Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/14

p.n.e. i prije Hrista...

Šta kaže naš novi Pravopis o ovoj temi? Jel se nešto promjenilo? Ako nije onda ostavite Hrista za svoje lične prepiske i privatne publikacije. Dugo vremena, kad sam otišao u inostranstvo, precrtavao sam olovkom before Crist u knjigama na engleskom i španskom, jednostavno mi je bilo toliko napadno da mi se Hrist mješa u svaku čorbu, gdje mu nije mjesto... I danas knjige u gkojima se često koristi jednostavno ne čitam. Nekako ono skraćeno BC i mogu da progutam, ali ove ”neskraćenice”... Ako baš ne možete da se suzdržite makar pišite PH, ako je uopšte regulisano ovo u Pravopisu... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:42, 6. jul 2007. (CEST)

Ako na ovako napadan način napadaš da ti se gadi kad to vidiš u stranim knjigama, mislim da nisi podesna osoba za ovakvu raspravu. A ja ne mislim ni sudelovati u ovakvim raspravama kad se koristi jezik mržnje. --DidroRuso 00:47, 6. jul 2007. (CEST)

Pa već sudjeluješ. Znao sam da nećeš moći izdržati da ne odgovoriš zato sam i unio moje lično mišljenje. :) Inače, što se tiče enciklopedija, one su sekularna tvorevina u većini jezika u svijetu. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:51, 6. jul 2007. (CEST)

---

Ja mislim da si ti Didro, malo pristrasan/a. Ovde niko nema ništa protiv Hrista, nego protiv nečega što nije uobičajeno u srpskom jeziku i izgleda kao kalk sa drugog jezika, konkretno, engleskog. Slavene, kako je moglo da se išta promeni kada se kod nas koristi još uvek pravopis iz 1960. godine? Onaj iz 1993 je samo preštampan onaj iz 60, i promenjen je naslov, umesto Pravopis srpskohrvatskog jezika, sad se zove pravopis srpskog jezika. Ni PH, ni BC ni pre Hrista, ni posle Hrista, nego pre nove ere ili p.n.e. To, ako je ikome uopšte stalo da piše na SRPSKOM jeziku i da piše PRAVILAN SRPSKI jezik... --Maduixa kaži 00:54, 6. jul 2007. (CEST)

OK onda, ako nema promjena onda je p.n.e iliti prije nove ere... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:56, 6. jul 2007. (CEST)

Sa tačkom iza E, takođe--Maduixa kaži 00:59, 6. jul 2007. (CEST)

hej, hej....polako. Mislim da je ispravno i jedno i drugo. Pustite coveka da pise.--Jefe Timmy 00:58, 6. jul 2007. (CEST)

Može li ikako da se skrati, kao na engleskom... BC... Ima li nade? Hoću reći u većini jezika gdje se koristi je skraćeno, tako da se ne nameće toliko. I prije nove ere kad se ne bi pisalo skraćeno bilo bi nametljivo. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:07, 6. jul 2007. (CEST)

Neću da ulazim u to da li je spominjeanje Hrista u redu ili ne, jer ovom prilikom nije potrebno (o ovom možemo privatno da razgovaramo, ne ovde). U mnogim knjigama na srpskom jeziku se spominje pre Hrista i to je sasvim regularan izraz. Isto kao i p. n. e. (samo se ovaj drugi češće koristi). Znači nema razloga izbacivati pre Hrista, to nije samo bukvalan prevod, već se koristi kod i ne samo u crkvenoj literaturi već i u „svetovnoj“. Tako da nema potrebe naglašavati „sekularan“ karakter većine enciklopedija (mada se i o tome može raspravljati, ali takođe drugom prilikom) --Jovan Vuković (r) 22:38, 11. jul 2007. (CEST)

Sentandreja ili Sent Andreja?

Molim stručnjake za pravopis da utvrde šta je pravilno. --Đorđe Stakić (r) 09:13, 6. jul 2007. (CEST)

U geografskom atlasu za osnovnu skolu pise Sv. Andreja sto je po meni jedan od pravilnih naziva. --Poki |razgovor| 16:33, 8. jul 2007. (CEST)

Pomoć

Transkripcija prezimena Rudd, imena Riley. Kada se piše instrumental imena i prezimena npr. Tejt Donovan. Primer: Ona je bila sa: Tejt Donovanom ili Tejtom Donovanom? Hvala unapred.--Nikola Todorović 11:41, 6. jul 2007. (CEST)

Za ovo prvo, čekaj Deliju. Za ovo drugo, kroz padeže se menja i ime i prezime. Znači sa Tejtom Donovanom. Izuzetak su, mislim fr. imena, al tu nisam sigurna.--Maduixa kaži 11:50, 6. jul 2007. (CEST)

Rad (kao Pol Rad - Paul Rudd) i Rajli. I da, menjaju se oba, ukoliko je moguće, što jeste slučaj sa Tejtom. --filip ⁂ 11:52, 6. jul 2007. (CEST)

Jel može neko da pogleda filmografiju na Dženifer Aniston članku? Da transkribuje imena likova koje je tumačila u filmovima (da ih ne bi pisao sve ovde). --Nikola Todorović 12:25, 6. jul 2007. (CEST)

p.n.e.

Ovih dana ću da pokrenem bota za premeštanje svih instanci gde se pojavljuje oblik pne. u p.n.e., pa vas molim da od sada pišete tako. --filip ⁂ 12:42, 6. jul 2007. (CEST)

Ne, osim ako se grdno ne varam, ispravno je jedino p. n. e. - s bjelinama između. (Mislim da tako kaže Pravopis, a ne p.n.e.) Čini mi se da smo ranije (Miloš nešto pominja) htjeli da upitamo Odbor za standardizaciju i Klajna da dozvole mnogo srećnije rješenje pne. ali ne znam dokle se sa tim došlo. (Isto tako je i t. d. postalo itd. ali p. n. e. se rijetko upotrebljava pa se niko nije sjetio da i ovo uprosti. Nadam se da će se sjetiti u novom izdanju Pravopisa koje se sprema posljednjih nekoliko godina.) --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:41, 7. jul 2007. (CEST)

Ajoj, komplikacija li... onda ću premeštam na p. n. e., a praviću i preusmerenja za p.n.e. Inače, šta bi sa rečju "godina"? Mora li se i ona ubaciti pre "pne" ili ne? --filip ⁂ 23:13, 7. jul 2007. (CEST)

---

Ja bih jako volela da mi Đorđe navede tačku Pravopisa gde to piše, jer ja tražim i ne mogu da nađem. Jedino što sam našla (i na osnovu čega sam tvrdila ovo gore što sam tvrdila) je Ivan Klajn RJN koji na str. 176 u odeljku TAČKA U SKRAĆENICAMA između ostalog navodi n.e. (nove ere), pa sam na osnovu toga zaključila da ide BEZ belina i sa tačkama. Za godinu sam bucala po ovim mojim knjigama al nisam ništa našla. --Maduixa kaži 22:52, 11. jul 2007. (CEST)

Ok, primljeno k znanju! ;) Onda p.n.e. it is... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:41, 13. јул 2007. (CEST)

Мислим да реч „година“ не мора да се пише: 120. пре нове ере. А шта ћемо с тим што све године на Википедији иначе немају тачку у наслову? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:15, 13. јул 2007. (CEST)

Pošto ne pišemo *prenoveere, skraćenica nikako ne može biti p.n.e. Izuzev neke skraćenice koje imaju sasvim zaseban oblik, kao što su npr., itd. i tj., ukoliko skraćujemo višečlani izraz tako što posmatramo svaku reč zasebno, razmak se uvek piše. Prema tome, i skraćenica n. e. piše se sa razmakom, i to Pravopis napominje na dva mesta: u rečničkom delu i u tački 225a. I Klajn je čovek, te može da pogreši, najčešće upravo u primerima kada priča o jednoj stvari, a neki se na to pozivaju da bi rekli nešto o drugoj; tako i sada, sporan primer nalazi se pod odrednicom ’tačka u skraćenicama’, tu se ništa ne govori o razmaku. Štaviše, pitanje je i to je li ovo Klajnova greška ili greška neke od mnogobrojnih ruku kroz koje knjiga prolazi dok ne dođe do krajnjeg korisnika; međutim, da razvejem i poslednji tračak sumnje (ukoliko postoji, mada ne bi smelo) da u pitanju jeste greška, prilažem skeniranu spornu odrednicu poslednjeg izdanja njegovog priručnika: http://img214.imageshack.us/my.php?image=novaerarw0.jpg. Prema tome, ništa drugo osim p. n. e. ne dolazi u obzir.

Pošto neću biti tu narednih desetak dana, ovo odgađam, iako sam planirao da odradim ovih dana. Isto važi i za srpska sela. --filip ⁂ 23:28, 26. jul 2007. (CEST)

Ima gomila imena...

...režisera za transkripciju u filmografiji na Džen Aniston članku - evo linka: Dženifer Aniston#Filmografija - hvala unapred.--Nikola Todorović 15:13, 6. jul 2007. (CEST)

---

...producenata serija koje treba trasnkribovati na istom članku... Pratite link.--Nikola Todorović 18:57, 6. jul 2007. (CEST)

Datoteka

Više je logičko nego pravopisno pitanje: zašto kod nas, tu levo, piše Pošalji fajl, a ne Pošalji datoteku? Reč fajl se jako često koristi kod nas, ali reč datoteka je sasvim precizan i jednoznačan sinonim koji je mnogo bliži srpskom jeziku. --Matija 18:07, 6. jul 2007. (CEST)

Možda zbog preference prevodilaca? :) Mene, recimo, nervira reč datoteka. Obe su podjednako strane, tako da datoteka nije "srpskija" varijanta da bi se ona forsirala. --filip ⁂ 18:09, 6. jul 2007. (CEST)

Ja "datoteku" ne mogu da smislim (a mislim i da nije dobar prevod), a ako ništa drugo, "fajl" je kraća reč. Darth Vader 18:12, 6. jul 2007. (CEST)

Prevod je najprecizniji mogući: latinski datum i grčki θήκη (teke), prevedeno: skladište podataka, što svaka datoteka i jeste. Mislim da je bolje koristiti takvu reč (izvedenu iz latinskog i grčkog) nego engleski sinonim, makar bio kraći. --Matija 19:07, 6. jul 2007. (CEST)

---

Pa verovatno zato sto je rec fajl kod nas u vecoj upotrebi nego datoteka. Verovatno da vecina obicnih korisnika kompjutera i interneta (znaci, kao ja, koji nisu nesto posebno upuceni u velike i male tajne informatike) ne bi ni znalo na sta e odnosi rec datoteka. Iskreno da ti kazem, da pise ovde posalji datoteku, za mene bi to bilo samo zbunjujuce. Zapravo, ja licno sam naucila vise na spanske izraze, al jos uvek nisam zaboravila engleske koje sam koristila pre nego sto sam otisla u Spaniju. U moje vreme nije bilo NICEGA na srpskom. Sad vidim ima i vindous, i gogl i sve i svasta vec na srpskom. Pre 15 godina, nije nista od toga bilo. Mozda neki mladji i ne bi se mnogo bunili oko reci datoteka, mada ne verujem... Eto, Filip znam da je skoro pa 20 god. mladji od mene, pa mu se ne svidja... A sto ti imas toliko protiv engleskih reci? Jednostavno informatika je takva grana da se vecina izraza mora preuyeti iz engleskog u protivnom, osudjeni smo na opisna imena stvari koja cesto sadrze ili vise reci ili jednu, al do zla boga glupavu rec (kako ono bese brauzer, tolko smo se pre`pirali, a vis da nisam uspela ni da zapamtim tu navodno srpsku rec koja je navodno bolja od reci brauzer a u stvari toliko para uvo da je to uzas)...--Maduixa kaži 19:43, 6. jul 2007. (CEST)

Hehehe, čitač i pregledač za brauzer, da te podsjetim... :) Zanimljivo je pogledati i ostale jezike na Vikipediji u vezi fajla/datoteke. Ima raznih riješenja i ne preovladava fajl. Nismo jedini koji imamo problema sa terminima iz informatike. Opet kažem, argument da je bolje transkribovati englesku riječ, nego pronaći neku našu, meni nikako nije jasan. Ne kažem da u slučajevima gdje treba skovati neku novu kovanicu nije bolje preuzeti englesku, ali nije noramlno da se sve transkribuje. Ovdje se ne stavljam ni na jednu poziciju u konkretnom slučaju, mislim da nije pogrešno ni jedno ni drugo, iako iz ugla operativnog sistema, svaki fajl/datoteka je obični skup kombinacija 1 i 0 iliti 0 i 1. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:54, 6. jul 2007. (CEST)

---

Pa, zavisi od toga kako zvuči ta novoskovana reč. Nemam ništa protiv, i ne volim da upotrebljavam tuđice (to se vidi i po ispravkama koje unosim u raznorazne članke) i uvek više volim/preferiram domaću reč od tuđice. Međutim, kad nema srpske reči, a reč koja se nameće kao neologizam zvuči grozno (ili je neophodno praviti opis umesto reči, seti se one ministarke čije smo titule prevodilii kao i kongrese i radionice na kojima je učestvovala ), a plus strana reč kad se transkribuje izgleda sasvim ok i pitko za govorni aparat jednog Srbina (čitaj, usta), onda se ipak odlučujem za stranu reč. Naravno, to nije slučaj sa ovim ovde iznešenim problemom - datoteka je jedna sasvim ok reč, al ima jedan problem koji sam već napomenula - toliko smo se navikli na FAJL, da mnogi i ne znaju šta je to datoteka...--Maduixa kaži 20:01, 6. jul 2007. (CEST)

Evo kad smo već kod španskog jezika koji je pomenula Maduša. Španci su unijeli maštu u prevod tih termina, analizirajući svrhu objekta na koji se pojam odnosi i tako su skovali svoje riječi za većinu informatičkih pojmova. Po meni je to sasvim legitiman način stvaranja fonda riječi. Za brauzer Španci kažu krstarica (navegador), za fajl/datoteka kažu arhiva (archivo), za računar uređivač ili sređivač (ordenador), itd... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:04, 6. jul 2007. (CEST)

Pa i većina engleskih riječi za informatiku su neologizmi u engleskom jeziku. Ne razmijem kako razmišljate da je srpski jezik prestao da se razvija i da nema potrebe za stvaranjem novih riječi. Neminovno kako napreduju nauke i tehnologije, pa i umjetnosti, biće potrebe za stvaranjem novih riječi u svim jezicima pa i u srpskom. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:12, 6. jul 2007. (CEST)

A stvaranje novih reči pozajmljivanjem ustaljenih tuđica nije nepoznanica u srpskom. Pogledajte samo koliko turskih i nemačkih izraza imamo, pa se niko ne žali na njih. Istina je da su oni daleko više u upotrebi i da su veoma ustaljeni, ali problem je u tome što niko nije našao za shodno da prevede ove nove računarske termine kada su se pojavili, već prepustio korisnicima da sami smišljaju. Na mom fakultetu neki termini su standardizovani (npr. forsira se datoteka), na matematičkom su neki, po meni smešni, termini ("niska" za string, što je na ETF samo "string") itd. --filip ⁂ 20:19, 6. jul 2007. (CEST)

Problem za pozajmljivanjem je što kako napreduje savremeni svijet, i mi budemo samo pozajmljivali neće nam ostati ništa od srpskog jezika. Dakle, ne može se pozajmljivati u nedogled. Situacija je drugačija u odnosu na prošla vremena. Niko ne kaže da ne treba pozajmljivati, ali moraju da postoje naša stručna tijela koja će da standardizuju. Ne može se stručni jezik prepustiti volji pojedinaca, još manje onima koji nemaju veze sa strukom. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:25, 6. jul 2007. (CEST)

Analitička filozofija jezika je mnogo pomogla engleskom govornom području za razumjevanje vlastitog jezika i njegovih mogućnosti i ograničenja. Zato je engleski toliko razvijen jezik. Kod nas je analiza jezika na vrlo niskom nivou i što je najgore mi sami potcjenjujemo naš jezik nerijetko što niko u svijetu ne radi. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:30, 6. jul 2007. (CEST)

Same riječi hardver (otprilike tvrda tvorevina) i softver (meka tvorevina) su toliko glupe na engleskom da su se mnogi stručnjaci engleskog jezika ježili kad su počele da se upotrebljavaju, ali ipak su to njihove riječi i na kraju danas niko ne više ne postavlja pitanje od njihovih stručnjaka za jezik... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:37, 6. jul 2007. (CEST)

Slažem se sa Filipom. Kada ste poslednji put rekli "uzglavlje" umesto "jastuk"? Svi se žale na engleske reči, a to što imamo mnogo turskih, nemačkih i čijih sve ne reči u jeziku nikome ne smeta. Ako reč "fajl" prihvatimo kao oznaku za informatički termin a ne kao "englesku reč za dokument", onda ne vidim nikakav problem. Osim toga, oni koji su izmislili fajlove su govorili engleski, i zato su im dali engleska imena (isto važi i za germanizme i turcizme koje imamo: potiču iz jezika naroda koji su predmete izmislili ili doneli kod nas). Darth Vader 20:43, 6. jul 2007. (CEST)

To ne znači da mi ne treba da te reči prevedemo na srpski. Jasno je da ćemo teško naći našu reč za ćeten-alvu, ali za šrafnciger (da, ima i n u sebi) možemo reći odvijač ili odvrtka. Uzgred, uzglavlje je onaj deo konstrukcije kreveta koji se nalazi kod glave (uslovno rečeno - gornji), a jastuk je ono što se meće pod glavu... ;) --Matija 10:51, 7. jul 2007. (CEST)

"Odvijač"? A zašto ne "zavijač"? Koliko ja znam, "to" služi i za odvijanje i za zavijanje... čega već, i šraf je strana reč. Darth Vader 12:02, 7. jul 2007. (CEST)

Fajl je na engleskom „kutija gdje se čuvaju papiri poredani na određeni način za lakšu pretragu“, do ere informatike. I danas je, osim što se koristi u informatici. Kada otvoriš bilo koji engleski riječnik prva definicija je ova prva. Mnogi termini iz informatike imaju porjeklo u kancelarijskim poslovima koji odavno postoje i kod nas... Nismo toliko zatucani... :) E sad pogodite koja je to kancelarijska riječ kod nas a da ima isto značenje... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:49, 6. jul 2007. (CEST)

---

Imaš li ti referencu za to ježenje, Slavene? Ne zaboravi da se španski ne govori samo u Španiji - u Hispanskoj Americi se ne koristi reč ordenador - zvuči im smešno. Oni koriste reč computadora - što je opet kalk iz engleskog... U kolikoj meri će neki jezik da upliva u druge putem vokabulara zavisi umnogome od oblasti o kojoj se radi - ako je neka oblast u ovom slučaju, informatika, nastala i razvila se na engl. govornom području, sasvim je normalno da drugi jezici preuzimaju reči iz oblasti informatike, ukoliko ne postoji domaća reč, a u većini slučajeva ne postoji. Što ne probaš da prevedeš tortilja? A? Aj da te vidim, ili paelja, gaspaćo ili kordopska verzija gaspaća, salmoreho? Zato što se tačno zna šta je to. Tortilja jeste neki omlet (što opet nije srpska reč) al i nije. Paelja jeste neki pirinač, a i nije. Stvari koje su tipično "nečije" ughlavnom se ne prevode. A informatika je tipično i izvorno američka. Prema tome... Ajd da ne raspredamo po sto pedeseti put na istu temu... --Maduixa kaži 20:51, 6. jul 2007. (CEST)

Paelja, tortilja i gazpačo nisu sistemi neke nauke, nego imena hrane. Kada imaš jedan naučni sistem u kojem su sve riječi strane, kako ćeš prenijeti taj sistem u tvoj jezik ljudima koji ne znaju jezik iz kojeg ti termini potiču? kako praviti glagole, pridjeve i ostalo... Mislim stvarno... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:13, 6. jul 2007. (CEST)

Ma hajde da izbacimo sve strane reči, turske, engleske, nemačke... pa da vidimo šta će ostati od srpskog, i kako onda da im svima nadjemo zamenu...--Jefe Timmy 20:54, 6. jul 2007. (CEST)

Ma ne može se obrađivati bilo koja oblast ako su većina strane riječi ljudi razmislite malo. A u informatici i sve više u ekonomiji jesu. Gledam neki dan neke naše ekonpmiste na TV kako se pate da objasne neke pojmove jer nema naših riječi... Nije stvar riječi, nego treba te oblasti predavati na fakultetima, u školama itd. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:59, 6. jul 2007. (CEST)

---

Pa ako baš hoćeš, fajl je kod nas u kancelarijskom žargonu fascikla a fascikla sigurno nije srpska reč... Srbi su seljački narod, nismo mi nikada imali te reči, sve kancelarijske stvari su nam došle iz drugih jezika a ponajviše iz nemačkog...--Maduixa kaži 20:56, 6. jul 2007. (CEST)

Nismo mi manje seljaci od ostalih u Evropi, to je glupost. Španski na primjer je bio nazivan vulgarnim latinskim od strane Crkvenih velikodostojnika. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:05, 6. jul 2007. (CEST)

Fajl, zapravo, znači i dosije, odnosno karton. Dosije opet nije naša reč, već francuska i znači dokument ili spis (koliko ja znam). Karton opet ima drugačijih asocijacija u srpskom jeziku, te ne vidim da bi ijedna od ove dve reči uspešno zamenila fajl, ili, u krajnju ruku, datoteku. --filip ⁂ 21:09, 6. jul 2007. (CEST)

Pravo značenje kod nas je arhiva. Imamo i glagol arhivirati... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:15, 6. jul 2007. (CEST)

Ali u računarskoj terminologiji, arhiva je nešto sasvim drugo. --filip ⁂ 21:21, 6. jul 2007. (CEST)

Pa znam da je, moja argumentacija ovdje se nije odnosila na konkretan pojam niti mi je namjera bila da mijenjam fajl/datoteka, što sam rekao u prvom komentaru. Moja priča ima veze sa, po meni pogrešnom logikom, da su naši neologizmi glupi a strani nisu. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:26, 6. jul 2007. (CEST)

Koliko samo ima glupih neologizama u drugim jezicima..., ali ljudi ih cijene jer su njihovi, kakvi god da su, dok mi i kadsa imamo mogućnost za neki naš pojam ponižavamo naš jezik. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:29, 6. jul 2007. (CEST)

---

Ma daj Slavene sta pricas! Nije spanski nazvan vulgarnim latinskim, nego su svi romanski jezici nastrali iz vulgarnog latinskog a vulgarni latinski nije nista ruzno, to je samo latinski koji se govorio u provincijama pa je imao uticaja od varvarskih jezika. Jezik je ziva stvar i n jedan jezik nije ostao 100% cist. Onaj koji jeste, taj je umro. Kao latinski - ne vulgarni, nego onaj pravi.--Maduixa kaži 21:31, 6. jul 2007. (CEST)

---

Mislim da preterujes, Slavene. --Maduixa kaži 21:32, 6. jul 2007. (CEST) da su naši neologizmi glupi a strani nisu.

Ovo pogotovu niko nije rekao. NEKI neologizmi, kao u svim drugim jezicima, mogu parati uvo. Drugi pak, su ok. I to sve zavisi od slucaja do slucaja. Ne budi toliko iskljuciv, nije sve ili crno ili belo... Il su te opet uhvatile bube, pa se inatis?--Maduixa kaži 21:36, 6. jul 2007. (CEST)

Ma da ja se inatim, hajde napiši jedan članak iz informatike, da vidim na šta će da liči. Ali obrađen kako treba ne površno, koristeći sve neophodne pojmove. Tek kad dođeš do momenta kad treba da napraviš jedan glagol ili pridjev od neke sa engleskog transkribovane riječi vidjećeš u čemu je problem. Sa latinskog i grčkog kod nas postoji tradicija pravljenja glagola i pridjeva te imaju smisla u našem jeziku, dok sa engleskog ne... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:41, 6. jul 2007. (CEST)

I koliko vidim pogrešno ste shvatili sve što sam pričao. Moj stav nema veze sa purističkim stavovima niti sam ja protiv svih stranih riječi koje ulaze u jezik. Riječi se moraju adaptirati, ali taj proces adaptacije u različitim profesijama treba da se odvija u saradnji stručnjaka iz profesije i stručnjaka jezika. Ne može da zavisi od ličnih preferencija pojedinaca, pogotovo onih koji nisu od profesije, pa čak ni od ličnih preferencija samo stručnjaka za jezik ili samo stručnjaka za neku profesiju. Saradnja stručnih ljudi različitih profila u vezi, pomaže da se razvija jedan pismen jezik. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 21:56, 6. jul 2007. (CEST)

Ja te nisam pogrešno shvatio. Problema u praksi ima upravo zbog ovih problemajako puno. Medjutim, kako ne bi otišli stranputicom kojom su krenuli neki drugi, ne bi smeli izmišljati reči za nešto što se ne koristi od strane stručnjaka. Što se tiče informatike tu smo najtanji. A ako tu već ne postoje neka pravila onda će do dogovora o terminima biti potrebno puuuuno pregovora i dogovora, što u krajnjem slučaju pokazuje i ova diskusija o jednoj jedinoj reči "file-fajl-datoteka"--Jefe Timmy 22:17, 6. jul 2007. (CEST)

Naravno da nije cilj da neko sjedne sam i smišlja riječi, ali ako stručnjaci za neku profesiju sami kažu da imaju problem i priznaju da im je potrebna pomoć i stručnjaka jezika, to bi bio preduslov za dobar početak. Problem je ako nikada ne dođe do takvog priznanja i ako pojmovi neke struke budu prepušteni ljudima koji nisu od struke, pa kažu ej meni se više dopada ovaj izraz... U mnogim naukama obični ljudi nemaju običaj da se „petljaju“, ali u informatici pretpostavlja se da svako ko zna da upali računar i otvori fajerfoks ili eksplorer, već može da diskutuje o problematici terminologije... I kada diskusija krene dublje u porblematiku, obično ti argumentuju, ej nemoj da me smaraš šta će ti tolika objašnjenja i što analiziraš toliko duboko... Ili ja znam da koristim Internet... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:35, 6. jul 2007. (CEST)

A da napravimo neki spisak svih termina kakvi jesu na engleskom pa da probamo da bar za neke nadjemo rešenje--Jefe Timmy 22:56, 6. jul 2007. (CEST)

---

Ima, ima... Prevođenje je jedna od profesija koja mnogo trpi od strane širokih narodnih masa. Svako ko iole malo brblja neki strani jezik nalazi se prozvanim da kritikuje nekog prevodioca, ili, ne daj bože, da sam uzme pa da prevodi... Na kraju, dobijemo ovo što trenutno imamo u izdavaštvu - gomilu jako loše prevedenih knjiga. Uglavnom društvene nauke trpe više od nestručnog mešanja nego prirodne, jer prirodne su same po sebi nerazumljive običnom čoveku koji nije studirao ili proučavao iste, a društvene su nekako, bliže jer uglavnom govore o vidljivom svetu koji nas okružuje. Uvek ćete videti nekog kako pametuje o istoriji, o geografiji, o jeziku, o književnosti, ali malo koga ko to isto radi sa fizikom, matematikom, hemijom, i dr. Al da se ne udaljujem od teme... --Maduixa kaži 23:02, 6. jul 2007. (CEST)

Malo smo osetljivi... Dakle sačinimo spisak da bude kao rečnik koji će se koristiti na vikipediji za strane vezane za informatiku, ali ne forsirati prevodjenje ako nije smisleno.--Jefe Timmy 23:09, 6. jul 2007. (CEST)

Već postoji jedan „projekat na temu informatičkih pojmova na Vikipediji“ - Vikipedija:Pojmovi iz Računarstva... Takođe i riječnik Mikroknjige je dobar izvor... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:13, 6. jul 2007. (CEST)

Nego ove diskusije krenu, kada neko odluči da mu se ne sviđa neki pojam u informatici... kao što sam već rekao mislim da nije pogrešno ni fajl ni datoteka, pošto se oba koriste u stručnim krugovima u Srbiji. Dakle, na Vikipediji može da bude stvar dogovora. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:15, 6. jul 2007. (CEST)

Pa po ovome je dogovor postignut. Fajl je DATOTEKA. Za mene je to dovoljno jasno.--Jefe Timmy 23:19, 6. jul 2007. (CEST)

Hm, recimo da dajem glas za datoteku. --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:25, 7. jul 2007. (CEST)

A glede te priče o neologizmima koji paraju uši, možda ćete se začuditi kad vam kažem kako je Đuro Daničić pedesetih-šezdesetih godina devetnaestog veka pisao pohvalu jednom tadašnjem piscu udžbenika fizike za to što je tako lepo skovao do tada nepostojeće reči, neologizme „nevidljiv“, „prečnik“, „osetljiv“ i dr. A Vuk Karadžić kada piše o svom prevodu Novog zavjeta postiđeno priznaje da je ponekad morao da pribegne smišljanju ušoparajućih neologizama kao što je, na primer, reč „sejač“! Trebalo bi da ova pričica pokaže kako se mnogi ušoparajući neologizmi na kraju ipak ustale (makar bili i stranog porekla ili veštački sklopljene domaće reči). Uzgred, Jagoda je u pravu, a potpuno se slažem i sa Slavenom - kako su informatičari, novinari, sportski komentatori i drugi počeli da usvajaju termine i, daleko bilo, transkribuju imena pevača, glumaca i sportaša (samo se setite Prislija, Širli i drugih mučenika), nastalo je takvo rasulo u našem jeziku da je lingvistima i prevodiocima, koje se niko nije lepo setio da pita za savet na prvom mestu, ostalo jedino da sednu i plaču. --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:25, 7. jul 2007. (CEST)

---

Smrt datoteci, živela podatkoteka. --Poki |razgovor| 15:32, 7. jul 2007. (CEST)

Poki jesi li to pio medovinu sa prepečenicom na štesrce... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:37, 7. jul 2007. (CEST)

---

Kao neko ko studira Matematički fakultet (u Beogradu) sećam se vremena kada su studente plašili time da se pada zbog fajla (i na žalost znam šta "programoteka" i "podatkoteka" treba da znače). Srećom to je koliko ja znam urbana legenda, ali lepo ilustruje koliko daleko je išlo insistiranje na uvođenju i održavanju reči "datoteka" u srpskom jeziku. Zašto je baš ova reč toliko odvratna? Pa zbog toga što je jedno praviti nove reči od reči istog jezika, a nešto sasvim drugo "kovati" ih od stranih, pogotovo ako one nemaju značenje u dotičnom jeziku ili čak imaju značenje koje je pogrešno u kontekstu u kome se ta kovanica koristi. Inače sam proces "kovanja" reči je stran za Srpski jezik i kulturu. --Tzuppy 19:57, 7. avgust 2007. (CEST)

Brčko d(D)istrikt BiH?

Kako se piše pravilno: Brčko distrikt BiH ili Brčko Distrikt BiH? (http://www.bdcentral.net/ http://www.skupstinabd.ba/). Na ovim stranicama su različiti nazivi. Poznavaoci jezika pomozite. --Poki |razgovor| 12:23, 16. jul 2007. (CEST)

---

Ja bih rekla da su i jedno i drugo malo "poengleženi", prvi rasporedom reči, a drugi i rasporedom reči i velikim slovima. Ja bih rekla:

• distrikt BiH Brčko. (Veliko D u distrikt samo ako je početak rečenice, naravno)
• Brčko, distrikt BiH (Ako ime ide prvo, onda obavezno zarez iza imena)

Ne vidim zašto bi se "distrikt" pisalo velikim slovom.--Maduixa kaži 12:38, 16. jul 2007. (CEST)

---

A tvoj konačni predlog za naziv članka, uzimajući u obzir službene nazive na sajtovima kakvi god da su, je? :) --Poki |razgovor| 12:41, 16. jul 2007. (CEST)

---

Moglo bi da bude:

• Brčko (distrikt u BiH)
• Distrikt Brčko (BiH)
• Bosanskohercegovački distrikt Brčko

Mada ja bih iz naslova izbacila BiH, jer Brčko je jedno i samo u BiH. Nema kao npr. Hiljadu i jedna Kordoba, ili Toledo ili Sevilja, pa da mora da se naglašava koja Sevilja iz koje zemlje. Daklem, ako postoji Brčko grad i Brčko distrikt, onda staviti Brčko (distrikt), ako ima samo jedan pojam Brčko (znači samo taj distrikt), onda naslov članka treba da bude jednostavno samo Brčko. U tekstu članka na samom početku će se već definisati da je to distrikt u BiH.--Maduixa kaži 16:27, 16. jul 2007. (CEST)

Vrlo su poengleženi. Ja bih rekao Distrikt (Bosne i Hercegovine) Brčko, ali nisam siguran za veliko slovo. Ipak mislim da bi se moglo uporediti sa Autonomnom pokrajinom Vojvodinom, Republikom Srpskom i slično, gde je veliko početno slovo. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:12, 16. jul 2007. (CEST)

---

Ej, ekipa, pitao sam lektore ovde u "Glasu Srpske". Službeni naziv je Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine (oni svaki dan u Glasu objavljuju pokoji oglas pa imamo priliku videti kako izgleda njihov originalni memorandum). Međutim, lektorska služba Glasa ide sa varijantom Brčko distrikt Bosne i Hercegovine (dakle sa malim "d") smatrajući da distrikt nije država da se piše velikim početnim slovom. Ali jest "država u državi", po mom mišljenju . . . I tu se krug zatvara. Naravno, najpravilnija bi bila Đorđeva varijanta, ali sada sa postavlja pitanje: da li ići sa službenom, ali pravopisno sumnjivom varijantom, ili sa neslužbenom ali usklađenom s pravopisom?

--delija 16:40, 16. jul 2007. (CEST)

Po meni, ovde se vodimo po službenim, tj. zvaničnim dokumentima i onda bi se članak trebalo zvati Brčko distrikt BiH. Hoće li neko da zaključi slučaj? --Poki |razgovor| 18:55, 20. jul 2007. (CEST)

---

Evo ja ću. Vodimo se službenim. Ako je službeno ime Brčko Distrikt BiH, onda tako treba da piše i ovde. A sad, što su oni što su davali ime tom mestu/okrugu bili pijani ili su se zavitlavali kad su radili svoj posao, to nije naša stvar (meni celo ime pre liči na zajebanciju nego na nešto ozbiljno, al ajd...)--Maduixa kaži 20:26, 20. jul 2007. (CEST)

---

Poki, veliko D...--Maduixa kaži 20:28, 20. jul 2007. (CEST)

Televizijska serija

Kako je pravilno (pravilnije): ime serije (Tv serija) ili ime serije (tv serija)? --Poki |razgovor| 18:53, 20. jul 2007. (CEST)

Mislim da oba idu velikim, znaci TV.--Rade Nagraisalović 18:56, 20. jul 2007. (CEST)

---

Citat iz Klajnovog RJN:

TV. Ova skraćenica uvek se piše velikim slovima, bez tačke, a ako sledi neka imenica pravopis daje prednost odvojenom pisanju: TV dnevnik, TV program, TV gledaoci. Dopušteno je i pisanje s crticom.

Dakle TV serija ili TV-serija.

--delija 20:51, 20. jul 2007. (CEST)

Pisanje diplomskog rada iz tehnickih nauka - dilema

Dakle, Softver se zove MATLAB r2007a. Pise se cirilicom (lepse mi je). Da li se pise: "Realizacija u MATLAB-u ..." ili se pise: "Realizacija u MATLAB-u ..." ????????????????????

Hvala.

Čini mi se da je pravilno "Realizacija u MATLAB" --filip ⁂ 16:12, 24. jul 2007. (CEST)

---

Prvo, ćirilica i latinica se ne mogu mešati. Drugo, Ja bih rekla da je sasvim ok reći realizacija u MATLAB-u.--Maduixa kaži 16:44, 24. jul 2007. (CEST)

Moja je zadnja;)

Dragi moji Vikipedijanci i Vikipedijanke, jedan od administratora me je zamolio da napišem svoje mišljenje u vezi s pitanjima na Trgu, tačnije na Pravopisu. Ne želim da se pravim najpamentnija, samo hoću da dam svoj doprinos, a posao sam ozbiljno shvatila i zato ovaj odgovor ima 8 strana! Prvo povlačim reč u vezi s Prćićem i njegovom kompetencijom za transkripciju, te sve što pročitate za Prćića ne važi:)

Idem nekim kakvim-takvim redom:

Što se tiče bilo čega u vezi s kompjuterskim rečnikom, ekspert za to je Vlado Đukanović, koji je i radio lekturu prevoda na srpski za Majkrosoft. Kad nađem njegov sajt, objaviću ga, mada se može naći i preko Gugla.

Ovde se, vidim najviše mesta posvećuje transkripciji, koja i jeste najteža za razumevanje, za realizaciju itd. i najmanje je zapravo pitanje srpskog pravopisa. Naravno, to ne znači da pitanje treba preskakati već da treba pitati stručnjake, ako ne postoji deo u pravopisu. Pravopis se bavi tom problematikom, ali ne može obraditi svaki primer ponaosob, i naravno da je nekad potrebno tumačenje, ALI nekog jezičkog autoriteta (već pomenutog Đukanovića, popularnog Klajna, vrhunski je stručnjak i Egon Fekete...) Mi dolazimo u velike dileme i kada je naš rođeni jezik u pitanju, vokativ mnogih imenica ne postoji (nekad davno mi je isti Vl. Đukanović, na moje pitanje kako da kažem u vokativu jedno muško prezime koje nije bilo na -ić, zaboravila sam koje, bilo je problematično, odgovorio Zamislite sebe kako kažete svom monitoru: O, monitoru/e, moj... te tako u skladu s tim, čovek se mora dovijati u novonastalim situacijama, pa je lako reći g. Đukanoviću, ali ne i g.Klajne jer to nije u duhu srpskog jezika. Pošto je tako s nama, kako je tek sa strancima. Mi bismo morali da dekliniramo muško ime i prezime i kad je strano, sa Harijem Poterom, sa Džonom Vejnom... a šta ćemo sa Al Paćinom/Al Pačinom da ne kažem s Alom Paćinom/Alom Pačinom? Ovaj primer je upravo dao dr Ivan Klajn u jednoj recenziji. Naravno, da ćemo izbeći konstrukciju, kako čak savetuje i sam pravopis – napraviti konstrukciju koja je u skladu sa duhom jezika i mirna bačka (šta ćemo sad, veliko ili malo bačka... ja sam se odlučila za malo, jer je u pitanju izraz, a ne geografski pojam, to se zove tumačenje). Sve ovo radi večnog problema transkripcije. Svet je sve manji, uticaji stranih jezika sve veći, i neke se stvari ne mogu izbeći. Ono što mi možemo u očuvanju srpskog jezika jeste da pišemo ćirilicom kad god je to moguće, ali ne da pravimo komediju od jezika. Greške u transkripciji su naša realnost – teško je naučiti, a još teže odučiti – takav je bio primer loše transkripcije Los Anđelos. Godinama se tako govorilo, i neki vremešniji ljudi i sada tako kažu, jedva se pravopis izborio za ispravno Los Anđeles. To se dešavalo i dešavaće se, ali svakako treba raditi na kultivisanju. Naravno, neće se uvek dvoje složiti oko toga gde prestaje pravilnost i počinje komedija, ali ja bih to ostavila autoru teksta 1. ako ima osećaj za jezik 2. ako ne traži pomoć 3. ako neko nije siguran (piše u važećem pravopisu i sl.) da treba da glasi drugačije 4. ako lektor nije ispravio:)

Banja Luka

Takođe je pitanje da li izvorno, transkribovano, prevedeno... predmet dugogodišnjih rasprava naših najvećih lingvista. Pravopis je proizvod njihovog dogovora oko svega toga. Banja Luka/ Banjaluka – tačno je to što je napisala Maduixa, mada i tu ima nešto komentara, ali da ne zbunjujem narodne mase, dobro je napisala Maduixa, i ne treba biti cepidlaka te treba ostaviti autoru teksta da napiše bilo koji od dozvoljenih oblika – na kraju krajeva, to je bogatstvo jezika (može se reći i kojeg i kog, pa u skladu s tim treba dopuštati oba oblika, sve više se ovaj prvi gubi, pa mnogi jezikoslovci pokušavaju da ga povrate, insistirajući da se više koristi baš taj puni oblik kojeg(a). Bitno je da jedan autor u jednom tekstu koristi samo izabrani radi lepote samog teksta, a i to nije obaveza, ali lepše je. Ima mnogo mesta na kojima u pravopisu piše bolje je, što ne isključuje upotrebu drugog oblika, ali osoba s osećajem za jezik radije će upotrebiti oblik ispred koga piše bolje je.

Elizabeth Hurley

I ovde se opet moram složiti s Maduixa, ali takođe – "predlagati da se instalira program preko koga ćemo čuti kako je pravilan izgovor", neće da može. Kad bi to bilo tako lako, transkripcija ne bi bila problem. Ovakvo prezime se definiše u pravopisu, ali nemam ga sad pored sebe:) I naravno da transkripcija ne može 100% pratiti izgovor kao što je već gore neko napisao. Mora se prilagoditi našim znacima/slovima i našem govornom aparatu. Ne znam čime se bavi Rade Nagraisalović, ali mislim da ne jezikom? Osim amaterski. Bez želje da nekog uvredim, mnogo toga je ponekad čudno u jeziku, ali setite se uvek da je Nišliji do skoro bilo normalno (nekima i sada) da kaže Bio sam u Niš, pa to ne znači da je to ispravno. Otvorenost za pravilan govor je prva stepenica do pravilnog govora/i pisanja naravno/, ako se stalno čudimo i ismevamo, nikad se nećemo opismeniti. A da, po Prćiću. U nekim slučajevima se Prćić i Pravopis ne slažu, tada se prednost daje važećem pravopisu bez dileme. Kad se slažu - super, kad u pravopisu nema, može Prćić itd. Jako je značajno znati redosled radnji, i poješću se što sad pored sebe nemam pravopis, ali za mesec dana kad ga budem imala, pogledaću neke od slučajeva. Povlačim reč:) o Prćiću! I opet, i za Los Anđeles, Andželinu Džoli i sl. odajem priznanje Maduixa

Zoran.D

Što kaže čovek jeste/nije Meklejn itd. – opet vidi gore – neke stvari je kasno izmeniti jer bi TO bilo smešno.

Vašington ili Vošington

Opet + za Maduixa

Demografija

Nije jezičko pitanje

Nova verzija pisma

Komentar sam napisala pod tim podnaslovom, ali evo preneću ga u celini: U vezi sa samim pitanjem, šta prevoditi, a šta ne, rekla bih samo još nešto. U jeziku ne treba raditi ništa NA SILU, dakle, dok čitalac čita treba da mu je jasno o čemu se radi, i da je tekst pitak. Ne treba mešati prevođenje s transkripcijom. Prevođenje je kad od Mery napravimo Mara, a transkripcija je kad napišemo onako kako se izgovara u dotičnom jeziku, dakle Meri. Pravopis preporučuje da se transkribuje na ćirilicu u ćiriličnom tekstu, ali samo ako to znamo ili ako je ranije normirano u pravopisu ili g. Prćiću na koga se ljudi masovno pozivaju, ali ako je u Prćiću drugačije nego u Pravopisu, onda Pravopis. Teška je to materija, i bolje je nekad ostaviti izvorno napisano nego lupetati, ili makar pored transkribovanog imena u zagradi izvorno, jer poenta jezika jeste i da se razume... Iron Maiden ili Ajron Mejdn? Ajron Mejdn svakako, ali u ćiriličnom tekstu ćirilicom. Neznatno se razlikuju pravila u latiničnom tekstu, napraviću jednu stranicu o toj problematici, ali uvek naglašavam, svaki primer može u određenim okolnostima biti za sebe, i to nije falinka pravopisa, već tolerancija i prilagođavanje određenim situacijama. Nešto složeniji primer je grupa pod nazivom „B 52’s“ što se eventualno može transkribovati kao „Bi fiftituz“ ili „Be 52“? Pa da, upravo se o tome radi. Svaki jezičar će vam odgovoriti šta bi on uradio, jer se tu zaita ne možee biti isključiv. Treba pitati naravno, ali ne komšiju, tetku, nego stručnjaka. Da li, ukoliko grupu „U2“ napišemo kao „Ju tu“, znači da „Blink 182“ treba transkribovati u „Blink van ejti tu“? Ja bih Blink uan ejti tu, a najradije bih ostavila u originalu. Praksa nas u mnogo čemu demantuje, i život treba pratiti. Da li ista pravila važe i za ćirilicu i za latinicu? Odgovorila sam gore. Da li se i u ćiriličnim tekstovima mogu ostavljati originalni nazivi? Odgovorila takođe, ali sve je to ista priča.

Naravno, tako je sa svim zakonima, tumači kako ko misli da treba, ali treba da tumači stručnjak za dotičnu oblast, a ne dobar komšija ko dobar brat, a ako se stručnjaci sukobljavaju, onda je rešenje nevažno, oko važnih pitanja svi stručnjaci se slažu. I tačno je i to da sam pravopis ne pomaže puno upravo u pitanjima koja su najteža, to je život. I na kraju - kaže se u vezi s problemom, a ne u vezi problema (u vezi je zelen), i bolje je reći nekoliko pitanja nego par jer par je ugl. papuča, rukavica itd. U svakom slučaju, podržavam napor svih ovde da postignu što bolji jezik na Vikipediji, i priključujem se.

Veto

Ovog puta se ne bih složila s Maduixa, ali ipak nisam sigurna, nemam pored sebe ni jednu knjigu koja se temeljito bavi jezikom pa ne mogu da proverim, na odmoru sam. Ja mislim da je veto kao loto – taj loto, taj veto. Proveriću u septembru. I još nešto, Vujaklija je poslednja oaza. Mnogo grešaka, nema potrebe citirati Vujakliju, ako postoji u pravopisu, a sigurno postoji. Reč je stranog porekla i ne dobija automatski rod kao naša reč koja se završava na o. E, da. To mi je kao restoran u Beogradu koji se zove Malo korzo, umesto Mali korzo, to je skoro sam sigurna analogija za slučaj veto.

Imena stranih gradova, muzičkih grupa, video igrica, kompjuterskog softvera, itd ...

Ovde bih se skoro bez primedaba složila s laikom Kaster za razliku od Mladifilozof čija logika nije dobra bar ne po pitanju jezika. Citat iz pravopisa nije dobar, ili je citiran nevažeći pravopis, ili neka od varijanata postojećeg, ili crnogorski//bosanski itd. što ne govori da je taj predlog loš nego da SIGURNO nije iz važećeg srpskog pravopisa, i to ću proveriti kad se vratim. A pa da, već mu je odgovorio Brane Jovanović, DGzS <~>

Sva pitanja u vezi s Majkrosoftom – Vladi Đukanoviću, ekspertu za srpski Majkrosoft:)

Adrien Brody

Opet Kaster zna, svaka čast. Nikako bez J. Retki su takvi slučajevi, mada ima i njih.

Pitanje

Ne znam koje izdanje imaš Klajnovih nedoumica, ali čini mi se, opet nisam sigurna, da se jezik pomirio s izgovorom Paćino, al' dok se ne dokaže suprotno, neka bude Pačino:) Čini mi se da Klajn kaže da bi trebalo Pačino, ali da je to gotova stvar, glupo bi bilo menjati... Mislim.

"Đorđe D. Božović (razgovor) – većinu tih dilema reguliše pravopis", ali on ne daje primer po primer, već npr. englesko to i to, transkribuje se tako i tako, pa čovek mora da se pomuči da nađe svoj primer u pravopisu. I ovde, bravo za Maduixa (usput, kako se transkribuje ovo ime?) Evo sličnog odgovora, s kojim se slažem: "Za Đorđa: pa transkripcija i ne mora biti tako komplikovana. Postoji kompetentna i relevantna literatura na srpskom jeziku koje se treba pridržavati, a ukoliko u toj literaturi nema odgovora na neka pitanja, Bogu hvala, imamo internet koji može biti pravi mali "rudnik zlata" ukoliko ga pravilno i s merom koristimo."

Zoran D.

Ne može da se kaže nazvao me je telefonom – to znači da ti je dao nadimak Telefon, a ako te je pozvao, onda Telefonirao mi je, Pozvao me je telefonom... to su izrazi za ono značenje koje si tu hteo da daš.

Zastava i nekretnine

Sva pitanja teška, a odgovora niotkuda. Nema pravopisa pri ruci. I jedno i drugo je normirano u pravopisu, sigurno, ja čitala:). U oba slučaja bih rekla može i jedno i drugo, međutim lično ja bih rekla „Zastavin“ kamion (ako je na početku rečenice ili „zastavin“ kamion ako nije na početku, a ako baš mora ta loša konstrukcija „kamion marke zastava“, ostavila bih bez navodnika jer reč „marke“ sugeriše o kakvoj se zastavi radi. Tu se sad opet postavlja pitanje, da li autor misli na fabriku Zastava iz Kragujevca, onda ide veliko Z. Kao Ford – fabrika ili čovek, i ford – auto. S navodnicima ili bez njih, ali o tome ću drugom prilikom, kad neko priupita:) A „promet nekretnina/nekretninama“ je takođe moguće koristiti na oba načina, i o ovome je pisao Klajn. „Promet nekretninama“ je kao „trgovina oružjem“ – oružjem tj. nekretninama se trguje, a promet nekretnina znači da njih promičemo:), šalim se da njih kupujemo i prodajemo, znači može i jedno i drugo, ali uobičajeno je „promet nekretnina“. I ovo ne treba shvatiti kao da mi zapravo i nemamo pravila, „izem ti jezik u kome može kako hoćeš“, to su samo mnogobrojne mogućnosti korišćenja jezika, to je njegovo bogatstvo. P.S. I niko ne koristi sintagmu „promet“ uz eksere tako da to i nije neko poređenje. Boga mi i Delija je odličan s transkripcijom, tu meni nema mesta bez knjige zvane Pravopis.

"Primeri i perspektiva ovog članka"

Ni jedno ni drugo ne valja, treba naći original, ništa se ne razume. Veoma važno jeste i da tekst bude jasan svakom pismenom čitaocu. Ja ne razumem ni jedno ni drugo.

Fleur de sel

Kako si rešio, niko ti ne odgovori, ja ne znam? Sve transkripcije sam preskočila, ne vredi bez literature.

Ivan Klajn by himself

Nažalost nisam bila, ali svakako dotični rečnik treba uvrstiti u ličnu biblioteku.

Governorate

I meni gubernija zvuči najprirodnije, posebno što smo ih imali i mi nekad, ali misli li se na SAVREMENU teritorijalnu ili kakvu god podelu, ili na neku iz ruske prošlosti, ako je na savremenu, onda treba reč koja je u opticaju kod nas.

Cameo

Zašto se ova pitanja pojavljuju pod pravopisnim pitanjima? Mislim da za to treba da postoji neka druga stranica Prevođenje i sl.

Molekularno ili molekulsko

Tako je, oba pojma, zavisi na šta se misli – molekularna biologija, ali molekulsko jezgro (ako tako nešto postoji?)

-ovi ili -evi?

G. Simić nije autor važećeg pravopisa, već tzv. crnogorskog kao jedan od grupe autora, ali je g. Simić svakako veći autoritet od svih nas zajedno. Zar kejom i keljom zvuči lepše od sprejom. Jednostavno, kada se reč završava na -ej, da se ne bi ponavljalo više „e“ zaredom, koristi se nastavak -om, umesto –em. Ja bih lično izabrala konstrukciju u kojoj ne bih upotrebila uopšte instrumental!

Imena umjetnika, naučnika, filozofa i ostalih

To je to, nova stranica za takve probleme!

HITNO – eparhije

Ja bih uradila ono što je Maduixa predložila, promenila redosled. A inače, pravoslavnoj crkvi je ponuđeno da sarađuje na delovima pravopisa koji se tiču crkvenih pojmova, ali ta saradnja nije ostvarena. Crkva ima svoja pravila, tamo je SVE ŽIVO veliko iz poštovanja. Po pravilima našeg pravopisa trebalo bi – ako baš mora taj redosled – malo „b“, sa čime se crkva sigurno ne bi složila. Zavisi za šta je tekst...

p.n.e. i prije Hrista

Ovde se NE BIH složila s Maduixa, pravopis nije samo kopiran stari pravopis, pri tom ni on nije nov – 1993. je bila pre 14 godina, a pravopis svakog jezika trebalo bi da se menja svakih pedesetak godina da bi pratio razvoj jezika. Suštinske stvari su ostale iste, jer ih nema ni potrebe menjati, ali ima dosta izmena. Što se tiče samog pitanja „pre Hrista“ ili kako god. U svakodnevnom govoru može se reći pre hrista/pre Hrista, jer je to izraz u jeziku, i znači „ko zna kad“, ali u udžbeniku, enciklopediji, naravno - p. n. e. zvaničnu skraćenicu. Najbolje bi bilo pre nove ere, a ako se ponavlja mnogo puta – skraćeno. Ja isto mislim da je bez belina, ali zaista ne znam, ako se čovek poziva na pravopis, Klajna i slično, neka bude, moraću i to da proverim, uf! Mada logika da se ne kaže prenoveere nije ispravna, jer se ne kaže ni postskriptum mestopečata... pa se piše bez belina, ili i to možda grešim, uf, proverićemo. Ono što me brine, niko se ne poziva na tačke iz samog pravopisa, koji mora biti broj 1.

Sentandreja ili Sent Andreja

Uf, uf, ništa ne znam napamet da odgovorim. Piše u pravopisu ili u srpskom jezičkom priručniku sigurno, ali mislim da je Sentandreja - po novom:)

Datoteka

Zna Filip očigledno mnogo. Međutim, Vlado Đukanović jeste prevodio kompjuterske izraze, neki će se zapatiti u narodu, neki neće, to će vreme da pokaže – tako se jezik razvija i menja... To nam je što nam je. Pokojni profesor dr Vladeta Košutić sigurno je govorio „uzglavlje“, nema sumnje – on je govorio i „usamosebljen“ umesto „introvertan“, ali ni tako nikuda nećemo stići, mera u svemu, to je prava formula.

Brčko d(D)istrikt BiH

Opet se slažem s Maduixa i izvinite lektori u Glasu, ali to što se u Glasu stalno tako piše, ne garantuje ispravnost. Ako mu je to ZVANIČNO ime sve veliko osim I, a ako nije malo. Kako piše ime države u bosanskom ustavu, da se vidi da li je zvanično.

Pisanje diplomskog rada iz tehnickih nauka – dilema

realizacija u MATLAB-u, naravno

Izvinjenje

svima što sam ugušila, samo sam radila domaći. Šalim se za naslov, ne mislim da moja mora biti zadnja, ali makar predzadnja;)--Jlna 17:28, 28. jul 2007. (CEST)

Maduixa => Maduša

Kad već pričamo o transkripcijama, maduixa se na katalonskom izgovara maduša, tako da slobodno možete da transkribujete tako kada pišete ćirilicom... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 22:14, 28. jul 2007. (CEST)

Izgovara se Maduiša u valensijanskom, zar ne? Sama Maduiša se opredelila za valensijanski izgovor, ne katalonski, pa je s obzirom na to ovakva transkripcija ipak opravdanija. ;) — Bbasic 20:26, 31. jul 2007. (CEST)

P. S. + Maduša

Hvala za odgovor u vezi s transkripcijom:) Evo, dragi moji, proverila sam preko posrednika što sam mogla: veto – def. muškog roda; n. e. – def. kao što ste vi rekli, s belinama, mada se redovno u literaturi piše spojeno, najčešće iz praktičnih i estetskih razloga: kad se piše belina dešava se da n. ostane u gornjem redu, a e. pređe u donji, da bi se to izbeglo, a zadržala se belina, treba sređivati prenošenje reči u novi red, a to zahteva dodatni posao; Sentandreja – def. spojeno; Al Pačino/Al Paćino – u pravopisu nema, ali postoji čitav odeljak o transkripciji dotičnog glasa – nekad je Ć, a nekad Č – od slučaja do slučaja, citiraću deo pravopisa kad se vratim kući. Ali, još o transkripciji: postoji nešto što se dešava zadnjih godina mnogo ozbiljnije od problema Pačino i sl. Najviše se prevodi s engleskog i dešava se da se imena češkog, nemačkog i drugih porekla, prvo prevedu na engleski gde im se da iskrivljen izgovor, a onda neko naš prevodi s engleskog, i ne zna za osobu (najgore je kad su naučnici u pitanju) o kojoj je reč, pa dotično prezime transkribuje s engleskog, umesto da ga napiše onako kako se izgovara kod nas – jedan od primera koje sam ja srela jeste transkripcija prezimena Rubinštajn kao Rubinstejn – obrazloženje prevodioca bilo je da se tako izgovara na engleskom. Dakle mogla je napisati i Artur Rubinstejn umesto Artur Rubinštajn, tako se naopako nanovo transkribuju već davno transkribovana imena poznatih naučnika. Na to treba veoma paziti, a sitnice poput Al Paćino/Pačino, neće unakaziti jezik. Takođe mislim da većina pitanja postavljenih na Trgu nije od vitalnog značaja za pravopis, nije tragedija ako se dotične stvari i pogreše, opasnije su greške koje ljudi masovno prave, a nisu toga svesni, i stilske greške – kad se ne zna šta je neko uopšte namerio da kaže, dok god se to zna, jezički znalac će umeti sve da ispravi:). Pitanje – Ne znam zašto je sporan odeljak Pravopisne dileme na Vikipediji, površno sam pregledala, ali mi se učinilo da ima odličnih stvari?--Jlna 13:48, 31. jul 2007. (CEST)

---

Mislim da taj šablon može da se ukloni jer ta stranica je sasvim ok. Inače je pre nekog vremena postavljeno pitanje na str. za razgovor - zašto je sadržaj sporan i odgovora nije bilo. Prema tome... --Maduixa kaži 14:02, 31. jul 2007. (CEST)

Prema šemi, dotični italijanski glas se uvek prenosi kao Č, nikad kao Ć; nema nikakvog razmatranja slučajâ. Ni siroti Pačino, koji nikako da dobije svoje ime, nije nikakav izuzetak, što jasno stoji u Klajnovom RJN, a i u Srpskom jezičkom priručniku, tačka 64b. Što se tiče Rubinštajna/Rubinstajna i sličnih primera, nije dovoljno obratiti pažnju samo na poreklo prezimena, već se mora proveriti da li ga nosilac i dalje izvorno izgovara ili je i sam prešao na engleski oblik (što se često dešava); ukoliko je ovo drugo posredi, jedina ispravna transkripcija je upravo s engleskog. — Bbasic 20:26, 31. jul 2007. (CEST)

---

Da i ja nešto dodam: postoji mnoštvo slučajeva u kojima se radi o prezimenu češkog, poljskog ili nemačkog porekla koje je, međutim, vremenom postalo englesko i čiji nosilac ima englesko ili američko (ili australijsko) državljanstvo. U većini TAKVIH slučajeva to prezime se izgovara po pravilima izgovora u engleskom jeziku i samim tim je sasvim normalno (i jedino je ispravno) da se to prezime u srpskom jeziku transkribuje po engleskom izgovoru. Npr, nemačko prezime Wilder, koje se u nemačkom izgovaralo,a u srpskom transkribovalo kao Vilder, postalo je američko prezime Wilder (filmski reditelj Billy Wilder), i vremenom se počelo izgovarati i transkribovati kao Vajlder! Ili, prezime Lichtenstein (verovatno nemačkog porekla), originalno se izgovaralo i transkribovalo kao Lihtenštajn, ali, pouzdano je utvrđeno da ga njegov nosilac, američki pop art umetnik Roy Lichtenstein, SAM izgovara (pa smo mi Srbi dužni da ga tako i transkribujemo) kao Liktenstin! Sve ovo, verovatno, zvuči pomalo čudno, ali je to jedini ispravan pristup transkribovanju stranih (uglavnom engleskih) ličnih imena.

--delija 20:59, 31. jul 2007. (CEST)

enklitika u mejlu za potvrđivanje naloga

Dragi Vikipedijanci, prema pravopisu srpskog jezika enklitika ne može da stoji iza zareza, tačke itd. Prva rečenica u mejlu za potvrđivanje naloga glasi: "Neko, verovatno vi, je sa IP adrese..." a treba "Neko je, verovatno vi, sa IP adrese..." Pozdrav svima, Jaksi --Jaksi 23:35, 31. jul 2007. (CEST)

Formati, kodeci itd...

Dakle pošto planiram da uskoro ubacim jedan broj formata zapisa fajlova a preusmerenja nisu nikakvo rešenje za pogrešno nazvane kategorije, reših da se konsultujem sa drugima oko novih naziva. Dakle za početak ćemo imati jednu generalnu kategoriju za formate fajlova, kao što su *.doc, *.rtf itd. no u njoj bi trebalo da se nađu i tri potkategorije za formate zapisa zvuka, slike i videa. Evo kako bi to npr. izgledalo:

• Formati fajlova
  • Formati za zapis slike
  • Formati za zapis zvuka
  • Formati za zapis videa

Pretpostavljam da postoje bolja rešenja za ove nazive. Konkretno mi smeta to što drugi stepen naziva uopšte ne implicira da se radi o fajlovima ili računarima a i ovakav je predugačak. Nameće mi se reč „kodek“ ali ne znam koliko je prihvaćena.

Ima li predloga?--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 13:37, 2. avgust 2007. (CEST)

hehehe... Što se mene tiče, kao kineski da pričaš... Rado bih ti pomogla, ali očigledno je da uopšte ne razumem o čemu je reč... --Maduixa kaži 13:40, 2. avgust 2007. (CEST)

codec - skraćenica za coder-decoder. Ako mi kažemo "koder-dekoder", onda skraćenica kodek može da prođe. Ako kažemo nešto drugo, onda nemam pojma. Meni lično reč "kodek" uopšte ne smeta (kao ni fajl, folder i OK) Darth Vader 13:48, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Ni meni. Mislim da u oblasti informatike, mnoge engleske reči su se baš lepo prilagodile našem jeziku, i nema svrhe siliti i bunariti neke navodno naše reči koje niko ne razume, kao onaj čitač učitavač ili kako već, ne mogu da se naviknem. Jednostavno kažem brauser i gotovo.--Maduixa kaži 13:55, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Pošto smo nedavno vodili diskusiju na ovim stranicama, oko pojma fajl/datoteka i po svemu sudeći zaključili da oba izraza u našem jeziku mogu da se koriste, ja bih to riješio ovako:

• Formati fajla slike
• Formati fajla zvuka
• Formati fajla videa

ili u zamjenu za „fajl“ => datoteka... Mislim da koristeći jedan ili drugi nećeš pogriješiti. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 14:09, 2. avgust 2007. (CEST)

---

HA! A znači "zapis" je u stvari "fajl"? Pa ja bioh onda rekla:

• formati ........
• formati zvučnih fajlova
• formati video fajlova

Jedino ne znam kako da ukockam ovaj prvi, nisam sigurna, formati slikovnih fajlova... neee.. Ne znam, neka ostane onda fajlova za slike. Ova druga dva su vrlo uobičajeni izrazi. Kako se zvou programi u kojima se obrađuju slike? Npr. Fotošop i sl.?

---

Što se mene tiče, ne smeta mi kodek, ali bih više voleo datoteka nego fajl. To mi dođe kao poznavanje jezika i svoje struke (recimo kod automehaničara). Svi govore šrafciger, a misli se na odvrtku. Postoji pojam i reč, ali ljudi koji su učili pogrešno ili ih je mrzilo da uče, pa ne poznaju dovoljno svoj jezik, nemaju potrebe da rade na svom obrazovanju. Pitanje je da li ostatak nacije mora da bude podvrgnut takvom "jezičkom" tretmanu. Ne treba preterivati u jezičkom puritanizmu, slažem se, ali ako postoje izrazi koji se koriste u stručnoj ili popularnoj literaturi, a prilagođeni su našem jeziku, ne treba ih izbegavati. U tom smislu bih umesto "formati fajlova" pre upotrebio "formati multimedijalnih datoteka" pošto se navedeni formati odnose isključivo na multimedijalni sadržaj. Naravno da se primećuje da ja datoteku preferiram. Fajl mi je potpuno nepotrebna reč. Svestan sam da ostale reči (pa i sama datoteka ima prvu polovinu latinsku) nemaju koren u srpskom jeziku ali su već odomaćene a nisu se pojavile odgovarajuće da ih zamene. Posebno bi bilo zanimljivo za multimedijalno probati sa višenosilačko, .... ;) -- JustUser  JustTalk 14:37, 2. avgust 2007. (CEST)

I još jedna sitnica. Format za zapis zvuka, pa čak i Formati zvučnih fajlova mi je mnogo bolje rešenje od Format fajla zvuka. -- JustUser  JustTalk 14:37, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Pa može i datoteka, ajde. Ali ako ćemo slediti tu liniju zvučna datoteka, video datoteka, kako bi onda bilo za slike? Zato sam pitala kako se zovu programi za obradu slika. Ne zato što sam radoznala.--Maduixa kaži 14:44, 2. avgust 2007. (CEST)

Poslednji jagodin predlog mi izgleda sasvim pristojno. Što se mene tiče, sad se treba odlučiti između „fajla“ i „datoteke“. Meni lično više leži „fajl“, jer sam „datoteku“ čuo samo na faksu, a i tamo je često bila zamenjivana sa rečju „fajl“. No neću forsirati.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 14:49, 2. avgust 2007. (CEST)

Moram da budem malo dosadan. Kad si poslednji put rekao odvijač (ili odvrtač)? Koliko često si upotrebio reč šrafciger? Pogledaj na vikipediji kako se zove taj alat! -- JustUser  JustTalk 14:54, 2. avgust 2007. (CEST)

Šteta, baš si uboo primer koji ne leži situaciji, pošto sam jako često koristio i šrafciger i odvrtka (pretpostavljam hrvatsko-slovenska verzija reči, no uklapa se u šablon odvrtača/odvijača). No kada pogledam ovako samu reč, implicira odvrtanje, dok se šrafcigerom takođe i zavrće - i to po difoltu, prvo nešto mora da bude zavrnuto da bi se odvrnulo. E sad vidi, na svetu ima jako jako puno zavrnutih šrafova koji nisu nikada odvrnuti. Ne sviđa mi se naziv, generalno. Nije logičan.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 15:08, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Da budem iskrena, i meni više leži fajl. Juzeru, ako mi nađeš nekog majstora koji kaže odvrtka, svaka ti čast. Automehaničar mog oca govori kuplung a ne kvačilo, ako ćemo već da se gađamo s termini. Ako nam ovde na meniju piše "Pošalji fajl" zašto bismo onda imali kategoriju u kojoj piše datoteka? Osim toga, treba biti dosledan. Ako je već odlučeno da se ovde koristi reč fajl, onda će se svuda uniformno koristiti ta reč, jer je to jedno logično rešenije, kako bi rekao Radovan Treći. I na kraju, hoće li mi neko reći kako se zovu ti programi za obradu slika? Tražim reč, pomozite mi.--Maduixa kaži 14:55, 2. avgust 2007. (CEST)

Pa program za obradu slika! Al si navalila. Da li si mislila na neki kratak naziv, jednu reč? Nisam siguran da postoji. -- JustUser  JustTalk 15:03, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Pa da... neki pridev da se uklopi kao zvučni i video fajl... Slikovni fajl?--Maduixa kaži 15:04, 2. avgust 2007. (CEST)

• Formati fajlova slika ? --Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 15:11, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Pa na kraju će morati da ostane tako, jer izgleda nema prideva od "slika" koji bi mogao da se uklopi kao kod druga dva slučaja.--Maduixa kaži 15:17, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Formati za zapis slika može i kao Formati slikovnih datoteka i Formati datoteka slika, mada ovaj drugi oblik bolje odgovara, posebno ako iza toga sledi Formati datoteka crteža. Za one koji ne razumeju šta piše sledi prevod Formati fajlova bitmapiranih pikčera i Formati fajlova vektorskih pikčera :) (ne vredi, bilo je jače od mene) -- JustUser  JustTalk 15:18, 2. avgust 2007. (CEST)

(a možeš da probaš i sa formati sličnih fajlova ili formati slikovitih fajlova !) -- JustUser  JustTalk 15:21, 2. avgust 2007. (CEST)

---

hehe. nešto smo danas svi vickasti... Pa jel može da se kaže slikovnih? jer se koristi taj izraz? Mislim, ne bih baš da sad mi ovde nešto izmišljamo... Slike mogu da budu i fotografije i crteži tako da mislim da nema potrebe da se sad ide u pojedinosti. Inače mi je palo na pamet fotografski fajlovi, al odustah od namere da i to napišem, jer shjvatih da time onda ograničavam izbor samo na fotografije. Reč slika i sve što proizilazi iz nje je generalniji i sveobuhvatniji pojam svega što se "ne miče" (za razliku od videa) i svega što se "ne čuje" (za razliku od audio fajlova, iliti zvučnih fajlova). Živeo Fajl! Dole Datoteka!--Maduixa kaži 15:24, 2. avgust 2007. (CEST)

E meni ste sad probudili simpatiju za datoteku. Sačekaćemo da se više njih izjasni, jer je kategorisanje najmanji deo posla. (znači dogovorite se svi skupa, ja postadoh neutralan) Prvi na redu su sami formati.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 15:43, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Ili bi to ti, Mikajlo, samo da meni kontriraš?

Šalim se. Meni je sasvim svejedno, ali ako počnete da koristite reč datoteka, onda treba u celom interfejsu vikipedije da koristite istinaziv, što znači da treba i ovde da piše pošalji datoteku a ne pošalji fajl. Fajl ili datoteka? Pitanje je sad...--Maduixa kaži 15:47, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Pošto se čeka da se više ljudi izjasni, evo i ja ću. Zapravo, ne bih da se izjasnim, već da prokomentarišem. Ovo je živi primer kako se jezik razvija i menja. Nekom leži fajl, nekom datoteka. Ovo je jedna od reči za koju će tek vreme pokazati šta je pobedilo. Obe su relativno nove u srpskom jeziku i mislim da za sad još uvek nema smislo nasilno ujednačavanje, nek' ljudi koriste šta im više leži, a ko zna možda opsanu obe, možda im se smisao za mrvicu promeni...--Jlna 17:37, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Oko priče datoteka/fajl/zapis postoji mnoštvo jezičkih zavrzlama, više nego što bi neko naoko primijetio. Ne vidim rješenje, ali evo da malo razradim problematiku:

• fajl je poteklo od engleskog file koje znači fascikla, dokument, itd. Dobili smo je običnom transkripcijom.
• datoteka je nastalo od dvije riječi: data+teka
  • data je od engleskog data, što znači podaci, a ima korijene i u starijim jezicima, ne znam odakle smo je preuzeli.
  • teka je sinonim za sveska, s tim što kod nas više to maltene niko ne koristi, koristi se još u mojoj Bosni i Hrvatskoj. Svima je u Srbiji smiješno kad neko kaže "teka" za svesku.
• Zapis je riječ vrlo opštog značenja. Koristi se za:
  • fizički zapis (olovkom, itd.)
  • zapis u običnom fajlu
  • zapis u bazi podataka
  • ... itd.

Darko Maksimović 19:17, 2. avgust 2007. (CEST)

E sad, zaključujemo da ni fajl ni datoteka nisu ništa "srpskije" jedna od druge, ali da vidimo prednosti jedne i druge:

• fajl je uveliko prihvaćeno, i većina će prije reći fajl nego datoteka (+ za fajl)
• sa riječju fajl imamo probleme kod složenica. Npr. kako ćemo prevesti englesku riječ "File system"? Ako je prevedemo sa fajlsistem, meni to liči na ružno budženje, a ako je prevedemo sa sistem fajlova onda se prilično gubi značenje. Datotečni sistem, međutim, (po meni) mnogo bolje zvuči. (+ za datoteka)
• datoteka ipak u jednom svom dijelu ima slovenski korijen (teka), fajl je gruba transkripcija (+ za datoteka)Darko Maksimović

Što se tiče formata, mislim da ovde ima brkanja pojmova. Postoje formati zapisa, i formati datoteka. Format datoteke podrazumijeva format kompletne datoteke, dakle u smislu: datoteka počinje sa zapisom enkodinga, što zauzima 2 bajta, zatim slijedi dužina materijala predstavljenog u datoteci, što zauzima 4 bajta, a zatim slijedi tačno toliko bajtova sadržaja. Nakon njega slijedi dodatan opis dotičnog materijala, kao npr. u mp3 fajlovima "id3 tag", u kojem se nalazi ime pjevača, pjesme, albuma, godina izdanja, žanr itd. To je jedan primjer formata fajla. Svi ovi posebni dijelovi unutra su nekakvi zapisi, i možemo govoriti o formatu zapisa id3 taga, formatu zapisa prvog broja u datoteci (big endian/little endian, binarni/ascii, ...), kao i naravno o formatu materijala koji se nalazi u mom primjeru, a to je format dotičnog video/audio/slika-formata.Darko Maksimović 19:17, 2. avgust 2007. (CEST)

Da rezimiram, fajl je jedinica fajl-(datotečnog )sistema i različiti tipovi imaju svoje formate. Oni u sebi mogu imati više zapisa, od kojih svaki može imati svoj format, a postoje, naravno, i fajlovi koji u sebi imaju samo po jedan zapis, i onda se format fajla i format zapisa praktično izjednačavaju, ali ipak ostaju logički odvojene cjeline. Nadam se da sam nešto pomogao. Darko Maksimović 19:17, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Ma totalno ste omasili temu i jedno i drugo.... Ovde covek pita kako da imenuje kategorije u koje ce da razvrsta slike, video i zvuk. Slike mogu imati ekstenzije jpg, svg. tif itd. Video i zvuk takodje mogu imati razlicite ekstenzije. E, pa na primer, u kategoriji "slikovni fajlovi" bi bile podkategorije jpg, svg, tif itd. sto znaci da sve slike sa ekstenzijom jpg trpas u podkategoriju jpg, sve slike sa ekstenzijuom svg trpas u podkategoriju svg itd. I kategoriji zvucni zapisi bi bile podkategorije avi, mpeg itd, i isto bi se razvrstavali filmici sa ekstenzijama avi isli bi u kategoriju avi, mpeg u mpeg itd.... Jel Mikajlo jesam li dobro razumela? --Maduixa kaži 19:43, 2. avgust 2007. (CEST)

Ma ne kontriram ikome uopšte! Samo sam hteo da vas pustim da se dogovorite. Pošto baš i ne ide, lepo ću sam da preuzmem inicijativu (biram „fajl“) pa ako se zajednici ne svidi, neki bot će lako da menja. E sad, Jagoda, to što si pomenula nije baš ono što hoću da radim. Vidi npr. ovu kategoriju.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 20:16, 2. avgust 2007. (CEST)

---

---

Evo, pogledajte sad, dok je stvar još uvek relativno mala. Obratite pažnju na nazive svih kategorija u intervikiju.

• Kategorija:Formati fajlova

--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 21:41, 2. avgust 2007. (CEST)

---

Pa i jeste i nije. Ja sam mislila da hoćeš da skladištiš same fajlove, međutim radi se o člancima o tim ekstenzijama. Meni se čini ok.--Maduixa kaži 21:49, 2. avgust 2007. (CEST)

Dobro, ovako može. Ja ne bih čak imao ništa ni protiv "ekstenzije" ali neka, ne treba preterivati. Jedino što mi se ne sviđa je "formati arhiva fajlova". Malo čudno zvuči (barem meni), kao da arhive nisu fajlovi, nego su fajlovi u arhivama, pa te arhive imaju formate... nadam se da me razumete. Darth Vader 13:13, 3. avgust 2007. (CEST)

I meni je to upalo u oči. Bilo bi logično samo "Formati arhiva" ili barem "Formati arhivskih fajlova", što je ustvari možda i bolje.Darko Maksimović 13:46, 3. avgust 2007. (CEST)

Potpuno se slažem. Još jedna ideja je "formati arhiviranih fajlova", mada meni prosto "formati arhiva" najbolje zvuči. Tzuppy 01:39, 11. avgust 2007. (CEST)

Transkripcija imena francuskih departmana

i drugih toponima. Kao prosecnog francuza-srbina, transkripcija imena departmana me ne zadovoljava u potpunosti, pored nevaznih aproksimacija u prepisu zbog netacnosti u izgovoru (Yvelines koji postaje Ivlen umesto Ivlin itd...) postoji i veci problem u vezi direktnog prevoda : da li po pravopisu i pravilima SANU treba prevesti na primer Côtes d'Armor u Kot darmor", "Obale Armora" kao sto sam sebi proizvoljno dozvolijo ili nesto trece, Hauts de Seine u O d Sen" ili Senski Visovi (a nikako Gornju Senu, kao sto je bilo) itd... Da li postoji neka zvanicna (drzavna, akademska i sl.) lista za transkripciju stranih toponima ? Unapred hvala. Lxtc 15:28, 5. avgust 2007. (CEST)

Pravopis srpskoga jezika sadrži opširno poglavlje posvećeno transkripciji s najčešćih stranih jezika, a tu su i priručnici koje izdaju ugledni jezikoslovci koji se bave transkripcijom (kakav je, na primer, Tvrtko Prćić za transkripciju s engleskog, neretko pominjan na ovoj stranici). Njima se treba voditi prilikom transkripcije sa stranih jezika na srpski, osim kada je neki naziv ustaljen u pogrešnom ili nekom drugom obliku (recimo Los Anđeles, a trebalo bi Los Andželes po pravilima transkripcije s engleskog), pa se ne prepravlja nego se zbog ustaljenosti ostavlja. Neki drugi nazivi, takođe zbog ustaljenosti u našem jeziku, ne transkribuju se nego prevode (kao što su Stenovite planine ili Tihi okean, pored prilagođenog Pacifik). Da li nešto treba transkribovati ili prevesti na Vikipediji obično određuje dosadašnja literatura (jer Vikipedija nije mesto za originalno istraživanje, tj. za prvo pominjanje nečega); dakle ako se Senski visovi već pominju pod tim imenom, i tako je ustaljeno, onda tako treba i prevoditi Hauts de Seine. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:01, 5. avgust 2007. (CEST)

---

Malo sam proverio i saradnik sa zagonetnim nikom je sasvim u pravu: Hauts de Seine se ne bi smelo prevoditi kao Gornja Sena, jer se uopšte ne radi o oblasti oko gornjeg toka reke Sene, već o brdovitoj oblasti nizvodno od Pariza. Senski visovi (ili možda Senska brda ili Sensko pobrđe) bi mogli biti odgovarajući prevodi naziva departmana, ali se bojim da ćemo tada ući upasti u klopku "originalnog istraživanja". Ja sam uveren da u Maloj enc. prosveta postoji preveden spisak naziva francuskih departmana, ali da me ubijete ne mogu to pronaći.

Đorđe, na tvoju (i moju žalost), prevodi imena departmana su izgleda, ipak, originalno istraživanje, budući da nije postojao preveden spisak departmana u kompetentnoj literaturi (odnosno, niko to nije uspeo da pronađe), a osim toga, morala se nekako razrešiti trilema da li to ostaviti neprevedeno u latinici, transkribovati u ćirilicu ili naprosto prevesti (kako sugeriše Pravopis).

Saradnika sa nečitljivim nikom bih zamolio da pažljivo proveri srpske nazive francuskih departana ali da, po mogućnosti, ništa ne menja dok zajednički ne uskladimo francuski izgovor sa pravilima transkripcije sa francuskog u srpski. Mislim da nam je nedostajao upravo takav saradnik: koji je rođen (i verovatno živi) u Francuskoj, a srpski govori dovoljno dobro da se može sporazumevati sa nama, slabijim govornicima francuskog i da nam usput može davati korisne savete i sugestije u vezi sa transkripcijom francuskih ličnih imena i uopšte u vezi sa prevođenjem sa francuskog. Ali, još jednom molim novog saradnika da ne žuri sa izmenama, budući da se ovde radi o transkripciji, a transkripcija se ne zasniva SAMO na izgovoru.

--delija 18:29, 5. avgust 2007. (CEST)

---

^^ Kao prvo zahvaljujem Gdinu Bozovicu, znaci uglavnom preovladjuje fonetska transkripcija tipa O d Sen a nikakvi manje-vise mastoviti prevodi kao moji Senski Visovi :D. @Delija, nema problema, dogovor kucu gradi, dostavicu listu mog vida transkripcije na tvoju stranicu pa ti vidi s'ostalima kako cemo dalje. Lxtc 18:42, 5. avgust 2007. (CEST)

Ne znam da li preovlađuje. Mislim da je ipak uobičajenije prevoditi nazive pokrajina, zar ne? --Đorđe D. Božović (razgovor) 11:58, 6. avgust 2007. (CEST)

Glavna strana

Na glavnoj strani stoji link X-zrak. Meni ovako kao laiku ovo X smeta. Vama potkovanijima?--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 12:53, 6. avgust 2007. (CEST)

Transkripcija za Leonard Adleman

Leonard Maks Edlmen ima dva preusmerenja koja se koriste i to Leonard Adleman i Leonard Ejdlman. Šta je ispravno od ove tri ponuđene transkripcije prezimena (ako je neka ispravna)? Treba se opredeliti za jednu varijantu i nju dosledno svugde koristiti. --Đorđe Stakić (r) 23:26, 8. avgust 2007. (CEST)

---

Treba Leonard Ejdlman.

--delija 21:38, 9. avgust 2007. (CEST)

Hvala. --Đorđe Stakić (r) 22:15, 9. avgust 2007. (CEST)

---

Leonard Ejdlman (bez Maks). Tako barem stoji na svim ostalim Vikipedijama.

--delija 22:24, 9. avgust 2007. (CEST)