Википедија

Дара из Јасеновца

српски филм из 2020.
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Dara iz Jasenovca (mini-serija).

Dara iz Jasenovca je srpski film iz 2021. po scenariju Nataše Drakulić u režiji Predraga Antonijevića. Prvobitni datum beogradske premijere trebalo je da bude 22. aprila 2020, ali je odložen usled pandemije kovida 19, i to prvo za 22. oktobar 2020, a kasnije za 22. april 2021.[5] Međutim, premijera filma održana je 25. novembra 2020.[6] na Kosovu i Metohiji, tačnije u Gračanici. Docnije je i u SAD bila prikazivana tokom januara 2021, a svetska televizijska premijera bila je 20. februara 2021. na televizijama RTS, RTRS i Prva CG. Bioskopska premijera održana je 22. aprila iste godine, na Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu.

Dara iz Jasenovca
Zvanični filmski poster na srpskom jeziku
Žanrdrama
ratni
istorijski
RežijaPredrag Antonijević
ScenarioNataša Drakulić
ProducentPredrag Antonijević
Maksa Ćatović
Petar Vukašinović
Miša Reljić
Majkl Berenbaum[1]
Temelji se nakoncentracionom logoru Jasenovac
Glavne ulogeBiljana Čekić
Anja Stanić
Zlatan Vidović
Nataša Ninković
Igor Đorđević
Marko Janketić
MuzikaAleksandra Kovač
Roman Goršek
Dizajn zvukaZoran Maksimović
Ognjen Popić[1]
Direktor
fotografije		Miloš Kodemo
ScenografGoran Joksimović
MontažaFilip Dedić
Producentska
kuća		Dandelion Productions
Film danas
Komuna
DistributerMegaCom Film
101 Studios (SAD)
Universal Pictures (svet)[2]
Godina2021.
Trajanje130 minuta
ZemljaSrbija
Jeziksrpski
hrvatski
nemački
Budžet~ 3.000.000 evra
Zarada42.653 dolara[3][4]
Veb-sajtстраница на сајту издавачке куће Филм данас
IMDb veza

Radnja govori o stradanjima srpskih, jevrejskih i romskih muškaraca, žena i dece u logoru smrti Jasenovac u doba Nezavisne Države Hrvatske, tokom Drugog svetskog rata. Prvi je srpski igrani film koji govori o jednom od najstrašnijih koncentracionih logora u istoriji, snimljen 75 godina nakon zatvaranja istog.[7]

Snimanje filma su finansijski podržali Vlada Republike Srbije, Vlada Republike Srpske, Filmski centar Srbije kao i druge institucije. Prvi deo filma sniman je kod sela Kolut, u blizini Sombora, gde je za potrebe snimanja zgrada stare ciglane s upravnim objektom pretvorena u logor Jasenovac. Drugi deo filma sniman je na lokalitetima Bele Crkve.[8] Svi događaji u filmu pisani su na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša.[9]

Glavnog lika, devojčicu Daru, tumači Biljana Čekić. Vodeće uloge u filmu igraju glumci iz Republike Srpske: Anja Stanić, Zlatan Vidović, Nikolina Friganović, Sandra Ljubojević, Željko Erkić i Goran Jokić. Glumačku ekipu iz Srbije čine: Marko Janketić, Igor Đorđević, Nataša Ninković, Bojan Žirović, Jovo Maksić, Radoslav Milenković, Vuk Kostić, Tatjana Kecman, Petar Zekavica, Jelena Grujičić, Bogdan Bogdanović i drugi.[8]

Ostvarenje Dara iz Jasenovca bio je srpski predstavnik u trci za 93. Oskara i nagradu Američke akademije filmske umetnosti i nauke u kategoriji za najbolji međunarodni film. Ostvarenje je takođe bilo kandidat za nagradu Zlatni globus u svim kategorijama. Međutim, ono se nije našlo u užem krugu za dobijanje ni Oskara ni Zlatnog globusa.[10][11] Biljana Čekić je kandidovana za najbolju žensku ulogu.[12]

Radio-televizija Srbije kupila je prava od producenata za premijerno emitovanje filma i nadolazeće miniserije na svom programu. Na Prvom programu javnog servisa Srbije, u Republici Srpskoj posredstvom RTRS i u Crnoj Gori posredstvom kanala Prva CG premijerno je bio emitovan film 20. februara 2021, dok je miniserija u četiri epizode emitovana po završenoj bioskopskoj distribuciji.[13][14] U toj miniseriji priča se osvrće na Zadarsku Kristalnu noć 1991. kad je počelo masovno paljenje srpskih kuća i progon srpskog življa iz urbanih sredina današnje Hrvatske.[15] U toj seriji Dara i njen brat će se ponovo sresti, s tim što će Dara biti Srpkinja koju proteruju, a njen brat hrvatski vojnik.[16][17]

Radnja uredi

  Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Posle hrvatsko—nemačke ofanzive na Kozari, lokalno stanovništvo završava u koncentracionim logorima. Među njima je i desetogodišnja Dara sa svojom majkom i dva brata. O sudbini oca ne znaju ništa. Užas koji će preživeti preko Jasenovca do logora Stara Gradiška učiniće da Dara odraste preko noći. Darinu majku i starijeg brata ubijaju, a smisao njenog života postaje da sačuva život mlađeg brata.[18]

Mnoga deca iz logora Stara Gradiška odvožena su u domove širom NDH ili smeštena po porodicama, ali je veliki broj dece ubijen ili preminuo od posledica izuzetno teških uslova života u logoru. Darina sudbina je sudbina jednog deteta Kozare i kroz nju je ispričana sudbina dece Jasenovca, a ono što su preživeli ne sme nikada biti zaboravljeno. Svi događaji u filmu pisani su na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša.[19]

Uloge uredi

Glumac Uloga
Biljana Čekić Dara
Zlatan Vidović Mile Ilić, Darin otac
Anja Stanić Nada Ilić
Luka Šaranović Bude Ilić
Jakov Šaranović Bude Ilić
Simon Šaranović Bude Ilić
Marko Pipić Jovo Ilić
Nataša Ninković Radojka
Igor Đorđević Ante Vrban
Marko Janketić Vjekoslav „Maks” Luburić
Vuk Kostić Miroslav Filipović
Bojan Žirović Jaša
Sandra Ljubojević Vera Stanić
Nikola Radulj Bogdan

Ostale uloge ▼

Glumac Uloga
Rajko Lukač Rade
Vesna Kljajić-Ristović Ruža
Nikolina Friganović Mileva
Anđela Janjić Brana
Milica Janjić Mirjana
Tatjana Kecman časna sestra Barta Pulherija
Jelena Grujičić Blankica
Jovo Maksić Mladen
Bogdan Bogdanović Ljubo Miloš
Martina Kitanović Marija Maja Buždon
Angelina Docić Dušanka
Željko Erkić Vrbanov pomoćnik
Ana Lečić Božica
Petar Đurđević Dinko Šakić
Alisa Radaković Nada Šakić
Petar Zekavica nemački oficir
Jovan Petrović vozač nemačkog oficira
Goran Jokić zapovednik grobara
Sanja Moravčić Diana Budisavljević
Milena Nikolić žena iz Crvenog krsta 1
Nataša Balog žena iz Crvenog krsta 2
Natalija Žugić žena iz Crvenog krsta 3
Marija Šaranović žena iz Crvenog krsta 4
Danijela Vranješ zarobljenica Milanka
Marta Ćeranić Draginja Jović
Radoslav Milenković dobrodržeći čovek
Marko Pavlovski Anđelko
Aneta Tomašević starica
Nataša Drakulić Jovanka Končar
Sara Marinković Zagorka
Pero Stojančević logoraš 1
Nikola Ilić logoraš 2
Nemanja Bakić logoraš 3
Strahinja Bičanin logoraš 4
Dragoslav Medojević logoraš 5
Slobodan Perišić logoraš 6
Radovan Miljanić logoraš 7
Ras Rastoder logoraš 8
Maja Kolundžija Zoroe žena kojoj uzimaju sina 1
Maja Šarenac žena kojoj uzimaju sina 2
Snežana Jeremić Nešković žena kojoj uzimaju sina 3
Jelena Puzić žena kojoj uzimaju sina 4
Tamara Toskić majka slabašnog dečaka
Boris Toskić slabašni dečak
Andrea Forca žena u polju 1
Biljana Keskenović žena u polju 2
Stefan Vukić ustaški vojnik 1
Ivan Zekić ustaški vojnik 2
Igor Borojević ustaški vojnik 3
Marjan Apostolović ustaški vojnik 4
Luka Sević ustaški vojnik 5
Marko Dolaš ustaški vojnik 6
Čarni Đerić ustaški vojnik 7
Marija Opsenica kuvarica
Nebojša Vranić reditelj
Luka Antonijević snimatelj
Relja Žikić jevrejski dečak
Zoja Tomašević beba
Miloš Cvetković šef tamburaškog orkestra
Stefan Šajn tamburaš 1
Stefan Zlatarev tamburaš 2
Janko Fan tamburaš 3
Zoran Nikolić tamburaš 4
Branislav Nikolić tamburaš 5
Dragoslav Opačić tamburaš 6

Produkcija uredi

Najava uredi

Film je prvo najavljen početkom aprila 2019, na konferenciji za medije u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije. Ministar kulture i informisanja, Vladan Vukosavljević, najavio je, zajedno sa istaknutim rediteljem Emirom Kusturicom, dva filma o genocidu u NDH nad Srbima, ali i nad Jevrejima i Romima, u koncentracionom logoru smrti Jasenovac, u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) tokom perioda između 1942. i 1945. Vukosavljević je izjavio da srpska kinematografija nije imala jak refleks na događaje u Jasenovcu, te da će se u naredne dve do tri godine ostvariti dva velika projekta, prvi, na čelu sa čuvenim Predragom „Gagom” Antonijevićem, i drugi, na čelu sa već pomenutim Kusturicom.[20][21]

Početak snimanja uredi

Prvo igrano ostvarenje o najvećim ustaškim zločinima u jasenovačkom logoru počelo je sa snimanjem početkom oktobra 2019. Još jednom je potvrđeno da je rediteljska palica pripala Predragu Antonijeviću. Film tada dobija i ime; Dara iz Jasenovca. Scenaristkinja Nataša Drakulić navodi da je priča filma smeštena šest meseci nakon ofanzive na Kozari do smeštanja u logor.[22] Antonijević navodi da je uloga ustaškog zapovednika jasenovačkog logora, Vjekoslava Maksa Luburića, pripala Marku Janketiću. Najveće iznenađenje u okviru glumačkog odabira svakako je uloga devojčice Dare, koju igra dvanaestogodišnja Biljana Čekić.[23] Deca iz Kozarske Dubice su izabrana da glume lokalnu decu u logoru.[22] Ostatak glumačke ekipe čine glumci iz Republike Srpske, kao i Srbije.[24]

Filmska ekipa kasnije odlazi u selo Kolut kod Sombora, gde je, za potrebe filma, izgrađen jasenovački logor. Nakon toga odlaze u Belu Crkvu, pa na različite lokacije po Hrvatskoj.[22][23][25]

Novembar 2019. uredi

Prva trećina snimanja produkciono najzahtevnijeg dela prvog igranog filma o stradanju srpske dece u Jasenovcu je završena — gotove su scene iz logora nastale u napuštenoj ciglani u selu Kolut, gde su izgrađeni dodatni objekti i 500 metara pruge i na kojima je angažovano 270 statista. Održana je konferencija za medije u Medija centru, gde su izjave dali scenaristkinja Drakulić, reditelj Antonijević, predsednica UO Filmskog centra Srbije Jelena Trivan, producent mnogih holivudskih filmova Den Tana i stručni američki konsultant i ekspert za holokaust Majkl Berenbaum.[26][27]

Film je kompletno finansiran državnim novcem, navela je predsednica Jelena Trivan. Dobrivoje Tanasijević, poznatiji kao Dan Tana, istakao je da će Gaga, kao „srpski Spilberg”, uspeti da iznese istinu na pravi način.[28]

Snimanje ovog filma je finansijski potpomogla Vlada Republike Srbije i Filmski centar Srbije sa približno 2,3 miliona evra, dok se očekuje da će celokupno ostvarenje zajedno koštati između 2,9 i 3,3 miliona evra. Pored navedenih, film su podržali i: Pokrajinska vlada Vojvodine, Grad Sombor, Opština Bela Crkva, Železnice Srbije AD, Infrastrukture železnice Srbije AD, Srbija Kargo AD, Srbija voz i RMU Rembas.[24]

Odložena premijera uredi

Premijera filma Dara iz Jasenovca, zbog pandemije virusa korone, odložena je za 22. oktobar 2020. Kako je ranije planirano, premijera je bila planirana da se održi početkom maja, u danima kada se obeležava 75 godina od proboja poslednjih zarobljenika iz logora Jasenovac. Zbog neočekivanih okolnosti, prvi domaći dugometražni igrani film o stvarnim i tragičnim događajima u jednom od najstrašnijih koncentracionih logora ikada, stići će pred publiku šest meseci kasnije.

Konačan datum premijere i dogovorena svetska distribucija filma uredi

Pravo na prikazivanje Dare iz Jasenovca otkupila je američka kompanija 101 Studios, koju vodi producent Dejvid Glaser. Zahvaljujući njegovom ugovoru s distributerom Universal Pictures, Dara iz Jasenovca će, pored američke, imati i svetsku bioskopsku distribuciju. Prikazivanje filma pred američkom publikom zakazano je za januar 2021, a beogradska premijera zakazana je 22. aprila, na 76-godišnjicu proboja jasenovačkih logoraša.[5]

Dara iz Jasenovca takođe je ušla u kandidaturu za predstavnika Srbije u trci za najprestižniju filmsku nagradu Oskar, kao i za nagradu Zlatni globus.[29][30] Glumica Biljana Čekić, koja je tumačila glavnu junakinju Daru, kandidovana je za najbolju žensku ulogu.[31]

Mnogo smo srećni zbog te podrške, jer je za nas najvažnije da se ova naša istorijska tragedija vidi što šire i što više. Ako smo sedamdeset pet godina, a 2021. će biti sedamdeset šest, ćutali o zločinima u Jasenovcu, konačno je došlo vreme da svet vidi strašnu istinu koja se tamo dogodila. Direktor kuće 101 Studios, Dejvid Glaser, izuzetan je čovek koga je naša „Dara” oduševila. On je trenutno distributer najnovijeg bioskopskog hita Roberta de Nira The War With Grandpa i iza sebe ima više od pedeset filmskih i televizijskih naslova. To nas uverava da su i našem filmu otvorena vrata da dotakne srca američke i svetske publike, što nam je bila i najveća ambicija dok smo ga radili. Najvažniji je, ipak, pomen svim žrtvama Jasenovca.

— Nataša Drakulović, Novosti

Prva premijera filma održana je u Gračanici 25. novembra 2020. Narednih nedelju dana, film će biti prikazivan i u ostalim srpskim sredinama na području Kosova i Metohije.[6] Reditelj Antonijević je istakao da je izuzetno uzbuđen što će ljudi iz Gračanice imati priliku među prvima da vide film.

Izuzetno sam uzbuđen da će naši ljudi u Gračanici moći među prvima da vide film Dara iz Jasenovca koji čekamo 75 godina. Od Jadovna i Jasenovca, preko Kragujevca do Kosova i Metohije ječe vapaji srpskih žrtava koje mnogi danas pokušavaju da uguše. Traže dušmani od nas da se nad svakom tuđom žrtvom sažalimo, a da nad našom ne smemo ni suzu da pustimo. Poručuju nam da im ne valjamo ni mrtvi, ni živi. Zato moramo svi mi u zajedništvu, juče u stradanju, a sutra u pobedi, da se jasenovačkim novomučenicima odužimo. Zaista se nadam da će film Dara iz Jasenovca to u malom delu učiniti.

— Predrag Antonijević, reditelj, Telegraf

Dogovoren datum američke premijere uredi

Distrubuterska kuća 101 Studios zaključila je ugovor o američkim pravima za film Dara iz Jasenovca. Zakazano je da ta kuća s filmom izađe 5. februara 2021. i tako započne distribuciju u Sjedinjenim Državama. Član Izvršnog odbora Studija 101, Ron Burkle, poručio je da je godinama izuzetno poštovao rad reditelja Predraga Antonijevića i dodao je svoja zapažanja o filmu:[12][8]

Dirnula me je nepoznata priča ispričana o Dari iz Jasenovca. Verujem da će publika ceniti umešnost koja je kroz oči malog deteta ispričala ovu ubedljivu priču.

— Ron Burkle, 101 Studios, Filmski centar Srbije

Izvršni direktor pomenutog studija, Dejvid Glaser, istakao je da je Dara iz Jasenovca prvi igrani film koji razotkriva zločine „notorno brutalnog koncentracionog logora Jasenovac” i dodao je da je „na nama odgovornost da ispričamo ovu neverovatnu priču” kao i da se 101 Studios oseća privilegovanim da američku publiku upozna s ovim filmom.[32]

Objavljen trejler uredi

Kao i što je najavljeno, zvanična premijera u Srbiji održaće se u Beogradu 22. aprila 2021, na 76. godišnjicu od proboja poslednjih zarobljenika iz logora smrti Jasenovac. Nakon beogradske premijere, film će biti u bioskopima širom Srbije.[33] Prvi insert iz filma objavio je distributer Megakom film na Jutjubu 12. januara, a zvanični trejler objavio je 101 Studios takođe na toj platformi 18. januara 2021.[34][35]

Početak prikazivanja filma u SAD uredi

Od 5. februara — u Čikagu, Atlanti, Dalasu, Majamiju, Hjustonu, Denveru, Pitsburgu, Filadelfiji i drugim američkim gradovima — krenula je bioskopska distribucija Dare iz Jasenovca.[36]

Ispadanje iz trke za nagrade Zlatni globus i Oskar uredi

Dara iz Jasenovca nije ušla u uži izbor filmova koji su bili u trci za dobijanje Oskara u kategoriji najboljeg filma van engleskog govornog područja. Među petnaest kandidata, koji se nalaze u užem izboru, mesto je našlo i bosanskohercegovački film Quo vadis, Aida?, ostvarenje koje govori o masakru u Srebrenici.[37]

Televizijska premijera uredi

Televizijska premijera ovog filma održana je 20. februara (20.10 časova) na Radio-televiziji Srbije[38], Radio-televiziji Republike Srpske[39] i Prvoj CG.[40] RTS je, na dan TV premijere, bila najgledanija televizija u Srbiji budući da je film gledalo oko 2.650.000 ljudi čime je ostvareni udeo gledanosti od 50,3%.[41]

Prijem uredi

Glumci o filmu uredi

Većina onih koji su bili angažovani na stvaranju filma, tvrdi da je rad na njemu predstavljao težak i mučan proces sa čisto ljudskog aspekta. Mnogi glumci su tvrdili da su se premišljali treba li prihvatiti ulogu u jednom ovakvom projektu.

Vuk Kostić koji u filmu tumači lik Miroslava Filipovića - Fra Sotone, rekao je da mu je pozlilo prilikom snimanja pojedinih scena sa decom:

Filipović je zbog krvoločnih zločina u logorima Jasenovac i Stara Gradiška imao nadimak Fra Sotona. Ubijanje dece se može opisati samo ludilom i najdubljom psihičkom patologijom! Te scene sa decom su toliko strašne da mi je na snimanju pozlilo. (...) Prijatelji su me pitali da li moram baš ja da igram ovakvu ulogu. Rekao sam im: "Da, moram. Baš ja moram!" Bolje ja da ga odigram nego neko ko ne zna ništa o tome. Ovakvi filmovi moraju da se snimaju kao podsetnik na stradanja u tim logorima.

— Vuk Kostić, Kurir

Igor Đorđević, koji igra Antu Vrbana, izjavio je da je najpre hteo odbiti ulogu u ovom filmu:

Moja gotovo instinktivna reakcija na poziv reditelja da igram Vrbana, koji je na suđenju 1948. priznao da je srpsku djecu trovao ciklonom, bila je okretanje glave – ne treba mi takva energija, takva karma, ko će u tu tamu zalaziti. Ali onda sam se zapitao: ko bi od nas bio običan čovjek da je odgajan u nacističkoj Njemačkoj ili u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, da li bi on bio Šindler koji spasava Jevreje ili čuvar logora? (...) Dužni smo bili da uradimo jedan ovakav uzvišeni i strašni film kakav je “Dara iz Jasenovca”, zbog sjećanja na mnoge nevine žrtve. Dužni smo to i zbog strašne opomene da je čovjek i te kako sposoban da postane monstrum. Neka nam ovaj film bude živa opomena, da se nikad nikome ne ponovi.

— Igor Đorđević, Blic

Nataša Ninković je teško pristala da učestvuje u snimanju filma, ali se na to odlučila iz razloga što smatra da je konačno bilo vreme snimiti film o stradanjima u Jasenovcu:

Da je bilo koja druga tema u pitanju, ne bih pristala da igram takvu ulogu koja čak nije imala ni ime. (...) Kad sam počela da čitam taj scenario, prvo sam pomislila: ne mogu ja ovo da radim, to je teška tema, ne bih se vraćala na to, ne bih da takvu energiju na sebe navlačim... Odmah je postojala bojazan da li će doći do neke politizacije. Završila sam čitanje scenarija i osećala se postiđeno. Sama sam sebi rekla: postoje neke teme i neki događaji gde moramo da izađemo, koje su jače i bitnije od našeg ličnog komfora. Šta znači ja neću, naspram strahota i patnji kroz koje je prošao taj narod?

— Nataša Ninković, Kurir

Ana Lečić je snimanje takođe doživela vrlo emotivno:

Bukvalno sam plakala kada je trebalo da opet odem na snimanje. Govorila sam: ne mogu! Ne mogu! I nije da sam nezahvalna - veoma sam zahvalna, ali je strašno teško.

— Ana Lečić, Kurir

Alisa Radaković (u filmu tumači lik Nade Šakić):

Mislim da je važno što je film o jednom od najvećih genocida 20. veka konačno došao na red da bude snimljen, i ponosna sam što sam, makar u malom delu, učestvovala u njegovom stvaranju. Boli me taj zločin, a boli me i naše nepoznavanje i zaborav onoga što se dešavalo. Ali, čini mi se da će ovaj filmski prilaz istini o stradanju to da promeni. Istina uvek pronađe svoj put.

— Alisa Radaković, Lepa i srećna

Kod publike uredi

Prvu priliku da se susretnu sa filmom imali su gledaoci sa Kosova i Metohije. Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić istakao je da je tema Jasenovca zapostavljana, kao i to da su filmovi ovakve vrste važni za negovanje kulture sećanja na srpska stradanja.

Tema Jasenovca i stradanja Srba u Drugom svetskom ratu u NDH zanemarivana je iz različitih razloga, ali mi sada imamo obavezu da negujemo tu kulturu sećanja na srpske žrtve, nebitno sa kog su prostora.

— Aleksandar Gudžić, istoričar, Novosti

Film je prikazan 20. februara 2021. i privukao ogromnu pažnju televizijskih gledalaca u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj.[42]

Kod kritičara uredi

Film je naišao na osrednje kritike od strane međunarodnih medija. Na veb-sajtu Rotten Tomatoes, koji se bavi skupljanjem filmskih kritika, film poseduje prosečnu ocenu od 5,5/10.[43]

Pozitivne ocene uredi

Većina recenzenata, koji su pozitivno ocenili film, složila se da su gluma Biljane Čekić i muzika bili izvanredni.[44]

Američki filmski kritičar Rej Lobo je za portal Film Threat napisao da se Predrag Antonijević pridružio dugoj listi reditelja koji su pokušali da predstave užas koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata. Pohvalio je način na koji je film snimljen kao i glumu male Dare (Biljane Čekić) kao i ostatka ekipe koji „efikasno prenose na platno degradaciju života u logoru i volju za životom”.[45] Što se tiče mana filma, Lobo je istakao da se one ističu u portretu hrvatskih fašista, koji vode logore, navodeći da su „oni u filmu zli na nivou crtaća”.[45]

Laura Kliford, s portala Reeling Reviews, napisala je da „ova umetnički snimljena produkcija o mračnoj priči baca svetlo na malo poznat deo istorije Drugog svetskog rata sa stanovišta devojčice” dok je film ocenila sa B na skali od A do F.[46]

Kemden Ferel s veb-sajta Disappointment media film je ocenila 4/5 ističući da je Dara „brutalno ostvarenje” kao i to da se značaj filma ogleda u „priči koja se ne priča često”.[47]

Za Loud and Clear, Dara iz Jasenovca daje fantastične kadrove, izuzetno talentovanu glumačku ekipu i svu tugu koju biste očekivali od filma o holokaustu.[48]

Srpski dramaturg Vladimir Kolarić u pomešanim kritikama ističe da nije lako snimiti film o osetljivoj temi i „onima koji su se na to odvažili, kao autori, pa čak i kao gledaoci filma 'Dara iz Jasenovca' zaslužuju svako poštovanje i razumevanje.” Međutim, ovaj film kao umetničko delo ima svojih nedostataka:

„... ali to ne sme biti opravdanje za ćutanje, za odsustvo razgovora, promišljanja, osmišljavanja, jer opravdanje za tako nešto nikada ne bi trebalo da postoji. Pri čemu se ne bismo smeli podsmevati onima kojima se film sviđa, na koje je ostavio izuzetan utisak, jer zaista ovde nije reč samo o poetici i estetici, nego i o žrtvi, zajedništvu, suočavanju sa tabuom za koji do sada kao da nismo ni bili svesni koliko nam je duboko bio usađen. Takođe, ne bismo smeli osuđivati one kojima se film ne sviđa, okrivljavajući ih za manjak nacionalnog osećanja i saosećanja sa žrtvama, jer nacionalna energija se ne stvara prisilom i samoobmanama, nego živim svedočenjem, istinom i slobodom.”[49]

Negativne ocene uredi

Prva negativna kritika filma bila je ona od američkog filmskog kritičara Džeja Vajsberga koji piše za časopis Varajeti u kome je istakao da je film „nacionalistička i antihrvatska propaganda” koja je „snimljena sa upitnim namerama”.

Još jedna kritika koja je oštro pristupila filmu bila je ona iz časopisa LA Times. Između ostalog, te novine navode da je „najciničnije to da je film kandidat za Oskara”. U tekstu se dalje ističe da je Jasenovac bio samo logor za Jevreje kao i da je „naročito uznemirujuća Antonijevićeva upotreba elemenata fantazije za svaku smrt”.[50]

Hrvatski istoričar i teolog Goran Šarić upitao se „kako Srbi ne razumeju ustaško zlo”[51].

„Ponovno se (nakon katastrofalne serije "Nemanjići") pokazuje da Srbi nisu u stanju snimiti dobar film o sebi i svojoj povijest, ako nije sa autošovinističkih pozicija. Ako se sami sebi ne rugaju.

Problem filma nisu ni patetika ni crno-bijeli prikaz karaktera. Svaki hrvatski ratni film ili svaki film o Srebrenici ima sto puta više patetike. I može li među ustaškim čuvarima u dječjim logorima itko biti ne bijel, nego i tamno-svi?

Problem je što film, ako je rađen za međunarodnu publiku nije objasnio tko je i zašto pobio stotine tisuća Srba, Židova, Roma i Hrvata u desetinama logora i u nebrojnim stratištima po selima NDH. Nije objasnio genezu zla. Nije ga potpisao, imenom i prezimenom.

U jednom ovakvom filmu atmosfera pakla se ne postiže brutalnim scenama nasilja ni divljačkim ispadima ustaških zlikovaca i to je najveći promašaj filma. Režiser i scenarist pokazali su potpuno nerazumijevanje povijest, duha onog vremena, duha ustaškog klero-fašizma. Oni ustaše prikazuju kao neke alfa nasilnike iz kraja, gnjevne vođe navijača, Zemunce, Velju Nevolju. Ne, ustaše su bile hladni i mirni sadisti, zlobni i pakosni, ljigavi, ali staloženi.”[51]

Bivši ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije Vladan Vukosavljević istakao je sledeće:[52]

Tema filma je najpotresnija i najtragičnija u srpskoj istoriji pa je samim tim i film potresan i s razlogom izaziva veliko uznemirenje i pravi kovitlac emocija.

S druge strane, kao i u slučaju filma „Zaspanka za vojnike”, autorski tandem Antonijević—Drakulić nije bio na visini zadatka. Radnja je spora, rasuta, nekonzistentna, skokovita a dijalozi parolaški, predvidivi, pomalo neživotni i donekle izveštačeni. Osim kad su mala Dara i još par izuzetaka u pitanju, gluma uglavnom neubedljiva. To se naročito odnosi na ustaše, koji su prikazani kao robotizovane zveri, bez nijansi, bez raznovrsne lične psihopatologije i bez bilo kakvog objašnjenja za nepojamno zversko ponašanje, verski fanatizam i antisrpski genocidno-pogromaški rasizam.

Gledaocima širom sveta, bez posebnog istorijskog znanja o okolnostima, neće i ne može biti jasno zašto se u logoru dešava takvo zlo i šta ga motiviše. Ako je neko želeo da prikrije motive zlikovaca, u potpunosti je u tome uspeo. Ipak, neuporedivo više verujem u trapavost i površnost reditelja i scenariste nego u neki plan s tim u vezi.

Ovaj pakao na Zemlji i nezapamćeni pokušaj istrebljenja čitavog jednog naroda pružao je svojom kompleksnom tragikom skoro beskrajne izražajne mogućnosti za prikaz u sedmoj umetnosti, ali kao i u slučaju prethodnog filma i takođe velike teme, zanatsko-umetnički duet nije od ubedljivog istorijskog predloška umeo da sačini ono što se moglo i moralo. Tragika zaprepašćujućih činjenica govorila je svojim jezikom i bez suštinske pomoći autora.

Ipak, ako imamo u vidu da iz različitih razloga, malo zbog titoizma, malo zbog autocenzure, malo zbog sramotne inertnosti srpskih filmadžija, film na ovu temu (osim delimično „Okupacija…” i „Kozara”) za 75 godina nije snimljen, i ovakav kakav je, donekle ispod očekivanja, dobrodošao je. Filmove o Pokolju tj. genocidu nad Srbima u Hrvatskoj i Bosni za vreme Drugog svetskog rata, koje su vršile hrvatsko-muslimanske “ustaše” a na podstrek Vatikana, trebalo bi snimati svake godine. Verujem da će biti i vrhunskih.

A dotle, „Daru” bi trebalo prikazivati po školama, salama domova kulture, na internetu i na TV stanicama svakom prilikom. Ova tema za nas je važna koliko i Holokaust za Jevreje, ona je jedno od stožernih pitanja našeg identiteta u prošlosti i opstanka u budućnosti.

(...)

Kontroverze uredi

U Srbiji uredi

Nekoliko dana po televizijskoj premijeri u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, Lordan Zafranović istakao je da postoji osnovana sumnja da je film velikim delom plagijat scenarija za njegov film „Deca sa Kozare” u kojem se takođe opisuje Logor „Jasenovac”.[53] Zafranović je više puta istakao da je napisao iste ideje pre nego što je Dara iz Jasenovca bila u začetku:

„Fascinantno je kakvom je brzinom to napravljeno i dovelo nas sve pred gotov čin. Iznenađeni smo i zaprepašćeni da je neko uzeo gotovo iste likove, istu temu, ista mesta i teritorije gde se dešava, isto vreme kada se film dešava. Fascinirani smo bili da je to sve moguće u tako kratko vreme.”[53]

(...)

„Zaustavljen sam tada brutalno na tim natječajima za finansiranje, u kojima je učestvovao i autor “Dare”, koji je odbio moje scenarije. To je jedan interesantan lik koji je došao iz Amerike, kao spasilac. Znate kada su pape, carevi i bogati ljudi hteli da rade velike umetničke stvari, uzimali su talentovane ljude. Srpski film je veliki i ima velike talente i nije mi jasno zašto neko od njih nije angažovan, neki veliki talenat iz Srbije, da uradi taj film.”[53]

U Hrvatskoj uredi

Snimanje filma se sa pozorom pratilo u Hrvatskoj. Mnogi hrvatski istoričari i eksperti su apriori negativno govorili o filmu, kao i da je Jasenovac bio „radni logor” i da u njemu „nisu vršeni nikakvi zločini”.[54][55] Reditelj Predrag Antonijević, na pitanje da li će u filmu glumiti neki glumac iz Hrvatske, odgovorio je da „iako ima mnogo prijatelja u Hrvatskoj, nažalost nema hrabrih hrvatskih glumaca koji bi igrali u njegovom filmu”.[56] Takođe je dodao da je Jasenovac „tabu tema” u Hrvatskoj, te bi isti ti glumci „sigurno imali problema” da glume u ovoj istorijskoj drami. Poslednje što Antonijević dodaje jeste da je „iz nekog čudnog razloga, došlo do poplave ljubavi prema NDH”.[54][57]

Mediji u Hrvatskoj su odbojno govorili o Dari iz Jasenovca. Većina tamošnjih medija navodi da je film sporan i da on predstavlja srpske laži i izmišljotine.[58][59]

Ministarka kulture Hrvatske Obuljen Kornižek izjavila je: „S obzirom na učestale manipulacije u srpskoj javnosti vezano uz Jasenovac, manipuliranje brojem žrtava, ali i negiranje zločina počinjenih prema Hrvatima u Domovinskom ratu i stalnog pokušaja povezivanja demokratske Hrvatske sa NDH, izrazila sam Posebnom izaslaniku SAD za Holokaust sumnju vezano uz ovaj filmski projekt. Prateći proteklih nedelja medijske odjeke u Srbiji, ali i u delu hrvatskih medija, jasno je da se opet pokušava zloupotrebiti tema Jasenovca, što uvek treba osuditi”.[60]

U SAD uredi

Varajeti i Džej Vajsberg uredi

Američki filmski kritičar Džej Vajsberg svoju kritiku filma u časopisu Varajeti započeo je rečima: „Film Dara iz Jasenovca slabo je zamaskirana propaganda, koja cinično koristi holokaust da bi progurala zabrinjavajuću nacionalističku agendu”. U tekstu pod nazivom „Film o Holokaustu s problematičnim namerama”, Vajsberg gotovo i nije govorio o samom filmu, već je ostvarenje otvoreno nazvao „srpskom nacionalističkom propagandom”.[61][62] U recenziji se dalje navodi da ovo ostvarenje predstavlja „neskriveni antihrvatski i antikatolički diskurs koji služi kao zapaljivi fitilj za trenutne sukobe između Srbije i suseda”.[62][63]

Vajsberg, koji od 2003. piše za eminentni „Varajeti”, u dosadašnjem radu nikada nije napisao kritiku ni za jedan srpski film, dok je gotovo uvek iznosio pozitivne kritike o bosanskohercegovačkim i hrvatskim ostvarenjima.

— Deo iz saopštenja distributera Megakom film.[64]

Distributerska kuća Megakom film izdala je saopštenje u kom navodi da je Vajsbergova kritika jedina negativna do sada (27. januar 2021) i dodaje da je dotični „poznat po javnim masterklas radionicama za mlade hrvatske filmske kritičare”.[64]

Varajeti je film Quo Vadis, Aida? bosanskohercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić, koji govori o događanjima u Srebrenici, u kome su Srbi glavni negativci, opisao kao „duboku, dirljivu, mučnu i srceparajuću priču”.[65]

Izjave Vajsberga su osudili režiser Predrag Antonijević, predsednica Filmskog centra Srbije Jelena Trivan i srpski državni zvaničnici.

„Za 40 godina karijere još nisam video ovako nešto. Prvo, ovo nije kritika niti je takvom smatraju distributeri kao ni mnoge organizacije koje se bave holokaustom. Svi su zatečeni. Ovo je jedna vrsta političke etikete koja, pre svega, ima cilj da se zbune i uplaše glasači u Američkoj filmskoj akademiji, da se ’upozore’ da, glasajući za ovaj film, glasaju za nekakvu srpsku propagandu. U toj nazovikritici, a zapravo pamfletu, ima samo jedna ili dve rečenice koje se tiču samog filma.”

— Predrag Antonijević, režiser, Novosti

Antonijević je, na Vajsbergov komentar o „jeftinim emocijama”, odgovorio:

„Vajsberg kaže i da mu se ne sviđa kraj zbog ’jeftine emocije’. Možda je njemu jeftina, ali nama je bila veoma skupa i velikom krvlju smo je platili.”

— Predrag Antonijević, režiser, Novosti

Intervju za Novosti, Antonijević je završio rečima da će „uslediti odgovor američkih organizacija koji se bave tematikom holokausta” kao i to da će „ova kritika zasigurno naneti štetu Dari iz Jasenovca, ali da je zbog toga i napisana”.[63]

Ministarka kulture Maja Gojković u saopštenju je navela da „napadi na film ’Dara iz Jasenovca’ i pokušaj njegove diskreditacije, kroz potpuno neprimerene, neutemeljene i neistinite političke ocene i optužbe, ne predstavljaju kritiku filma, već pokušaj osporavanja prava da se govori o Jasenovcu kao mestu stradanja srpskog naroda”.[66]

Uklanjanje i vraćanje mogućnosti ocenjivanja na IMDb-u uredi

IMDb (skraćeno od engl. Internet Movie Database — „Filmska internet baza podataka”) uklonila je mogućnost ocenjivanja i komentarisanja filma 2. februara 2021, bez zvaničnog obaveštenja. U trenutku kada je onemogućeno ocenjivanje, film na skali od jedan do deset ima ocenu 9,4.[67] Iako je film do 2. februara videlo svega nekolicina ljudi (tvorci istog, novinari, određena publika na premijeri na KiM i dr.) i iako distribucija nije ni počela, nekoliko dana se vodila „borba” između hiljade korisnika tog veb-sajta — jedni su davali najviše, a i drugi najniže ocene. Slične situacije su se događale i kod drugih istorijskih filmova kao što su Balkanska međa, U zemlji krvi i meda…[68]

Seriju ocenjivanja u Srbiji započeli su korisnici društvenih mreža odakle su ljudi pozivani da ostvarenju daju maksimalnih deset zvezdica. Pozivi su usledili nakon negativne kritike u američkom časopisu Varajeti, objavljene 25. januara, u kojoj je Dara iz Jasenovca prozvana „srpskom nacionalističkom propagandom”.

IMDb је поново отворио могућност оцењивања филма три дана касније, тачније 5. фебруара.[69]

Историјске нетачности uredi

Референце uredi

  1. ^ а б „DARA IZ JASENOVCA — Film danas”. Film danas. 21. 1. 2021. 
  2. ^ „Antonijević: „Dara iz Jasenovca” vraća veru u život”. N1. 27. 12. 2020. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 01. 02. 2021. 
  3. ^ „Dara of Jasenovac (2021)”. Box Office Mojo. Приступљено 24. 2. 2021. 
  4. ^ „Dara of Jasenovac (2021)”. The Numbers. Приступљено 24. 2. 2021. 
  5. ^ а б „Amerika će videti „Daru iz Jasenovca”: Nataša Drakulić najavljuje da će svet konačno saznati istinu o stradanju srpske dece u NDH”. Новости. 22. 11. 2020. 
  6. ^ а б „Premijera filma „Dara iz Jasenovca”: Sećanje na jasenovačko stradanje gledaju i Srbi na KiM”. Novosti. Приступљено 27. 11. 2020. 
  7. ^ „Film „Dara iz Jasenovca“ pred publikom na proleće 2020.”. Радио-телевизија Србије. 18. 6. 2019. 
  8. ^ а б в „Objavljen prvi insert iz filma „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Antonijevića”. Filmski centar Srbije. Приступљено 19. 1. 2021. 
  9. ^ „Премијера филма „Дара из Јасеновца” данас у Грачаници”. РТВ. Приступљено 8. 2. 2021. 
  10. ^ „„Dara iz Jasenovca” izbačena iz trke za Zlatni globus”. Telegraf. Приступљено 5. 2. 2021. 
  11. ^ „„Дара из Јасеновца” испала из трке за Оскара”. РТС (на језику: српски). Приступљено 10. 2. 2021. 
  12. ^ а б Dostanić, Dafina. „„Moramo da rasvetlimo mrak iz prošlosti”; film „Dara iz Jasenovca” uskoro počinje da se prikazuje u SAD”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-01-19. 
  13. ^ „„Дара из Јасеновца“ на РТС-у”. РТС (на језику: српски). Приступљено 13. 2. 2021. 
  14. ^ „Premijera filma „Dara iz Jasenovca“ 20. februara na RTS”. Danas (на језику: српски). Приступљено 16. 2. 2021. 
  15. ^ „Antonijević: Priča u seriji „Dara iz Jasenovca“ biće proširena Olujom”. N1. Приступљено 21. 2. 2021. 
  16. ^ RTV Pink Official (22. 2. 2021). „Emisija: Hit Tvit 21.02.2021.”. Јутјуб. Приступљено 23. 2. 2021. 
  17. ^ Cirilica TV HAPPY (23. 2. 2021). „CIRILICA - Ko brani Srbiji da se bori za slobodu - Istina o Jasenovcu i Balasevicu - (22.02.2021)”. Јутјуб. Приступљено 23. 2. 2020. 
  18. ^ „Gaga Antonijević snima film "Dara iz Jasenovca"”. rs.n1info.com. 18. 6. 2019. Архивирано из оригинала 22. 06. 2019. г. Приступљено 19. 06. 2019. 
  19. ^ „Dara iz Jasenovca“ film o brutalnim ustaškim zločinima”. Студио Б. 18. 6. 2019. 
  20. ^ „Snima se film o Jasenovcu, Kusturica režira”. RTS. Приступљено 23. 11. 2019. 
  21. ^ „Kusturica snima film o Jasenovcu!”. Mondo Portal. Приступљено 23. 11. 2019. 
  22. ^ а б в Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „„Dara iz Jasenovca“ – prvi igrani film o srpskim žrtvama”. www.rts.rs. Приступљено 23. 11. 2019. 
  23. ^ а б „Na jesen počinje snimanje filma "Dara iz Jasenovca"”. www.021.rs. Приступљено 23. 11. 2019. 
  24. ^ а б „U toku je snimanje „Dare iz Jasenovca“ u režiji Predraga Gage Antonijevića « FCS”. www.fcs.rs. Приступљено 23. 11. 2019. 
  25. ^ Vidić, Dragana (3. 11. 2019). „Srbija konačno snima film o Jasenovcu, hrvatski glumci nisu hrabri da glume u njemu”. Luftika. Приступљено 23. 11. 2019. 
  26. ^ „Da li će „Dara iz Jasenovca“ postati „srpska Šindlerova lista“?”. RTS. Приступљено 23. 11. 2019. 
  27. ^ Dostanić, Dafina. „DRŽAVA STALA IZA FILMA O JASENOVCU Gaga Antonijević: Očekujemo da završimo snimanje do kraja godine”. Blic.rs. Приступљено 23. 11. 2019. 
  28. ^ „KRAJ PRVE FAZE FILMA "DARA IZ JASENOVCA": Nema Hrvata koji bi glumili ustaše!”. kurir.rs. Приступљено 23. 11. 2019. 
  29. ^ „"Dara iz Jasenovca" srpski kandidat za Oskara”. N1. 30. 11. 2020. Архивирано из оригинала 30. 11. 2020. г. Приступљено 2. 12. 2020. 
  30. ^ „Prvi put u istoriji srpski film nominovan za Zlatni globus!”. TVINEMANIA. 2020-12-01. Приступљено 2020-12-01. 
  31. ^ „„Дара из Јасеновца" први српски филм у трци за Златни глобус”. РТС. 1. 12. 2020. Приступљено 2. 12. 2020. 
  32. ^ „Američka premijera filma „Dara iz Jasenovca” planirana za 5. februar”. N1. 24. 12. 2020. Приступљено 19. 1. 2021. [мртва веза]
  33. ^ „Premijera filma “Dara iz Jasenovca” 22. aprila”. Danas (на језику: српски). Приступљено 19. 1. 2021. 
  34. ^ „Dara iz Jasenovca /Insert iz filma/”. YouTube. Приступљено 19. 1. 2021. 
  35. ^ „DARA OF JASENOVAC | Official Trailer | 101 Studios”. YouTube. Приступљено 19. 1. 2021. 
  36. ^ „„Dara” danas pred Amerikancima: širom SAD počinje bioskopska distribucija filma Predraga Gage Antonijevića”. Nedeljnik (на језику: српски). Приступљено 5. 2. 2021. 
  37. ^ „„„Дара из Јасеновца” није ушла у ужи избор за Оскара”. Политика (на језику: српски). Приступљено 13. 2. 2021. 
  38. ^ РТС.
  39. ^ РТРС, РТРС.
  40. ^ „SVETSKA TELEVIZIJSKA PREMIJERA: Večeras se prikazuje film "Dara u Jasenovcu" u Srbiji, Crnoj Gori i Srpskoj”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-02-20. 
  41. ^ „Филм „Дара из Јасеновца” пратило 2.650.000 људи”. РТС. Приступљено 25. 2. 2021. 
  42. ^ „Срби плачу уз потресни филм „Дара из Јасеновца“: Потресни призори убиства мајке и брата мале Даре никог не остављају равнодушним”. in4s.net. Приступљено 20. 2. 2021. 
  43. ^ „Dara of Jasenovac (2020)”. Rotten Tomatoes (на језику: енглески). Приступљено 7. 2. 2021. 
  44. ^ „„Dara iz Jasenovca” i dalje budi najdublje emocije u američkim medijima; Čekić — maestralno”. B92. Приступљено 13. 2. 2021. 
  45. ^ а б „Dara of Jasenovac | Film Threat” (на језику: енглески). 27. 1. 2021. Приступљено 5. 2. 2021. 
  46. ^ „Dara of Jasenovac” (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2021. 
  47. ^ „DARA OF JASENOVAC -- A Brutal and Moving Holocaust Film”. disappointment media (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2021. 
  48. ^ „Dara of Jasenovac: Extremely Well-Made and Extremely Sad (Review)”. Loud and Clear (на језику: енглески). Приступљено 13. 2. 2021. 
  49. ^ Коларић, Владимир (2021-02-21). „О Дари из Јасеновца или између егзорцизма и катарзе”. Нови Стандард (на језику: српски). Приступљено 2021-02-23. 
  50. ^ „Review: Holocaust drama ‘Dara of Jasenovac’ regrettably aims for settling scores”. LA Times. Приступљено 5. 2. 2021. 
  51. ^ а б Šarić, Goran (20. 2. 2020). „Dara iz Jasenovca ili kako Srbi ne razumiju ustaško zlo?”. Fejsbuk. Приступљено 21. 2. 2021. 
  52. ^ „Прве реакције на филм „Дара из Јасеновца“”. Нови стандард. Приступљено 25. 2. 2021. 
  53. ^ а б в „Zafranović: Ne odustajem od "Dece sa Kozare", odgovor za "Daru" daće pravnici”. N1 (на језику: српски). 2021-02-24. Приступљено 2021-02-24. 
  54. ^ а б „Hrvatska na nogama - Srbi snimaju film o Jasenovcu, finansira ga Vlada, podržava američki ekspert za holokaust! Posle njega ništa više neće biti isto! (video)”. INFORMER. Приступљено 23. 11. 2019. 
  55. ^ „Za Hrvate najveće žrtve Jasenovca su - ONI SAMI?! Zašto se i danas beskrupulozno negira najveći logor smrti na našim prostorima”. blic.rs. Приступљено 20. 2. 2021. 
  56. ^ „Gaga Antonijević: Pitao sam hrvatskog glumca da igra u "Dari iz Jasenovca". Rekao je da bi ga ubili”. telegraf.rs. Приступљено 20. 2. 2021. 
  57. ^ „'Srpski Steven Spielberg' završava 'Daru iz Jasenovca': Nema hrabrih hrvatskih glumaca, došlo je do poplave ljubavi prema NDH”. tportal.hr. Приступљено 20. 2. 2021. 
  58. ^ „Hrvati besni zbog filma o stradanju srpske dece u Jasenovcu: LAŽ nad lažima”. Mondo Portal. Приступљено 23. 11. 2019. 
  59. ^ „Trivan: Očekivana reakcija lobista na „Daru iz Jasenovca“, film nije propaganda”. n1info.com. Приступљено 20. 2. 2021. 
  60. ^ Josipović, Ivana (10. 11. 2019). „Ministrica Obuljen Koržinek o filmu 'Dara iz Jasenovca' i navodnom zahtjevu SAD-a: 'Nitko nije tražio dozvolu za snimanje u Hrvatskoj'”. narod.hr. Приступљено 23. 11. 2019. 
  61. ^ Попадић, А. (28. 1. 2021). „„Овај филм смо крвљу платили”: Предраг Антонијевић о оптужбама критичара „Варајетија” да је „Дара” националистички памфлет”. Новости. Приступљено 28. 1. 2021. 
  62. ^ а б Weissberg, Jay (25. 1. 2021). „‘Dara of Jasenovac’ Review: A Holocaust Movie With Questionable Intentions”. Veriety. Приступљено 28. 1. 2021. 
  63. ^ а б „Ovaj film smo krvlju platili: Predrag Antonijević o optužbama kritičara „Varajetija” da je „Dara” nacionalistički pamflet”. Novosti. Приступљено 30. 1. 2021. 
  64. ^ а б „NOVE KRITIKE AMERIČKIH MEDIJA O FILMU „DARA IZ JASENOVCA””. MegaCon film. 27. 1. 2021. Приступљено 30. 1. 2021. 
  65. ^ Popadić, Ana (29. 1. 2021). „„Dara iz Jasenovca”: Ono što je za Amerikanca „jeftina emocija”, mi smo krvlju platili”. Novosti. Приступљено 30. 1. 2021. 
  66. ^ „Гојковић: Напади на филм "Дара из Јасеновца" покушај оспоравања права да се говори о Јасеновцу као месту страдања српског народа”. РТВ. Приступљено 20. 2. 2021. 
  67. ^ „Zabranjeno ocenjivanje filma „Dara iz Jasenovca””. Novosti. 2. 2. 2021. Приступљено 5. 2. 2021. 
  68. ^ „Neobičan rat Srba i Hrvata na sajtu IMDB zbog filma „Dara iz Jasenovca””. Telegraf. 2. 2. 2021. Приступљено 5. 2. 2021. 
  69. ^ „Na IMDb-u ponovo moguće ocenjivanje filma „Dara iz Jasenovca“”. Danas. 5. 2. 2021. Приступљено 5. 2. 2021. 
  70. ^ „Odore i oznake Ustaške vojnice”. vojnapovijest.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2021-04-05. 
  71. ^ „uniforme ndh Croacia NDH ustasha uniforme ca. 1960 película reproducción Jadran Film Hrvatska | eBay - hr.hr2021.com”. hr.hr2021.com. Приступљено 2021-04-05. [мртва веза]
  72. ^ а б „Pogledali smo 'Daru iz Jasenovca'! Užas ustaških zločina prikazan je na katastrofalan način”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2021-04-06. 
  73. ^ „German equipment collection - Page 20 - Axis History Forum”. forum.axishistory.com. Приступљено 2021-04-05. 
  74. ^ „Ovako su ustaše djeci ispirale mozak”. express.24sata.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2021-04-05. 
  75. ^ „Pin on Eastern European Uniforms”. Pinterest (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-05. 
  76. ^ „JASTREBARSKO SEME ZLA: Časne Sestre Ubijale Decu Pijukom I Otrovima! (VIDEO)” (на језику: српски). Приступљено 2021-04-06. 
  77. ^ Milija Spasojević – Kola (1972, Vinyl) (на језику: енглески), Приступљено 2021-04-05 

Спољашње везе uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дара_из_Јасеновца&oldid=27030381”