Ratko Dražević

ratko dražević
ratko dražević
Lični podaci
Datum rođenja	1918.
Mesto rođenja	Rvati, kod Raške, Kraljevstvo SHS
Datum smrti	18. jun 1992. (73/74 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija, SR Jugoslavija
Profesija	društveno-politički radnik
Porodica
Supružnik	Žana Dražević
Delovanje
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije; Uprava državne bezbednosti
Čin	pukovnik
Odlikovanja

Ratko Dražević (Rvati, kod Raške, 1918 — Beograd, 18. jun 1992) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Srbije. Poznat je kao operativac Uprave državne bezbednosti (UDB), jedan od osnivača spoljno-trgovinskog preduzeća „Generaleksport”, filmski radnik i direktor Avala filma.

Biografija uredi

Rođen je 1918. godine u Rvatima, kod Raške. Pre Drugog svetskog rata studirao na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Tokom studija se priključio studentskom revolucionarnom pokretu na Beogradskom univerzitetu.

Studije je prekinuo 1941. godine i otišao u partizane. Najpre se nalazio u jednom partizanskom pokretu, a kasnije je bio povučen u pozadini, gde je ilegalno delovao kao politički radnik. Iz rata je izašao kao major Odeljenja za zaštitu naroda (OZN).

Period u Upravi državne bezbednosti uredi

U prvih par meseci, posle oslobođenja Jugoslavije, sa prvim sumrakom, sa Morave čuli bi se rafali mitraljeza. O ovome je u pisanom obliku svedočio i sam Ratko Dražević, tadašnji načelnik Uprave državne bezbednosti (UDB) u Čačku, koji je napisao da je imao zadatak da „po ceo dan i noć strelja ljude“. — Posle oslobođenja sam prvo bio sekretar kraljevačkog Okružnog narodnog odbora i član Okružnog komiteta KPJ. Tu sam ostao dva meseca. Potom je došlo do neke reorganizacije i prešao sam u Čačak, gde su tražili da preuzmem okružni odsek Udba, pošto je bila velika teritorija. Mrzeo sam to, ali Krcun Penezić mi je prosto naredio: „Moraš da pređeš. J... se, naučićeš vremenom kako se to radi!“ — zapisao je Dražević.

Odmah nakon Drugog svetskog rata, Uprava državne bezbednosti stvara odrede za likvidaciju. Ratko Dražević je bio organizator grupa za likvidaciju. On je bio iz Raške i on je bio taj koji je prikupio nekoliko sposobnih ljudi koji ubijaju pripadnike JVuO. Ne po racijama i šumama, već kod kuće, jataka... O tom vremenu Dražević govori: „„Čistili” smo po banji (Vrnjačka banja) i uklanjali čak i one koji su nam smetali da dođemo do žena. Mi smo streljali u zimsko doba u podrumu Ozne u Kraljevu. Nismo mogli nigde da ih vučemo, pa smo ih, jednog preko drugog, ređali u jednom skloništu, a ono hladnoća, ciča zima, tela im se smrznula. Kad smo napunili to sklonište, bacili smo bombe, da padnu drveni nosači i sve zatrpamo i zauvek predamo zaboravu. Dan-danas u toj zgradi živi nekih 500-600 ljudi, a niko i ne zna koliko je nevinih ljudi, iskrenih demokrata, ugrađeno u njene temelje, samo što nisu bili po ukusu nas komunista”.^[1]

Jedna od interesantnijih ličnosti šezdesetih i sedamdesetih godina, koju prati dosta kontroverzi. Čovek Udbe, plejboj i pre svega direktor Avala filma, u vreme kad su u Beograd stizala najpoznatija filmska imena, kako glumačka, tako i rediteljska.

Jedan od prvih i najvećih srpskih komunističkih likvidatora i plejboja bio je Ratko Dražević. Vlasnik nesvakidašnje biografije sebe je opisivao kao osobu koja je ubila 2.000 ljudi i spavala sa istim tolikim brojem žena. U svojoj političko-ljubavnoj karijeri stigao je da bude partizan, agent Udbe, osnivač Geneksovog predstavništva u Njujorku, lovac na Pavelića i Artukovića, filmski radnik, direktor Avala filma, a najpoznatiji je bio kao čovek koji je najviše lepotica tog doba odveo u krevet. Gotovo da nije postojala domaća lepotica koju ovaj plejboj — udbaš nije propustio kroz prste, a jedna od najpoznatijih od njih je sigurno Olivera Katarina. Ostavio je major Dražević u svom životnom testamentu i druge, veoma zanimljive zapise - kako se, bavio špijunažom, pa kako se bavio švercom nakita, engleskih štofova, cigareta... Sve, naravno, u korist države.

Period u filmskoj industriji uredi

Sredinom šezdesetih, SFRJ počinje da se otvara prema zapadu i počinje da radi izvoz. U inostranstvo šalju, školovane, prevejane agente Udbe, koji znaju da rade razne poslove. Ratko je bio jedan od takvih. Potom se sretao s diplomatskim i trgovačkim atašeima a kada se vratio u zemlju, onda je te strance izvodio po Mažestiku, Lotosu... lokalima koji su bili ozvučeni, i tako je ušao u javnost. On je prvi udbaš koji je postao medijska zvezda.

Pošto je postao prvi čovek Avala filma 1962. godine, pošlo mu je za rukom da dovede na snimanje u Beograd najpoznatije zvezde: Orsona Velsa, Entonija Kvina, Klinta Istvuda, Berta Lankastera, Frensisa Forda Kopolu, Džejmsa Mejsona i druge. Bio je jedan od najvećih producenata jugoslovenskog filma ikad i tvorac beogradskog Holivuda u Košutnjaku. Dotadašnji sivi socijalizam dobija veselije boje.

Ratko Dražević je, u stvari, doveden na čelo Avala filma u trenutku kada je komunistička vlast shvatila da, osim što može da bude centralni filmski studio, može da bude i preduzeće preko koga će Udba da dođe do deviza radeći sa strancima. Tadašnja državna vlast je shvatila da je filmska industrija vrlo unosan ekonomski posao. Ratko Dražević kao čovek koji je govorio razne jezike, dobro se snalazio u svetu, i fantastično umeo da komunicira je doveden da uspostavi takvu vezu sa zapadom. Po direktivi Josipa Broza Tita, njegov zadatak bio je da otvori kanale prema Zapadu, da dovede holivudske, italijanske i ostale zapadne koprodukcije i da donese američke dolare.

I onda taj čovek, takav kakav jeste, zaposli ljude poput Borislava Mihajlovića Mihiza, Slobodana Selenića, da šansu Živojinu Žiki Pavloviću, Dušanu Makavejevu, Borislavu Pekiću. Vlast kaže: „Hoćemo da osvojimo Kan” — i onda snime film Skupljači perja.

Kako je interesantan njegov dolazak na čelo Avale, tako je interesantan i njegov odlazak odnosno gušenje te velike kuće u korist nekih zapadnijih centara.

Ujak je poznate slikarke Biljane Vilimon, koja svedoči da je Ratko, posle pogibije njegovog velikog prijatelja Slobodana Penezića Krcuna, otišao iz Jugoslavije u Italiju gde je bio generalni direktor filmske kuće „Prodi“. Zbog tog postupka Ratko je obeležen kao neprijatelj režima.

Ljubav sa Oliverom Katarinom uredi

U javnosti je poznata njegova veza sa Oliverom Katarinom. O svojoj ljubavi sa Ratkom Draževićem govori:

— Uz mene je tada bio Ratko Dražević, srpski „Džejms Bond“, ozbiljan srpski obaveštajac, žestoki patriota, koji, je, istovremeno, bio prvi čovek srpske filmske industrije. Živeli smo sedam godina u vanbračnoj zajednici. Bila je to velika, dramatična ljubav. Ratko Dražević je, već bio razveden od svoje „sirote Živke“, kako ju je uvek zvao. Na milion jedan način pokazivao je veliku ljubav prema meni. Živeli smo zajedno u Rimu, Parizu, Beogradu. Snažna ličnost, eruptivna, duhovita, jaka. On je bio grub čovek, markantan, sa jakim obrvama, krupan, visok, a bio je nežan kao svila prema meni.

Zanimljivosti uredi

Osim što je glavni lik velikog broja anegdota i urbanih legendi, jedan je od glavnih likova u filmu Dinka Tucakovića „Doktor Rej i đavoli“. Ratka Draževića u ovom filmu igra Dragan Bjelogrlić, a film se bavi jednom specifičnom temom — američkim rediteljem Nikolasom Rejom, koji se šezdesetih godina zatiče u Beogradu i dolazi u filmsku kuću „Avala film“, na čijem čelu se nalazi Ratko Dražević.

Vidite još uredi

Vlada Višnjić

Reference uredi

^ Podrum Ozne — strelište | Ostali članci | Novosti.rs

Spoljašnje veze uredi

[1] Podrum Ozne — strelište | Ostali članci | Novosti.rs

[1]