Venecuela

Venecuela (šp. Venezuela), ili zvanično Bolivarska Republika Venecuela (šp. República Bolivariana de Venezuela), država je koja se nalazi u severnom delu Južne Amerike. Smeštena je između Kolumbije na zapadu, Brazila na jugu i Gvajane na istoku, dok na severu izlazi na obale Karipskog mora i Atlantskog okeana na severoistoku. Ukupna dužina obale je oko 2.800 km. Uz severoistočnu i severnu obalu Venecuele nalaze se ostrvske države Trinidad i Tobago, Grenada, Kurasao i Aruba. Sa površinom od 916.445 km² nalazi se na 6. mestu među južnoameričkim i na 33. mestu među svetskim državama i teritorijama. Prema podacima popisa stanovništva iz 2011. u zemlji je živelo nešto manje od 29.000.000 stanovnika (računajući i izbegla i raseljena lica), ili u proseku 30,2 st/km².

Bolivarska Republika Venecuela República Bolivariana de Venezuela  (španski)
Zastava Grb
Krilatica: Бог и федерација (šp. Dios y Federación)
Himna: Слава храбром народу (šp. Gloria al Bravo Pueblo)
Glavni grad	Karakas
Službeni jezik	španski
Vladavina
Oblik države	Savezna republika
— Predsednik	Nikolas Maduro
— Potpredsednik	Delsija Rodrigez
Istorija
Nezavisnost	‍
— od Španije	5. jul 1811.
— od Velike Kolumbije	13. januar 1830.
— međunarodno priznanje	30. mart 1845.
— važeći Ustav	20. decembar 1999.
Geografija
Površina	‍
— ukupno	916.445 km2 (33)
— voda (%)	0,3
Stanovništvo	‍
— 2011.	28.946.101 (44)
— gustina	31,59 st./km2 (181)
Ekonomija
IHR (2011)	0,735 (73) — visok
Valuta	Bolivar fuerte
— stoti deo valute	‍100 центима‍
— kod valute	VEF
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC -4:30
Internet domen	‍.ve‍
Pozivni broj	+58

Geografijom Venecuele dominiraju visoki Andi na zapadu, basen Amazona na jugu i Orinoka u centralnom i južnom delu delu zemlje, prostrani ljanosi i karipska obala. Biodiverzitet koji varira od tropskih kišnih šuma na jugu do primorske tropske vegetacije na severu, i od visokoplaninskih šuma na zapadu, preko visokotravnih savana u centralnom delu do močvara u delti Orinoka na istoku, svrstava Venecuelu u zemlje sa najraznovrsnijim biološkom slikom na svetu. Najviši vodopad na svetu sa visinom od 979 m, Anđeoski vodopad, jedan je od brojnih simbola ove zemlje.

Španski konkistadori kolonizovali su područje današnje Venecuele do 1522, a nešto ranije oko 1515. na ostrvu Kubagva osnovali su grad Nuevo Kadiz koji je bio prvi španski grad na tlu Južne Amerike. Venecuela je bila prva španska kolonija na kontinentu koja je proglasila nezavisnost od Španske imperije 1811. što je dovelo do rata za nezavisnost. Pobeda boraca za nezavisnost predvođenih revolucionarom Simonom Bolivarom u bici kod Karaboba 1821. utrla je put ka nezavisnosti Venecuele. Dan kada je izvojevana ova velika pobeda 24. jun Venecuela slavi kao nacionalni praznik.

U političkom smislu Venecuela je savezna republika sa predsednikom kao vrhovnim poglavarom na čelu. Čine je 23 savezne države, distrikt Karakas i zavisne ostrvske teritorije uz obalu. Venecuela ima višedecenijski teritorijalni spor sa Gvajanom oko teritorije od oko 159.000 km² zapadno od reke Esekibo (teritorija Gvajana Esekiba ili Zona en Reclamación) koju Venecuela smatra zakonitim delom svoje teritorije.

Venecuela se ubraja u zemlje sa izrazito visokom stopom urbanizacije, a većina njene populacije živi u velikim gradskim centrima u severnom delu zemlje. Glavni i najveći grad u zemlji je Karakas, a među najveće gradove u zemlji spadaju i Marakaibo, Sijudad Gvajana, Marakaj, Valensija, Barkisimeto, Merida i San Kristobal.

Glavni izvor prihoda je nafta čije procenjene rezerve od skoro 300 milijardi barela svrstavaju Venecuelu na prvo mesto u svetu a država je i među najvećim svetskim proizvođačima ovog energenta. Pored nafte važan izvor prihoda predstavlja izvoz poljoprivrednih kultura, posebno kafe i kakaoa.

Etimologija

Primer Indijanskog naselja tipa palafito

Tačno poreklo o terminu imena Venecuele nije poznato i postoji nekoliko teorija.

Ekspedicija predvođena konkistadorom Alonsom de Ohedom je 1499. istraživala priobalno područje severozapadne Venecuele. Član ekspedicije je bio i Venecijanac Amerigo Vespuči. Prilikom uplovljavanja u zaliv Marakaibo istraživači su na njegovim obalama uočili mnogobrojne sojenice. Vespučija su te sojenice asocirale na njegov rodni grad poznat po brojnim kanalima, zbog čega je novootkrivenom području dao ime Veneziola što na toskanskom narečju italijanskog jezika znači mala Venecija. Pod uticajem španskog jezika italijanski deminutiv iola je zamenjen španskim oblikom uela pri čemu se došlo da sadašnjeg imena zemlje - Venecuela. Takođe i nemački kolonizatori koji su istraživali ovo područje u prvoj polovini 16. veka su ovu teritoriju nazivali Klein-Venedig odnosno mala Venecija. U prilog ovoj tezi ide i činjenica da domorodačka plemena u području zaliva Marakaibo i danas žive u sojeničarskim naseljima koja se tu nazivaju palafito (palafito).

Međutim, moreplovac i geograf Martin Fernandez de Enciso koji je takođe bio deo Ojedine ekspedicije, u svom delu Summa de Geografía tvrdi da je ekspedicija tokom istraživanja područja naišla na domorodačka plemena koja su sebe nazivala Veneciuela (Veneciuela) apa je prema tome ime današnje zemlje izvedeno od imena njenih starosedelaca.

Geografija

Glavni članak: Geografija Venecuele

Mapa Venecuele po Kepenovoj klasifikaciji klime.

Topografska mapa Venecuele.

Venecuela je locirana na severu Južne Amerike; geološki, njena kopnena površina počiva na Južnoameričkoj ploči. Totalna površina Venecuele je 916.445 km² (353.841 sq mi), a kopnena površina je 882.050 km² (340.560 sq mi), što je čini 33. po veličini zemljom u svetu. Njena teritorija leži između latituda 0° i 13°N, i longituda 59° i 74°W.

Oblik zemlje je približno trouglast. Ova zemlja ima 2800 km dugu obalu na severu, sa brojnim ostrvima u Karibima, i na najsevernijoj granici severni Atlantski okean. Većina posmatrača opisuje Venecuelu u vidu četiri dobro definisana topografska regiona: Marakaibo basen na severozapadu, severne planine koje se protežu u širokom luku sa istoka na zapad od kolumbijske granice duž severne Karipske obale, široke ravnice centralne Venecuele, i Gvajanska visoravan na jugoistoku.

Severne planine su ekstremna severoistočna ekstenzija planinskog lanca Južnoameričkih Anda. Vrh Bolivar, koji je najviša tačka ove zemlje i doseže nadmorsku visinu od 4979 m, leži u tom regionu. Južno se prostire Gvajanska visoravan koja sadrži severni obod Amazonskog Bazena i Anđeoski vodopad, najviši vodopad na svetu, kao i tepuji, velike stolu-slične planine. Centar zemlje karakterišu llanos, koje su ekstenzivne ravnice koje se protežu od Kolumbijske granice na dalekom zapadu do delte reke Orinoko na istoku. Orinoko, sa svojim bogatim aluvijalnim zemljištem, predstavlja najveći i najvažniji rečni sistem zemlje. On nastaje u jednom od najvećih slivova Latinske Amerike. Karoni i Apure su druge velike reke.

Venecuela se graniči sa Kolumbijom na zapadu, Gvajanom na istoku, i Brazilom na jugu. Karipska ostrva, kao što su Trinidad i Tobago, Grenada, Kurasao, Aruba, i Livardski Antili leže blizo Venecuelanske obale. Venecuela ima teritorijalne sporove sa Gvajanom (ranije Ujedinjenim Kraljevstvom), uglavnom zbog Esekibo oblasti, i sa Kolombijom zbog Venecuelanskog zaliva. Godine 1895, nakon višegodišnjih diplomatskih pokušaja da se razreše granični sporovi oko Esekibo reke, razbuktao se spor. Problem je razmatrala „neutralna“ komisija (formirana od britanskih, američkih i ruskih predstavnika, i bez direktne reprezentacije Venecuele), koja je 1899 donela odluku uglavnom protiv Venecuelanskih zahteva.

U Venecueli postoji oko 105 zaštićenih područja, koja pokrivaju oko 26% kontinentalne, morske i ostrvske površine zemlje.

Venecuelanski najznačajniji prirodni resursi su nafta i prirodni gas, ruda gvožđa, zlato, i drugi minerali. Ona takođe raspolaže velikom oblastima s obradivim tlom i vodom.

Pogled na tepuje, Kukenan i Rorajma, u Gran Sabani. Kanajma nacionalni park

• Geografija Venecuele
• 
  Venecuelanski obalski venac u Vargasu
• 
  Autana tepuj u Amazonasu
• 
  Snowstorm in Vrh El Akvila U Meridi
• 
  Morokoj nacionalni park u Falkonu
• 
  Čurun reka u Bolívaru
• 
  Los Lanos u Apuru

Geologija i reljef

Na istoku oko jezera Marakaibo i u središnjem delu zapadno od reke Orinoko reljef je nizijski. Na krajnjem zapadu zemlje uz kolumbijsku granicu, zatim duž većeg dela obale i između spomenutih nizina pružaju se najseverniji ogranci Anda u kojima nadmorska visina doseže 5007 m (Bolivarov vrh). Istočno od Orinoka reljef se uzdiže prema jugu i istoku i čini zapadni deo Gvajanskih planina u kojima se nalazi Anđeoski vodopad, najviši na svetu (pad vode je 979 m).

Klima

Venecuela se celom svojom teritorijom nalazi u tropskom pojasu. Prosečna temperatura je i do 35 °C. Klima Venecuele je tropska, uglavnom vlažna i vruća, nešto blaža samo u planinskim predelima. Najveća reka je Orinoko koji utiče u Karipsko more velikom deltom.

Administrativna podela

Glavni članak: Administrativna podela Venecuele

Venecuela se deli na 23 (savezne) države, jedan federalni grad i jednu Federalnu zavisnu teritoriju koja se sastoji od velikog broja venecuelanskih ostrva. Venecuela tvrdi za ima pravo i na teritoriju Gvajana Esekiba, a koju Gvajana smatra svojom teritorijom.

Države Venecuele

1. Amazonas
2. Anzoategi
3. Apure
4. Aragva
5. Barinas
6. Bolivar
7. Karabobo
8. Kohedes
9. Delta Amakuro
10. Falkon
11. Gvariko
12. Lara
13. Merida
14. Miranda
15. Monagas
16. Nueva Esparta
17. Portugesa
18. Sukre
19. Tačira
20. Truhiljo
21. Jarakuj
22. Vargas
23. Zulija
24. Federalna teritorija Venecuele

• Federalni grad Venecuele

Istorija

Glavni članak: Istorija Venecuele

Na području Venecuele osnovana je 1522. jedna od prvih španskih naseobina u Južnoj Americi, a nešto kasnije je većina venecuelanske teritorije uključeno u sastav Vicekraljevstva Nove Granade, a manji istočni deo je priključen Novoj Andaluziji.

Nakon nekoliko neuspešnih ustanaka zemlja je proglasila nezavisnost od Španije 5. jula 1811. pod vodstvom Simona Bolivara. Borba za samostalnost potrajala je deset godina, a u njoj su se uz Bolivara istakli i generali Antonio Hose de Sukre i Hose Antonio Paez, koji je postao prvi predsednik Venecuele nakon raspada unije s Ekvadorom i Kolumbijom godine 1830.

Politički život Venecuele u 19. i ranom 20. veku obeležili su nestabilnost, žestoka borba za vlast i diktature. Nakon smrti autoritarnog vođe Huana Visentea Gomeza godine 1935. započela je demokratski preobražaj zemlje, koji je doveo do konačnog povlačenja vojske iz političkog života 1958. Iskorišćavanje nalazišta nafte povećalo je nacionalno bogatstvo.

Godine 1998, za predsednika je izabran populist Ugo Čavez, potpukovnik padobranstva i glavni organizator neuspešnog pokušaja državnog udara u februaru 1992. Čavez je sproveo opsežne reforme političkog sistema, ojačao socijalnu državu s ciljem poboljšanja životnih uslova najsiromašnijih slojeva i zahladio odnose sa SAD, zastupajući istovremeno inicijative za regionalno povezivanje i sarađujući s komunističkom Kubom. Njegova politika je izazvala podršku venecuelanskih radnika, seljaka i većine stanovnika. Ostao je popularan među stanovništvom zemlje, posebno među siromašnijima postižući velike uspehe u borbi za bolji životni standard svih građana.

Stanovništvo

Venecuela ima 28 miliona stanovnika. Godišnji rast stanovništva je 1,4% (2005). Natalitet je 18,91, a mortalitet 4,90 (na 1000 stanovnika, 2005). Svaka žena prosečno rađa 2,51 dece (2000), a smrtnost novorođenčadi je 2,617% (2000).

Među stanovništvom 67% su mestici, 21% Evropljani (Španci, Italijani, Portugalci, Nemci i drugi), 10% afrikanci i 2% indijanci. Indijanci su podeljeni na mnoga plemena, a danas žive uglavnom u prašumama i na delti Orinoka.

Većina stanovništva (85%) živi u gradovima na severu zemlje. U oblasti južno od Orinoka živi samo 5% stanovništva, iako ovo područje predstavlja skoro polovinu venecuelanske teritorije. Glavni grad Karakas je ujedno najveći grad Venecuele. Drugi veći gradovi su:

Grad	Stanovnika
Karakas	1.836.000
Marakaibo	1.609.000
Valensija	1.196.000
Barkisimeto	811.000
Sijudad Gvajana	629.000
Puerto La Kruz	199.000
Merida	196.000

Uz španski jezik, govore se i mnogi indijanski jezici. 288.496 državljana Venecuele govori neki od domorodačkih jezika kao maternji, a najrasprostranjeniji je vaju (170.000). Oko 96% vernika pripada katoličkoj crkvi.

Privreda

Privredom dominira industrija nafte s jednom trećinom BDP-a, 80% izvoznih prihoda i više od polovine ukupnih proračunskih prihoda. Najveći problemi privrede su zavisnost od cena nafte na svetskom tržištu, visoka nezaposlenost i inflacija.

BDP je za 2004. procenjen na 5.800 USD po stanovniku, mereno po PPP-u.

Deo venecuelanske privrede zavisi od doznaka.

Literatura

• Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 37. ISBN 86-331-2112-3. 
• Beech, Charlotte (2004). Lonely Planet Venezuela. Lonely Planet Publications. ISBN 978-1-74104-197-2. 
• Corrales, Javier (2015). Dragon in the Tropics (PDF). Brookings Institution Press. str. 1. ISBN 978-0-8157-0497-3. 
• McCaughan, Michael (2005). The Battle of Venezuela. Seven Stories Press. ISBN 978-1-60980-116-8. 
• Thomas, Hugh (2005). Rivers of Gold: The Rise of the Spanish Empire, from Columbus to Magellan. Random House. ISBN 978-0-375-50204-0. 
• Cannon, Barry (21. 6. 2004). „Venezuela, April 2002: Coup or Popular Rebellion? The Myth of a United Venezuela”. Bulletin of Latin American Research. Wiley-Blackwell. 23 (3): 285—302. doi:10.1111/j.0261-3050.2004.00109.x. 
• Aalgaard, Wendy (2004). Venezuela in Pictures. Lerner Pub Group. ISBN 978-0-8225-1172-4. 
• Aponte, Pedro Rafael (2008). The Invention of the National in Venezuelan Art Music, 1920–1960. University of Pittsburgh. ISBN 978-1-109-05320-3. Pristupljeno 2. 7. 2015. 
• Chasteen, John Charles (2001). Born in Blood and Fire: A Concise History of Latin America. Norton. ISBN 978-0-393-05048-6. 
• Chávez Frías, Hugo Rafael (2004). Cumpliendo las metas del milenio (PDF) (na jeziku: Spanish). CDBpublicaciones. ISBN 978-980-6456-12-9. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 5. 2011. g. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Coronil, Fernando (1988). The magical state: nature, money, and modernity in Venezuela. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-11602-0. 
• Cortés, Carlos E. (2013). Multicultural America: A Multimedia Encyclopedia. SAGE Publications. ISBN 978-1-4522-1683-6. Pristupljeno 30. 6. 2015. 
• Crow, JA (1980). Epic of Latin America. University of California Press. ISBN 978-0-520-04107-3. 
• Dickey, John Marcus (1892). Christopher Columbus and his monument Columbia : being a concordance of choice tributes to the great Genoese, his grand discovery, and his greatness of mind and purpose. Rand, McNally & Co. ISBN 978-1-4460-2044-9. Pristupljeno 1. 7. 2015. 
• Dydynski, Krzysztof; Beech, Charlotte (2004). Venezuela. Lonely Planet Publications. ISBN 978-1-74104-197-2. 
• Ewell, Judith (1984). Venezuela: A Century of Change. C. Hurst & Co. ISBN 978-0-905838-36-6. 
• Fichner-Ratus, Lois (2012). Understanding Art (10th izd.). Cengage Learning. ISBN 978-1-111-83695-5. 
• Georgia Country Study Guide Volume 1 Strategic Information and Developments. Int'l Business Publications, USA. 2013. ISBN 978-1-4387-7443-5. 
• Gibson, Karen Bush (2006). Venezuela: A Question and Answer Book. ISBN 978-0-7368-6413-8. 
• Gott, Richard (2005). Hugo Chávez and the Bolivarian Revolution. Verso. ISBN 978-1-84467-533-3. 
• Gregory, Desmond (1992). Brute New World: The Rediscovery of Latin America in the Early 19th Century. British American Press. ISBN 978-1-85043-567-9. Pristupljeno 30. 6. 2015. 
• Heritage, Andrew (2002). Financial Times World Desk Reference. Dorling Kindersley. ISBN 978-0-7894-8805-3. 
• Josza Jr., Frank P. (2013). Baseball beyond Borders: From Distant Lands to the Major Leagues. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-9245-3. 
• Kelly, Janet; Palma, Perdo A. (2006). „Chapter 10: The Syndrome of Economic Decline and the Quest for Change”. Ur.: McCoy, Jennifer L.; Myers, David J. The Unraveling of Representative Democracy in Venezuela. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8428-3. 
• Kipfer, Barbara Ann (2000). Encyclopedic Dictionary of YUPArchaeology. Springer. ISBN 978-0-306-46158-3. 
• López Maya, Margarita (2005). „Venezuela 2002–2003: Polarisation, Confrontation, and Violence”. Ur.: Goumbri, Olivia Burlingame. The Venezuela Reader: The Building of a People's Democracy. Washington, D.C.: Epica Task Force. ISBN 978-0-918346-35-3. 
• Massabié, Germán (2008). Venezuela: A Petro-State Using Renewable Energies. Springer. ISBN 978-3-531-15994-2. 
• McBeth, B. S. (2002). Juan Vicente Gómez and the Oil Companies in Venezuela, 1908–1935. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-89218-6. 
• Ng, Yumi (2004). Welcome to Venezuela. Gareth Stevens Publishing. ISBN 978-0-8368-3123-8. Pristupljeno 2. 7. 2015. 
• Nichols, Elizabeth Gackstetter; Morse, Kimberley J. (2010). Venezuela. ABC-CLIO. ISBN 978-1-59884-569-3. 
• Salas, Miguel Tinker (2015). Venezuela: What Everyone Needs to KnowRG. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-978328-1. 
• Stoan, Stephen K. (1974). Pablo Morillo and Venezuela, 1815–1820. Ohio State University Press. ISBN 978-0-8142-0219-7. 
• Tarver, H. Michael; Frederick, Julia C. (2006). The History of Venezuela. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6260-7. Pristupljeno 2. 7. 2015. 
• Thomas, Hugh (2005). Rivers of Gold: The Rise of the Spanish Empire, from Columbus to Magellan. Random House. ISBN 978-0-375-50204-0. 
• Wardrope, William (2003). Venezuela. Gareth Stevens Publishing. ISBN 978-0-8368-2369-1. 
• Warhol, Tom (2006). Tundra. Marshall Cavendish. ISBN 978-0-7614-2193-1. 
• Wunder, Sven (2003). Oil wealth and the fate of the forest: a comparative study of eight tropical countries. Routledge. ISBN 978-0-203-98667-7. 
• Yergin, Daniel (1991). The Prize: The Epic Quest for Oil, Money, and Power. Simon and Schuster. ISBN 978-1-4391-1012-6. 
• Zakaria, Fareed (1999). From Wealth to Power. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01035-9. 
• Zamora, Margarita (1993). Reading Columbus. University of California Press. ISBN 978-0-520-08297-7. Arhivirano iz originala 11. 5. 2011. g. Pristupljeno 23. 4. 2010. 

Spoljašnje veze

• Chief of State and Cabinet Members
• „Venezuela”. The World Factbook (2024 izd.). Central Intelligence Agency. 
• Venezuela at UCB Libraries GovPubs
• Venecuela na sajtu Curlie
• Venezuela from the Library of Congress Country Studies (1990)
• Venezuela profile from the BBC News
• Venecuela na sajtu OpenStreetMap
• Maps on Venezuela – Cartographic features Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2013)
• Key Development Forecasts for Venezuela from International Futures
• Venezuela and Tourism from Sky Immigration
• Venecuela (Vikiatlas)