Википедија

Ervin fon Vicleben

Job Vilhelm Georg Erdman Ervin fon Vicleben (nem. Job Wilhelm Georg Erdmann Erwin von Witzleben; Breslau, 4. decembar 1881 — Berlin, 8. avgust 1944) je bio nemački armijski oficir (od 1940. feldmaršal), komandant armije u Drugom svetskom ratu i jedan od vođa 20-to julske zavere protiv Hitlera.

Ervin fon Vicleben
Fon Vicleben
Lični podaci
Puno imeJob Vilhelm Georg Erdman Ervin fon Vicleben
Datum rođenja(1881-12-04)4. decembar 1881.
Mesto rođenjaBreslau, Nemačko carstvo
Datum smrti8. avgust 1944.(1944-08-08) (62 god.)
Mesto smrtiBerlin, Nacistička Nemačka

Rana karijera uredi

Ervin fon Vicleben je rođen u gradu Breslau, u Tiringiji, u porodici oficira. Posle završenog pruskog kadetskog programa u Valštatu i Lihterfeldeu 22. juna 1901. stupio je u Grenadirski puk „Kralj Vilhelm I“ br. 7 u činu poručnika. Tek nakon devet godina usledilo je unapređenje u nadporučnika što nije bilo uobičajeno i što ne znači da se nije radilo o vanrednom vojničkom talentu.

Prvi svetski rat uredi

Početkom Prvog svetskog rata, Fon Vicleben je služio kao brigadni ađutant u 19. rezervnoj pešadijskoj brigadi. Pošto je unapređen u kapetana oktobra 1914, dobio je komandu nad četom u Rezervnom pešadijskom puku br. 6. Kasnije je u istom puku komandovao i bataljonom. Fon Viclebenova jedinica borila se kod Verdena, u Šampanji, u Flandriji kao i na drugim bojištima. Nakon što se oporavio od teškog ranjavanja, pri čemu je odlikovan Gvozdenim krstom I i II klase, poslat je na doškolovavanje za generalštabnog oficira. Kraj rata dočekao je kao prvi generalštabni oficir u 121. diviziji.

Između dva rata uredi

U Rajhsveru, Fon Vicleben je komandovao četom do 1923. kada je kao major prekomandovan u štab 4. divizije. Godine 1928, postao je komandant bataljona u Pešadijskom puku br. 6 i ostao na toj dužnosti kao potpukovnik i sledeće godine. Kada je 1931. unapređen u pukovnika preuzeo je komandu nad Pešadijskim pukom br. 8 u Frankfurtu na Odri.

Dolaskom nacista na vlast, u Vermahtu se Fon Viclebenovo napredovanje još više ubrzalo. Unapređenje u general-majora 1. februara 1934. pratilo je i imenovanje na mesto komandanta 3. pešadijske divizije u Potsdamu. Nasledio je generala Vernera fon Friča kao zapovednik III vojne oblasti (Berlin). Na ovom mestu zaslužio je novo unapređenje, a već septembra 1935. kao general-potpukovnik postavljen je za komandanta III armijskog korpusa u Berlinu. Već naredne 1936. godine unapređen je u čin generala pešadije.

Otpor prema nacističkom režimu Ervina fon Viclebena seže još od 1934. godine kada je zajedno sa Erihom fon Manštajnom, Vilhelmom Riterom fon Lebom i Gerdom fon Rundštetom tražio da se ispitaju detalji vezani za smrt generala Kurta fon Šlajhera i Ferdinanda fon Bredova u „noći dugih noževa“. Kao rezultat toga i povišenog kriticizma Hitlerovog odnosa prema generalu Verneru fon Friču, Fon Vicleben je primoran da se prevremeno penzioniše. Njegova „penzija“, međutim, nije potrajala dugo, pošto su njegovo znanje i vojno iskustvo po izbijanju Drugog svetskog rata Hitleru ponovo zatrebali.

Do 1938. Fon Vicleben je pripadao grupi zaverenika oko generala Ludviga Beka, Eriha Hepnera, Karl-Hajnriha fon Štilpnagela i šefa Abvera Vilhelma Kanarisa. Oni su planirali da svrgnu Hitlera vojnim pučem do koga je skoro i došlo tokom Sudetske krize 1938. godine. Fon Viclebenova komanda nad ključnim berlinskim odbrambenim okrugom trebalo je da ima odlučujuću ulogu u pripremljenom planu. Međutim, Hitlerov uspeh potpisivanjem Minhenskog sporazuma srušio je zavereničke planove i operacije predviđene njima nisu ni započete. Zaverenici su ovoga puta ostali neotkriveni.

Fon Vicleben je 1939. bio uključen i u zavereničke planove general-pukovnika Kurta Frajhera fon Hamerštajn-Ekvorda koji je planirao da se domogne Hitlera direktno frontalnim napadom. Fon Viclebenov zadatak je pri tome bio da neutrališe štab nacističke partije, ali se i od ovog plana vremenom odustalo.

U međuvremenu, novembra 1938. Fon Vicleben je postavljen za komandanta Druge grupe armija, sa štabom u Frankfurtu na Odri.

Drugi svetski rat uredi

Septembra 1939, Fon Vicleben, tada general-pukovnik, preuzeo je komandu nad Prvom armijom, stacionarom na zapadnim granicama Nemačke. Kada je 10. maja 1940. Nemačka napala Francusku njegova armija bila je u sastavu Grupe armija „C“. Dana, 14. juna ona je probila Mažino liniju i za samo tri dana naterala nekoliko francuskih divizija na predaju. Za ovaj uspeh je general Fon Vicleben odlikovan Viteškim krstom i 19. jula je unapređen u čin feldmaršala. Sledeće, 1941. godine, postavljen je za glavnog zapovednika svih nemačkih snaga na zapadu, ali je samo godinu dana kasnije, narušenog zdravlja, lično zatražio smenu i povlačenje u penziju. Neki istorijski izvori navode da je u stvari prinudno penzionisan nakon što je uputio previše kritika na račun vladajućeg režima posle neuspeha Operacije „Barbarosa“.

Tokom 1944, zaverenici okupljeni oko Klausa Grafa Šenka fon Štaufenberga videli su u Ervinu fon Viclebenu ključnog čoveka za svoje planove. Dok je general-pukovnik Bek trebalo da bude privremeni šef nove posthitlerovske Nemačke, a general-pukovnik Erih Hepner zapovednik Rezervne armije, feldmaršal Fon Vicleben je kao oficir sa najvišim činom predviđen za glavnog komandanta celokupnog Vermahta. Na dan atentata, 20. jula 1944, pošto je Fon Štaufenberg pokušao da tempiranom bombom oduzme Hitleru život u „Vučjoj jami“, Fon Viclebena je prilikom dolaska u Glavni štab nemačke kopnene vojske u Berlinu gde je trebalo da preuzme komandu nad zavereničkim snagama uhapsio Gestapo. Regularni vojni sud časti oduzeo mu je sve vojne počasti i udaljio ga iz Vermahta kako bi mu kao učesniku u zaveri mogao, kao civilnom licu, da sudi Narodni sud, a ne vojni.

Fon Vicleben je 7. avgusta izveden pred Narodni sud u prvoj grupi optuženika. Predsedavajući sudija Roland Frajsler ga je istog dana osudio na smrt za ulogu u zaveri protiv Hitlera. Ostale su upamćene poslednje reči koje je Fon Vicleben uputio u sudu sudiji Frajsledu: „Možete nas predati dželatu. Za tri meseca, zgađeni i izmrcvareni narod će vas staviti u knjigu i žive razvlačiti prašnjavim ulicama!“.

Sledećeg dana Ervin fon Vicleben je obešen u berlinskom zatvoru Plocenze. Njegovo smaknuće snimljeno je filmskom kamerom lično za Hitlera.

Fon Vicleben je bio oženjen Elzom Kleber s kojom je imao sina i ćerku.

Odlikovanja uredi

Unapređenja uredi

Komandne dužnosti uredi

Beleške o ličnim imenima uredi

  • Reč Graf u „Klaus Graf Šenk fon Štaufenberg“ je titula, nije samo deo Štaufenbergovog imena. Ima značenje „grof“.
  • Reč Frajher u „Kurt Frajher fon Hamerštajn – Ekvord“ je takođe titula, slično „baronu“.

Spoljašnje veze uredi

 
Ervin fon Vicleben na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ервин_фон_Вицлебен&oldid=26408551”