uredi

Boing 787-8 je osnovna varijanta Boing 787 porodice. Boing 787-8 ima dužinu od 57 m, razmak krila od 60 m i dolet od 14200 do 15200 km, u zavisnosti od broja sedišta. Varijanta 787-8, može da ponese do 234 putnika u 3 putničke klase.[172] Ova varijanta je prva koja je ušla u službu, oktobra 2011. Boing 787-8 je predviđen da zameni Boing 767-200ER i Boing 767-300ER i da bude korišćen na onim rutama na kojima se korišćenje većih aviona ne bi isplatilo. Dve-trećine svih narudžbina Drimlajnera su narudžbine Boinga 787-8.[173]

Boing 787—9 uredi

Varijanta 787-9 će biti prva varijanta čiji je trup produžen i sa kapacitetom za 250 do 290 putnika u raspoređenih u tri putničke klase i sa doletom od 14.800 do 15.750 km.[174] Ova varijanta će se razlikovati od varijante 787-8 po produženom trupu, većim rezervoarom za gorivo, većom maksimalnom poletnom težinom, ali sa istim rasponom krila.[174] Prvobitno je bilo najavljeno da će avion ući u službu 2010, ali je to odloženo za 2014. godinu.[175] Boing je predvideo da varijanta 787-9 bude konkurencija Erbasu A330, a da zameni Boing 767-400ER. Ova varijanta će poput varijante 787-8 leteti na novim rutama mnogo ekonomičnije od aviona poput Boinga 777-200ER i Erbasa A340-500 ili Erbasa A340-600.[176] o Kada su objavljene karakteristike Boinga 787-9, on je imao rezervoar iste veličine kao i ostale dve varijante. Pošto je varijanta 787-9 bila teža od varijante 787-8, imala je kraći dolet. Na zahtev avio-kompanija, konstrukcija aviona je promenjena, rezervoar je povećan, samim tim i dolet, a povećana je i maksimalna poletna težina u odnosu na ostale dve varijante.[174]

Er Novi Zeland je prva avio-kompanija koja će imati 787-9 u svojoj floti.[177]

Ostale varijante uredi

Boing 787—3 uredi

 
Umetničko viđenje Boinga 787-3, koji bi imao kraća krila i vinglete. Razvoj ovog modela obustavljen je 2010. godine.

Ova varijanta je konstruisana tako da može da ponese 290 putnika u dve putničke klase. Bio je predviđen za frekventne relacije sa doletom od 4650 do 5650 km. Njegov trup je isti kao kod Boinga 787-8, a krilo je preuzeto sa Boinga 787-8, samo što umesto zakrivljenih vrhova ima zakrivljene vinglete. Raspon krila mu je manji za 7,6 m, a maksimalna poletna masa trebalo je da bude 165000 kg.[178]

Boing 787-3 je bio predviđen za relacije, na kojima se inače koriste avioni poput Boinga 757-300 i Boinga 767-200, između gradova sa više od pet miliona stanovnika, ali koji su jedni blizu drugih.[179][180]

Japanske avio-kompanije su poručile 43 primerka ove varijante, ali je zbog problema u proizvodnji Boinga 787-8, početak proizvodnje Boinga 787-3 odložen aprila 2008, zajedno sa proizvodnjom Boinga 787-9.[181] Do januara 2010. sve porudžbine Boinga 787-3 su prebačene na Boing 787-8.[182] Vremenom je interes za Boing 787-3 opao, jer je avion dizajniran prevashodno za japansko tržište.[183] Boing je otkazao razvoj Boinga 787-3 13. decembra 2010. kada su sve porudžbine bile otkazane.[184]

Boing 787—10 uredi

Boing 787-10 najduža je varijanta Drimlajnera sa kapacitetom do 440 putnika u konfiguraciji sa jednom klasom. Ovaj model je predviđen za prevoz od 290 do 310 putnika,[185][186] i trebalo bi da bude konkurencija Erbasovom modelu A350-900.[187] Kada bi počela proizvodnja Boinga 787-10, proizvodnja Boinga 777-200ER bi bila obustavljena, pa bi varijanta 787-10 takođe bila konkurencija Erbasu A330 i Erbasu A340-300/500. Avio-kompanije su pokazale veliki interes za ovu varijantu 2006. i 2007. godine.[188][189] Majk Bleir, koji je na čelu Boing 787-programa, je izjavio da: „Nije pitanje da li će se varijanta 787-10 razviti, već kada će se razviti... Boing 787-10 je produžena varijanta Boinga 787-9, sa većim veći doletom, više sedišta i više prostora za teret.“[190] Zaključno sa februarom 2020. godine, proizvedeno je oko 60 primeraka verzije 787-10.[191]

Ostali predlozi uredi

Iako to još nije najavljeno, od Boinga se očekuje da za 10 do 15 godina razvije teretnu varijantu, kao što je učinjeno sa svim prethodnim modelima ovog proizvođača.[192] Ako to američka vlada bude zatražila, Boing će proizvesti Drimlajenr koji bi bio sledeći američki predsednički avion Boing VC-25 i postao novi „Air Force One“.[193] Prvobitno je najavljivano da je moguća zamena Erbas A380, međutim, evropski proizvođač je odbio da učestvuje na tenderu, tako da je Boing ostao jedini izbor. Pored modela 787, moguća je i zamena najnovije varijante iz porodice 747, Boing 747-8.

Narudžbine i isporuke uredi

Prvi Boing 787 je isporučen Ol nipon ervejzu 26. oktobra 2011. godine. Najveće porudžbine su pristigle od Ol nipon ervejza (83), međunarodne finansijske zakupne korporacije (74) i od Etihad ervejza koji je poručio 71 primerak.

Porudžbine i isporuke Boinga 787 po varijantama aviona
Broj porudžbina Broj isporuka
787-8 661 375
787-9 1009 556
787-10 212 61
Ukupno 1882 992
Narudžbine i isporuke po godinama
2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Ukupno
Porudžbine 56 235 157 369 93 -59 -4 13 -12 182 41 71 12 1.154
Isporuke - - - - - - - 3 46 65 114 135 40 403

Porudžbine i isporuke Boinga 787 (po godinama):

Operateri uredi

Avio-kompanija Ulazak u službu Liverija avio-kompanije Avio-kompanija Ulazak u službu Liverija avio-kompanije
Ol nipon ervejz 26. oktobar 2011.[194]
 
 Aeromeksiko 24. septembar 2013.[195]
 
Džapan erlajns 1. maj 2012.[196]
 
 Rojal Brunej erlajns 18. oktobar 2013.[197]
 
Itiopijan erlajns 16. avgust 2012.[198]
 
 Džetstar ervejz 13. novembar 2013.[199]
 
Er Indija 19. septembar 2012.[200]
 
 Džeterflaj 8. decembar 2013.[201]
 
LAN erlajns 1. oktobar 2012.[202]
 
 Er Kanada 23. maj 2014.[203]
 
Katar ervejz 5. oktobar 2012.[204]
 
 Kenija ervejz 4. jun 2014.[205]
 
Junajted erlajns 10. oktobar 2012.[206]
 
 Arkeflaj 8. jun 2014.[207]
 
LOT poljske avio-linije 10. novembar 2012.[208]
 
 Taj ervejz internašonal 25. jul 2014.[209]
 
Čajna sadern erlajns 7. jun 2013.[210]
 
 Er Novi Zeland 9. avgust 2014.[211]
 
Tomson ervejz 21. jun 2013.[212]
 
 Rojal Džordanijan 1. septembar 2014.[213]
 
Norvidžan er šatl 4. jul 2013.[214]
 
 Sjamen erlajns 3. septembar 2014.[215]
 
Hajnan erlajns 8. jul 2013.[216]
 
 Verdžin Atlantik 28. oktobar 2014.[217]
 
Britiš ervejz 9. avgust 2013.[218]
 
 Avijanka 16. januar 2015.[219]
Etihad ervejz 1. februar 2015.[220]
 
 Scoot 5. februar 2015.[221]
 
Azerbejdžan erlajns 1. mart 2015.[222]
 
 Amerikan erlajns 7. maj 2015.[223]
 
Vijetnam erlajns 4. avgust 2015.[224]
 
 Oman er 17. oktobar 2015.[225]
 
KLM 23. novembar 2015.[226] nije dostupna Saudija 11. mart 2016.
 

Karakteristike uredi

 
Šema Boinga 787.
Model 787-8 787-9
Posada pilotske kabine 2
Broj sedišta 234 (u 3 putničke klase)
264 (u 2 putničke klase)		 250–290
280 (u 3 putničke klase)
Dužina 56,7 m 62,8 m
Raspon krila 60 m
Površina krila 325 m²
Strela krila 32.2°
Visina 16.9 m
Dimenzije trupa Širina: 5,77 m / Visina: 5,97 m
Maksimalna širina kabine 5,49 m
Teretni kapacitet 137 m³
28× LD3 paleta
ili 9x (88x125) paleta
ili 8x (96x125) paleta + 2x LD3 palete

172 m³
36× LD3 paleta
ili 11x (88x125) paleta
ili 11x (96x125) paleta

Maksimalna poletna masa 228.000 kg 251.000 kg
Maksimalna težina pri sletanju 172.000 kg 193.000 kg
Maksimalna težina bez goriva 161.000 kg 181.000 kg
Težina praznog aviona 110.000 kg 115.000 kg
Brzina krstarenja 913 km/h na 10,700 m
Maksimalna brzina 954 km/h na 10,700 m
Dolet, pri maksimalnoj težini 13.630 km[227] 14.150 km[227]
Poletna staza
pri maksimalnoj poletnoj težini 		3.100 m
Maksimalan kapacitet goriva 126.920 L 138.700 L
Visina krstarenja 13.100 m
Motori (×2) Dženeral Elektrik DžEnks ili Rols-Rojs Trent 1000
Potisak (×2) 280 kN 320 kN

Reference uredi

  1. ^ „Boeing Receives FAA Approval To Fly Advanced Navigation Procedures On 787”. Arhivirano iz originala 01. 09. 2013. g. Pristupljeno 24. 8. 2013. 
  2. ^ „Boeing: Commercial Airplanes - 787 Dreamliner - Background”. Pristupljeno 13. 11. 2012. 
  3. ^ „fsims.faa.gov” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 11. 2011. g. Pristupljeno 13. 11. 2012. 
  4. ^ „Boeing: Boeing Gives the 7E7 Dreamliner a Model Designation”. Arhivirano iz originala 05. 01. 2013. g. Pristupljeno 13. 11. 2012. 
  5. ^ „Boeing: Boeing Celebrates the Premiere of the 787 Dreamliner”. Arhivirano iz originala 29. 06. 2011. g. Pristupljeno 13. 11. 2012. 
  6. ^ „active.boeing.com”. Arhivirano iz originala 19. 07. 2018. g. Pristupljeno 24. 8. 2013. 
  7. ^ „Boeing 787 Dreamliner - Sathiyam TV - Sathiyam TV”. Pristupljeno 24. 8. 2013. [mrtva veza]
  8. ^ „Prvi komercijalni let Drimlajnera sleteo u Hongkong”. ksdk.com. 26. 10. 2011. Arhivirano iz originala 03. 01. 2013. g. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  9. ^ „Boeing Frontiers Online”. Pristupljeno 14. 11. 2012. 
  10. ^ „Forbes » Please Log In”. Arhivirano iz originala 14. 11. 2012. g. Pristupljeno 14. 11. 2012. 
  11. ^ „Boeing news | History of the Boeing 787 | Seattle Times Newspaper”. Pristupljeno 14. 11. 2012. 
  12. ^ „Boeing Frontiers Online”. Pristupljeno 14. 11. 2012. 
  13. ^ „Boeing: Boeing Achieves 787 Power On”. Pristupljeno 14. 11. 2012. 
  14. ^ „Daydream believer: How different is the Boeing 787?”. Pristupljeno 14. 11. 2012. 
  15. ^ „Boeing Frontiers Online”. Pristupljeno 14. 11. 2012. 
  16. ^ „Boeing: Boeing Launches 7E7 Dreamliner”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  17. ^ a b „Dream start”. Arhivirano iz originala 10. 02. 2015. g. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  18. ^ „The Dream of Composites | Articles | R&D Magazine”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  19. ^ „www.aviationweek.com”. Pristupljeno 15. 11. 2012. [mrtva veza]
  20. ^ „Boeing boosts aircraft prices 5,5% on rising cost of labor, materials | ATWOnline”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  21. ^ „Boeing: Future of Flight Aviation Center & Boeing Tour”. Arhivirano iz originala 20. 11. 2012. g. Pristupljeno 26. 11. 2012. 
  22. ^ „Internet Archive Wayback Machine”. Pristupljeno 26. 11. 2012. 
  23. ^ „Boeing's big dream - (1) - FORTUNE”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2012. g. Pristupljeno 26. 11. 2012. 
  24. ^ „Boeing unveils 787 Dreamliner; Airbus sends congrats - USATODAY.com”. Arhivirano iz originala 28. 01. 2013. g. Pristupljeno 26. 11. 2012. 
  25. ^ a b v g d đ e „Boeing 787 Dreamliner - program supplier guide”. Pristupljeno 29. 11. 2012. 
  26. ^ „Business & Technology | Boeing shares work, but guards its secrets | Seattle Times Newspaper”. Pristupljeno 29. 11. 2012. 
  27. ^ „Boeing: Boeing Names Toray Industries, Inc., to 7E7 Team”. Arhivirano iz originala 19. 04. 2012. g. Pristupljeno 29. 11. 2012. 
  28. ^ „Boeing chief: 787 still on schedule | Boeing | Seattle News, Weather, Sports, Breaking News | KOMO News”. Arhivirano iz originala 16. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  29. ^ „Boeing to deliver test 787s to its customers - FT.com”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  30. ^ „Boeing: Boeing Celebrates the Premiere of the 787 Dreamliner”. Arhivirano iz originala 29. 06. 2011. g. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  31. ^ „Boeing 787 first flight suffers two-month delay”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  32. ^ „Boeing: Boeing Revises 787 First Flight and Delivery Plans; Adds Schedule Margin to Reduce Risk of Further Delays”. Arhivirano iz originala 15. 09. 2011. g. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  33. ^ „Boeing: Final Assembly Begins on Another Boeing 787 Dreamliner”. Arhivirano iz originala 15. 09. 2011. g. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  34. ^ „Boeing Delays 787's First Flight to November-December (Update4) - Bloomberg”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  35. ^ „Boeing Delays Deliveries of 787 - New York Times”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  36. ^ „Boeing: Boeing Reschedules Initial 787 Deliveries and First Flight”. Arhivirano iz originala 03. 11. 2011. g. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  37. ^ „Boeing to Delay Deliveries of Jetliner: Financial News - Yahoo! Finance”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  38. ^ „787 Program Chief Replaced at Boeing - New York Times”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  39. ^ „Boeing: Boeing Shifts Schedule for 787 First Flight”. Arhivirano iz originala 19. 01. 2008. g. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  40. ^ „Boeing Sets Deal to Buy a Dreamliner Plant - WSJ.com”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  41. ^ „787 variants delayed to at least 2012”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  42. ^ „Boeing news | Boeing finds problems with fasteners on 787 test planes | Seattle Times Newspaper”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  43. ^ „Boeing Reviews Dreamliner Schedule for More Delays (Update2) - Bloomberg”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  44. ^ „Boeing confirms 787 first flight pushed back to 2Q 2009”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  45. ^ „Boeing: Commercial Airplanes - 787 Home”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  46. ^ „United may seek damages for 787 delays - Puget Sound Business Journal”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  47. ^ „Govt approves Air India compensation package for Dreamliner delay - NDTVProfit.com”. Pristupljeno 15. 11. 2012. 
  48. ^ „European and US regulators certify Trent 1000 for Boeing 787”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  49. ^ „Boeing performs crash test on 787 fuselage section | Boeing | Seattle News, Weather, Sports, Breaking News | KOMO News”. Arhivirano iz originala 26. 01. 2010. g. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  50. ^ a b „Design News - Features - Boeing Performs Crash Test on 787 Dreamliner”. Arhivirano iz originala 17. 12. 2011. g. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  51. ^ „Design News - Features - Announcement of Boeing Fuselage Crash Test Results”. Arhivirano iz originala 17. 12. 2011. g. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  52. ^ „More Boeing 787 Woes as Qantas Drops Order - Businessweek”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  53. ^ „Boeing news | Fired engineer calls 787's plastic fuselage unsafe | Seattle Times Newspaper”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  54. ^ „GEnx-1B Engine Receives FAA Certification | Press Release”. Arhivirano iz originala 31. 12. 2013. g. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  55. ^ „Boeing: Boeing Completes 787 Dreamliner 'High Blow' Test”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  56. ^ „Boeing: FAA Approves Boeing 787 Dreamliner Maintenance Program”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  57. ^ „Boeing: Boeing 787 Dreamliner Moves to Flight Line for Testing”. Arhivirano iz originala 05. 05. 2009. g. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  58. ^ „Bernstein Research sees further 787 delays, bigger range shortfall | ATWOnline”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  59. ^ „Boeing confirms 787 weight issues”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  60. ^ „Concerns raised over expected 787 range shortfall”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  61. ^ „Shanghai casts doubt over early 787 delivery slots”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  62. ^ „Boeing Postpones 787 First Flight - Jun 23, 2009”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  63. ^ „Design News - Engineering Materials - Dreamliner 787 Composites Approach Takes Another Big Hit”. Arhivirano iz originala 09. 04. 2012. g. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  64. ^ „Boeing news | Boeing 787 wing flaw extends inside plane | Seattle Times Newspaper”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  65. ^ „Boeing Announces New 787 Schedule and Third-Quarter Charge - Aug 27, 2009”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  66. ^ „Boeing news | Boeing still sure delayed 787 will be profitable | Seattle Times Newspaper”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  67. ^ „Boeing illegally put second 787 line in S.C., complaint says - seattlepi.com”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  68. ^ „PICTURES & VIDEO: Boeing clears 787 to fly 15 December”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  69. ^ „787 approaches final gauntlet testing”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  70. ^ „Boeing Completes 787 Dreamliner High-Speed Taxi Test - Dec 12, 2009”. Pristupljeno 18. 11. 2012. 
  71. ^ „BREAKING: VIDEO & PICTURES: Boeing 787 Dreamliner lifts off on maiden flight”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  72. ^ „Boeing completes 787 maiden sortie”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  73. ^ „BBC News - Boeing 787 Dreamliner completes its maiden flight”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  74. ^ „Second Boeing 787 Dreamliner Completes First Flight - Dec 22, 2009”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  75. ^ „FlightAware ✈ Boeing #2 ✈ 22-Dec-2009 ✈ KPAE - KBFI Flight Tracker”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  76. ^ „787flighttest.com”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  77. ^ „Boeing completes 787 flutter and ground effects testing”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  78. ^ „Boeing Completes Ultimate-Load Wing Test on 787 - Mar 28, 2010”. Arhivirano iz originala 07. 04. 2012. g. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  79. ^ „Boeing 787 Passes Incredible Wing Flex Test | Autopia | Wired.com”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  80. ^ „Boeing's Dreamliner Lags Testing Schedule - WSJ.com”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  81. ^ „Boeing Confirms Success on 787 Wing, Fuselage Ultimate Load Test - Apr 07, 2010”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  82. ^ „Boeing 787 in hot/cold testing in Florida - UPI.com”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  83. ^ „787flighttest.com”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  84. ^ „VIDEO: GEnx powered 787 completes maiden flight”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  85. ^ „Horizontal stabiliser gaps force 787 inspections and reduced flight envelope”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  86. ^ a b „Boeing 787 Withstands Lightning Strike | Autopia | Wired.com”. Pristupljeno 27. 12. 2012. 
  87. ^ „BBC News - Dreamliner lands at Farnborough”. Pristupljeno 28. 12. 2012. 
  88. ^ „Rolls-Royce Test-Bed Blowout Shuts Site Used for Boeing, Airbus - Bloomberg”. Pristupljeno 28. 12. 2012. 
  89. ^ „Lack of production engine for Airplane Nine drives 787 delay”. Pristupljeno 28. 12. 2012. 
  90. ^ „BBC News - Boeing delays delivery of 787 aircraft until next year”. Pristupljeno 28. 12. 2012. 
  91. ^ „Boeing faces claim on 787 delays; sixth flight test aircraft won't fly until September | ATWOnline”. Pristupljeno 28. 12. 2012. 
  92. ^ „787 flight test fleet to expand | ATWOnline”. Pristupljeno 28. 12. 2012. 
  93. ^ „Sixth Boeing 787 Makes First Flight, Testing Program Making Good Progress - Oct 4, 2010”. Pristupljeno 28. 12. 2012. 
  94. ^ „JAL hit by further 787 delivery delay”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  95. ^ „Boeing faces prospect of further 787 delay”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  96. ^ „Business & Technology | Electrical fire forces emergency landing of 787 test plane | Seattle Times Newspaper”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  97. ^ „787 electrical fire raises prospect of further delay”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  98. ^ „787s Grounded For A Day After Emergency Landing”. Arhivirano iz originala 30. 07. 2013. g. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  99. ^ „Boeing 787 Fire Sparked by Stray Tool in Equipment Bay, La Tribune Reports - Bloomberg”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  100. ^ „Boeing Resumes 787 Flight Testing - Dec 23, 2010”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  101. ^ „787 flight tests resume, final schedule unclear”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  102. ^ „Boeing Sets 787 First Delivery for Third Quarter - Jan 18, 2011”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  103. ^ „Boeing expects first 787 delivery in the third quarter”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  104. ^ „PICTURE: Boeing passes 1,000 787 flights”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  105. ^ „All Nippon Airways starts week-long 787 validation”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  106. ^ „787flighttest.com”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  107. ^ „No split over similar-looking wingtips - FlightBlogger - Aviation News, Commentary and Analysis”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  108. ^ a b „Press Release – FAA Approves Production of Boeing 787 Dreamliner”. Arhivirano iz originala 08. 09. 2011. g. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  109. ^ „787 wins certification from FAA and EASA”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  110. ^ „Boeing 787 Dreamliner makes first-ever biofuel-powered Pacific crossing”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  111. ^ „Press Release – FAA Approves Production of Boeing 787 Dreamliner”. Arhivirano iz originala 08. 09. 2011. g. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  112. ^ „Boeing illegally put second 787 line in S.C., complaint says - seattlepi.com”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  113. ^ „Boeing debuts first 787 Dreamliner made in South Carolina | Reuters”. Arhivirano iz originala 23. 10. 2012. g. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  114. ^ „Boeing formally delivers first 787 to ANA”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  115. ^ „Boeing, ANA Complete Contractual Delivery of First 787 Dreamliner - Sep 25, 2011”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  116. ^ „First delivered Boeing 787 takes off for Japan | Reuters”. Arhivirano iz originala 30. 10. 2011. g. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  117. ^ „The Seattle Times | News, sports, weather, events in the Northwest”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  118. ^ a b „Dreamliner carries its first passengers and Boeing's hopes | Reuters”. Arhivirano iz originala 28. 09. 2015. g. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  119. ^ „BBC News - Boeing's Dreamliner completes first commercial flight”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  120. ^ „Frankfurt - Haneda and European connection timetable｜ANA”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  121. ^ „Boeing 787 Dreamliner Sets Speed, Distance Records - Dec 8, 2011”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  122. ^ „Boeing Announces Next Segment of 787 Dream Tour - Feb 22, 2012”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  123. ^ „Boeing's New Airplane - Boeing 787 Dreamliner Dream Tour”. Arhivirano iz originala 11. 02. 2012. g. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  124. ^ „Boeing Announces 787 Dream Tour - Nov 23, 2011”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  125. ^ „All Nippon Airways | Airline Reporter”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  126. ^ „Rave reviews for Boeing's 787 | The Australian”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  127. ^ „FARNBOROUGH: Qatar unveils first 787 at show”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  128. ^ „NTSB urges grounding for certain GEnx-powered 787 and 747-8s”. Pristupljeno 19. 11. 2012. 
  129. ^ „The Boeing 787 Dreamliner: Composites on Trial Part II”. Arhivirano iz originala 26. 10. 2012. g. Pristupljeno 24. 11. 2012. 
  130. ^ „Boeing: Commercial Airplanes -- 787 Dreamliner -- Program Fact Sheet”. Pristupljeno 24. 11. 2012. 
  131. ^ a b „www.afmc.org.cn” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 20. 11. 2012. g. Pristupljeno 24. 11. 2012. 
  132. ^ „Boeing: Commercial Airplanes - 787 Dreamliner - Background”. Pristupljeno 24. 11. 2012. 
  133. ^ a b „www.boeing.com” (PDF). Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  134. ^ „AERO - 787 No-Bleed Systems”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  135. ^ „787 integrates new composite wing deicing system : CompositesWorld”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  136. ^ „Universal-type gust alleviation system for aircraft - Grumman Aerospace Corporation”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  137. ^ „eNGENUITY Technologies Inc. - FAQ”. Arhivirano iz originala 23. 10. 2004. g. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  138. ^ „Boeing: Boeing Unveils 787 Dreamliner Flight Deck”. Arhivirano iz originala 09. 04. 2007. g. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  139. ^ „NASA Orion crew vehicle will use voice controls in Boeing 787-style Honeywell smart cockpit”. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  140. ^ „Internet Archive Wayback Machine” (PDF). Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  141. ^ „The 787: A catalyst for change in the MRO industry - Airline Fleet Management”. Arhivirano iz originala 06. 12. 2013. g. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  142. ^ „Boeing: Boeing Testing Sample Sonic Cruiser Fuselage”. Arhivirano iz originala 05. 12. 2008. g. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  143. ^ „Boeing: Development Work on Boeing 787 Noses Ahead”. Arhivirano iz originala 05. 05. 2010. g. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  144. ^ „www.boeing.com” (PDF). Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  145. ^ „C-17 Globemaster III”. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  146. ^ „Boeing news | Fired engineer calls 787's plastic fuselage unsafe | Seattle Times Newspaper”. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  147. ^ „Dan Rather Reports - Boeing 787 composite concerns (1 of 4) - YouTube”. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  148. ^ „The 787 Encounters Turbulence - Businessweek”. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  149. ^ „More Boeing 787 Woes as Qantas Drops Order - Businessweek”. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  150. ^ „787 Issue With The Composite Materials In Wings — Civil Aviation Forum | Airliners.net”. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  151. ^ „Airbus to use composites - seattlepi.com”. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  152. ^ „www.boeing.com” (PDF). Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  153. ^ „Boeing coining plan for composite parts - Chicago Tribune”. Pristupljeno 2. 12. 2012. 
  154. ^ „GR & Boeing Demo. Quiet Technology”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2007. g. Pristupljeno 24. 11. 2012. 
  155. ^ „Dreamliner Being Designed for Environmental Performance.”. Pristupljeno 24. 11. 2012. 
  156. ^ „What's new, different about the 787 | HeraldNet.com - Work”. Pristupljeno 24. 11. 2012. 
  157. ^ „Boeing 787-8 Dreamliner”. Pristupljeno 24. 11. 2012. 
  158. ^ „www.boeing.com” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 5. 11. 2006. g. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  159. ^ „Boeing details 787 improvements - seattlepi.com”. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  160. ^ „A330 Family: A330-200, A330-300 - A330 photos, pictures, A330 videos, A330 3D view | Airbus | Airbus, a leading aircraft manufacturer”. Arhivirano iz originala 11. 10. 2012. g. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  161. ^ „Internet Archive Wayback Machine”. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  162. ^ „A survey of the best airline economy seats, widest seats in economy class with the most leg room, most legroom in economy, premium economy seat width chart, seat pitch, seat recline, angle of recline, Cathay Pacific economy class review, Singapore Airlines economy class seats, SIA A380, CX, British Airways, Emirates, THAI Airways, Airbus A380 seats, B777 seats, B747 seats, A777 seats, by Vijay Verghese, and more from Smart Travel Asia and Dancing Wolf Media.”. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  163. ^ „Anthropometry and Ergonomics in Airline Seating”. Arhivirano iz originala 09. 07. 2012. g. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  164. ^ a b „Aerospace Notebook: More seats sought on 787 - seattlepi.com”. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  165. ^ „Internet Archive Wayback Machine”. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  166. ^ „Boeing 787 Dreamliner Has Big, Electronically Dimmable Windows”. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  167. ^ „Qantas deal sees launch of 787-9”. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  168. ^ „Internet Archive Wayback Machine”. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  169. ^ a b v „Dreamliner designed so fliers can breathe easy - USATODAY.com”. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  170. ^ „Boeing: Boeing 7E7 Offers Preferred Cabin Environment, Study Finds”. Arhivirano iz originala 06. 11. 2011. g. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  171. ^ „designnews.com - welcome billboard”. Arhivirano iz originala 10. 06. 2015. g. Pristupljeno 20. 11. 2012. 
  172. ^ „Boing: Civilni putnički avioni - Boing 787 - Karakteristike”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  173. ^ „Narudžbine i isporuke Boinga 787 - active.boeing.com”. Arhivirano iz originala 19. 07. 2018. g. Pristupljeno 28. 10. 2012. 
  174. ^ a b v „Boeing: Commercial Airplanes - 787-9 Dreamliner - Fact Sheet”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  175. ^ „Boeing delays first 747-8I and 787-9 deliveries”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  176. ^ „Boeing clears firm configuration hurdle for 787-9”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  177. ^ „Boeing reaffirms 787-9 EIS”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  178. ^ „Boeing: Commercial Airplanes - 787 Dreamliner - Technical Characteristics - Boeing 787-3 Dreamliner”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2007. g. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  179. ^ „Kangaroo hop”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  180. ^ „Comments on Congestion and Delay Reduction at Chicago O'Hare International Airport”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  181. ^ „787 variants delayed to at least 2012”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  182. ^ „ANA abandons 787-3”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  183. ^ „Business & Technology | Boeing will likely scrap 787-3 | Seattle Times Newspaper”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  184. ^ „Boeing news | Boeing raises aircraft prices 5.2%, cancels short-haul 787 | Seattle Times Newspaper”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  185. ^ „Everett work force for 787 pegged at 1,000 - seattlepi.com”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  186. ^ „Boeing looks at larger Dreamliner to meet Emirates, BA requirements | ATWOnline”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  187. ^ „Boeing bullish on 787-10, Dreamliner production | ATWOnline”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  188. ^ „Boeing: Boeing Highlights Progress on First 787, Subsequent Airplanes”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  189. ^ „Boeing Blog: Randy's Journal: Dash 10”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  190. ^ „Boeing to Offer Larger Version of 787 Dreamliner - WSJ.com”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  191. ^ „Boeing: Commercial”. www.boeing.com. Pristupljeno 2021-02-07. 
  192. ^ „Boingovi predstavnici kažu: Kargo verzije neće biti za još 10-15 godina.”. Pristupljeno 27. 10. 2012. 
  193. ^ „Sledeći Air Force One: Boing 787 zamenjuje predsednički avion. - Popular Mechanics”. Pristupljeno 27. 10. 2012. 
  194. ^ „Dreamliner carries its first passengers and Boeing's hopes | Reuters”. Reuters. Arhivirano iz originala 28. 09. 2015. g. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  195. ^ Aeromexico Operates its First Flight from New York City to Mexico City... - NEW YORK, Sept. 24, 2013 /PRNewswire/. Prnewswire.com (2013-09-24). Retrieved on 2014-03-13.
  196. ^ „Mar 21, 2012 JAL Announces Delivery Date of its First 787 Dreamliner, Reveals Cabin Interior”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  197. ^ „Dreamliner's maiden flight to Singapore”. The Borneo Post. 19. 10. 2013. Pristupljeno 20. 10. 2013. 
  198. ^ „Ethiopian receives first 787”. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  199. ^ „First flight for Jetstar's Boeing 787 Dreamliner”. Australian Business Traveller. 13. 11. 2013. Pristupljeno 13. 11. 2013. 
  200. ^ „Air India receives third Boeing 787 Dreamliner - Business News - IBNLive”. Arhivirano iz originala 10. 10. 2012. g. Pristupljeno 1. 11. 2012. 
  201. ^ „Jetairfly B787 Dreamliner allows for unique flight”. flightlevel.be. 10. 12. 2013. Pristupljeno 14. 12. 2013.  (in Dutch)
  202. ^ „Boeing Celebrates Delivery of LAN Airlines' first 787 Dreamliner - Yahoo! Finance”. Pristupljeno 1. 11. 2012. [mrtva veza]
  203. ^ „Air Canada Prepares for First 787 Service”. 20. 5. 2014. Pristupljeno 21. 5. 2014. 
  204. ^ „First 787 Dreamliner is delivered to Qatar”. Reuters. Arhivirano iz originala 09. 10. 2012. g. Pristupljeno 11. 11. 2012. 
  205. ^ „Kenya: KQ Dreamliner Starts Nairobi-Paris Service”. allAfrica. 4. 6. 2014. Pristupljeno 5. 6. 2014. 
  206. ^ „United Hub - First 787 Dreamliner is delivered to United - News”. Pristupljeno 1. 11. 2012. [mrtva veza]
  207. ^ „PHTFK/Boeing 787-8 Dreamliner”. flightradar24.com. 8. 6. 2014. Pristupljeno 9. 6. 2014. 
  208. ^ „LOT Polish Airlines Boeing 787 European Operations Dec 2012 – Jan 2013 | Airline Route – Worldwide Airline Route Updates”. Pristupljeno 17. 11. 2012. 
  209. ^ „HSTQA”. Flightradar24. 25. 7. 2014. Pristupljeno 31. 7. 2014. 
  210. ^ „China Southern operates first 787 flight”. FlightGlobal. 7. 6. 2013. Pristupljeno 14. 12. 2013. 
  211. ^ „Air New Zealand operates first 787 service”. Australian Aviation. 9. 8. 2014. Pristupljeno 10. 8. 2014. 
  212. ^ Calder, Simon (21. 6. 2013). „Boeing 787 Dreamliner launch: 300 passengers enjoy surprise flight as the future of aviation arrives at Gatwick”. London: independent.co.uk. Pristupljeno 21. 6. 2013. 
  213. ^ „RJ's first 787 on its inaugural flight to London Heathrow”. centreforaviation.com. Pristupljeno 3. 9. 2014. 
  214. ^ „Slik er det å fly Dreamliner”. vg.no. 6. 7. 2013. 
  215. ^ „B-2768: Boeing 787-8 Dreamliner”. flightradar24.com. Pristupljeno 3. 9. 2014. 
  216. ^ L_3105 (8. 7. 2013). „[人民日报]海航迎来首架波音787客机-海南视窗-人民网”. Hi.people.com.cn. Arhivirano iz originala 23. 07. 2013. g. Pristupljeno 28. 7. 2013. 
  217. ^ „Virgin Atlantic flies first Boeing 787-9 Dreamliner”. kgsn.tv. Arhivirano iz originala 28. 10. 2014. g. Pristupljeno 28. 10. 2014. 
  218. ^ „British Airways Launches Boeing 787 Passenger Operations :: Routesonline”. Pristupljeno 8. 11. 2013. 
  219. ^ Primer vuelo Dreamliner de Avianca - Empresas - ELTIEMPO.COM
  220. ^ „Etihad Airways Launches First B787 Dreamliner Flight”. Arhivirano iz originala 01. 02. 2015. g. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  221. ^ „Dreamliner arrival heralds new dawn for Scoot | Travel Daily Asia[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 06. 02. 2015. g. Pristupljeno 08. 02. 2015.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  222. ^ „AZAL starts using Boeing-787 for flight Baku-Istanbul-Baku”. ABC.AZ. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 1. 4. 2015. 
  223. ^ „American Airlines Dreamliner Takes Flight”. RTT News. 7. 5. 2015. Pristupljeno 7. 5. 2015. 
  224. ^ „PICTURES: Vietnam Airlines' first 787-9 arrives in Hanoi”. flightglobal. 4. 8. 2015. Pristupljeno 4. 8. 2015. 
  225. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 09. 11. 2015. g. Pristupljeno 09. 11. 2015. 
  226. ^ „KLM gets its first Boeing 787 Dreamliner”. USA Today. 
  227. ^ a b „Boeing revises "obsolete" performance assumptions”. Flightglobal.com. 3. 8. 2015. Pristupljeno 3. 8. 2015. 

Spoljašnje veze uredi

 
Boing 787 Drimlajner na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боинг_787_Дримлајнер&oldid=26827421”