Википедија

Kultura Slovačke

Kultura Slovačke ima različite narodne tradicije pod uticajem njenog položaja u srednjoj Evropi. Deli sličnosti sa austrijskom, nemačkom, mađarskom i ukrajinskom kulturom.[1]

Slovački narodni ples
Ova drvena crkva u Bodružalu je primer rusinske narodne arhitekture i nalazi se na listi UNESKO-ve svetske baštine
Drvena narodna arhitektura može se videti u dobro očuvanom selu Vlkolinec, koje je pod zaštitom UNESKO-a

Narodna tradicija uredi

 
Slovaci u narodnim nošnjama iz istočne Slovačke

Narodna tradicija snažno je ukorenjena u Slovačkoj i ogleda se u književnosti, muzici, plesu i arhitekturi. Glavni primer je slovačka himna „Nad Tatrou sa blýska", koja je zasnovana na melodiji iz narodne pesme „Kopala studienku“.

Manifestacija slovačke folklorne kulture je Festival folklora „Východná“. To je najstariji i najveći nacionalni festival sa međunarodnim učešćem,[2] koji se svake godine održava u Vihodni. Slovačku obično predstavljaju mnoge grupe, ali uglavnom SLUK (Slovenský ľudový umelecký kolektív - slovački narodni umetnički kolektiv). SLUK je najveća slovačka narodna umetnička grupa koja pokušava da sačuva folklornu tradiciju.

Primer drvene narodne arhitekture u Slovačkoj može se videti u dobro očuvanom selu Vlkolinec, koje je od 1993. godine na listi svetske baštine UNESKO-a.[3] Prešovski kraj čuva najznačajnije narodne crkve brvnare na svetu. Većina ih je zaštićena slovačkim zakonom kao kulturna baština, a neki od njih su i na listi UNESKO- a, u Bodružalu, Hervartovu, Ladomirovoj i Ruskoj Bistri.

Najpoznatiji slovački junak, koji se nalazi u mnogim narodnim mitologijama, je Juraj Janošik (1688–1713) (slovački ekvivalent Robinu Hudu). Legenda kaže da je uzimao bogatima i davao siromašnima. Janošikov život prikazan je u nizu književnih dela i mnogim filmovima tokom 20. veka. Jedan od najpopularnijih je film Janošik, režisera Martina Friča 1935. godine.[4]

Umetnost uredi

 
Glavni oltar u bazilici Svetog Jakova iz radionice majstora Pavla iz Ljevoče, najviši drveni oltar na svetu, 1517.

Likovna umetnost u Slovačkoj predstavljena je slikarstvom, crtanjem, grafikom, ilustracijom, zanatima, vajarstvom, fotografijom ili konceptualnom umetnošću. Slovačka nacionalna galerija osnovana 1948. godine najveća je mreža galerija u Slovačkoj. Dve izložbe u Bratislavi nalaze se u palati Esterhazi (Esterházyho palác) i Vodenoj kasarni (Vodné kasárne), koje se nalaze jedna uz drugu. Nalaze se na obali Dunava u Starom gradu.[5] [6]

Gradska galerija Bratislave, osnovana 1961. godine, druga je po veličini slovačka galerija te vrste. U njoj se čuva oko 35.000 komada slovačke i međunarodne umetnosti i nudi stalne postavke u palati Palfi i palati Mirbah, smeštenim u Starom gradu. Muzej umetnosti Danubijana, jedan od najmlađih umetničkih muzeja u Evropi, nalazi se u blizini vodosistema Čunovo. Ostale velike galerije uključuju: Muzej moderne umetnosti Endija Vorhola (Vorholovi roditelji su bili iz Mikove), Istočno-slovačka galerija, umetnička galerija Ernest Zmetak, Zvoljenski zamak.

Arhitektura uredi

Zgrade su građene od različitih građevinskih materijala karakteristične arhitekture. U planinskim delovima Slovačke često je to bilo drvo. Krovovi su bili pokriveni drvenom šindrom i ukrašenim zabatima. Za izgradnju jednostavnijih objekata korišćena je i glina sa slamom. Takve zgrade bili su tipične naročito u južnim delovima Slovačke, Zahorje i Považje. Zemljane zgrade su građene tehnologijom „punjenja“, kada je indukovana glina komprimovana, nabijana okomito između oplate ploče, stvarajući i periferne i poprečne zidove kuće.[7]

Tipičnu arhitekturu pojedinih regija čuvaju rezervati narodne arhitekture. Najpoznatiji su Veljke Ljevare, Brhlovce, Sebehljebi, Čičmani, Španja Dolina, Vlkolinec, Podbjel i Ždjar. U Slovačkoj trenutno postoji 10 muzeja na otvorenom.[8] Oni se nalaze u različitim delovima zemlje: Muzej Slovačkog sela u Martinu, Vihilovka u Kisuce, Zuberec u Oravi, Pribilina u Liptovu, Svidnik u Sarisu, Humene u Zemplinu, Njitra u Podunavlju, itd.[9]

Takođe u Slovačkoj postoje mnogi dvorci, zamkovi, crkve, vlastelinstva i drugi spomenici kulture. Prema nekim izvorima, Slovačka ima najveću koncentraciju dvoraca po stanovniku. U njihovoj konstrukciji korišćen je trajniji kamen. Zanimljivi su i rezervati urbanih spomenika, koji se nalaze u većini istorijskih gradova: Bratislavi, Banskoj Štjavnjici, Košicama, Bardjejovu, Ljevoči, Banskoj Bistrici i drugima. Sastavni deo slovačke arhitekture su crkve brvnare, koje se na lokalnoj teritoriji grade od druge polovine 15. veka. Trenutno u Slovačkoj postoji oko 40 drvenih crkava. Nisu sve dostupne, a neke su deo muzeja na otvorenom.[10]

Književnost uredi

 
Ljudovit Štur, autor slovačkog jezičkog standarda


Hrišćanske teme uključuju: pesmu Proglas kao predgovor za četiri jevanđelja, delimične prevode Biblije na staroslovenski, Zakon sudnyj ljudem.

Srednjovekovna književnost, u periodu od 11. do 15. veka, pisana je na latinskom, češkom i slovačkom češkom. Lirika (molitve, pesme) je i dalje bila pod kontrolom crkve, dok su epski tekstovi bili koncentrisani na legende. Među autore iz ovog perioda spadaju Janoš Turoci, autor Hronike Hungarorum i Maurus, obojica Mađari.[11] Pojavila se i svetovna književnost i u ovom periodu su pisane hronike.

Dve vodeće osobe su kodifikovale slovački jezik. Prvi je bio Anton Bernolak čiji se koncept zasnivao na zapadnom slovačkom dijalektu 1787. Bila je to kodifikacija prvog književnog jezika Slovaka. Drugi je bio Ljudovit Štur, čije je formiranje slovačkog jezika preuzelo principe iz centralnog slovačkog dijalekta 1843. godine.

Slovačka je takođe poznata po polihistorima, među kojima su Pavel Jozef Šafarik, Matej Bel, Jan Kolar, i njeni politički revolucionari i reformisti, poput Milana Rastislava Štefanika i Alekandera Dupčeka.

Kuhinja uredi

 
Haluške sa brindza sirom, supa od kiselog kupusa i tamno pivo Zlatý Bažant - primeri slovačke kuhinje

Tradicionalna slovačka kuhinja zasniva se uglavnom na svinjetini, živini (najviše se jede piletina, zatim patka, guska i ćurka), brašnu, krompiru, kupusu i mlečnim proizvodima. Relativno je usko povezana sa mađarskom, češkom i austrijskom kuhinjom. Na istoku je takođe pod uticajem ukrajinske i poljske kuhinje. U poređenju sa drugim evropskim zemljama, meso divljači je u Slovačkoj pristupačnije zbog ogromnih resursa šume i zato što je lov relativno popularan.[12] Divlja svinja, zec i ostala divljač su obično dostupni tokom cele godine. Jede se meso ovaca i koza, ali nije široko popularno.

Tradicionalna slovačka jela su brindzove haluške, brindzove pirohe i druga jela sa krompirovim testom i brindza sirom. Brindza je slani sir od ovčijeg mleka, koji se odlikuje snažnim ukusom i aromom. Brindzove haluške moraju biti na meniju svakog tradicionalnog slovačkog restorana.

Tipična supa je supa od kiselog kupusa. Kobasica od krvi pod nazivom "krvavnica", izrađena od nekih delova zaklane svinja je takođe specifičan slovački obrok.

Vino se uživa u celoj Slovačkoj. Slovačko vino pretežno dolazi iz južnih krajeva duž Dunava i njegovih pritoka; severna polovina zemlje je previše hladna i planinska za uzgoj vinove loze. Tradicionalno je belo vino bilo popularnije od crvenog ili rozea (osim u nekim regionima), a slatko popularnijeg od suvog, ali izgleda da se ukusi poslednjih godina menjaju.[13] Popularno je i pivo (uglavnom u stilu pilsenera, mada se konzumiraju i tamni lageri).

Sport uredi

Sportske aktivnosti se u Slovačkoj uveliko obavljaju, mnoge od njih na profesionalnom nivou. Hokej na ledu i fudbal tradicionalno se smatraju najomiljenijim sportovima u Slovačkoj, mada su takođe popularni tenis, rukomet, košarka, odbojka, kanu slalom, biciklizam i atletika.

Hokej na ledu
 
Slovačka reprezentacija u hokeju na ledu slavila je pobedu protiv Švedske na Zimskim olimpijskim igrama 2010. godine

Jedan od najpopularnijih timskih sportova u Slovačkoj je hokej na ledu. Slovačka je postala član Međunarodne hokejaške federacije od 2. februara 1993. godine[14] i od tada je na Svetskom prvenstvu u hokeju na ledu osvojila 4 medalje - 1 zlatnu, 2 srebrne i 1 bronzanu. Najnoviji uspeh bila je srebrna medalja na Svetskom prvenstvu 2012. u Helsinkiju. Slovačka hokejaška reprezentacija upisala je pet nastupa na Olimpijskim igrama, završivši 4. na Zimskim olimpijskim igrama 2010. u Vankuveru. Zemlja ima 8.280 registrovanih igrača i trenutno je na 7. mestu Svetske rang liste. Pre 2012. godine, slovački tim HK Slovan Bratislava učestvovao je u Kontinentalnoj hokejaškoj ligi, koja se smatrala najjačom hokejaškom ligom u Evropi i drugom najboljom na svetu.[15]

Slovačka je bila domaćin Svetskog prvenstva 2011. godine, gde je Finska osvojila zlatnu medalju i Svetskog prvenstva 2019, gde je Finska takođe osvojila zlatnu medalju. Oba takmičenja su održana u Bratislavi i Košicama.

Fudbal
 
Fudbalski stadion Tehelne pole u Bratislavi. Fudbal je najpopularniji sport u Slovačkoj.

Fudbal je najpopularniji sport u Slovačkoj, sa preko 400.000 registrovanih igrača. Od 1993. godine, slovačka fudbalska reprezentacija se jednom kvalifikovala za FIFA-in svetski kup, 2010. godine. Napredovali su do šesnaestine finala, gde su poraženi od Holandije. Najzapaženiji rezultat bila je pobeda nad Italijom sa 3:2. Fudbalska reprezentacija Slovačke se 2016. godine kvalifikovala za UEFA Euro 2016 turnir, pod rukovodstvom selektora Jana Kozaka. Ovo je pomoglo timu da dosegne svoju najbolju poziciju na 14. mestu na FIFA-inoj svetskoj rang listi.

U klupskim takmičenjima samo su se tri ekipe plasirale u grupnu fazu UEFA Lige šampiona, i to FK Košice 1997–98, FK Artmedia Bratislava u sezoni 2005–06 i FK Žilina 2010–11. FK Artmedia Bratislava je najuspešniji tim, završivši na 3. mestu u grupnoj fazi Kupa UEFA, pa se tako kvalifikovao za nokaut fazu. Oni su i dalje jedini slovački klub koji je pobedio u meču u grupnoj fazi.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ EUROPA - Culture - Slovakia
  2. ^ „"Východná" festival”. 
  3. ^ „UNESCO information about Vlkolínec”. 
  4. ^ „Jánošík movie on Czechoslovak Film Database”. 1935. 
  5. ^ „Slovak National Gallery (SNG) Bratislava”. Muzeum.sk. n.d. Arhivirano iz originala 02. 03. 2021. g. Pristupljeno 17. 5. 2007. 
  6. ^ „About SNG – SNG”. Sng.sk. Arhivirano iz originala 11. 3. 2012. g. Pristupljeno 25. 11. 2012. 
  7. ^ BEŇADIKOVÁ, J. a KOL.. Estetická výchova. 1. vyd. [s.l.] : SPN, 1992. S. 160.
  8. ^ „Skanzeny – Poznaj Slovensko”. www.poznajslovensko.sk. Pristupljeno 2020-03-02. 
  9. ^ TOLMÁČI, L. a KOL.. Geografia pre 9. ročník ZŠ a 4. ročník gymnázia s osemročným štúdiom. 2. vyd. Bratislava : Orbis Pictus Istropolitana, 2018.
  10. ^ „Drevené kostoly – Poznaj Slovensko”. www.poznajslovensko.sk. Pristupljeno 2020-03-02. 
  11. ^ Lawrence Barnett Phillips (1871). The dictionary of biographical reference: containing one hundred thousand names, together with a classed index of the biographical literature of Europe and America. S. Low, Son, & Marston. str. 1020. 
  12. ^ United Nations. Economic Commission for Europe; Food and Agriculture Organization of the United Nations (2000). Forest resources of Europe, CIS, North America, Australia, Japan and New Zealand (industrialised temperate/boreal countries): UN-ECE/FAO contribution to the Global Forest Resources Assessment 2000. United Nations. str. 347—. ISBN 978-92-1-116735-1. „In some countries, the commercial sale of game meat is an important economic activity, including the export of game meat. ... value in the Netherlands, and as the value of export, domestic consumption, and industrial processing in Slovakia.” 
  13. ^ „Slovak Cuisine”. Slovakiasite.com. Pristupljeno 16. 10. 2010. 
  14. ^ „Slovakia”. Iihf.com. 2. 2. 1993. Pristupljeno 25. 11. 2012. 
  15. ^ „World of difference for KHL?”. iihf.com. 7. 5. 2012. Arhivirano iz originala 23. 1. 2013. g. 

 

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Култура_Словачке&oldid=26910994”