Википедија:Viki gimnazijalac/Osnove uređivanja

Uvod Pravila Spisak unosa Kontakt
Pomoć u uređivanju Školski trg Aktuelno Literatura

Primer za uređivanje članka

Beograd je glavni i najveći grad Srbije. Jedan je od najstarijih gradova u Evropi. Beograd su osnovali Kelti u 3. veku pre n. e, pre nego što je postao rimsko naselje Singidunum.[1] Prema poslednjim podacima Popisa u gradu živi 1.639.121 stanovnika, što ga čini četvrtom najvećom prestonicom u jugoistočnoj Evropi.[2] Beograd je društveni, ekonomski, kulturni i politički centar Srbije. Smešten je na ušću reke Save u Dunav.

'''Београд''' је [[главни град|главни]] и највећи град [[Србија|Србије]]. Један је од најстаријих градова у [[Европа|Европи]]. Београд су основали [[Келти]] у [[3. век]]у пре н. е, пре него што је постао [[Римско царство|римско]] насеље [[Сингидунум]].<ref name="Vinca">{{cite book|author=Никола Тасић 
| others = Драгослав Срејовић, Братислав Стојановић | editor-last = Поповић | editor-first = Владислав | other = Смиљка Кјурин (преводилац) | title = Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону | url = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html | accessdate=28. 10. 2006. |year=1990 
| location = Београд | chapter = Винча и њена култура | chapterurl = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html#_Toc504111710 }}</ref> 
Према последњим подацима Пописа у граду живи ''1.639.121'' становника, што га чини четвртом највећом престоницом у југоисточној Европи.
<ref name="аутоматски генерисано1" />. Београд је друштвени, економски, културни и политички центар Србије. Смештен је на ушћу реке Саве у [[Дунав]].

Poreklo naziva

uredi

Prvo ime keltskog je porekla i glasi Singidūn(on), dok je za vreme Rimljana egistiralo romanizovano keltsko ime Singidūnum. Naziv „Beligrad“ (slov. Bjelgrad) prvi put je zabeleženo 878. kao slovensko ime u pismu pape Jovana VIII caru Borisu bugarskom. Tokom istorije grad se zvao i Alba Graeca, Fehérvár, Castelbianco, Dar Ul Jihad, Prinz Eugen Stadt i dr.

==Poreklo naziva==
Prvo ime [[Kelti|keltskog]] je porekla i glasi Singidūn(on), dok je za vreme [[Rimljani|Rimljana]] egistiralo romanizovano keltsko ime [[Singidunum|Singidūnum]]. 
Naziv „Beligrad“ (slov. Bjelgrad) prvi put je zabeleženo [[878]]. godine kao slovensko ime u pismu pape Jovana VIII caru Borisu bugarskom. 
Tokom istorije grad se zvao i Alba Graeca, Fehérvár, Castelbianco, Dar Ul Jihad, Prinz Eugen Stadt i dr.

Geografija i položaj

uredi
Satelitski snimak Beograda

Beograd se nalazi na 116,75 m nadmorske visine, i to na koordinatama 44°49'14" sgš i 20°27'44" igd. Istorijsko jezgro Beograda (današnja Beogradska tvrđava) nalazi se na desnoj obali Save. Prema položaju beograd je podunaski, posavski, balkanski, južnoevropsi i srednjoevropski grad. Leži na ušću Save u Dunava. Urbana površina grada iznosi 359,92 km². Beograd se nalazi na raskrsnici zapadne i istočne evropske kulture.[3]

U gradu postoji dosta uređenih zelenih površina i parkova, ali šuma (Topčider, Košutnjak, Banjička šuma) i dve planine Avala i Kosmaj. Beograd se razvio na nekoliko brda - Banovom, Petlovom, Maleškom, Lekinom brdu, Vračarskom platou, Topčideru, Senjaku i Košutnjaku. Osim Save i Dunava, teritorijom grada teku i brojni potoci poput Mirijevskog potoka, Mokroluškog, ali i manje reke Topčiderske. Klima Beograda je umereno-kontinentalna sa dugim i toplim letima, hladnim i često oštrim zimama, i prelaznim periodima proleća i jeseni. Prosečna godišnja temperatura je 12,3 °C, dok je najtopliji mesec jul, sa prosečnom temperaturom od 21,8 °C, a najhladniji januar sa 0,6 °C. Na godišnjem nivou u Beogradu padne oko 690 milimetara padavina.

[[Датотека:Beograd Sat.png|200п|мини|десно|Сателитски снимак Београда]]
Београд се налази на 116,75 m надморске висине, и то на координатама 44°49'14" сгш и 20°27'44" игд. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава)
 налази се на десној обали Саве. Према положају београд је подунаски, посавски, балкански, јужноевропси и средњеевропски град. Лежи на ушћу Саве у Дунава. 
Урбана површина града износи 359,92  km². Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.
<ref name="аутоматски генерисано2" />

У граду постоји доста уређених зелених површина и паркова, али шума (Топчидер, Кошутњак, Бањичка шума) и две планине Авала и Космај. Београд се развио на неколико брда -
Бановом, Петловом, Малешком, Лекином брду, Врачарском платоу, Топчидеру, Сењаку и Кошутњаку. Осим Саве и Дунава, територијом града теку и бројни потоци попут Миријевског потока, Мокролушког, али и мање реке Топчидерске. Клима Београда је умерено-континентална са дугим и топлим летима, хладним и често оштрим зимама, и прелазним периодима пролећа и јесени. Просечна годишња температура је 12,3 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 21,8 °C, а најхладнији 
јануар са 0,6 °C. На годишњем нивоу у Београду падне око 690 милиметара падавина. 

Istorija

uredi
Beograd u 16. veku

Područje Beograda bilo je naseljeno i u praistorijsko doba, o čemu svedoče ostaci skeleta neandertalca pronađenih tokom izgarde Palate Alabanija. Pre oko 7.000 se na prostoru Balkana, razvila Vinčanska kultura, pa se njeni ostaci mogu pronaći i u okolini Beograda kod istoimenog naselja, po kome je cela kultura dobila ime. U trećem veku p. n. e. naselili su ga Kelti, a ubrzo ga osvajaju Rimljani. beograd su osvajali brojni narodi, poput Huna, Ostrogota i Avara. U sedmog veku naseljavaju ga i Sloveni.

Prvi put u okviru srpskih zemalja Beograd se našao 1284. godine, tokom vladavine kralja Stefana Dragutina. Sulejman Veličanstveni osvaja grad 1521. godine. Tokom naredna skoro tri veka Beogradom vladaju naizmenično Osmanlije i Austrijanci. Godine 1806. grad postaje prestonica Ustaničke Srbije, a 1817. Kneževine Srbije. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata Beograd je značajno razrušen. Glavni grad SFRJ postao je 1945, a 1992. godine - SRJ. Nakon raspada državne zajednice SCG 2006. godine, opet postaje prestonica Srbije. Početkom HH veka u gradu je živelo oko 100.000 stanovnika, da bi se taj broj uvećao na 1,6 miliona za samo 100 godina.

[[Датотека:Fortress Belgrade.jpg|200п|мини|десно|Београд у 16. веку]]
Подручје Београда било је насељено и у праисторијско доба, о чему сведоче остаци скелета неандерталца пронађених током изгарде Палате Алабанија. 
Пре око 7.000 се на простору Балкана, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име. У трећем веку п. н. е. населили су га Келти, а убрзо га освајају Римљани. београд су освајали бројни народи, попут Хуна, Острогота и Авара. У седмог веку насељавају га и Словени.

Први пут у оквиру српских земаља Београд се нашао 1284. године, током владавине краља Стефана Драгутина. Сулејман Величанствени осваја град 1521. године. 
Током наредна скоро три века Београдом владају наизменично Османлије и Аустријанци. Године 1806. град постаје престоница Устаничке Србије, а 1817. 
Кнежевине Србије. Током Првог и Другог светског рата Београд је значајно разрушен. Главни град СФРЈ постао је 1945, а 1992. године - СРЈ. 
Након распада државне заједнице СЦГ 2006. године, опет постаје престоница Србије. Почетком ХХ века у граду је живело око 100.000 становника, да би се тај број увећао на 1,6 милиона за само 100 година.

Stanovništvo

uredi

Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, Beograd ima 1.576.124 stanovnika. Prema etničkim grupama, stanovnici Beograda su se izjasnili kao Srbi (1.417.187), Jugosloveni (22.161), Crnogorci (21.190), Romi (19.191), Hrvati (10.381), Makedonci (8.372) i Muslimani (4.617).[4]

Iako postoje nekoliko religioznih zajednica u Beogradu, taj sklop je relativno homogen. Pravoslavna zajednica je daleko najbrojnija sa 1.429.170 vernika. Takođe ima i 20.366 muslimana i 16.305 katolika. Postojala je i velika jevrejska zajednica, ali nakon nacističke okupacije 1941. i velike emigracije Jevreja u Izrael, njihov broj je opao na 415. U Beogradu takođe ima i 3.796 protestanata.[5]

{{Главни чланак|Демографија Београда}}
Према попису становништва из 2002. године,  Београд има 1.576.124 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као [[Срби]] (1.417.187), [[Југословени]] (22.161), [[Црногорци]] (21.190), [[Роми]] (19.191), [[Хрвати]] (10.381), [[Македонци (народ)|Македонци]] (8.372) и [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (4.617).
<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1199 |title=Град Београд - Чињенице (Становништво) |publisher=Beograd.org.rs 
|date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> 

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. 
Такође има и 20.366 [[Муслимани (народ)|муслимана]] и 16.305 [[Католичка црква|католика]]. Постојала је и велика [[Јевреји|јеврејска]] [[Јевреји у Србији|заједница]], али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у [[Израел]], њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 [[Протестантизам|протестаната]].
<ref name="аутоматски генерисано3" />

Privreda

uredi

Beograd je ekonomski najrazvijeniji deo Srbije. Više od 30 % BDP u Srbiji dolazi iz Beograda, koji daje više od 30 % radne snage u Srbiji. Tokom devedesetih godina 20. veka, grad je bio pod sankcijama Ujedinjenih nacija, kao i cela tadašnja SR Jugoslavija. Hiperinflacija jugoslovenskog dinara je takođe desetkovala privredu grada. Privreda grada se oporavlja raste brzo od 2000. godine, nakon pada režima Slobodana Miloševića i ukidanja sankcija UN. Sedište Narodne banke Srbije je u Beogradu. Glavne kompanije u Beogradu, između ostalih su: Jat ervejz, Telekom Srbija, Telenor Srbija, Delta Holding, i mnoge druge.

{{Главни чланак|Привреда Београда}}
Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30 % БДП у Србији долази из Београда, који даје више од 30 % радне снаге у Србији. 
Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња СР Југославија. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала привреду града.
Привреда града се опоравља расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. 
Главне компаније у Београду, између осталих су: Јат Ервејз, Телеком Србија, Теленор Србија, Делта Холдинг, и многе друге.

Saobraćaj

uredi

U celini gledano, saobraćaj u Beogradu je konfuzan. Beograd ima samo jedan auto-put u pravcu istok zapad (koji preko mosta Gazela povezuje Novi Beograd sa starim delom grada) dok nema ni jednu brzu saobraćajnicu u pravcu sever-jug. Postojeći mostovi su nedovoljni i sa malom propusnom moći (posebno stari most na Savi).

Beogradski javni prevoz je zasnovan na autobuskom (112 linija), tramvajskom (12 linija) i trolejbuskom (8 linija) saobraćaju.[6]

Gradski autobuski, tramvajski i trolejbuski saobraćaj obavlja Gradsko saobraćajno preduzeće. Na pojedinim linijama saobraćaju i privatni prevoznici. Beogradska prigradska naselja povezana su auto-prevoznikom „Lasta“. Beograd takođe ima i regionalnu železničku mrežu Beovoz kojom upravljaju JP Železnice Srbije.[7]

У целини гледано, саобраћај у Београду је конфузан. Београд има само један ауто-пут у правцу исток запад (који преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града) док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север-југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно [[Savski most (Beograd)|стари мост на Сави]]).

Београдски јавни превоз је заснован на [[аутобус]]ком (112 линија), [[трамвај]]ском (12 линија) и [[тролејбус]]ком (8 линија) саобраћају.<ref>
{{cite web|url=http://www.gsp.co.rs/statistika1.htm |title=ГСП „Београд“ - Статистика |publisher=Gsp.co.rs |date=31. 12. 2010. |accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. 
Београдска приградска насеља повезана су ауто-превозником „Ласта“. Београд такође има и регионалну железничку мрежу [[Беовоз]] којом управљају ЈП [[Железнице Србије]].<ref name="аутоматски генерисано4" />

Lokalna samouprava

uredi

Beograd ima status posebne teritorijalne jedinice u Republici Srbiji, sa svojim posebnim organima lokalne samopurave. Skupština grada Beograda je predstavnički organ koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti utvrđene zakonom i Statutom grada. Skupština ima 90 odbornika koji se biraju na lokalnim izborima, na četiri godine. Gradonačelnik Beograda predstavlja i zastupa Grad i obavlja izvršnu funkciju u Gradu Beogradu. Trenutni gradonačelnik je Dragan Đilas.

Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самопураве. Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду. Тренутни градоначелник је Драган Ђилас.

Gradske opštine

uredi
Karta beogradskih opština

Teritorija Grada Beograda podeljena je na 17 gradskih opština od kojih svaka ima svoju lokalnu samoupravu.

Ime opštine Površina (u km²) Br. stanovnika (2011. god)
Barajevo 213 27.036
Voždovac 148 157.152
Vračar 3 55.463
Grocka 289 83.398
Zvezdara 32 148.014
Zemun 150 166.292
Lazarevac 384 58.224
Mladenovac 339 53.050
Novi Beograd 41 212.104
Obrenovac 411 71.419
Palilula 451 170.593
Rakovica 31 108.413
Savski venac 14 38.660
Sopot 271 20.199
Stari grad 5 48.061
Surčin 288 42.012
Čukarica 156 179.031
[[Датотека:Beograd district.gif|250п|д|мини|Карта београдских општина]]
Територија Града Београда подељена је на 17 градских општина од којих свака има своју локалну самоуправу.
<center>
{| class="wikitable"
|-
! Име општине !! Површина (у км²) !! Бр. становника (2011. год)
|-
| [[Градска општина Барајево|Барајево]]|| 213 || 27.036
|-
| [[Градска општина Вождовац|Вождовац]] || 148 || 157.152
|-
| [[Градска општина Врачар|Врачар]] || 3 || 55.463
|-
| [[Градска општина Гроцка|Гроцка]] || 289 || 83.398
|-
| [[Градска општина Звездара|Звездара]] || 32 || 148.014
|-
| [[Градска општина Земун|Земун]] || 150 || 166.292
|-
| [[Градска општина Лазаревац|Лазаревац]] || 384 || 58.224
|-
| [[Градска општина Младеновац|Младеновац]] || 339 || 53.050
|-
| [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] || 41 || 212.104
|-
| [[Градска општина Обреновац|Обреновац]] || 411 || 71.419
|-
| [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]] || 451 || 170.593
|-
| [[Градска општина Раковица|Раковица]] || 31 || 108.413
|-
| [[Градска општина Савски венац|Савски венац]] || 14 || 38.660
|-
| [[Градска општина Сопот|Сопот]] || 271 || 20.199
|-
| [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]] || 5 || 48.061
|-
| [[Градска општина Сурчин|Сурчин]] || 288 || 42.012
|-
| [[Градска општина Чукарица|Чукарица]] || 156 || 179.031
|}
</center>

Kultura

uredi
Zgrada SANU-a, sagrađena 1922.

Beograd je domaćin mnogim kulturnim manifestacijama, uključujući FEST (Međunarodni filmski festival), BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival), BELEF (Beogradski letnji festival), BEMUS (Beogradske muzičke svečanosti), Beogradski sajam knjiga, i Beogradski festival piva.[8] Dobitnik Nobelove nagrade Ivo Andrić je napisao svoja najpoznatija dela: „Na Drini ćuprija“ i „Prokleta avlija“ u Prizrenskoj ulici u Beogradu.[9] Ostali istaknuti srpski književnici koji su živeli i radili u Beogradu su: Branislav Nušić, Miloš Crnjanski, Borislav Pekić, Milorad Pavić, Meša Selimović i mnogi drugi.[10][11][12]

[[Датотека:Serbia Beograd SANU - Feb 2006.jpg|мини|200п|д|Зграда [[САНУ]]-а, саграђена 1922.]]
Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући [[ФЕСТ]] (Међународни филмски фестивал), [[БИТЕФ]] (Београдски интернационални театарски фестивал), [[БЕЛЕФ]] (Београдски летњи фестивал), [[БЕМУС]] (Београдске музичке свечаности), [[Београдски сајам књига]], и [[Београдски фестивал пива]].<ref>{{cite web|
url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1297 |title=Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације) |publisher=Beograd.org.rs 
|date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Нобелова награда за књижевност|Добитник Нобелове награде]] [[Иво Андрић]] је написао своја најпознатија дела: 
„[[На Дрини ћуприја]]“ и „[[Проклета авлија]]“ у Призренској улици у Београду.<ref>[http://www.ivoandric.org.yu/html/biografija.html Задужбина Иве Андрића — 
Биографија Иве Андрића]</ref> Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: [[Бранислав Нушић]], [[Милош Црњански]], [[Борислав Пекић]], [[Милорад Павић]], [[Меша Селимовић]] и многи други.<ref name="аутоматски генерисано5" />
<ref name="аутоматски генерисано6" />
<ref name="аутоматски генерисано7" /> 

Arhitektura

uredi

U različitim delovima grada arhitektura varira od tipično centralnoevropskog stila (Zemun), preko izvesnog broja zgrada u turskom stilu lociranih u starim delovima grada, do najmodernije arhitekture Novog Beograda. Arhitektura 19. veka je dosta uticala na arhitektonske trendove u Srbiji, pa i u Beogradu. Naročito je vidljiv uticaj austrougarske arhitekture 19. veka. Pod komunizmom, većina kuća je građena brzo i jeftino, što je dovelo do brutalističke arhitekture blokova Novog Beograda podignutih u prvim decenijama nakon Drugog svetskog rata.

У различитим деловима града архитектура варира од типично централноевропског стила (Земун), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најмодерније архитектуре Новог Београда. Архитектура 19. века је доста утицала на архитектонске трендове у Србији, па и у Београду. 
Нарочито је видљив утицај аустроугарске архитектуре 19. века. Под комунизмом, већина кућа је грађена брзо и јефтино, што је довело до бруталистичке архитектуре блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након Другог светског рата.

Turizam

uredi
Sava sa Kalemegdana

Istorijski delovi i zgrade Beograda su najveće gradske turističke atrakcije. One uključuju Skadarliju, Narodni muzej, obližnje Narodno pozorište, Zemun, Trg Nikole Pašića, Milošev konak, Konak kneginje Ljubice, Terazije, Studentski trg, Kalemegdan, Knez Mihailovu ulicu, Dom Narodne skupštine, Hram Svetog Save i Stari dvor. Pored ovoga, postoje mnogi parkovi, spomenici, muzeji, kafići, restorani i prodavnice i to sa obe strane reke Save. Mauzolej Josipa Broza Tita, nazvan Kuća cveća, parkovi, Ada Ciganlija, Topčider i Košutnjak koji se nalaze u blizini su takođe popularni, posebno posetiocima iz bivše Jugoslavije.

[[Датотека:Sava river in Belgrade, view from Kalemegdan fortress.jpg|200п|мини|десно|Сава са Калемегдана]]
{{Главни чланак|Туризам у Београду}}
Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују [[Скадарлија|Скадарлију]], [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]], оближње [[Народно позориште у Београду|Народно позориште]], [[Земун]], [[Трг Николе Пашића]], [[Милошев конак]], [[Конак кнегиње Љубице]], [[Теразије (улица у Београду)|Теразије]], [[Студентски трг]], [[Калемегдан]], [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилову]] улицу, [[Народна скупштина Републике Србије|Дом Народне скупштине]], [[Храм светог Саве|Храм Светог Саве]] и [[Стари двор]]. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке [[Сава (река)|Саве]]. Маузолеј [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], назван [[Кућа цвећа]], паркови, [[Ада Циганлија]], [[Топчидер]] и [[Кошутњак]] који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из [[Југославија|бивше Југославије]].

Vidi još

uredi
==Види још==
* [[Биоград]]
* [[Белгрејд]]
* [[Сингидунум]]

Reference

uredi
  1. ^ Tasić, Nikola (1990). „Vinča i njena kultura”. Ur.: Popović, Vladislav. Vinča: Centar neolitske kulture u Dunavskom regionu. Dragoslav Srejović, Bratislav Stojanović. Beograd. Pristupljeno 28. 10. 2006.  Nepoznati parametar |other= ignorisan [|others= se preporučuje] (pomoć)
  2. ^ Republički zavod za statistiku Republike Srbije - Nacionalna ili etnička pripadnost - podaci po naseljima, Pristupljeno dana 10. decembra 2012. godine
  3. ^ „Geografska pozicija Beograda”. Beograd.org.rs. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  4. ^ „Grad Beograd - Činjenice (Stanovništvo)”. Beograd.org.rs. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  5. ^ „Knjige rezultata Popisa 2002.": „Knjiga 3: Veroispovest, maternji jezik i nacionalna ili etnička pripadnost prema starosti i polu - podaci po opštinama“, strana 12. Republički zavod za statistiku Srbije, 2003.
  6. ^ „GSP „Beograd“ - Statistika”. Gsp.co.rs. 31. 12. 2010. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  7. ^ Železnice Srbije - Beovoz
  8. ^ „Grad Beograd — Kultura i umetnost (Kulturne manifestacije)”. Beograd.org.rs. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  9. ^ Zadužbina Ive Andrića — Biografija Ive Andrića
  10. ^ Borislav Pekić - Biografija
  11. ^ „Miloš Crnjanski — Biografija”. Znanje.org. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  12. ^ „Meša Selimović — Biografija”. Xs4all.nl. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
==Референце==
{{reflist|30em}}

Literatura

uredi
== Литература ==
* [[Милорад Павић]]: Кратка историја Београда; Дерета. {{page|year=2000|isbn=978-86-7346-117-5|pages=}}
* [[Јасмина Тешановић]]: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду; Cleis Press . {{page|year=2000|isbn=978-1-57344-114-8|pages=}}
* Florence Levinsohn: Belgrade; Ivan R. Dee. {{page|year=1995|isbn=978-1-56663-061-0|pages=}}

Spoljašnje veze

uredi


[[ar:بلغراد]]
[[bg:Белград]]
[[bs:Beograd]]
[[de:Belgrad]]
[[el:Βελιγράδι]]
[[en:Belgrade]]
[[fr:Belgrade]]
[[it:Belgrado]]
[[ja:ベオグラード]]
[[mk:Белград]]
[[ro:Belgrad]]
[[zh:贝尔格莱德]]
== Спољашње везе ==
* [http://www.beograd.rs/ Званични сајт Града Београда] {{sr}}, {{en}}, {{de}}
* [http://www.tob.co.rs/ Туристичка организација Београда] {{sr}}, {{en}}