Poljoprivredni kombinat Sombor
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Poljoprivredni kombinat Sombor je kompanija sa sedištem u Somboru.
| Poljoprivredni Kombinat Sombor | |
|---|---|
 | |
| društvena | |
| Delatnost | Poljoprivreda, Trgovina na veliko sa hranom |
| Osnovano | 1979. |
| Sedište | Sombor, Srbija |
Broj zaposlenih | 43 |
Istorijat uredi
Poljoprivredni kombinat u Sombor je bio jedna od najvećih radnih organizacija u bivšoj SFRJ. Kombinat je 1974. godine bio na 46. mestu, a među poljoprivrednim organizacijama na 11. mestu. Ovaj podatak je dokazuje da je kombinat bio gigant sa ogromnim potencijalima. Stvranje jakog kominata teklo je sporo, ali bilo je u tokovima tadašljeg privrednog ukrupnjavanja i zakona o ZUR-u(zakon o udruženom radu). Najvažnije prekrentice u nasatnku kombinata bile su:
- Godina 1953. Na području somborske opštine postoji 49 poljoprivrednih organizacija. Taj broj se za deset godina smanjio na svega 28 organizacija.
- Godina 1967. Potpisani su sporazumi i ugovori o spajanju 9 samostalnih poljoprivrednih organizacija, to su: PIK »Aleksa Šantić« iz Alekse Šantića, PD 25. maj iz Bezdana, zemljoradničke zadruge iz Bezdana, Stanišića, Stapara, Čonoplje, Riđice, Svetozara Miletića i Sombora.(Danas sve samostalne zadruge i uglavnom privatizovane)
- Godina 1968. Poljoprivredno dobro 25. maj iz Bezdana se spaja sa Poljoprivredno-industrijskim kombinatom u Aleksi Šantiću, tako da tadašnji Industrijsko- poljoprivredni kombinat Bačka imao tada 8 članica.
- Godina 1969. Bačkoj se pridružuju Ribarsko gazdinstvo Bačka iz Koluta, Zemljoradnička zadruga iz Telečke i poljoprivredne zadruge iz Stare Moravice i Doroslova.
- Godina 1970. Organizaciji pristupaju i PD Graničar iz Gakova, Poljoprivredna stanica iz Sombora i Semensko preduzeće Seme iz Sombora.
- Godina 1971. Žitokoop iz Sombora se pripaja IPK Bačka.
- Godina 1972. Udruženim sredstvima poljoprivrednih organizacija u sastavu IPK Bačka izgrađena je Fabrika biljnih ulja Inus (danas uljara Sunce, zasebno privatizovano preduzeće). Naziv organizacije se menja u Prehrambeni kombinat Bačka.
- Godina 1973. Žitokoop se pripaja Zadrugarki u Somboru, a Zemljoradnička zadruga iz Stare Moravice istupa iz ove složene organizacije. Njoj, međutim, pristupaju PIK Sombor iz Sombora, PIK Kljajićevo iz Kljajićeva i Zemljoradnička zadruga iz Rastine. Prehrambeni kombinat je tada imao 18 članica.
- Godina 1974. Iz Prehrambenog kombinata Bačka istupa PIK Kljajićevo, a preostalih 17 članica potpisuju Samoupravni sporazum o udruživanju u jedinstvenu organizaciju PK Sombor.
- Godina 1976. Poljoprivrednom kombinatu Sombor se ponovo pripaja PIK Kljajićevo iz Kljajićeva, Pekar iz Sombora koji se nalazio u sastavu OUR Mlinpek u Novom Sadu, Stočarsko-veterinarski zavod iz Sombora koji se nalazio u sastavu Veterinarskog zavoda u Novom Sadu i Kudeljara Napredak iz Sombora.
- Godina 1979 Zvanično nastaje PK Sombor
Stara Organizacija Kombinata PK Sombor uredi
Poljoprivredni kombinat Sombor je činilo Zajedničke službe i 39 osnovnih organizacija udruženog rada (11 za biljnu proizvodnju, 3 za stočarsku proizvodnju, 8 za industrijsku proizvodnju, 15 za kooperaciju i 2 od posebnog značaja).
- Zajedničke službe predstavljale su :
Sektor za opšte poslove, Sektor za robni promet, Sektor za razvoj, plan, investicije i analizu, Sektor za kooperaciju i Interna banka.
- OOUR za biljnu su imala proizvodnju sledeća mesta:
Sombor, Aleksa Šantić, Gakovo, Stanišić, Riđica, Čonoplja, Stapar, Bezdan, Svetozar Miletić, Kolut i Kljajićevo.
- Tri osnovne organizacije udruženog rada za stočarsku proizvodnju bile su : svinjarstvo, govedarstvo i živinarstvo.
- Industrijskom proizvodnjom bavili su se:
Somboled, Somes, Mlinarstvo, Zadrugarka, Seme, Inus (posle uljara Sunce), Napredak i Građevinsko-stambena delatnost.(danas zasebna preduzeća)
- OOUR za kooperaciju imali su:
Sombor, Bački Breg, Bezdan, Bački Monoštor, Stapar, Čonoplja, Aleksa Šantić, Kolut, Svetozar Miletić, Stanišić, Riđica, Rastina, Doroslovo, Telečka i Kljajićevo.
- Osnovne organizacije od posebnog značaja bili su: Društveni standard i Agrozavod.
Zaposleni uredi
Kombinat je nekada zapošljavao 5.600 ljudi i imao je više od 8000 kooperanata, da bi se danas svelo na svega 43 zaposlena. Najveći procenat su bili polukvalifikovani i nekvalifikovani radnici. Tehnički razvoj i primena moderne tehnologije u poljoprivredi, tražili su obrazovanog poljoprivrednika. Tada su usvojeni sporazumi o stručnom obrazovanju radnika, bilo je obuhvaćeno 200 do 300 radnika godišnje. Koliko je dobro finanski tada stajao kombinat tome ide u prilog i to da je stipendirao stotinjak stipendista godišnje, koji bi kasnije dobili posao u preduzeću. Polna struktura zaposlenih bila je sledeća: od 5.600 radnika 82 odsto su muškarci, a 18 odsto bile su žene.
Zemlja uredi
PK Sombor je raspolagao sa 42,536 hektara zemlje. Od toga su bile: oranice i bašte — 35.808, voćnjaci — 216, livade i pašnjaci — 4.302, ribnjaci — 287, šume — 174, neplodno zemljište, trstika i bare — 1.749 hektara, a u privatnom sektoru je bilo 60.000 hektara obradivih površina.
Mehanizacija uredi
Na poljima Kombinata 1975. godine radilo je 543 traktora (65 teških, 422 srednjih i 56 lakih). Kombinat je imao 309 univerzalnih kombajna, 50 adaptera za berbu kukuruza i 62 adaptera za berbu suncokreta; za berbu kukuruza u klipu na raspolaganju su mu je bilo 18 kombajna; zatim posedovao je 240 plugova, 272 mašine za pripremu zemlje, 247 sejalica, 54 mašine za zaštitu useva, 557 prikolica ukupne nosivosti od 3.899 tona i 120 kamiona ukupne nosivosti od 674 tone.
Proizvodnja uredi
Po podacima za 1975. godinu, na društvenom sektoru, merkantilnim kukuruzom je bilo zasejano 5. 949 hektara, a prosečan prinos je bio 84,42 metričke cente po hektaru. Ukupan prinos je bio 502.18 metričkih centi. Na individualnom sektoru je bilo zasejano 25.772 hektara, a prosečan prinos je bio 56 metričkih centi po hektaru. Semenskim kukuruzom je bila zasejana površina od 1.489 hektara uz prosečan prinos od 26,61 metričku centu po hektaru. Ukupna proizvodnja semenskog kukuruza je bila 39. 620 metričkih centi. Pod suncokretom je bilo zasejano 3. 958 hektara u društvenom vlasništvu, a prosečan prinos je bio 17,71 metrička centa po hektaru. Ukupna proizvodnja suncokreta na društvenom sektoru je iznosila 70.105 metričkih centi. Na individualnom sektoru je bilo zasejano 5.51 hektara sa prosečnim prinosom od 12 metričkih centi po hektaru. Konoplja je bila zasejana na površini od 258 hektara i dobijen je prinos od 112 metričkih centi po hektaru. Šećerna repa je izvađena sa 2. 425 hektara, a prinos je bio 443 metričke cente po hektaru]]. ječamje požnjeven sa 747 hektara u društvenom sektoru sa prosečnim prinosom od 36,15 metričkih centi po hektaru. Pšenicom je bilo zasejano 13.706 hektara na štvenom sektoru i dobijen je rekordan prinos od 51,15 metričkih centi hektar u. Ukupna proizvodnja na društvenom sektoru je bila 701.037 metričkih centi.
Stočarstvo je u 1975. godini proizvelo 38.640 hektolitara mleka. Društveni sektor je isporučio 4.100 tovnih junadi, a kooperacija 6.412. Zalučeno je 43.141 prase. Društveni sektor je isporučio 42.385 tovnih svinja, a kooperacija 73.915. Živinarstvo proizvodi 60.000 jednodnevnih pilića nedeljno i gaji 100.000 koka nosilja.
Mlinska industrija je u 1975. godini preradila 33.770 tona pšenice. U mlekarskoj industriji, koja je osposobljena za proizvodnju sladoleda, topljenih i specijalnih sireva, prerađeno je 14.910.250 litara mleka. Klanična industrija je za tržište pripremila 3.460 zaklanih goveda i 59.795 zaklanih svinja. U fabrici stočne hrane je proizvedeno 45.227 tona hrane za stoku, dok je u fabrici biljnih ulja prerađeno 27.459 tona suncokreta. Mlekarska industrija mogla je da preradi 80.000 litara mleka i da proizvede 20 tona sladoleda i 4.500 kilograma topljenog sira dnevno. Pekara je bila u mogućnosti da proizvede 18.000 kilograma hleba za 14 časova i neograničene količine belog i masnog peciva i 5.000 kilograma lisnatog smrznutog testa dnevno. Kudeljara je mogla mogućnosti da preradi 500 tona kudeljne stabljike godišnje.
- Proizvodni program
OOUR-i za industrijsku proizvodnju PK Sombor je u svojim proizvodnim programima imao 27 raznih vrsta topljenih, tvrdih i mekih sir]]eva, mlečnih napitaka, sladoleda, kesten pirea i kuvanog žita, 60 vrsta suvomesnatih i kobasičarskih proizvoda i pašteta, 18 tipova stočne hrane, 4 tipa pšeničnog brašna, sve vrste hleba, peciva i lisnatog smrznutog testa kao i kudeljna vlakna i pozder ploče.
- Društveni standard
U Poljoprivrednom kombinatu Sombor posebna pažnja se posvećivala društvenom standardu. U kombinatu je postojala osnovna organizacija udruženog rada Društveni standard, koja je imala 56 zaposlenih, i koja brinula standardu radnika ove nekada mnogoljudne radne organizacije. Svakodnevno se pripremalo čak 5.600 toplih obroka. Godišnji odmori. Osim toplih obroka Kombinat je svojim radnicima omogućava korišćenje godišnjih odmora pod vrlo povoljnim uslovima. Tako su u 1975. godini bili zakupljeni hotelski kapaciteti u poznatim turističkim centrima na jadranskoj obali u Lovranu i Vodicama, i u Oteševo|Oteševu na Prespanskom jezeru. Kombinat je učestvovao u troškovima svakog radnika, koji je proveo godišnji odmor u pomenutim letovalištima, učestvovao sa 50%. Tome treba dodati da je na ime regresa posebno svakom zaposlenom isplaćivana i dodatna sredstva. Sličan je slučaj je bio i sa zimskim godišnjim odmorima, 1976. godine radnici su odmor provodili na Tari i u Poreču.
Pomoć radnicima uredi
Stambeno pitanje, svakako, predstavlja važan element društvenog standarda. Odvajajući sredstva u tu svrhu, Kombinat je tada raspolagao sa 520 stanova, a davao je i kredite za adaptaciju i dogradnju stanova koji su u vlasništvu, kao i za izgradnju novih porodičnih stambenih zgrada. Posebna se pažnja posvećila se radnicima iscrpenim svakodnevnim poslom i radnicima čije je zdravstveno stanje narušeno i samim tim i umanjena radna sposobnost. Svi oni, o trošku Kombinata, koristili banjske oporavke i lečenja. Kombinat je davao i pomoć za školovanje i kupovinu udžbenika za decu radnika, počev od osnovne i srednje pa sve do više i visoke škole.
Radničke sportske igre uredi
Samo u toku 1975. rodine, u okviru Radničkih sportskih igara Kombinata, učestvovalo je oko 1.500 radnika. Oni su se u slobodnom vremenu tokom više meseci nadmetali u deset sportskih disciplina. Koliko su radni ljudi zainteresovani za ovu vrstu sportskih manifestacija potvrđuje činjenica da na ovogodišnjim igrama nije učestvovao ni jedan aktivni sportista. Ovome u prilog ide i podatak da je od 39 postojećih osnovnih organizacija udruženog rada svoje predstavnike na Radničkim sportskim igrama imalo 34 OOUR-a. Takmičenja su se odvijala u gotovo svim naseljenim mestima somborske opštine i postala su popularna ne samo među radnicima Kombinata nego i kod ostalih građana. Za ovu vrstu vanredne aktivnosti svojih radnika Kombinat je izdvajao značajna novčana sredstva. Sredstva za kupovinu sportske opreme i rekvizita, za održavanje postojećih sportskih objekata i izgradnju novih obezbeđivao je kombinat'.
Rekreacioni centri uredi
U Kombinatu postojala su dva velika i lepo uređena rekreaciona centra u Somboru i u Aleksi Šantiću. Ovi sportski poligoni raspolagali su terenima za veliki i mali fudbal, rukomet, odbojku, košarku, otvorenim strelištem, plivačkim bazenom olimpijskih razmera i, naravno, svim pratećim objektima (svlačionicama, kupatilima i sl.). Za izgradnju rekreacionih centara i organizovano sprovođenje rekreacije radnih ljudi, Kombinat je 1974. i 1975. godine dobio dva najveća priznanja koja se dodeljuju u Vojvodini nagradu Jovan Mikić - Spartak. Osim toga, Kombinat je dobitnik i Majske nagrade Pokrajinskog sindikalnog veća, zatim dve diplome DTV Partizan Jugoslavije.
Preduzeće danas uredi
Prva aukcija bila je održana 14. februara 2008. godine, za prodaju 70 odsto kapitala preduzeća po početnoj ceni od 75,3 miliona dinara uz obavezu novog vlasnika da investira 7,4 miliona dinara. Imovina koja je bila ponuđena na aukciji procenjena je na skoro četiri miliona evra. PK Sombor ima u vlasništvu poslovnu zgradu u Somboru površine 2.200 m², a u Nišu i Kragujevcu zgrade sa po 1.000 m². U PK Sombor rade 43 radnika. Prema podacima Agencije za privatizaciju, 2006. godinu bila je završena sa prihodom od 70.460 evra i rashodom od 360.000 evra. Druga aukcija je bila 20. juna 2008. godine početna cena je bila 52.863.000 dinara za 70 odsto kapitala. Treća aukcija je bila 22. avgusta iste godine cena je bila 53,4 milona dinara, nije bilo zainterseovanih. Preduzeće je prodato tek posle pete aukcije preduzeću Abrado iz Zagreba po ceni početnoj ceni od 4.447.000 dinara, to jest oko (43.000 evra), koliko je ta suma iznosila 2010.godine .
Literatura uredi
- "Ilustrovana poslovna lična karta Sombora", Interpregled Beograd 1976. godina