Википедија

Savez komunista Slovenije

републичка организација Савеза комуниста у СР Словенији

Savez komunista Slovenije (sloven. Zveza komunistov Slovenije; skraćeno: SKS i ZKS) bio je društveno-politička organizacija, koja je od 1945. do 1990. delovala u Socijalističkoj Republici Sloveniji, kao republička organizacija Saveza komunista Jugoslavije (SKJ).

Savez komunista Slovenije
Zveza komunistov Slovenije
Simbol Saveza komunista
KoalicijaSavez komunista Jugoslavije
SloganProleteri svih zemalja, ujedinite se!
Osnovana(1937-04-17)17. april 1937.
Raspuštena27. oktobar 1990.(1990-10-27) (53 god.)
PrethodnikPokrajinski komitet KPJ za Sloveniju
NaslednikStranka demokratske reforme
Sedište SR Slovenija
 SFR Jugoslavija
Mladi ogranakSavez socijalističke omladine Slovenije
Broj članova  (1981.)125.206
IdeologijaKomunizam
Politička pozicijakrajnja levica
Religijaateizam
HimnaInternacionala
Zastava stranke

Osnovan je 17. aprila 1937. pod nazivom Komunistička partija Slovenije (sloven. Komunistična partija Slovenije; skraćeno: KPS i KPS), od Pokrajinskog komiteta KPJ za Sloveniju, koji je od osnivanja KP Jugoslavije delovao na području Slovenije. U toku Drugog svetskog rata, 1941–1945. formirao je Oslobodilački front Slovenije (OF), preko koga je organizovao i rukovodio Narodnooslobodilačkom borbom u Sloveniji, tokom koje je došao na vlast.

Odlukama Šestog kongresa KPJ, novembra 1952. preimenovan je u Savez komunista Slovenije. Nakon prekida 14. kongresa i raspada SKJ, 4. februara 1990. promenio je naziv u Savez komunista Slovenije – Stranka demokratskih reformi (sloven. Zveza komunistov Slovenije – Stranka demokratične prenove; skraćeno: SKS–SDR i ZKS-SDP). Na Kongresu 27. oktobra 1990. iz svog naziva je izbrisao reč Savez komunista i od tada se zvao samo Stranka demokratskih reformi. Nova stranka se 29. maja 1993. ujedinila sa više srodnih stranaka i uzela naziv Združena lista socijaldemokrata (sloven. Združeno listo socialnih demokratov; skraćeno: ZLSD i ZLSD), a od 2005. se zove Socijaldemokrate (sloven. Socialni demokrati) i danas predstavlja pravnog naslednika SKS.

Od kraja Drugog svetskog rata, 1945. do početka raspada Jugoslavije, 1990. bio je vodeća društveno-politička organizacija u Sloveniji i imao apsolutnu vlast. Na prvim višepartijskim izborima održanim aprila 1990. osvojio je 15% glasova, odnosno 37 (od 240) poslaničkih mesta[a] i nakon 45 godina izgubio vlast. Na izborima za Predsedništvo pobedio je kadnidat SKS—SDR Milan Kučan, koji je postao prvi predsednik Slovenije.

Istorijat uredi

Krajem marta 1919. godine, 27. članova ljubljanske sekcije Jugoslovenske socijaldemokratske stranke istupilo je iz njenog članstav i na tzv. „Uskršnjem kongresu“ od 20. do 23. marta 1919. osnovalo Slovenačku socijalističku stranku (slo: Slovenska socialistična stranka). Oni su tada prihvatili politiku Vladimira Iliča Lenjina, zauzimajući se za oružanu revoluciju. Za prvog predsednika tada je izabran Janko Petrič, a za sekretara Angela Vode.

Kada je, aprila 1919. godine, u Beogradu osnovana Socijalistička radnička partija (komunista), Slovenačka socijalistička stranka se uključila u njen rad, kao sekcija slovenačkih komunista. Na Drugom kongresu u Vukovaru, juna 1920. godine, SRPJ(k) je promenila naziv u Komunistička partija Jugoslavije (KPJ), a slovenačka sekcija je izgubila svoj autonomni položaj u okviru KPJ.

Skupština Kraljevine SHS je 29. decembra 1920. godine donela Obznanu kojom je zabranjen rad KPJ. Veliki deo slovenačkih komunista prešao je u ilegalu ili je otišao u inostranstvo, posebno u Pariz, Beč ili Moskvu, gde su nastavili sa partijskim delovanjem. Krajem 1920-ih godina u Sloveniji je KPJ imala oko 450 članova.

Tridesetih godina komunističku partiju na području Slovenije počeo je da obnavalja Boris Kidrič, a 1937. godine unutar KPJ osnovane su Komunistička partija Slovenije i Komunistička partija Hrvatske. Osnivanje KPS i KPH bilo je u skladu sa ostvarivanjem odluka Četvrte konferencije KPJ, održane septembra 1934. godine u Ljubljani.

 
Spomen-ploča na kući u Čebinama u kojoj je održan Osnivački kongres KP Slovenije

Osnivački kongres KP Slovenije protekao je u strogoj tajnosti, noću između 17. i 18. aprila 1937. godine na imanju Barličevih na Čebinama, kod Trbovlja. Na čelo KPS je izabran Edvard Kardelj, koji se upravo tada vratio iz Sovjetskog Saveza. KPS je tada imala oko 250 članova.

Kada je u leto 1937. godine vođstvo nad KP Jugoslavije preuzeo je Josip Broz Tito, a u vođstvo Partije tada je uključeno čak troje Slovenaca: Edvard Kardelj, Franc Leskošek i Miha Marinko.

Tokom Drugog svetskog rata Komunistička partija Slovenije je, u okviru Osvobodilne fronte, koja je formirana 27. aprila 1941, organizovala i rukovodila oružanom borbom naroda Slovenije, koja je počela 22. jula 1941. godine.

Nakon završetka rata i oslobođenja Slovenije i Jugoslavije KP Slovenije preuzima vlast u tada stvorenoj Narodnoj Republici Sloveniji u okviru FNRJ.

Godine 1952. posle Šestog kongresa KPJ, na kome je Komunistička partija Jugoslavije promenila naziv u Savez komunista Jugoslavije i Komunistička partija Slovenije menja naziv u Savez komunista Slovenije.

Na Četrnaestom (vanrednom) kongresu SKJ, održanom od 20. do 22. januara 1990. godine u Beogradu, došlo je do otvorenog sukoba između delegacija SK Srbije i SK Slovenije. Srbi su se zalagali za centralizovanje Jugoslavije, a Slovenci za konfederaciju države i partije. Posle dva dana rada i oštrih verbalnih sukoba, delegacija SK Slovenije, na čelu sa Milanom Kučanom, napustila je Kongres.

Pre prvih višestranačkih izbora u Sloveniji, aprila 1990. godine, SK Slovenije je promenio naziv u Partija Socijaldemokratske reforme Slovenije. A maja 1993. godine s više drugih stranaka stvorila je Ujedinjenu listu socijalnih demokrata. Od 2005. godine nosi naziv Socijaldemokrati.

Kratka hronologija KP Slovenije / SK Slovenije
datum događaj
17. april 1937. Održan Osnivački kongres Komunističke partije Slovenije, u okviru KP Jugoslavije
27. aprila 1941. KPS formirala Oslobodilački front Slovenije (OF) masovu antifašističku organizaciju koja se nalazila na čelu partizanskog pokreta u Sloveniji
5. maj 1945. Formirana Narodna vlada Federalne Dražave Slovenije, čime je KP Slovenije defakto preuzela vlast u Sloveniji
9. maj 1945. Oslobođenjem Ljubljane, tokom završnih operacija za oslobođenje Jugoslavije, završeno je oslobođenje teritorije Federalne Države Slovenije
27. oktobar 1946. Održani izbori za Ustavotvornu skupštinu NR Slovenije, na kojima je najveći broj glasova osvojio Narodni fronti Slovenije, na čijem se čelu nalazila KP Slovenije, čime je i dejure preuzela vlast u Sloveniji
novembar 1952. Odlukama Šestog kongresa KPJ Komunistička partija Slovenije promenila naziv u Savez komunista Slovenije
22. januar 1990. Delegacija Saveza komunista Slovenije napustila Četrnaesti kongres SKJ, čime je SKS defakto prekinula veze sa Savezom komunista Jugoslavije
4. februar 1990. Savez komunista Slovenije zvanično prekinuo veze sa SKJ i pomenio naziv u Savez komunista Slovenije — Stranka demokratske reforme (SKS-SDR)
8. april 1990. Održani prvi višepartijski izbori u Sloveniji, na kojima je pobedila opozicija, a SKS-SDP izgubio vlast nakon 45 godina
27. oktobar 1990. Na Kongresu SKS-SDR, partija iz svog naziva izbacila Savez komunista i postala samo Stranka demokratske reforme

Kongresi uredi

  • Prvi osnivački kongres KP Slovenije — održan 17/18. aprila 1937. u Čebinama, kod Trbovlja
  • Drugi kongres KP Slovenije — održan od 11. do 15. novembra 1948. u Ljubljani
  • Treći kongres SK Slovenije — od 18. do 20. maja 1954. u Ljubljani
  • Četvrti kongres SK Slovenije — od 23. do 25. juna 1959. u Ljubljani
  • Peti kongres SK Slovenije — od 17. do 20. marta 1965. u Ljubljani
  • Šesti kongres SK Slovenije — od 9. do 11. decembra 1968. u Ljubljani
  • Sedmi kongres SK Slovenije — od 3. do 5. aprila 1974. u Ljubljani
  • Osmi kongres SK Slovenije — od 3. do 5. aprila 1978. u Ljubljani
  • Deveti kongres SK Slovenije — od 15. do 18. aprila 1982. u Ljubljani
  • Deseti kongres SK Slovenije — od 17. do 19. aprila 1986. u Ljubljani
  • Jedanaesti kongres SK Slovenije — održan 22. i 23. decembra 1989. u Ljubljani
  • Dvanaesti kongres SK Slovenije—Stranke demokratske reforme — održan 27. oktobra 1990. u Novoj Gorici

Lideri uredi

Pregled rukovodećih ličnosti KP Slovenije / SK Slovenije[b]
kongresni period broj ime i prezime naziv funkcije napomena
početak mandata kraj mandata
1 kongres KPS
1937—1948.
1 Franc Leskošek sekretar Centralnog komiteta 1937—1966.
17. april 1937.[1] 15. novembar 1948.
2 kongres SKS
1948—1954. 		2 Miha Marinko 15. novembar 1948.[2] 20. maj 1954.
3 kongres SKS
1954—1959. 		20. maj 1954.[3] 25. jun 1959.
4 kongres SKS
1959—1965. 		25. jun 1959.[4] 20. mart 1965.
5 kongres SKS
1965—1968. 		20. mart 1965.[5] 17. oktobar 1966.
3 Albert Jakopič predsednik Centralnog komiteta 1966—1982.
17. oktobar 1966.[6] 11. decembar 1968.
6 kongres SKS
1968—1974. 		4 France Popit 11. decembar 1968.[7] 5. april 1974.
7 kongres SKS
1974—1978. 		5. april 1974.[8] 5. april 1978.
8 kongres SKS
1978—1982. 		5. april 1978.[9] 18. april 1982.
9 kongres SKS
1982—1986. 		5 Andrej Marinc predsednik Predsedništva Centralnog komiteta 1982—1991.
18. april 1982. 18. maj 1984.
18. maj 1984.[10] 19. april 1986.
10 kongres SKS
1986—1989. 		6 Milan Kučan 19. april 1986. 1988.
1988. 23. decembar 1989.
11 kongres SKS
1989—1993. 		7 Ciril Ribičič 23. decembar 1989. 27. oktobar 1990.

Napomene uredi

  1. ^ Podaci su zbirni za sva tri veća Skupštine SR Slovenije — Društveno-političko veće (14 od 80), Veće opština (5 od 80) i Veće udruženog rada (18 od 80)
  2. ^ Odlukama Šestog kongresa KPJ, novembra 1952. Komunistička partija Slovenije promenila je naziv u Savez komunista Slovenije

Reference uredi

  1. ^ Hronologija 1 1980, str. 253.
  2. ^ Hronologija 3 1980, str. 70.
  3. ^ Hronologija 3 1980, str. 129.
  4. ^ Hronologija 3 1980, str. 175.
  5. ^ Hronologija 3 1980, str. 242.
  6. ^ Hronologija 3 1980, str. 259.
  7. ^ Hronologija 3 1980, str. 288.
  8. ^ Hronologija 3 1980, str. 364.
  9. ^ Hronologija 3 1980, str. 416.
  10. ^ „Andrej Marinc izabran za predsednik CK SK Slovenije”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 19. 5. 1984. str. 1. 

Literatura uredi

  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985.  COBISS.SR 68649479
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савез_комуниста_Словеније&oldid=27554410”