Википедија

Serhio Agvero

бивши аргентински фудбалер

Serhio Leonel Agvero del Kastiljo (šp. Sergio Leonel Agüero del Castillo; Kilmes, 2. jun 1988), poznat kao Kun Agvero,[5] bivši je argentinski fudbaler koji je igrao na poziciji napadača. Nosio je natpis Kun na dresu, što je nadimak koji je dobio u djetinjstvu, po liku iz crtanog Kum-Kum.[6] Smatrao se jednim od najboljih napadača svoje generacije i jednim od najboljih fudbalera u istoriji Premijer lige.

Serhio Agvero
Agvero u dresu Argentine 2018.
Lični podaci
Puno ime Serhio Leonel Agvero del Kastiljo[1]
Nadimak Kun
Datum rođenja (1988-06-02)2. jun 1988. (35 god.)[2]
Mjesto rođenja Kilmes, Buenos Ajres[3], Argentina
Državljanstvo Argentina
Visina 1,73[4]
Pozicija napadač
Juniorska karijera
1997—2003. Independijente
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2003—2006. Independijente 54 (23)
2006—2011. Atletiko Madrid 175 (74)
2011—2021. Mančester siti 275 (184)
2021. Barselona 4 (1)
Ukupno 508 (282)
Reprezentativna karijera**
2005—2007.
2008.
2006—2021.		 Argentina do 20
Argentina do 23
Argentina		 11
5
101		 (6)
(2)
(41)
Nagrade
Fudbal
Predstavljajući Argentinu
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto Peking 2008. Ekipno
Svjetsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto Brazil 2014. Ekipno
Kopa Amerika
Zlatna medalja — prvo mesto Brazil 2021. Ekipno
Srebrna medalja — drugo mesto Čile 2015. Ekipno
Srebrna medalja — drugo mesto SAD 2016. Ekipno
Bronzana medalja — treće mesto Brazil 2019. Ekipno
* Datum aktuelizovanja: 1. jun 2021.
** Datum aktuelizovanja: 27. april 2021.

Karijeru je počeo u argentinskom klubu Indepedijente 2003. Dana 5. jula 2003. postao je najmlađi igrač u istoriji, argentinske lige koji je zaigrao na jednom meču; debitovao je sa 15 godina i 35 dana srušivši rekord koji je postavio Dijego Armando Maradona 1976. Godine 2006, nakon tri godine u Argentini, prešao je u španski Atletiko Madrid za 23 miliona evra. Tokom perioda u Atletiku smatran je jednim od najboljih mladih fudbalera u Evropi, a osvojio je nagrade Don Balon, Tutosport, Zlatni dječak i nagradu časopisa World Soccer za najboljeg mladog fudbalera. Za Atletiko je postigao 101 gol na 234 utakmice, a s klubom je osvojio Ligu Evrope i UEFA Superkup.

U julu 2011. prešao je u Mančester Siti za 35 miliona funti. U prvoj sezoni, u poslednjoj utakmici, postigao je gol za pobjedu 3 : 2 protiv Kvins Park rejndžersa u 94. minutu, zahvaljujući čemu je Siti osvojio titulu, prvu poslije 44 godine. U sezoni 2014/15. bio je najbolji strijelac Premijer lige, s 26 golova, a u novembru 2017. postao je najbolji strijelac Mančester Sitija, postigavši 178. gol za klub protiv Napolija.[7] U sezonama 2017/18. i 2018/19. našao se u idealnom timu Premijer lige. Trenutno je četvrti najbolji strijelac Premijer Lige u istoriji, a najbolji je strijelac među igračima koji nisu iz Engleske. Takođe, drži rekord s najviše het-trikova u Premijer ligi, sa 12. Sa Sitijem, osvojio je 15 trofeja, od čega pet puta Premijer ligu, čime je postao najtrofejniji stranac u istoriji lige, a takođe, sa 184 gola, postavio je rekord sa najviše postignutih golova za jedan klub u ligi.

U junu 2021, nakon deset godina, napustio je Mančester Siti i kao slobodan igrač, prešao je u Barselonu, sa kojom je potpisao dvogodišnji ugovor.

Za reprezentaciju Argentine do 17 godina debitovao je 2004, a igrao je za reprezentaciju do 20 godina na Svjetskom prvenstvu 2005. i 2007, gdje je Argentina osvojila prvenstvo oba puta.[8] Za seniorsku reprezentaciju debitovao je 2006, nakon čega je igrao na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu, na kojima je postigao dva gola u pobjedi 3 : 0 protiv Brazila u polufinalu, dok je Argentina u finalu pobijedila Nigeriju 1 : 0 i osvojila zlatnu medalju.[9] Nastupao je na Svjetskom prvenstvu 2010. i Kopa Americi 2011, a zatim na Svjetskom prvenstvu 2014, na kojem je Argentina osvojila srebrnu medalju izgubivši u finalu od Njemačke. Nastupao je na Kopa Americi 2015. i 2016, gdje je Argentina oba puta izgubila u finalu od Čilea. Na Svjetskom prvenstvu 2018. postigao je dva gola, što su bili njegovi prvi golovi na Svjetskom prvenstvu, a Argentina je ispala od Francuske u četvrtfinalu. Na Kopa Americi 2019. postigao je dva gola, u grupnoj fazi protiv Katara i u utakmici za treće mjesto, u pobjedi 2 : 1 protiv Čilea.

Djetinjstvo uredi

Agvero je rođen 2. juna 1988. godine u bolnici Pinero u Buenos Ajresu. Drugo je od sedmoro djece skromne porodice, za čije je ekonomsko blagostanje velika pomoć bila njegova obećavajuća karijera.[10] Kasnije je živio u Gonzales Katanu, Florensio Vareli i Kilmesu. U porodičnom okruženju, stekao je nadimak Kun, što je deformacija Kum-Kum-a, japanskog lika iz crtanog filma koji mu se sviđao dok je bio mali.[11][12]

Nakon što je prve fudbalske korake napravio na terenima klubova Loma Alegre (Kilmes) i Los Primos (Berazategui), stigao je u Independijente sa devet godina.[13][11] počeo je da igra u nižim kategorijama, ispod devet i do devet godina.[13][12]

Klupska karijera uredi

Independijente uredi

 
Agvero u dresu Indepedijentea 2005.

Pridružio se sistemu mladih fudbalera u Independijenteu, sa devet godina. Nakon šest godina, pridružio se prvom timu, a debitovao je 5. jula 2003, sa 15 godina i 35 dana, protiv tima San Lorenco de Almagro, postavši tako najmlađi igrač ikada u Prvoj ligi Argentine; ušao je u igru u 69 minutu, umjesto Emanuela Rivasa.[14][15] Njegov nastup primljen je dobro u medijima.[16][17][18] Uprkos tome što je debitovao rano, trener Oskar Ruđeri, nije ga više uvodio u igru, a njegova zamjena — Osvaldo Sosa, takođe ga nije uvodio. Nakon što je za trenera postavljen Hose Omar Pastoriza, Agvero se vratio u prvi tim, sedam mjeseci nakon debija, u pobjedi 4:2 protiv peruanskog Čjenčiana, u okviru Kopa Libertadoresa 2004, postavši tako najmlađi fudbaler koji je nastupio na takmičenju, što je rekord koji je držao tri godine.[19] Mjesec kasnije, ponovo je nastupio u Kopa Libertadoresu, protiv ekvadorskog El Nasionala. Na dan 19. juna, po prvi put je odigrao cijelu utakmicu, protiv kluba Atletiko de Rafaela, u okviru Klauzure.[20] Prvi gol za klub postigao je u remiju od 2:2 protiv Estudijantesa, 26. novembra, udarcem van šesnaesterca u 22 minutu.[21][22] Postao je standardan u prvom timu, a zatim je izabran u reprezentaciju Argentine do 20 godina, za Svjetsko prvenstvo 2005, koje je Argentina osvojila.[23]

Tokom sezone 2005/06, postigao je 18 golova na 36 utakmica u ligi, po devet u Aperturi[24] i Klauzuri,[25] a nije nastupio na samo dvije utakmice, zbog suspenzije. Na dan 11. septembra, u pobjedi od 4:0 protiv Rasing de Aveljenade, uzeo je loptu na svojoj polovini, prošao igrače do protivničkog gola i postigao četvrti gol za klub, lijevom nogom.[22][26] Prvi crveni karton dobio je u okviru Aperture, na utakmici protiv Tiro Federala.[27] Njegovi nastupi u sezoni 2005/06, privukli su pažnju mnogih evropskih klubova i, nakon nekoliko mjeseci spekulacije u medijima, u aprilu je izjavio da namjerava da napusti klub na kraju sezone, a mediji su spekulisali da će preći u Atletiko Madrid.[22] Zbog dobrih izdanja, postojala je mogućnost da bude pozvan u reprezentaciju za Svjetsko prvenstvo 2006.[28][29][30] U pobjedi od 2:0, protiv Olimpije Bahia, u 17 kolu, dobio je peti žuti karton, zbog čega je morao da propusti utakmicu poslednjeg kola protiv Boke juniors, a nakon dobijenog kartona, počeo je da plače.[31] Postigao je drugi gol za klub, a nakon utakmice, izjavio je: „mislim da je to bio moj poslednji gol za Indepedijente.“ Poslednju utakmicu za klub, igrao je dvije nedelje kasnije, u porazu od 2:0 protiv Rozarija.[32] Na dan 30. maja, prešao je u Atletiko Madrid.[33]

Atletiko Madrid uredi

2006/07 uredi

 
Agvero u dresu Atletiko Madrida 2007.

Na dan 30. maja, prešao je u Atletiko Madrid, za 20 miliona evra, čime je srušen prethodni rekord kluba, koji je držao Kristijan Vijeri.[34][35] Prvi gol za klub postigao je protiv Atletik Bilbaa, u pobjedi od 4:1 na gostovanju, 17. septembra.[36] Drugi gol za klub, postigao je u pobjedi od 2:1 protiv Rekreativo Uelve, 14. oktobra 2006; gol je izazvao dosta kontroverzi, jer ga je postigao rukom.[37] U okviru 16 kola, postigao je izjednačujući gol protiv Barselone, u 62 minutu, nakon što je Ronaldinjo postigao vodeći gol za Barselonu.[38] U četvrtoj rundi Kupa kralja, Atletiko je izgubio u prvom meču kući od Levantea 1:0,[39] a u revanš utakmici, Agvero je postigao gol za pobjedu od 1:0 u 89 minutu, nakon čega je Atletiko pobijedio 4:2 na penale i prošao u osminu finala.[40]

Sezonu je završio sa sedam golova u svim takmičenjima, od čega šest u ligi.[41] Atletiko je završio na sedmom mjestu i kvalifikovao se u Intertoto kup.[42]

2007/08 uredi

Nakon što je Fernando Tores prešao iz Atletika u Liverpul, Agvero je postao standardni napadač i najvažniji igrač tima, sa 19 godina. U prvom kolu u sezoni 2007/08, postigao je vodeći gol protiv Real Madrida u prvom minutu, a Real je preokrenuo golovima Raula i Veslija Snajdera.[43] U desetom kolu, protiv Sevilje, postigao je drugi gol za Atletiko, u pobjedi od 4:3.[44] Na utakmici protiv Barselone, u okviru 26 kola, u martu 2008, postigao je dva gola, upisao jednu asistenciju i izborio penal, u pobjedi od 4:2, a dobio je nagradu za igrača utakmice.[45][46] U 31 kolu, postigao je poslednja dva gola u pobjedi od 6:3 protiv Almerije;[47] postizao je bitne golove i protiv Deportivo la Korunje, Valensije i Espanjola, čime je pomogao Atletiku da završi na četvrtom mjestu i izbori plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona.[48] Sezonu je završio sa 19 postignutih golova i završio je na trećem mjestu na listi strijelaca La lige, iza Danijela Guice i Luisa Fabijana, dok je njegov partner u napadu — Dijego Forlan, postigao 16 golova.[49] U izboru za nagradu Trofej Alfredo di Stefano, za najboljeg igrača lige, našao se na drugom mjestu, iza Raula.[50]

2008/09 uredi

Prvi gol u sezoni 2008/09, postigao je u drugom kolu, u porazu 2:1 od Valjadolida.[51] U devetom kolu, postigao je oba gola u pobjedi od 2:0 protiv Majorke, a oba puta asistirao mu je Forlan.[52] U pobjedi od 5:2 na gostovanju Sporting Hihonu, postigao je dva gola i upisao je jednu asistenciju,[53] nakon čega je postigao gol, uz asistenciju, u pobjedi od 3:2 na gostovanju Espanjolu.[54] U utakmici 25 kola, postigao je dva gola u pobjedi od 4:3 protiv Barselone. Barselona je povela 2:0 golovima Tijerija Anrija i Lionela Mesija, nakon čega su izjednačili Forlan i Agvero;[55] Barselona je povela 3:2 golom Anrija, izjednačio je Forlan, a Agvero je postigao gol za pobjedu u 89 minutu.[56] U 27 kolu, postigao je gol u pobjedi od 3:2 protiv Viljareala, nakon što je Viljareal vodio 2:0.[57] U 35 kolu, protiv Espanjola, Atletiko je ponovo gubio 0:2, nakon čega je preokrenuo i pobijedio 3:2, uz dva gola Forlana i jedan Agvera.[58]

Na dan 16. septembra, igrao je prvi put u Ligi šampiona i postigao je dva gola u pobjedi od 3:0 protiv PSV-a, u prvom kolu grupne faze.[59] U drugom kolu, postigao je vodeći gol u pobjedi od 2:1 protiv Olimpik Marseja;[60] Atletiko je završio na drugom mjestu u grupnoj fazi, a u osmini finala, ispao je od Porta.[61] Sezonu je završio sa 17 golova u ligi i završio je kao deseti najbolji strijelac prvenstva, dok je Forlan bio najbolji strijelac, sa 32 gola.[62] Atletiko je završio sezonu na četvrtom mjestu i ponovo se plasirao u kvalifikacije za Ligu šampiona.[63]

2009/10 uredi

Prvi gol u sezoni 2009/10, postigao je u trećem kolu, u porazu od 5:2 protiv Barselone; drugi gol postigao je Forlan, dok je Mesi dao dva gola za Barselonu, a Zlatan Ibrahimović, Sejdu Kejta i Dani Alves po jedan.[64] U petom kolu, postigao je vodeći gol za Atletiko u remiju od 2:2, protiv Valensije.[65] U desetom kolu, postigao je gol u porazu od Real Madrida 3:2. Real je poveo 3:0 golovima Kake, Marsela i Gonzala Iguaina, nakon čega su Agvero i Forlan dali po gol za 3:2.[66] U 12 kolu, postigao je dva gola u pobjedi od 4:0 protiv Espanjola.[67] Postigao je još golove u pobjedama protiv Hereza, Valjadolida, Valensije, Atletik Bilbaa i Tenerifa i u porazu od Viljareala 2:1,[68] a Atletiko je završio na desetom mjestu na tabeli.[69]

U Ligi šampiona, u okviru četvrtog kola, postigao je dva gola protiv Čelsija u remiju od 2:2, dok je za Čelsi Didije Drogba dao dva gola.[70] Atletiko je završio na trećem mjestu, sa tri remija i takmičenje je nastavio u Ligi Evrope.[71] U osmini finala, postigao je oba gola u remiju od 2:2 na gostovanju Sportingu u Lisabonu;[72] prva utakmica je završena 0:0 i Atletiko je prošao u četvrtfinale. U obje utakmice četvrtfinala, protiv Valensije, dobio je žuti karton,[73] zbog čega je morao da propusti prvu utakmicu polufinala protiv Liverpula. Atletiko se plasirao u finale, pobjedom u revanšu protiv Liverpula 2:1 nakon produžetaka.[74] U finalu, protiv Fulama, upisao je dvije asistencije Forlanu, za pobjedu od 2:1 na produžetke i prvu titulu Atletiko Madrida.[75]

U Kupu kralja, postigao je dva gola u osmini finala, u pobjedi od 5:1 protiv Rekreativa;[76] Atletiko je došao do finala, gdje je izgubio 2:0 od Sevilje.[77]

Sezonu je završio sa 12 postignutih golova u ligi,[78] a dobio je brojne pohvale za izdanja u najuspješnijoj sezoni za Atletiko u 21. vijeku.[79]

2010/11 uredi

 
Agvero sa Pepeom u sezoni 2010/11.

Na dan 27. avgusta 2010, igrao je u UEFA Superkupu, protiv Intera; Atletiko je pobijedio 2:0, Agvero je postigao prvi gol, a zatim je asistirao Hoze Antoniju Rejesu za 2:0.[80] Prvi gol u ligi postigao je u devetom kolu, u remiju 1:1 protiv Almerije,[81] nakon čega je davao golove na tri utakmice zaredom, od čega dva u pobjedi 4:2 protiv Real Sosijedada.[82] Postigao je po dva gola i protiv Levantea, Almerije i Deportivo la Korunje, a u periodu od marta do maja, dao je barem po gol na sedam uzastopnih utakmica, što nije uspio niko drugi u Evropi u toku sezone.[83] U poslednjem kolu, protiv Majorke, postigao je prvi het trik u karijeri, u pobjedi od 4:3,[84] a drugi gol na meču, bio je njegov stoti za Atletiko.[85]

Na dan 4. januara 2011, Atletiko je objavio da je produžio ugovor sa Agverom, do 2014.[86] Narednog dana, imenovan je za zamjenika kapitena, zajedno sa Forlanom.[87] Sezonu je završio sa 20 postignutih golova u ligi i završio je kao treći najbolji strijelac prvenstva, iza Kristijana Ronalda sa 40 i Mesija sa 31.[88] U Ligi Evrope, postigao je po gol na prve tri utakmice grupne faze, ali je Atletiko završio na trećem mjestu i nije prošao u eliminacionu fazu.[89]

Na dan 23. maja 2011, objavio je na zvaničnom sajtu, da želi da ide iz Atletika i zatražio je raskid ugovora.[90][91] Kasnije je izjavio za ESPN da se ne vraća u Atletiko.[92] Istog dana kada je zvanično prešao u Mančester Siti, Atletiko je igrao utakmicu plej ofa za plasman u Ligu Evrope protiv Stremsgodseta, a grupa navijača Atletika, držala je banere sa natpisom „Agvero, nadamo se da ćeš umrijeti“, kao reakciju na njegov transfer i na to, što je nedelju dana ranije, prvo tražio da raskine ugovor.[93] Nakon njegovog odlaska, Atletiko je kupio Radamela Falkaa kao zamjenu.[94]

Tokom boravka u Atletiku, dao je osam golova protiv Espanjola, sedam protiv Barselone i četiri protiv Real Madrida.[95]

Mančester Siti uredi

2011/12 uredi

Na dan 28. jula 2011, potpisao je petogodišnji ugovor sa Mančester Sitijem; prešao je iz Atletika za 35 miliona funti.[96][97] Uzeo je broj 16 u svojoj prvoj sezoni, a na dresu mu je pisalo Kun Agvero. Bio je na klupi u prve dvije utakmice, u Dablin Superkupu protiv Intera i Komjuniti šildu protiv Mančester junajteda, ali nije ulazio jer je trener Sitija — Roberto Mančini, smatrao da još nije spreman.[98] Za Siti je debitovao 15. avgusta 2011, u pobjedi od 4:0 protiv Svonzija. Ušao je sa klupe u 59 minutu, a postigao je prvi gol poslije devet minuta, nakon asistencije Majke Ričardsa. Nakon toga, asistirao je Davidu Silvi za 3:0, tako što je prvo prošao golmana, a zatim vratio loptu nazad do Silve. U nadoknadi vremena, dao je drugi gol na meču, sa preko 30 metara. Njegov debi od 30 minuta, izazvao je dobre ocjene, a mnogi su izjavili da je to možda najbolja debitantska utakmica u engleskom fudbalu.[99][100]

Siti je nastavio sa dobrim igrama, a u pobjedi od 3:2 protiv Boltona, nije iskoristio dvije prilike u šesnaestercu.[101] Na dan 28. avgusta, postigao je gol u pobjedi od 5:1 protiv Totenhema,[102] a na trećoj utakmici u kojoj je bio starter, postigao je prvi het trik u Premijer ligi, u pobjedi od 3:0 protiv Vigana.[103] Na dan 18. septembra, postigao je oba gola u remiju protiv Fulama 2:2.[104] Na utakmici protiv Blekberna, na kojoj je Siti pobijedio 4:0, izašao je iz igre u 28 minutu zbog povrede, a vratio se na utakmici trećeg kola grupne faze Lige šampiona, protiv Viljareala, na kojoj je Siti pobijedio 2:1; Agvero je u igru ušao u 62 minutu, umjesto Najdžela de Jonga i postigao je pobjedonosni gol u 93 minutu.[105][106] Pet dana kasnije, igrao je u svom prvom derbiju Mančestera, protiv Mančester junajteda, na kojem je postigao gol u pobjedi od 6:1.[107] Na dan 1. novembra, našao se na skraćenom spisku u izboru za nagradu FIFA fudbaler godine. Na dan 19. novembra, postigao je gol iz penala u pobjedi od 3:1 protiv Njukasl junajteda, čime je prekinut niz Njukasla od 11 utakmica bez poraza od početka sezone.[108]

 
Agvero (desno) i Samir Nasri, sa trofejom Premijer lige u maju 2012.

U Liga kupu, debitovao je u utakmici četvrtfinala protiv Arsenala, postigavši gol za pobjedu od 1:0 u 83 minutu, nakon asistencije Adama Džonsona.[109] Postigao je vodeći gol u pobjedi od 5:1 protiv Noriča, što mu je bio 13 gol u sezoni, a Siti je nastavio niz, ostvarivši kod kuće sve pobjede.[110] Na dan 21. decembra, u okviru 17 kola, postigao je dva gola u pobjedi od 3:0 protiv Stouka,[111] dok je 3. januara, postigao vodeći gol u pobjedi od 3:0 protiv Liverpula.[112] Svoj 15 gol, postigao je iz penala u pobjedi od 3:0 protiv Fulama.

Siti je grupnu fazu Lige šampiona završio na trećem mjestu i takmičenje je nastavio u Ligi Evrope, a u prvoj utakmici šesnaestine finala, protiv Porta, ušao je u igru u 78 minutu, umjesto Marija Balotelija i postigao je gol za pobjedu u 85 minutu.[113] Utakmica je završena 2:1, a u revanšu, Siti je kući pobijedio 4:0 i prošao u osminu finala. Na dan 25. februara, postigao je 16 gol u ligi, u pobjedi od 3:0 protiv Blekberna.[114][115] U prvoj utakmici osmine finala Lige Evrope, postigao je dva gola u pobjedi od 3:2 protiv Sportinga kući, nakon što je Sporting vodio 2:0. U revanšu, Siti je izgubio 1:0 i ispao je iz takmičenja.[116] Nedelju dana kasnije, postigao je gol u pobjedi od 2:1 protiv Čelsija, u 29 kolu.[117] Na dan 29. marta objavljeno je da će pauzirati desetak dana zbog problema sa stopalom, a kasnije je utvrđeno da je probleme izazvala supstanca koju koristi za plikove na stopalu.[118][119][120]

„To mi je najvažniji gol u dosadašnjoj karijeri. Postignete gol u poslednjem minutu i osvojite titulu. Niste sigurni da li će vam se to desiti ikada ponovo u karijeri. Volio bih da mogu da vam kažem kako sam to uradio, ali ne mogu. Rekao bih svima na svijetu da će Mario probati sam, ali pomjerio je još jednom, osjetio sam je na stopalu i pomislio sam ‚pogodi metu, udari najjače što možeš i pogodi metu‘ i ušla je unutra.“

Serhio Agvero, o svom golu u poslednjem minutu protiv Kvins Park rejndžersa, 2012, za titulu u Premijer ligi za Siti.[121]

U 33 kolu, postigao je dva gola u pobjedi od 4:0 protiv Vest Bromič albion, dok je upisao i dvije asistencije, Davidu Silvi i Karlosu Tevezu.[122] Na dan 14. aprila, postigao je dva gola u pobjedi od 6:1 protiv Noriča, čime je postigao preko 20 golova u ligi.[123] U 35 kolu, postigao je gol u pobjedi od 2:0 protiv Vulverhemptona, došavši do 22 gola u Premijer ligi.[124] Na dan 4. maja, proglašen je za igrača godine Mančester Sitija, a njegov gol protiv Noriča, u pobjedi od 6:1, izabran je za najbolji gol Sitija u sezoni.[125]

Sa pet uzastopnih pobjeda, Siti je nadoknadio osam bodova zaostatka i izjednačio se po broju bodova sa Mančester junajtedom, ali je preuzeo prvo mjesto na tabeli zbog bolje gol razlike. U poslednjem kolu, Siti je igrao protiv Kvins Park rejndžersa, koji su se borili za opstanak, dok je Junajted igrao protiv Sanderlenda. U 66. minutu, fudbaler KPR-a — Džoi Barton, dobio je crveni karton zbog toga što je udario Teveza u lice; nakon kartona, udario je Agvera i probao je da napadne Vensana Kompanija, ali ga je Ričards odgurnuo. Iako je imao igrača više, Siti je gubio 2:1, dok je Junajted vodio 1:0. U igru su ušli napadači, Edin Džeko i Mario Baloteli i Siti je igrao sa tri napadača u pokušaju da preokrene. Džeko je izjednačio u 90 minutu, a Junajted je završio utakmicu, pobijedivši 1:0. U 94 minutu, Baloteli je dodao loptu Agveru, koji je ušao u šesnaesterac, šutirao i postigao gol, donijevši tako Sitiju pobjedu i prvu titulu prvaka nakon 1968.[126] Njegov gol je izazvao veliko oduševljenje navijača, saigrači su ga srušili na zemlju, a Kompani je izjavio da je Agvero plakao,[127] a kada su ga, narednog dana, upitali da li je plakao, izjavio je: „da, malo.“[128]

Postigao je 23 gola u Premijer ligi i završio je kao treći najbolji strijelac prvenstva, iza Robina van Persija sa 30 i Vejna Runija sa 27.[129]

2012/13 uredi

Sezonu 2012/13, startovao je u Komjuniti šildu, protiv Čelsija, gdje je Siti pobijedio 3:2.[130] U prvoj utakmici u Premijer ligi, protiv Sautemptona, morao je da izađe iz igre u 13 minutu, zbog povrede koljena.[131] U prvom kolu grupne faze Lige šampiona, u porazu od 3:2 protiv Real Madrida, nije ulazio u igru, a nakon utakmice izjavio je da bi prešao u Real da su poslali ponudu 2011, ali nisu i jedina opcija mu je bila da pređe u Siti.[132] Na teren se vratio u remiju 1:1 protiv Arsenala, u petom kolu,[133] a prvi gol u novoj sezoni postigao je u pobjedi od 2:1 protiv Fulama.[134] Narednog vikenda, postigao je drugi gol u sezoni, u pobjedi od 3:0 protiv Sanderlenda,[135] dok je postigao gol u pobjedi od 2:1 protiv Totenhema.[136] U 12 kolu, postigao je dva gola u pobjedi od 5:0 protiv Aston Vile,[137] nakon čega je postigao po gol u četvrtom i petom kolu grupne faze Lige šampiona, u remijima kući protiv Ajaksa 2:2[138] i Real Madrida 1:1.[139] Na dan 15. decembra, postigao je vodeći gol u pobjedi od 3:1 protiv Njukasla,[140] a zatim je postigao gol u pobjedi od 4:3 na gostovanju Noriču.[141] U utakmici 21 kola, u pobjedi od 3:0 protiv Stouk Sitija, postigao je gol iz penala u 74 minutu, nakon čega je, u 77 minutu, morao da izađe iz igre zbog povrede tetive.[142]

Na teren se vratio 19. januara, u pobjedi od 2:0 protiv Fulama; ušao je u 81 minutu, umjesto Teveza.[143] Na dan 3. februara, postigao je izjednačujući gol protiv Liverpula u 78 minutu, tako što je stigao na loptu prije golmana Pepea Rejne, prošao ga i pogodio.[144] Na dan 17. februara, dao je dva gola u pobjedi od 4:0 protiv Lidsa, u osmini finala FA kupa.[145] U utakmici 27 kola, u pobjedi od 2:0 protiv Čelsija, ponovo je povrijedio koljeno,[146] zbog čega je morao da propusti tri utakmice u Premijer ligi i utakmice u okviru kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo 2014, koje je Argentina igrala protiv Venecuele i Bolivije.[147] Na teren se vratio 30. marta, u pobjedi od 4:0 protiv Njukasla; ušao je u 70 minutu umjesto Samira Nasrija.[148]

Na dan 8. aprila, postigao je gol nakon solo prodora u 78 minutu, za pobjedu 2:1 na gostovanju Mančester junajtedu, sedam minuta nakon što je ušao u igru umjesto Nasrija.[149] U polufinalu FA kupa, postigao je gol glavom, u pobjedi od 2:1 protiv Čelsija, za plasman u finale.[150] U 82 minutu, dok je bilo 1:1, Agvero je dvaput nagazio na nogu Davida Luiza, nakon što je, navodno, Luiz prethodno nagazio njega.[151] Nije dobio crveni karton, jer sudija — Kris Hoj nije vidio kompletan duel, a fudbalski savez je zatim odlučio da neće kazniti Agvera,[152] koji je, 17. aprila, izjavio da se izvinio Luizu.[153] U pobjedi od 1:0 protiv Vigana, izašao je na poluvremenu, zbog predostrožnosti, jer je osjetio bol u tetivama, nakon čega nije ulazio u igru u porazu od 3:1 protiv Totenhema.[154] U 35 kolu, 27. aprila, postigao je vodeći gol u pobjedi od 2:1 protiv Vest Hema.[155] Na dan 11. maja, igrao je u finalu FA kupa, protiv Vigana, u kojem je Siti izgubio 1:0, dok je u 37 kolu postigao gol u pobjedi od 2:0 protiv Redinga.[156] Sezonu je završio sa 12 postignutih golova u ligi, dok je Džeko završio kao najbolji strijelac tima, sa 14 golova.[157]

Časopis The Times, izjavio je da je Agvero glavna meta Real Madrida,[158] ali je Agvero izjavio: „mnogo sam srećan u Sitiju, osjećam da me ovdje cijene i vole, što mi znači mnogo.“[159] Izvršni direktor Mančester Sitija — Feran Sorijano, odbacio je mogućnost transfera, izjavivši da će Agvero sigurno ostati u Sitiju.[160][161] Bivši argentinski fudbaler — Dijego Maradona, izjavio je da bi trebalo da pređe u Real, vjerujući da će njegovo prisustvo izvući još iz Kristijana Ronalda.[162] Na dan 25. maja 2013, produžio je ugovor na još jednu godinu, do 2017.[163][164] Tri dana kasnije, izjavio je: „posvećen sam Mančester Sitiju, ovo je sjajan klub.“[165]

2013/14 uredi

 
Agvero i Edin Džeko kod izvođenja slobodnog udarca protiv Kardifa u avgustu 2013.

Nakon povrede koljena, zbog koje je propustio sve pripremne utakmice,[166] dao je gol u pobjedi od 4:0 protiv Njukasla, u prvom kolu Premijer lige.[167] Na dan 22. septembra, dao je dva gola u pobjedi od 4:1 protiv Mančester junajteda.[168]

Na četiri utakmice zaredom, u periodu od 5. oktobra do 2. novembra, postigao je pet golova, zahvaljujući čemu je dobio nagradu za fudbalera mjeseca Premijer lige za oktobar, što je bilo prvi put da dobije nagradu.[169] U istom periodu, postigao je oba gola u pobjedi od 2:1 protiv CSKA Moskve, u Ligi šampiona.[170]

Na dan 24. novembra, postigao je dva gola u pobjedi od 6:0 protiv Totenhema, srušivši tako rekord Tijerija Anrija, po procentu postignutih golova po minutu. Takođe, postigao je pet golova na šest utakmica grupne faze Lige šampiona, a Mančester Siti je prošao dalje po prvi put.[171]

Na dan 14. decembra, postigao je vodeći gol u pobjedi od 6:3 protiv Arsenala, ali je morao da izađe u 50 minutu, zbog povrede lista,[172] zbog čega je morao da propusti osam utakmica.[173] Na teren se vratio 16. januara 2014, protiv Blekberna u FA kupu. Ušao je u igru u 50 minutu i postigao je gol u pobjedi od 5:0.[174] U narednoj rundi FA kupa, postigao je prvi het trik u sezoni, u pobjedi od 4:2 protiv Votforda, nakon što je Votford vodio 2:0.[175] Na dan 29. januara, postigao je 50 gol u Premijer ligi, u pobjedi od 5:1 protiv Totenhema,[176] ali je ponovo doživio povredu butine.[177]

Na teren se vratio 2. marta, za utakmicu u finalu Liga kupa, u kojoj je Siti pobijedio Sanderlend 3:1.[178] Na trećoj utakmici nakon povrede, u okviru osmine finala Lige šampiona protiv Barselone na Kamp nouu, ponovo se povrijedio i morao je da izađe na poluvremenu.[179] Propustio je narednih pet utakmica u Premijer ligi, a na teren se vratio 13. aprila, u okviru 34 kola, u porazu 3:2 protiv Liverpula, na Enfildu.[180]

Na dan 21. aprila 2014, postigao je gol u pobjedi od 3:1 protiv Vest Bromič albiona, što je bio njegov prvi gol od januara.[181] U 37 kolu, postigao je gol u pobjedi od 3:2 protiv Evertona,[182] nakon čega je igrao u poslednjem kolu, u pobjedi od 2:0 protiv Vest Hema; dobio je žuti karton u 90 minutu, a Siti je osvojio drugu titulu u tri sezone.[183] Sezonu je završio sa postignutih 17 golova na 23 utakmice u ligi i završio je kao četvrti najbolji strijelac Premijer lige, iza dvojca Liverpula — Luisa Suareza sa 31 i Danijela Staridža sa 22, kao i saigrača iz Sitija — Jaje Turea sa 20.[184]

2014/15 uredi

 
Agvero u utakmici protiv CSKA Moskve, u oktobru 2014.

Na dan 14. avgusta 2014. potpisao je novi petogodišnji ugovor sa Sitijem, odnosno produžio postojeći na još dvije godine, do 2019.[185]

Prvi gol u sezoni 2014/15. postigao je u prvom kolu Premijer lige, u pobjedi od 2:0 protiv Njukasla, nakon što je ušao u igru u 83 minutu umjesto Džeka.[186] Zbog toga što se timu priključio kasnije od ostalih, zbog Svjetskog prvenstva, u kojem je igrao finale sa Argentinom, ponovo je bio na klupi u drugom kolu, protiv Liverpula. Ušao je u igru u 69 minutu umjesto Džeka, a nakon samo 23 sekunde, postigao je treći gol za Siti u pobjedi od 3:1, dok je prva dva gola dao Stevan Jovetić.[187]

Na dan 18. oktobra 2014, postigao je sva četiri gola u pobjedi od 4:1 protiv Totenhema; dva gola dao je iz penala, dok je jedan penal promašio. Sa četiri gola, stigao je do 61 postignutog gola u Premijer ligi za Siti, čime je prestigao Teveza kao najbolji strijelac kluba u prvenstvu.[188] Postigao je gol za pobjedu od 1:0 protiv Mančester junajteda, u desetom kolu, postavši tako prvi igrač koji je postigao deset golova u sezoni.[189]

„Agvero je njima važan kao što je bio Luis Suarez Liverpulu prošle godine ili Garet Bejl Totenhemu godinu ranije.

— Engleski novinar Martin Samuel, nakon pobjede Sitija protiv Bajern Minhena 2014.[190]

Nakon što je postigao po gol u remijima protiv Rome 1:1[191] i CSKA Moskve 2:2,[192] postigao je het trik u pobjedi od 3:2 protiv Bajern Minhena, u petom kolu grupne faze Lige šampiona.[193] Pet dana kasnije, na svojoj stotoj utakmici u Premijer ligi, upisao je dvije asistencije, Jaji Tureu i Gaelu Klišiju, dok je dobio žuti karton zbog simulacije, u pobjedi od 3:0 protiv Sautemptona.[194]

Na dan 2. decembra, proglašen je za fudbalera godine u Engleskoj za 2014. po izboru navijača.[195][196] Takođe je dobio nagradu za najboljeg fudbalera mjeseca u Premijer ligi, za novembar 2014, u kojem je postigao tri gola i upisao dvije asistencije.[197]

U 15 kolu, u pobjedi od 1:0 protiv Evertona, povrijedio se u drugom minutu, a iz igre je izašao u sedmom; zamijenio ga je Hoze Poco.[198] Propustio je pet utakmica u ligi, a na teren se vratio u januaru 2015, ponovo u utakmici protiv Evertona;[199] ušao je u 69 minutu umjesto Jovetića, a utakmica je završena 1:1.[200] Na dan 11. februara, postigao je dva gola u pobjedi od 4:1 protiv Stouk Sitija.[201] Na dan 21. februara, u okviru 26 kola, u pobjedi od 5:0 protiv Njukasla, postigao je gol u 72 sekundi, iz penala koji je izborio Džeko, što je bio najbrži gol iz penala u Premijer ligi od 1994.[202]

Nakon pet utakmica bez gola, 12. aprila, postigao je dva gola u porazu od 4:2 na gostovanju Mančester junajtedu, na Old Trafordu, stigavši tako do stotog gola za Mančester Siti u svim takmičenjima.[203] U 33 kolu, postigao je gol u pobjedi od 2:0 protiv Vest Hema,[204] nakon čega je postigao vodeći gol u pobjedi od 3:2 protiv Aston Vile[205] i pobjedonosni gol protiv Totenhema, u pobjedi 1:0.[206] U pobjedi od 6:0 protiv Kvins Park rejndžersa, postigao je het trik, čime je prešao 30 postignutih golova u svim takmičenjima.[207] U poslednjem kolu, postigao je gol za pobjedu od 2:0 protiv Sautemptona, dok je vodeći gol dao Frenk Lampard.[208] Sezonu je završio sa 26 postignutih golova u Premijer ligi i dobio je nagradu za najboljeg strijelca lige, sa pet golova više od Harija Kejna.[209]

2015/16 uredi

Na dan 7. avgusta 2015, pred početak sezone, objavio je da će broj 16 zamijeniti sa brojem 10, koji je prethodno nosio Džeko.[210] Devet dana kasnije, postigao je prvi gol u novoj sezoni, u pobjedi od 3:0 protiv Čelsija, u drugom kolu.[211]

Tokom utakmice trećeg kola protiv Evertona, u kojoj je Siti pobijedio 2:0, prekinuo je utakmicu jer je primijetio da je nekome od gledalaca potrebna medicinska pomoć. Obavijestio je sudiju i ostale igrače, a utakmica je nastavljena nakon što su na tribine došli bolničari da ukažu pomoć navijaču.[212] Na dan 30. septembra, izborio je penal, koji je sam realizovao, za pobjedu od 2:1 protiv Borusije Menhengladbah u drugom kolu grupne faze Lige šampiona.[213]

Nakon što nije postigao gol na pet utakmica, dao je pet golova u pobjedi od 6:1 protiv Njukasla u osmom kolu, postavši tako peti fudbaler koji je postigao pet golova na jednoj utakmici Premijer lige, nakon Endija Kola, Alana Širera, Džermejna Defoa i Dimitra Berbatova.[214] Golove je postigao u razmaku od 23 minuta, postavši tako igrač sa najbrže postignutih pet golova u istoriji Premijer lige.[215] Četiri minuta nakon što je postigao peti gol, trener Sitija — Manuel Pelegrini, izveo ga je iz igre, zbog povrede noge, a umjesto njega ušao je Vilfred Boni.[216]

Na dan 8. novembra, u utakmici između Argentine i Ekvadora, u okviru kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo 2018, povrijedio je tetivu i iznesen je sa terena u suzama. Izjavio je da će morati da pauzira četiri nedelje, a mediji su kasnije objavili da će morati da pauzira osam nedelja.[217][218] Na teren se vratio 21. novembra i postigao je jedini gol u porazu kući od Liverpula 4:1. To mu je bio 85 gol u Premijer ligi, čime je postao najbolji južnoamerički strijelac u Premijer ligi, prestigavši bivšeg saigrača — Karlosa Teveza.[219]

Na dan 16. aprila 2016, postigao je het trik u pobjedi od 3:0 na gostovanju protiv Čelsija, postavši treći igrač koji je postigao het trik na gostovanju Čelsiju na Stamford bridžu i peti fudbaler koji je u tri sezone zaredom postigao barem 20 golova u Premijer ligi.[220] Tri dana kasnije, postigao je gol u remiju 1:1 protiv Njukasla, čime je stigao do 100 datih golova u Premijer ligi, na 147 utakmica, čime je došao na drugo mjesto, iza Širera, koji je 100 golova dao na 124 utakmice.[221] Takođe, postigao je šesti gol protiv Njukasla u sezoni, postavši tako šesti igrač u Premijer ligi koji je dao šest golova protiv jednog kluba u jednoj sezoni.[222]

Sezonu je završio sa 24 postignuta gola, koliko je dao i Džejmi Vardi, jedan manje od Harija Kejna, koji je dobio nagradu za najboljeg strijelca.[223] Ipak, pošto je odigrao samo 30 utakmica, završio je sa najboljim prosjekom postignutih golova po minutu.[224] Siti je sezonu završio na četvrtom mjestu, sa isto bodova koliko i Mančester junajted, ali se plasirao u kvalifikacije za Ligu šampiona zbog bolje gol razlike,[225] dok je Lester osvojio prvu titulu prvaka Engleske.[226]

2016/17 uredi

Prije početka sezone 2016/17, Pep Gvardiola je postao trener Sitija.[227] U prvom kolu Premijer lige, 13. avgusta, postigao je vodeći gol u pobjedi od 2:1 protiv Sanderlenda.[228] U drugom kolu, postigao je prva dva gola u pobjedi od 4:1 na gostovanju Stouku, dok je Nolito postigao preostala dva.[229] U trećem kolu, u pobjedi od 3:1 protiv Vest Hema, uhvatio je Vinstona Rida za grlo, što sudija nije kaznio. Rid je ostao bez glasa i morao je da izađe iz igre, a FA je naknadno kaznio Agvera sa tri utakmice suspenzije, zbog nasilničkog ponašanja.[230] U toku suspenzije, postigao je het trik u pobjedi od 4:0 protiv Borusije Menhengladbah, u prvom kolu grupne faze Lige šampiona.[231] Nakon pauze, postigao je dva gola u pobjedi od 3:1 na gostovanju Svonziju, u šestom kolu, dok je treći gol postigao Rahim Sterling.[232] Nakon tri utakmice bez gola, postigao je prva dva gola u pobjedi od 4:0 na gostovanju Vest Bromič albionu, dok je Ilkaj Gundogan dao preostala dva.[233]

Na dan 5. novembra 2016, postigao je 150 gol za Siti, u remiju od 1:1 protiv Midlzbroa.[234] U 14 kolu, dobio je crveni karton u porazu od Čelsija 3:1, zbog udaranja Davida Luiza i kažnjen je sa četiri utakmice suspenzije.[235]

„On je legenda i dio je istorije kluba. Agverov broj govori za sebe, on je nevjerovatan.“

— Trener Mančester Sitija — Pep Gvardiola, o Agveru, nakon što je postigao het trik protiv Votforda.[236]

Nakon suspenzije, postigao je gol za pobjedu od 2:1 protiv Bernlija u 20 kolu.[237] U ligi nije postigao gol na pet utakmica, nakon čega je dao dva gola u osmini finala FA kupa, u pobjedi od 5:1 protiv Hadersfilda,[238] a četiri dana kasnije, postigao je gol u pobjedi od 2:0 protiv Sanderlenda, u 26 kolu.[239]

Postigao je dva gola u pobjedi od 5:3 protiv Monaka u prvoj utakmici osmine finala Lige šampiona,[240] ali je Siti u revanšu izgubio 3:1 i ispao.[241] U polufinalu FA kupa, postigao je vodeći gol protiv Arsenala, ali je Siti izgubio na produžetke 2:1.[242] U 29 kolu, postigao je izjednačujući gol u remiju protiv Liverpula 1:1,[243] dok je u poslednjem kolu postigao dva gola u pobjedi od 5:0 na gostovanju Votfordu, uz asistenciju Gabrijelu Žezusu.[244]

Postigao je 20 golova u sezoni i završio je kao četvrti najbolji strijelac Premijer lige, zajedno sa Dijegom Kostom.[245]

2017/18 uredi

Prvi gol u sezoni 2017/18, postigao je u prvom kolu, u pobjedi od 2:0 na gostovanju protiv Brajtona,[246] nakon čega je postigao gol u četvrtom kolu, 9. septembra, u pobjedi od 5:0 protiv Liverpula. To mu je bio 124 gol u Premijer ligi, čime je prestigao Dvajta Jorka kao najbolji strijelac lige koji nije iz Evrope.[247] Nedelju dana kasnije, postigao je šesti het trik u Premijer ligi, u pobjedi od 6:0 protiv Votforda.[248] Na dan 28. septembra učestvovao je u saobraćajnoj nezgodi, kada je taksi kojim se vozio, nakon što je bio na koncertu Malume u Amsterdamu, udario u stub rasvjete. U nezgodi je povrijedio rebro, zbog čega je morao da pauzira dvije nedelje.[249][250]

Na dan 21. oktobra, u pobjedi od 3:0 protiv Bernlija, u devetom kolu, postigao je 177 gol za Siti, čime se izjednačio sa Erikom Brukom kao prvi strijelac tima; to je takođe bila 11 pobjeda zaredom za Siti, čime su postavili novi rekord.[251] Svoj 178 gol za klub, postigao je 1. novembra, u pobjedi od 4:2 protiv Napolija u Ligi šampiona, čime je Siti obezbijedio prolaz u osminu finala, a Agvero je postao najbolji strijelac tima svih vremena.[252]

Na dan 20. januara 2018. postigao je drugi het trik u sezoni, u pobjedi od 3:1 protiv Njukasla, čime je došao do 350 postignutih golova u karijeri.[253] Dobio je nagradu za igrača mjeseca za januar, što je bio peti put da dobije nagradu za igrača mjeseca Premijer lige.[254]

Na dan 10. februara, postigao je četiri gola u pobjedi od 5:1 protiv Lestera, ostvarivši tako treći het trik u sezoni.[255] U finalu Liga kupa, postigao je vodeći gol u pobjedi od 3:0 protiv Arsenala, tako što je izašao jedan na jedan sa golmanom — Davidom Ospinom, obišao ga i dao gol.[256] Krajem marta, povrijedio se na treningu, a početkom aprila, ušao je u igru sa klupe protiv Mančester junajteda, u 76 minutu, u porazu od 3:2 nakon vođstva od 2:0 na poluvremenu;[257] dodatno se povrijedio u duelu sa Ešlijem Jangom, zbog čega je morao da operiše koljeno i završio je sezonu.[258] Postigao je 21 gol i završio je kao treći najbolji strijelac lige, iza Mohameda Salaha sa 32 i Harija Kejna sa 30.[259]

2018/19 uredi

U prvoj utakmici u sezoni 2018/19, postigao je oba gola u pobjedi od 2:0 protiv Čelsija u Komjuniti šildu, čime je stigao do 200 datih golova za Siti.[260] Na dan 19. avgusta, u drugom kolu, postigao je deveti het trik u Premijer ligi, u pobjedi od 6:1 protiv Hadersfilda, čime je stigao do drugog mjesta po broju het trikova u Premijer ligi, iza Širera sa 11.[261] Takođe, prestigao je Robina van Persija i došao na deseto mjesto najboljih strijelaca Premijer lige svih vremena, a takođe je došao do drugog mjesta najboljih strijelaca od stranih igrača, iza Anrija, koji je postigao 175 golova.[262] U remiju 1:1 protiv Vulverhemptona, dvaput je pogodio okvir gola, a Emerik Laport je dao gol za Siti.[263] Na dan 21. septembra, potpisao je novi ugovor sa Sitijem, do 2021.[264] Dan kasnije, odigrao je 300 utakmicu za klub i postigao je vodeći gol u pobjedi od 5:0 protiv Kardifa.[265]

Na dan 4. novembra, postigao je 150 gol na 217 utakmici u Premijer ligi, u pobjedi od 6:1 protiv Sautemptona, postavši tako deveti fudbaler koji je stigao do 150 postignutih golova u takmičenju, a tek treći igrač koji je taj rezultat ostvario sa jednim klubom, nakon Anrija i Runija; takođe, postao je drugi najbrži igrač koji je stigao do 150 golova, iza Širera, koji je toliko golova postigao na pet utakmica manje.[266][267] Na dan 11. novembra, postigao je gol u pobjedi od 3:1 protiv Mančester junajteda, čime se izjednačio na prvom mjestu po broju postignutih golova u derbiju Mančestera u Premijer ligi sa Runijem.[268] Na dan 29. januara, postigao je gol u 24 sekundi protiv Njukasla, nakon čega je Njukasl preokrenuo i pobijedio 2:1.[269] Na dan 3. februara, postigao je deseti het trik u Premijer ligi, u pobjedi od 3:1 protiv Arsenala, od čega je prvi gol dao nakon 48 sekundi.[270] Nedelju dana kasnije — 10. februara, postigao je 11 het trik, u pobjedi od 6:0 protiv Čelsija,[271] izjednačivši tako rekord Širera po broju het trikova u Premijer ligi.[272] Takođe, postigao je 160 gol za Siti u ligi, čime je srušio rekord Erika Bruka i Tomija Džonsona, koji su postigli po 158 golova.[273] U osmini finala, postigao je gol u pobjedi od 3:2 na gostovanju protiv Šalkea, nakon čega je u revanšu postigao dva gola u pobjedi od 7:0, čime je Siti, sa ukupno 10:2, izjednačio rekord sa najvećom pobjedom u nokaut fazi Lige šampiona.[274][275] U četvrtfinalu, Siti je izgubio u prvoj utakmici od Totenhema 1:0, a u revanšu, Agvero je postigao gol u pobjedi od 4:3, ali je Siti ispao zbog golova u gostima.[276]

Postigao je 21 gol i završio je kao četvrti najbolji strijelac lige, iza Salaha, Pjera Emerika Obamejanga i Sadia Manea, koji su postigli po 22 gola,[277] a osvojio je četvrtu titulu sa Sitijem, koji je završio bod ispred Liverpula.[278]

2019/20 uredi

U prvom kolu u sezoni 2019/20, 10. avgusta, ušao je u igru u 69 minutu, umjesto Žezusa. Pri rezultatu 3:0 za Siti, Rijad Marez je oboren u šesnaestercu, Agvero je šutirao penal, ali je Lukaš Fabijanski odbranio; sudija je, nakon upotrebe VAR-a, dosudio da se penal ponovi, zbog nepravilnog kretanja golmana. Agvero je pogodio iz drugog puta, a Siti je pobijedio 5:0.[279] U prvih šest kola, postigao je osam golova, od čega dva gola u pobjedi od 3:1 protiv Bornmuta, što su bili njegovi 399 i 400 gol u karijeri,[280] a takođe je postigao i jedan gol u pobjedi od 8:0 protiv Votforda.[281]

Na dan 22. oktobra, postigao je dva gola u pobjedi 5:1 protiv Atalante, u grupnoj fazi Lige šampiona.[282] Na dan 12. januara, u 22 kolu, postigao je 12 het trik u Premijer ligi, u pobjedi od 6:1 na gostovanju protiv Aston Vile; takođe, prestigao je Anrija na listi strijelaca, postavši tako najbolji strani strijelac Premijer lige u istoriji.[283] U 23 kolu postigao je oba gola u remiju 2:2 protiv Kristal Palasa,[284] dok je u 24 kolu postigao jedini gol u pobjedi od 1:0 protiv Šefild junajteda.[285] U martu, nakon 29 kola, sezona je prekinuta zbog pandemije kovida 19.[286] Nastavljena je u junu,[287] Agvero je igrao na samo dvije utakmice i završio je sezonu sa 16 postignutih golova.[288]

2020/21 uredi

Nakon nekoliko nedelja pauze zbog povrede mišića,[289] prvu utakmicu u sezoni 2020/21. odigrao je 17. oktobra 2020. u pobjedi 1:0 protiv Arsenala u petom kolu.[290] Na dan 21. oktobra, postigao je prvi gol u sezoni, u pobjedi od 3:1 protiv Porta, u prvom kolu grupne faze Lige šampiona.[291] Nakon samo dvije odigrane utakmice u Premijer ligi, ponovo se povrijedio i morao je da pauzira nekoliko nedelja. Na teren se vratio 9. decembra i postigao je gol u pobjedi od 3:0 protiv Olimpik Marseja, u šestom kolu Lige šampiona.[292] Nakon što je propustio osam utakmica u Premijer ligi, nastupio je u remiju od 1:1 protiv Vest Bromič albiona, u okviru 13 kola, 15. decembra.[293] U januaru 2021. ponovo se povrijedio, zbog čega je propustio osam utakmica u Premijer ligi; vratio se na teren u pobjedi od 2:0 na gostovanju protiv Borusije Menhengladbah, 24. februara.[294]

Prvi gol u Premijer ligi postigao je 13. marta 2021. u pobjedi od 3:0 protiv Fulama.[295] Na dan 29. marta 2021, Mančester Siti je objavio da će Agvero napustiti klub na kraju sezone, kada mu istekne ugovor.[296] U poslednjem kolu Premijer lige, protiv Evertona, njegovoj poslednjoj utakmici za Mančester Siti u ligi, ušao je u igru u 63 minutu umjesto Mareza, a prije nego što je ušao, Marez je, na nagovaranje publike, izbacio loptu van terena, kako bi izmjena mogla da se izvrši.[297] Postigao je dva gola, oba na asistenciju Fernandinja, u pobjedi od 5:0, čime je stigao do 184 postignuta gola na 275 nastupa u Premijer ligi i srušio je rekord Runija po broju golova za jedan klub u takmičenju;[298] takođe, osvojio je petu titulu prvaka Engleske sa Sitijem i 15 trofej, čime je postao najtrofejniji stranac u istoriji Premijer lige.[299] Na dan 29. maja, odigrao je poslednju utakmicu za klub, protiv Čelsija, u finalu Lige šampiona, prvom u istoriji za Siti.[300] Ušao je u igru u 77 minutu, umjesto Sterlinga, a Siti je izgubio 1:0.[301] Za Mančester Siti, postigao je ukupno 260 golova, na 389 utakmica.[302] Nakon posljednje utakmice, iz kluba su objavili da će mu podići statuu ispred stadiona.[303]

Barselona uredi

Na dan 31. maja 2021, potpisao je dvogodišnji ugovor sa Barselonom, uz otkupnu klauzulu od 100 miliona evra.[304][305]

Reprezentativna karijera uredi

Mlada reprezentacija uredi

Izabran je u reprezentaciju do 17 godina za Prvenstvo Južne Amerike 2004, u Paragvaju. Igrao je na svim mečevima grupne faze, a postigao je po gol u pobjedi 2:1 protiv Sjedinjenih Američkih Država i u pobjedi od 3:1 protiv Ekvadora. Postigao je jedini gol u pobjedi od 1:0 protiv Perua, u četvrtfinalu, nakon čega je igrao u polufinalu protiv Kolumbije, a Argentina je izgubila 2:0.

Igrao je za reprezentaciju do 20 godina na dva Svjetska prvenstva, na kojima je Argentina osvojila dvije titule. Zajedno sa Fernandom Gagom i Lionelom Mesijem, bio je dio tima na Svjetskom prvenstvu 2005. u Holandiji, na kojem je Argentina u finalu pobijedila Nigeriju 2:1.[306] Na Svjetskom prvenstvu 2007. u Kanadi, postigao je dva gola u pobjedi od 6:0 protiv Paname, u drugom kolu[307] U trećem kolu, protiv Južne Koreje, postigao je jedini gol u pobjedi od 1:0,[308] nakon čega je postigao dva gola u pobjedi od 3:1 u osmini finala protiv Poljske.[309] Argentina je pobijedila Meksiko u četvrtfinalu i Čile u polufinalu, nakon čega je igrala protiv Češke u finalu. Češka je povela 1:0 u 60 minutu, a dva minuta kasnije, Agvero je izjednačio. Ezekijel Laveci je postigao gol za 2:1 i Argentina je osvojila titulu.[310] Agvero je dobio nagradu za najboljeg igrača prvenstva i, sa šest postignutih golova, bio je najbolji strijelac prvenstva.[311]

Izabran je u tim Argentine za Olimpijske igre 2008, gdje je postigao dva gola u razmaku od šest minuta, u pobjedi od 3:0 protiv Brazila, a treći gol postigao je Huan Roman Rikelme.[312][313] U finalu, Argentina je pobijedila Nigeriju 1:0, golom Anhela di Marije i osvojila zlatnu medalju.[314]

Debi za seniorsku reprezentaciju i Svjetsko prvenstvo 2010. uredi

Na dan 3. septembra 2006. sa 18 godina, debitovao je za seniorsku reprezentaciju Argentine, u prijateljskoj utakmici protiv Brazila.[2][315] Godinu kasnije, postigao je prvi gol za reprezentaciju, u pobjedi 3:0 protiv Bolivije u kvalifikacijama za Svjetsko prvenstvo 2010.[316] Do kraja kvalifikacija postigao je još tri gola, a Argentina se plasirala na prvenstvo sa četvrtog mjesta.[317]

 
Agvero protiv dva fudbalera Švajcarske, u prijateljskoj utakmici 2012.

Izabran je u tim za prvenstvo, a na Svjetskom prvenstvu debitovao je u utakmici drugog kola, protiv Južne Koreje. Ušao je u igru u 75 minutu, umjesto Teveza, a minut kasnije, Gonzalo Iguain je postigao gol. Agvero je asistirao Iguainu u 80 minutu za 4:1.[318] Igrao je i u četvrtfinalu, gdje je Argentina izgubila od Njemačke 4:0.[319]

Našao se u timu za Kopa Ameriku 2011, gdje je Argentina igrala u grupi protiv Bolivije, Kolumbije i Kostarike. U prvoj utakmici, protiv Bolivije, ušao je u igru u 71 minutu umjesto Lavecija i postigao je gol u 76 minutu za 1:1.[320][321][322] U utakmici trećeg kola, postigao je dva gola u pobjedi 3:0 protiv Kostarike, zahvaljujući čemu je Argentina završila na drugom mjestu u grupi.[323] U četvrtfinalu, protiv Urugvaja, igrao je do 84 minuta, kada je umjesto njega ušao Tevez, a Argentina je ispala na penale.[324]

Svjetsko prvenstvo 2014. i Kopa Amerika uredi

U kvalifikacijama za Svjetsko prvenstvo 2014 postigao je pet golova,[325] nakon čega je izabran u tim za prvenstvo.[326] Na dan 15. juna, bio je starter, zajedno sa Mesijem u napadu, u pobjedi od 2:1 protiv Bosne i Hercegovine.[327] Odigrao je pet utakmica, nije postigao nijedan gol, a Argentina je izgubila u finalu od Njemačke na produžetke, golom Marija Gecea.[328] U finalu, ušao je u igru u 46 minutu umjesto Lavecija.[329]

Imenovan je u sastav tima za Kopa Ameriku 2015, a na pripremnoj utakmici protiv Bolivije, 7. juna 2015, postigao je prvi het trik u dresu reprezentacije, u pobjedi od 5:0.[330] Na dan 13. juna, postigao je prvi gol za Argentinu na takmičenju, u remiju od 2:2 protiv Paragvaja.[331] Tri dana kasnije, postigao je jedini gol u pobjedi od 1:0 protiv Urugvaja, nakon asistencije saigrača iz Mančester Sitija — Pabla Zabalete.[332] U polufinalu, postigao je gol u pobjedi od 6:1 protiv Paragvaja, nakon asistencije Di Marije.[333] U finalu, Argentina je igrala protiv Čilea; Agvero je startovao utakmicu, ali je izašao u 74 minutu, dok je Argentina izgubila na penale.[334]

Na vanrednom izdanju Kopa Amerike, kao Kopa Amerika sentenario 2016, izabran je u tim, a prvi gol postigao je u drugoj utakmici grupne faze, u pobjedi od 5:0 protiv Paname, čime su obezbijedili plasman u četvrtfinale.[335] Argentina je pobijedila Venecuelu u četvrtfinalu[336] i Sjedinjene Američke Države u polufinalu,[337] dok je u finalu igrala protiv Čilea, drugu godinu zaredom. Agvero je ušao u igru u 70 minutu umjesto Iguaina, a utakmica je završena 0:0 i izvodili su se penali. Agvero je pogodio, dok su Mesi i Lukas Bilja promašili i Argentina je drugi put zaredom izgubila u finalu od Čilea na penale.[338] Nakon poraza, razmišljao je o tome da završi reprezentativnu karijeru.[339]

Svjetsko prvenstvo 2018. i Kopa Amerika 2019. uredi

 
Agvero na Svjetskom prvenstvu 2018.

Na dan 14. novembra 2017. odveden je u bolnicu, nakon što se onesvijestio u svlačionici na poluvremenu u prijateljskoj utakmici protiv Nigerije, u Krasnodaru.[340]

U maju 2018, našao se na preliminarnom spisku od 35 igrača za Svjetsko prvenstvo 2018, u Rusiji,[341] a kasnije u maju, uvršten je u konačni spisak od 23 igrača za prvenstvo.[342] U prvom kolu grupne faze, postigao je gol u remiju od 1:1 protiv Islanda, što je bio njegov prvi gol na Svjetskom prvenstvu ikada.[343] Argentina je prošla grupnu fazu pobjedom u poslednjem kolu protiv Nigerije, gdje je Agvero ušao u igru u 80 minutu.[344] U osmini finala, igrala je protiv Francuske. Francuska je povela 1:0, Argentina je preokrenula na 2:1, nakon čega je Francuska preokrenula na 4:2; Agvero je ušao u igru u 66 minutu umjesto Enca Pereza, a u 90 minutu, postigao je gol za 4:3 i Argentina je ispala sa prvenstva.[345]

Na dan 21. maja, našao se u timu za Kopa Ameriku 2019.[346] U poslednjem kolu grupne faze, protiv Katara, postigao je drugi gol u pobjedi od 2:0, zahvaljujući čemu je Argentina prošla u nokaut fazu.[347] Na dan 28. juna, u utakmici četvrtfinala protiv Venecuele, asistirao je Lautaru Martinezu, za prvi gol u pobjedi od 2:0 i plasman u polufinale.[348] U polufinalu, Argentina je izgubila od Brazila 2:0,[349] a u utakmici za treće mjesto, postigao je vodeći gol u pobjedi od 2:1 protiv Čilea.[350]

Stil igre uredi

„Serhio je fotokopija Romarija, oni su isti igrač.“

— Roberto Mančini.[351]

Smatra se jednim od najboljih napadača na svijetu u svojoj generaciji,[352] označen je kao potpuni centralni napadač,[353] iako je raznovrstan igrač, koji takođe može da igra drugog napadača, što je često i igrao u Atletiko Madridu, sa Dijegom Forlanom,[354][355] a zbog sposobnosti da uputi dobar pas, taktičke inteligencije i vizije, takođe je dobar asistent.[355][356] Kada je upitan koji fudbaler je najviše uticao na njegov stil igre, izjavio je da su Ronaldo, Mesi, Ronaldinjo i Maradona, najbolji igrači ikada, ali da je na njegov stil igre najviše uticao brazilski Ronaldo.[357] Agvero ima umanjenu figuru zdepaste građe, što je dovelo do poređenja sa bivšim saigračem iz Mančester Sitija — Tevezom[358] i bivšim napadačima, kao što su — Romario,[351] Alesandro del Pjero,[356] i Maradona.[359][360] Kada su obojica bili u istom timu, neki fudbalski stručnjaci su Agvera nazvali očiglednim nasljednikom Teveza u Sitiju,[361] dok su drugi izjavili da je Agvero superiorniji od njega.[362] Njegov nekadašnji trener u Mančester Sitiju — Roberto Mančini, uporedio ga je sa bivšim brazilskim fudbalerom — Romariom, zbog brzine, osjećaja za gol, dobrog pozicioniranja i tehnike.[351] Iako je dešnjak, sposoban je da postiže golove i lijevom nogom, a može da postiže golove i unutar i van šesnaesterca, sa jakim i preciznim udarcem.[356][359]

Kao golgeter, njegov stil igre karakterišu okretnost, ubrzanje i snaga, a bivši argentinski fudbaler — Osvaldo Ardiles, opisao ga je kao oštrog i pametnog,[363] sa čime se složio i Mesi, izjavivši da Agvero posjeduje ogromnu snagu i radnu etiku. Zbog dobre kontrole lopte, brzog stopala, driblinga i sposobnosti da zadrži loptu, opisan je kao „prijetnja u šesnaestercu“.[354][359] Uprkos sposobnostima, tokom karijere je imao dosta problema sa povredama.[359]

Privatni život uredi

 
Javna slika za kompaniju Puma AG, u septembru 2011.

Godine 2009, oženio se sa Đaninom Maradonom, najmlađom ćerkom Dijega Maradone. Na dan 19. februara 2009, sa 20 godina, dobio je prvog sina, kome su dali ime Bendžamin. Maradona je bio sa njima prilikom porođaja, Agvero je propustio trening u Atletiku, koji mu je čestitao na zvaničnom sajtu.[364] Nakon četiri godine, razveli su se 2012.[365]

Njegov nadimak „Kun“, koji nosi na dresu, mu je od djetinjstva, a prvo su mu ga dali baba i djed, po liku iz crtanog filma "Kum-Kum", koji je bio njegov omiljeni televizijski program kada je bio mali.[366] O nadimku je izjavio: „počeo sam da ga cijenim jer je jedinstven. Ne događa se svaki dan da neki sportista dobije nadimak po liku iz crtanog filma!“[366] Ima tetovažu na unutrašnjoj strani desne ruke, napisano na tengvaru, koji je prvi put promijenjen u knjizi Dž. R. R. Tolkina — Gospodar prstenova, a tetovaža se na latinoameričkom prevodi kao Kun Agvero.[367] Na lijevoj ruci, ima tetovažu imena i datuma rođenja svog sina.[367] Ima španski pasoš, nakon što mu je dodijeljeno državljanstvo 2010, dok je igrao za Atletiko Madrid.[368]

Blizak je prijatelj sa Mesijem, sa kojim je dijelio sobu tokom Svjetskog prvenstva za igrače do 20 godina 2005. Za Mesija je rekao da mu je kao brat, u autobiografiji Rođen da uspijem, koju je objavio 2014, a sadrži i nekoliko riječi koje je napisao Mesi.[369]

Gaston del Kastiljo i Maurisio del Kastiljo su njegova mlađa braća; obojica su fudbaleri i obojica su počeli karijeru u Indenpedijenteu.[370]

Tokom tri mjeseca pauze u prvenstvima zbog pandemije kovida 19 2020, počeo je da snima sebe kako igra razne video igre na platformi Twitch. Postao je član sa najbržim rastom broja pratilaca za maj na cijeloj platformi, dostigavši milion pratilaca.[371] Naročito je postao popularan među Hispanoamerikancima, sarađujući sa brojnim poznatim ličnostima, kao što je El Rubijus, a jednom je u strimingu uživo bio i Mesi.[372]

Statistika karijere uredi

Klubovi uredi

Ažurirano nakon utakmice igrane 29. maja 2021.[359][373]
Klub Sezona Liga Kup[nb 1] Liga
kup 		Kontine
ntalno 		Ostalo Ukupno
Liga Utak. Gol. Utak. Gol. Utak. Gol. Utak. Gol. Utak. Gol. Utak. Gol.
Independijente 2002/03.[374] Prva
liga
Argentine 		1 0 — 1 0
2003/04.[375] 5 0 — 2[a] 0 — 7 0
2004/05.[376] 12 5 — 12 5
2005/06.[377] 36 18 — 36 18
Ukupno 54 23 — 2 0 — 56 23
Atletiko Madrid 2006/07[378] La liga 38 6 4 1 — 42 7
2007/08.[379] 37 19 4 2 — 9[b] 6 — 50 27
2008/09.[380] 37 17 1 0 — 9[v] 4 — 47 21
2009/10.[381] 31 12 7 1 — 16[g] 6 — 54 19
2010/11.[382] 32 20 4 3 — 4[d] 3 1[đ] 1 41 27
Ukupno 175 74 20 7 — 38 19 1 1 234 101
Mančester Siti 2011/12.[383] Premijer liga 34 23 1 1 3 1 10[e] 5 0 0 48 30
2012/13.[384] 30 12 4 3 0 0 5[v] 2 1[ž] 0 40 17
2013/14.[385] 23 17 3 4 2 1 6[v] 6 — 34 28
2014/15.[386] 33 26 1 0 1 0 7[v] 6 0 0 42 32
2015/16.[387] 30 24 1 1 4 2 9[v] 2 — 44 29
2016/17.[388] 31 20 5 5 1 0 8[v] 8 — 45 33
2017/18.[389] 25 21 3 2 4 3 7[v] 4 — 39 30
2018/19.[390] 33 21 2 2 3 1 7[v] 6 1[ž] 2 46 32
2019/20.[391] 24 16 2 2 3 3 3[v] 2 0 0 32 23
2020/21.[392] 12 4 0 0 1 0 7[v] 2 — 20 6
Ukupno 275 184 22 20 22 11 69 43 2 2 390 260
Ukupno u karijeri 504 281 42 28 22 11 109 62 3 3 680 385
  1. ^ Uključujući Kup kralja i FA kup.
  1. ^ Nastupi u Kopa Libertadoresu
  2. ^ Osam nastupa i šest golova u Kupu UEFA i jedan nastup u Intertoto kupu
  3. ^ a b v g d đ e ž z i Nastupi u Ligi šampiona
  4. ^ Osam nastupa i četiri gola u Ligi šampiona, osam nastupa i dva gola u Ligi Evrope
  5. ^ Nastupi u Ligi Evrope
  6. ^ Nastup u Superkupu Evrope
  7. ^ Šest nastupa i jedan gol u Ligi šampiona, četiri nastupa i jedan gol u Ligi Evrope
  8. ^ a b Nastup u Komjuniti šildu

Reprezentacija uredi

 
Agvero i Mats Humels u duelu na Svjetskom prvenstvu 2014.
Ažurirano nakon utakmice igrane 18. septembra 2019.[393]
Nastupi i golovi za reprezentaciju po godinama[394]
Reprezentacija Godina Nastupi Golovi
Argentina
2006 2 0
2007 4 1
2008 9 4
2009 6 2
2010 5 2
2011 8 5
2012 7 2
2013 8 5
2014 10 1
2015 10 10
2016 11 1
2017 4 2
2018 5 3
2019 8 3
Ukupno 97 41

Golovi za reprezentaciju uredi

Ključ
‡ Gol iz penala
Golovi za reprezentaciju, po datumima, sa prikazom stadiona, protivnika, rezultata i takmičenja.
Broj Datum Stadion Protivnik Gol za Konačan rezultat Takmičenje
1. 17. novembar 2007. Stadion Monumental Antonio Vespučio Liberti, Buenos Ajres, Argentina   Bolivija 1:0 3:0 Kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo 2010.
2. 26. mart 2008. Međunarodni stadion Kairo, Kairo, Egipat   Egipat 1:0 2:0 Prijateljska
3. 4. jun 2008. Stadion Kvalkom, San Dijego, SAD   Meksiko 4:1 4:1
4. 6. septembar 2008. Stadion Monumental Antonio Vespučio Liberti, Buenos Ajres, Argentina   Paragvaj 1:1 1:1 Kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo 2010.
5. 11. oktobar 2008. Stadion Monumental Antonio Vespučio Liberti, Buenos Ajres, Argentina   Urugvaj 2:0 2:1
6. 28. mart 2009. Stadion Monumental Antonio Vespučio Liberti, Buenos Ajres, Argentina   Venecuela 4:0 4:0
7. 12. avgust 2009. Stadion Lokomotive, Moskva, Rusija   Rusija 1:1 3:2 Prijateljska
8. 24. maj 2010. Stadion Monumental Antonio Vespučio Liberti, Buenos Ajres, Argentina   Kanada 5:0 5:0
9. 7. septembar 2010. Stadion Monumental Antonio Vespučio Liberti, Buenos Ajres, Argentina   Španija 4:1 4:1
10. 20. jun 2011. Stadion Monumental Antonio Vespučio Liberti, Buenos Ajres, Argentina   Albanija 3:0 3:0
11. 1. jul 2011. Gradski stadion, La Plata, Argentina   Bolivija 1:1 1:1 Kopa Amerika 2011.
12. 11. jul 2011. Stadion Mario Alberto Kempes, Kordoba, Argentina   Kostarika 1:0 3:0
13. 2:0
14. 15. novembar 2011 Stadion Metropolitano Roberto Melendez, Barankvilja, Kolumbija   Kolumbija 2:1 2:1 Kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo 2014.
15. 2. jun 2012. Stadion Monumental Antonio Vespučio Liberti, Buenos Ajres, Argentina   Ekvador 1:0 4:0
16. 12. oktobar 2012. Stadion Malvinas, Mendoza, Argentina   Urugvaj 2:0 2:0
17. 6. februar 2013. Frends arena, Stokholm, Švedska   Švedska 2:1 3:2 Prijateljska
18. 11. jun 2013. Olimpiko Atahualpa, Kito, Ekvador   Ekvador 1:0 1:1 Kvalifikacije za Svjetsko prvenstvo 2014.
19. 10. septembar 2013. Defensores del Čako, Asunsion, Paragvaj   Paragvaj 2:1 5:2
20. 18. novembar 2013 Stadion Buš, Sent Luis, SAD   Bosna i Hercegovina 1:0 2:0 Prijateljska
21. 2:0
22. 3. septembar 2014. Espirit arena, Diseldorf, Njemačka   Njemačka 1:0 4:2
23. 31. mart 2015. Stadion Metlajf, Ist Raderford, Nju Džerzi, SAD   Ekvador 1:0 2:1
24. 6. jun 2015. Stadion San Huan del Bisentenario, San Huan, Argentina   Bolivija 2:0 5:0
25. 3:0
26. 4:0
27. 13. jun 2015. Stadion la Portada, La Serena, Čile   Paragvaj 1:0 2:2 Kopa Amerika 2015.
28. 16. jun 2015. Stadion la Portada, La Serena, Čile   Urugvaj 1:0 1:0
29. 30. jun 2015. Stadion Munisipal de Konsepsion, Konsepsion, Čile   Paragvaj 5:1 6:1
30. 4. septembar 2015. Stadion BBVA, Hjuston, SAD   Bolivija 2:0 7:0 Prijateljska
31. 4:0
32. 9. septembar 2015. Stadion AT&T, SAD   Meksiko 1:2 2:2
33. 10. jun 2016. Stadion solder filds, Čikago, SAD   Panama 5:0 5:0 Kopa Amerika sentenario
34. 11. novembar 2017. Stadion Lužnjiki, Moskva, Rusija   Rusija 1:0 1:0 Prijateljska
35. 14. novembar 2017. Stadion Krasnodara, Krasnodar, Rusija   Nigerija 2:0 2:4
36. 29. maj 2018. Bombonjera, Buenos Ajres, Argentina   Haiti 4:0 4:0
37. 16. jun 2018. Otkritije arena, Moskva, Rusija   Island 1:0 1:1 Svjetsko prvenstvo 2018.
38. 30. jun 2018. Kazanj arena, Kazan, Rusija   Francuska 3:4 3:4 Svjetsko prvenstvo 2018.
39. 23. jun 2019. Arena Gremio, Porto Alegre, Brazil   Katar 2:0 2:0 Kopa Amerika 2019.
40. 6. jul 2019. Arena Korintijans, Sao Paulo, Brazil   Čile 1:0 2:1 Kopa Amerika 2019.
41. 18. novembar 2019. Stadion Blomfild, Tel Aviv, Izrael   Urugvaj 1:1 2:2 Prijateljska

Uspjesi uredi

Klupski uredi

Atletiko Madrid
Mančester Siti

Reprezentacija uredi

Argentina do 20 godina

Argentina do 23 godine

Argentina:

Individualno uredi

  • Zlatna kopačka na Svjetskom prvenstvu za igrače do 20 godina: 2007[409]
  • Zlatna lopta na Svjetskom prvenstvu za igrače do 20 godina: 2007[409]
  • Zlatni dječak: 2007[410][411]
  • Najbolji mladi igrač godine u izboru časopisa World Soccer: 2009[412]
  • Zlatno stopalo Premijer lige: 2014/15[398]
  • Iberoamerički igrač godine La lige: 2007/08
  • Nagrada Don balon: 2007/08
  • Igrač godine u Engleskoj po izboru navijača: 2014[413]
  • Fudbaler godine Mančester Sitija: 2011–12, 2014–15[414]
  • Gol sezone Mančester Sitija: 2011–12[traži se izvor]
  • Fudbaler mjeseca Premijer lige: oktobar 2013, novembar 2014, januar 2016, april 2016, januar 2018, februar 2019, januar 2020[398]
  • Tim godine Premijer lige: 2017/18,[415] 2018/19[416]
  • Južnoamerički tim godine: 2005[417]
  • FIFA FIFPro najboljih 11 treći tim: 2013,[418] 2015,[419] 2016[420]
  • FIFA FIFPro najboljih 11 četvrti tim: 2014[421]
  • Nominacija za FIFA FIFPro najboljih 11: 2019 (8 mjesto)[422]
  • IFFHS KONMEBOL tim decenije 2011–2020[423]

Reference uredi

  1. ^ „List of Players under Written Contract Registered Between 01/01/2016 and 31/01/2016”. The Football Association. str. 1. Pristupljeno 18. 8. 2019. 
  2. ^ a b „Ficha” [Fact Sheet]. Official Site. Arhivirano iz originala 28. 1. 2016. g. Pristupljeno 14. 1. 2016. 
  3. ^ „Bio”. sergioaguero.com. Sergio Agüero's Official Site. Pristupljeno 11. 5. 2016. 
  4. ^ „Sergio AGUERO”. FIFA.com. Arhivirano iz originala 20. 06. 2020. g. Pristupljeno 26. 4. 2019. 
  5. ^ „Explained: Why Sergio Aguero is nicknamed Kun”. Pristupljeno 12. 10. 2019. 
  6. ^ Sergio Aguero. „Sergio Aguero on.. how he got his "Kun" nickname and what it means”. 
  7. ^ „Aguero: More than just a record goalscorer”. BBC Sport. 2. 11. 2017. Pristupljeno 24. 12. 2017. 
  8. ^ „The Rise of Sergio Aguero”. BBC Sport. 7. 5. 2008. Pristupljeno 25. 3. 2009. 
  9. ^ Harris, Nick (20. 8. 2008). „Argentina 3 Brazil 0: Argentina in final after routing arch rivals – Olympics, Sport”. The Independent. London. Pristupljeno 24. 8. 2011. 
  10. ^ Borasteros, Daniel; Casar, Alejandro (1. 6. 2006). „23 millones por un menor de edad”. elpais.com (na jeziku: španski). El País. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  11. ^ a b Dana, Fabio (28. 2. 2006). „Un grande de 17 años”. espndeportes.com (na jeziku: španski). ESPN. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  12. ^ a b „Entrevista Olé”. kun-aguero.com.ar (na jeziku: španski). Diario Olé. 9. 8. 2005. Arhivirano iz originala 9. 12. 2007. g. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  13. ^ a b „Kun Aguero”. kun-aguero.com.ar (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 14. 1. 2008. g. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  14. ^ „The Rise of Sergio Aguero”. BBC Sport. 7. 5. 2008. Pristupljeno 25. 3. 2009. 
  15. ^ Borasteros, Daniel; Casar, Alejandro (1. 6. 2006). „23 millones por un menor de edad”. El País (na jeziku: španski). Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  16. ^ Castillo, Hernán (6. 7. 2003). „San Lorenzo, de la galera”. Clarín (na jeziku: španski). Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  17. ^ „Diario Deportivo Olé – Pájaro de buen Agüero”. Old.ole.com.ar. Arhivirano iz originala 7. 2. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  18. ^ „Muy frío: San Lorenzo ganó un clásico pobre – 06.07.2003”. Lanacion.com.ar. Arhivirano iz originala 14. 01. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  19. ^ „La Crónica de Hoy | Prematuro debut, ¿el prólogo de una gran carrera?”. Cronica.com.mx. 10. 1. 2008. Arhivirano iz originala 07. 02. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  20. ^ „Deportes " Torneo Clausura 2004”. Terra. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  21. ^ „Deportes " Torneo Clausura 2004”. Terra. 26. 11. 2004. Arhivirano iz originala 7. 2. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  22. ^ a b v „Biografia (Spanish)”. Pristupljeno 20. 11. 2010. 
  23. ^ „U20 World Cup 2005 Holland » Final”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  24. ^ „Argentina » Primera División 2005/2006 Apertura » 19. Round”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  25. ^ „Argentina » Primera División 2005/2006 Clausura » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  26. ^ „Sergio Agüero, El Demonio Rojo”. Independiente1905.com.ar. 13. 9. 2005. Arhivirano iz originala 25. 4. 2012. g. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  27. ^ „Deportes > Torneo apertura 2005”. Terra. Arhivirano iz originala 7. 2. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  28. ^ „Suma goles, suma apoyo popular – Mundial2006 – ESPN Deportes”. Espndeportes.espn.go.com. 1. 1. 2008. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  29. ^ „Tres nombres que no hubieran faltado – Mundial2006 – ESPN Deportes”. Espndeportes.espn.go.com. 1. 1. 2008. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  30. ^ „Agüero: todos piden por él – 15.03.2006”. Lanacion.com.ar. 15. 3. 2006. Arhivirano iz originala 14. 01. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  31. ^ „Deportes > Torneo Clausura 2006”. Terra. Arhivirano iz originala 14. 7. 2017. g. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  32. ^ „Deportes > Torneo Clausura 2006”. Terra. Arhivirano iz originala 7. 2. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  33. ^ „Agüero, el juvenil récord del futbol argentino – El Universal – Deportes”. El Universal. Arhivirano iz originala 16. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  34. ^ „Atlético agree fee for Independiente starlet”. ESPN Soccernet. Arhivirano iz originala 26. 10. 2012. g. Pristupljeno 02. 04. 2021. 
  35. ^ „Atlético sign Argentine prodigy Agüero”. ESPN Soccernet. Arhivirano iz originala 26. 10. 2012. g. Pristupljeno 02. 04. 2021. 
  36. ^ „Spain » Primera División 2006/2007 » 3. Round » Athletic Bilbao - Atlético Madrid 1:4”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  37. ^ „Atlético Madrid 2–1 Recreativo Huelva”. ESPN. Arhivirano iz originala 17. 07. 2011. g. Pristupljeno 02. 04. 2021. 
  38. ^ „Spain » Primera División 2006/2007 » 16. Round » FC Barcelona - Atlético Madrid 1:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  39. ^ „Spain » Copa del Rey 2006/2007 » 4. Round » Atlético Madrid - Levante UD 0:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  40. ^ „Spain » Copa del Rey 2006/2007 » 4. Round » Levante UD - Atlético Madrid 2:4”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  41. ^ „Sergio Agüero » Primera División 2006/2007”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  42. ^ „Spain » Primera División 2006/2007 » 38. Round”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  43. ^ „Spain » Primera División 2007/2008 » 1. Round » Real Madrid - Atlético Madrid 2:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  44. ^ „Spain » Primera División 2007/2008 » 10. Round » Atlético Madrid - Sevilla FC 4:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  45. ^ Lowe, Sid (3. 3. 2008). „A masterclass from Atlético Madrid's Sergio Agüero dented Barcelona's title hopes and made several Catalan headline-writers look very foolish indeed”. The Guardian. London. 
  46. ^ „Sergio Aguero – Readers Q&A”. BBC Sport. 7. 5. 2008. 
  47. ^ „Spain » Primera División 2007/2008 » 31. Round » Atlético Madrid - UD Almería 6:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  48. ^ „Atletico de Madrid confirm return to Europe's elite”. soccerway.com. 12. 5. 2008. 
  49. ^ „Spain » Primera División 2007/2008 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  50. ^ „Marca names the Madridista captain the best player of the league”. Real Madrid. Arhivirano iz originala 30. 6. 2009. g. 
  51. ^ „Spain » Primera División 2008/2009 » 2. Round » Real Valladolid - Atlético Madrid 2:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  52. ^ „Spain » Primera División 2008/2009 » 9. Round » Atlético Madrid - RCD Mallorca 2:0”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  53. ^ „Spain » Primera División 2008/2009 » 14. Round » Sporting Gijón - Atlético Madrid 2:5”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  54. ^ „Spain » Primera División 2008/2009 » 16. Round » Espanyol Barcelona - Atlético Madrid 2:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  55. ^ „Atletico stun Barcelona as Real close up”. CNN. 1. 3. 2009. Pristupljeno 7. 6. 2009. 
  56. ^ „Spain » Primera División 2008/2009 » 25. Round » Atlético Madrid - FC Barcelona 4:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  57. ^ „Spain » Primera División 2008/2009 » 27. Round » Atlético Madrid - Villarreal CF 3:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  58. ^ „Spain » Primera División 2008/2009 » 35. Round » Atlético Madrid - Espanyol Barcelona 3:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  59. ^ „PSV Eindhoven 0–3 Atlético Madrid”. Sky Sports. 
  60. ^ „Champions League 2008/2009 » Group D » Atlético Madrid - Olympique Marseille 2:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  61. ^ „Champions League 2008/2009 » Round of 16”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  62. ^ „El uruguayo Forlán ganó el 'pichichi' y la 'Bota de Oro'” (na jeziku: španski). Eurosport. 1. 6. 2009. Arhivirano iz originala 10. 7. 2012. g. Pristupljeno 26. 6. 2009. 
  63. ^ „Spain » Primera División 2008/2009 » 38. Round”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  64. ^ „Spain » Primera División 2009/2010 » 3. Round » FC Barcelona - Atlético Madrid 5:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  65. ^ „Spain » Primera División 2009/2010 » 5. Round » Valencia CF - Atlético Madrid 2:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  66. ^ „Spain » Primera División 2009/2010 » 10. Round » Atlético Madrid - Real Madrid 2:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  67. ^ „Spain » Primera División 2009/2010 » 12. Round » Atlético Madrid - Espanyol Barcelona 4:0”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  68. ^ „Sergio Agüero » Primera División 2009/2010”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  69. ^ „Spain » Primera División 2009/2010 » 35. Round”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  70. ^ „Champions League 2009/2010 » Group D » Atlético Madrid - Chelsea FC 2:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  71. ^ „Champions League 2009/2010 » Group D”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  72. ^ „Europa League 2009/2010 » Round of 16 » Sporting CP - Atlético Madrid 2:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  73. ^ „Sergio Agüero » Europa League 2009/2010”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  74. ^ „Europa League 2009/2010 » Semi-finals » Liverpool FC - Atlético Madrid 2:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  75. ^ „Forlán double gives Atlético glory”. UEFA. 12. 5. 2010. Arhivirano iz originala 14. 5. 2010. g. Pristupljeno 30. 7. 2010. 
  76. ^ „Spain » Copa del Rey 2009/2010 » Round of 16 » Atlético Madrid - Recreativo Huelva 5:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  77. ^ „Atlético Madrid 0–2 Sevilla – Match Report”. Telegraph. London. 19. 5. 2010. Pristupljeno 18. 11. 2010. 
  78. ^ „Spain » Primera División 2009/2010 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  79. ^ „Quique Sánchez Flores and Diego Forlán prefer Sergio Agüero to Lionel Messi (Spanish)”. Marca. 7. 4. 2010. Pristupljeno 18. 11. 2010. 
  80. ^ „Atletico Madrid Goal Heroes José Antonio Reyes & Kun Agüero Praise Team After Inter Win”. Goal.com. 27. 8. 2010. Pristupljeno 27. 8. 2010. 
  81. ^ „Spain » Primera División 2010/2011 » 9. Round » Atlético Madrid - UD Almería 1:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  82. ^ „Spain » Primera División 2010/2011 » 12. Round » Real Sociedad - Atlético Madrid 2:4”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  83. ^ „Agüero scores in seven consecutive matches”. Opta (Twitter). 
  84. ^ „Spain » Primera División 2010/2011 » 38. Round » RCD Mallorca - Atlético Madrid 3:4”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  85. ^ „RCD Mallorca 3–4 Atlético Madrid”. Goal.com. Arhivirano iz originala 03. 08. 2011. g. Pristupljeno 02. 04. 2021. 
  86. ^ „Agüero agrees Atlético stay”. Sky Sports. 4. 1. 2011. Pristupljeno 4. 1. 2011. 
  87. ^ „Agüero named Atlético vice-captain”. Atlético Madrid. 5. 1. 2011. Pristupljeno 5. 1. 2011. 
  88. ^ „Spain » Primera División 2010/2011 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  89. ^ „Sergio Agüero » Europa League 2010/2011”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  90. ^ „'The Time Has Come' – Sergio Aguero Asks Atletico Madrid to Tear Up His Contract » Who Ate all the Pies”. Whoateallthepies.tv. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  91. ^ „La Hora de Partir (Time to Leave)”. Sergio Agüero Official website. 23. 5. 2011. Arhivirano iz originala 28. 5. 2011. g. Pristupljeno 29. 5. 2011. 
  92. ^ „Agüero: "I will not be returning to Atlético"”. Atleticofans.com. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  93. ^ Peck, Brooks. „Atletico fans say goodbye to Aguero by wishing death upon him”. Sports.yahoo.com. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  94. ^ „Atletico Madrid to use Aguero cash to land Porto star Falcao”. tribalfootball.com. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  95. ^ „Sergio Agüero » Record by opponent”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  96. ^ Edwards, Luke (28. 7. 2011). „Sergio Aguero completes £35 million transfer to Manchester City”. Daily Telegraph. Pristupljeno 26. 10. 2015. 
  97. ^ Markham, Carl (29. 7. 2011). „Manchester City move 'felt right' says Sergio Aguero”. The Independent. Pristupljeno 26. 10. 2015. 
  98. ^ Bevan, Chris (7. 8. 2011). „Man City 2–3 Man Utd”. BBC Sport. Pristupljeno 26. 10. 2015. 
  99. ^ „Top 20 greatest football debuts”. Eurosport. 16. 8. 2011. „Sergio Aguero's stunning first outing for Manchester City on Monday night – in which he scored two goals and set up another – is undoubtedly one of the best Premier League debuts ever seen.” 
  100. ^ Wilson, Steve (16. 8. 2011). „Top 10 debuts in football to rival Manchester City's Sergio Agüero's”. The Telegraph. 
  101. ^ Magowan, Alistair (21. 8. 2011). „Bolton 2–3 Man City”. BBC Sport. Pristupljeno 26. 10. 2015. 
  102. ^ Lillywhite, Jamie (28. 8. 2011). „Tottenham 1–5 Man City”. BBC Sport. Pristupljeno 26. 10. 2015. 
  103. ^ Magowan, Alistair (10. 9. 2011). „Man City 3–0 Wigan”. BBC Sport. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  104. ^ Magowan, Alistair (18. 9. 2011). „Fulham 2–2 Man City”. BBC Sport. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  105. ^ „Blackburn Rovers vs. Manchester City – 1 October 2011”. Soccerway. 1. 10. 2011. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  106. ^ „Manchester City vs. Villarreal – 18 October 2011”. Soccerway. 18. 10. 2011. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  107. ^ McNulty, Phil (23. 10. 2011). „Man Utd 1–6 Man City”. BBC Sport. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  108. ^ Magowan, Alistair (19. 11. 2011). „Man City 3–1 Newcastle”. BBC Sport. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  109. ^ Magowan, Alistair (29. 11. 2011). „Arsenal 0–1 Man City”. BBC Sport. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  110. ^ „"Man City 5–1 Norwich"”. Pristupljeno 15. 1. 2012.  BBC Sport. 3 December 2011..
  111. ^ „"Man City 3–0 Stoke"”. Pristupljeno 15. 1. 2012.  BBC Sport. 21 December 2011..
  112. ^ „"Man City 3–0 Liverpool"”. Pristupljeno 15. 1. 2012.  BBC Sport. 3 December 2012..
  113. ^ „UEFA Europa League 2011/12 – History – Porto-Man. City –”. Uefa.com. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  114. ^ „Match Report: Man City 3–0 Blackburn”. Goal.com. 25. 2. 2012. Arhivirano iz originala 04. 05. 2012. g. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  115. ^ „Manchester City vs. Blackburn Rovers – 25 February 2012”. Soccerway. 25. 2. 2012. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  116. ^ „UEFA Europa League 2011/12 – History – Man. City-Sporting –”. Uefa.com. 15. 3. 2012. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  117. ^ „Match Report: Man City 2–1 Chelsea”. Goal.com. 21. 3. 2012. Arhivirano iz originala 18. 10. 2012. g. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  118. ^ „Mystery over Sergio Aguero's 'stupid' foot injury”. The Daily Telegraph. London. 31. 3. 2012. 
  119. ^ Reuters / PA Sport. „Premier League – 'Stupid' injury sidelines Aguero –”. Uk.eurosport.yahoo.com. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  120. ^ „Manchester City's Sergio Agüero forced to miss Sunderland match”. The Guardian. London. 30. 3. 2012. 
  121. ^ Jackson, Jamie (14. 5. 2012). „Sergio Agüero predicts 'run of trophies' for champions Manchester City”. The Guardian. London. Pristupljeno 15. 5. 2012. 
  122. ^ „Manchester City vs. West Bromwich Albion – 11 April 2012”. Soccerway. 11. 4. 2012. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  123. ^ „Norwich City vs. Manchester City – 14 April 2012”. Soccerway. 14. 4. 2012. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  124. ^ „Match Report: Wolves 0–2 Man City”. Goal.com. 22. 4. 2012. Arhivirano iz originala 19. 08. 2012. g. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  125. ^ „Aguero voted Manchester City Player of the Year”. Goal.com. 4. 5. 2012. Pristupljeno 12. 6. 2012. 
  126. ^ „"Man City snatch dramatic Premier League title win"”. Pristupljeno 13. 5. 2012. . BBC.
  127. ^ „'Sergio was crying': Kompany relives the moments after City's last-gasp winner”. Daily Mirror. 13. 5. 2012. Pristupljeno 16. 5. 2012. 
  128. ^ „Sun shines on City's victory parade”. Reuters. 14. 5. 2012. Arhivirano iz originala 13. 9. 2012. g. Pristupljeno 16. 5. 2012. 
  129. ^ „Premier League 2011/2012 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  130. ^ a b Smith, Ben (12. 8. 2012). „Chelsea 2–3 Man City”. BBC Sport. Arhivirano iz originala 21. 1. 2016. g. 
  131. ^ Goss, Nicholas (19. 8. 2012). „Sergio Aguero Injury: Updates on Manchester City Star's Knee Injury”. Bleacher Report. Pristupljeno 23. 8. 2012. 
  132. ^ Manchester City (19. 9. 2012). „Sergio Agüero says he would have signed for Real Madrid but was left with 'no option but to join Manchester City'”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 25. 3. 2013. 
  133. ^ „Man City versus Arsenal English Premier League match report”. Manchester City F.C. 23. 9. 2012. Arhivirano iz originala 29. 05. 2016. g. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  134. ^ „"Fulham 1–2 Manchester City"”. Pristupljeno 17. 2. 2013.  BBC Sport. 29 September 2012..
  135. ^ „"Manchester City 3–0 Sunderland"”. Pristupljeno 17. 2. 2013.  BBC Sport. 6 October 2012..
  136. ^ „Man City v Spurs in Premier League match report”. Manchester City F.C. Arhivirano iz originala 29. 05. 2016. g. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  137. ^ „Man City versus Aston Villa Barclays Premier League match report”. Manchester City F.C. Arhivirano iz originala 29. 05. 2016. g. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  138. ^ „"Man City 2–2 Ajax"”. Pristupljeno 17. 2. 2013.  BBC Sport. 6 November 2012..
  139. ^ „"Man City 1–1 Real Madrid"”. Pristupljeno 17. 2. 2013.  BBC Sport. 22 November 2012..
  140. ^ „Man City versus Newcastle in Barclays Premier League match report”. Manchester City F.C. 15. 12. 2012. Arhivirano iz originala 29. 05. 2016. g. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  141. ^ „Man City away at Norwich City in Premier League match report”. Manchester City F.C. 29. 12. 2012. Arhivirano iz originala 04. 04. 2013. g. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  142. ^ Press Association (5. 1. 2013). „Sergio Agüero confirms he has hamstring tear after tests in Italy”. Guardian. London. Pristupljeno 25. 3. 2013. 
  143. ^ „Manchester City versus Fulham in the Premier League match report”. Manchester City F.C. 19. 1. 2013. Arhivirano iz originala 29. 05. 2016. g. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  144. ^ „Man City versus Liverpool in Premier League match report”. Manchester City F.C. 3. 2. 2013. Arhivirano iz originala 29. 05. 2016. g. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  145. ^ McNulty, Phil (17. 2. 2013). „Man City 4–0 Leeds”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  146. ^ GMT (15. 3. 2013). „Man City's Vincent Kompany and Sergio Aguero close to return”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 3. 2013. 
  147. ^ „Sergio Aguero leaves Argentina squad”. Sports Mole. Arhivirano iz originala 15. 12. 2013. g. Pristupljeno 25. 3. 2013. 
  148. ^ „Manchester City versus Newcastle United Premier League match report”. Manchester City F.C. 30. 3. 2013. Arhivirano iz originala 10. 06. 2016. g. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  149. ^ Pitt-Brooke, Jack (8. 4. 2013). „Manchester United vs Manchester City: Man for man marking”. The Independent. London. 
  150. ^ Purnell, Gareth (15. 4. 2013). „Chelsea 1 Manchester City 2 match report: Yaya Toure too strong for slow-starting Chelsea in FA Cup semi-final”. The Independent. London. Pristupljeno 20. 4. 2013. 
  151. ^ Jackson, Jamie (15. 4. 2013). „Sergio Agüero showed his nasty side and some how escaped an FA sanction for two-footed horror tackle on David Luiz which could have ended his career”. The Guardian. Pristupljeno 20. 4. 2013. 
  152. ^ Purnell, Gareth (15. 4. 2013). „Manchester City striker Sergio Aguero escapes retrospective action following 'seconds' of anger unleashed on David Luiz”. The Independent. London. Pristupljeno 20. 4. 2013. 
  153. ^ Jackson, Jamie (17. 4. 2013). „Sergio Agüero apologises to David Luiz after FA Cup semi-final lunge”. The Guardian. Pristupljeno 20. 4. 2013. 
  154. ^ Purnell, Gareth (19. 4. 2013). „Manchester City wait on Sergio Aguero and David Silva ahead of Tottenham clash”. The Independent. London. Pristupljeno 20. 4. 2013. 
  155. ^ Jackson, Jamie (27. 4. 2013). „Manchester City 2–1 West Ham United”. The Guardian. Pristupljeno 24. 5. 2013. 
  156. ^ Booth, Mark (14. 5. 2013). „Reading v City in the Barclays Premier League on Tuesday 14 May 2013”. Manchester City F.C. Arhivirano iz originala 29. 05. 2016. g. Pristupljeno 26. 10. 2015. 
  157. ^ „Premier League 2012/2013 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  158. ^ Ducker, James (21. 5. 2013). „Sergio Agüero arrives in New York but ponders an exit back to Madrid”. The Times. Pristupljeno 26. 10. 2015. 
  159. ^ „Premier League: Sergio Aguero 'very happy' at Manchester City”. Sky Sports. 22. 2. 2013. Pristupljeno 25. 3. 2013. 
  160. ^ „Real Madrid still keen on signing City striker Agüero – 'The Times'”. AS.com. 21. 5. 2013. Arhivirano iz originala 08. 12. 2015. g. Pristupljeno 26. 10. 2015. 
  161. ^ Herrero, Edu (24. 5. 2013). „City CEO: "Agüero is not leaving"”. AS.com. Arhivirano iz originala 08. 12. 2015. g. Pristupljeno 26. 10. 2015. 
  162. ^ „Aguero and Ronaldo at Real would be spectacular! Maradona backs Sergio for join Real Madrid”. dailymail.co.uk. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  163. ^ „City confirm Aguero contract extension”. Manchester City F.C. 25. 5. 2013. Arhivirano iz originala 29. 05. 2016. g. Pristupljeno 25. 5. 2013. 
  164. ^ „Sergio Aguero signs new Manchester City deal”. BBC Sport. 25. 5. 2013. Pristupljeno 25. 5. 2013. 
  165. ^ Labidou, Alex (28. 5. 2013). „Sergio Aguero insists he was never interested in Real Madrid”. Goal.com. Pristupljeno 1. 6. 2013. 
  166. ^ „Sergio Agüero in frame for Manchester City opener against Newcastle”. The Guardian. 8. 8. 2013. 
  167. ^ „Man City 4–0 Newcastle – Dream start for Pellegrini as Blues batter ten-man Toon”. talkSPORT. Arhivirano iz originala 28. 9. 2013. g. Pristupljeno 20. 8. 2013. 
  168. ^ „Manchester City make easy work of lacklustre Manchester United”. The Guardian. 22. 9. 2013. 
  169. ^ „Sergio Aguero and Mauricio Pochettino win and player and manager awards for October”. Premier League. Arhivirano iz originala 20. 11. 2015. g. Pristupljeno 8. 11. 2013. 
  170. ^ „Kun named league's best in October”. Manchester City F.C. 8. 11. 2013. Arhivirano iz originala 07. 08. 2020. g. Pristupljeno 10. 1. 2015. 
  171. ^ „Champions League 2013/2014 » Group D”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  172. ^ „Manchester City could be without injured Sergio Agüero for eight weeks”. The Guardian. 18. 12. 2013. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  173. ^ „Sergio Aguero faces month out injured”. ESPN. 31. 1. 2014. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  174. ^ „Manchester City's Álvaro Negredo inspires replay win over Blackburn”. The Guardian. 16. 1. 2014. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  175. ^ „FA Cup 2013/2014 » 4. Round » Manchester City - Watford FC 4:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  176. ^ McNulty, Phil (29. 1. 2014). „Tottenham 1–5 Man City”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  177. ^ „Aguero's injury woes continue: Can Man City cope without their star man?”. Talksport. 29. 1. 2014. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  178. ^ a b McNulty, Phil (2. 3. 2014). „Manchester City 3–1 Sunderland”. BBC Sport. Pristupljeno 27. 4. 2019. 
  179. ^ Corrigan, Dermot. „City sweat on Sergio Aguero injury”. ESPN. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  180. ^ „Liverpool v Manchester City: Sergio Aguero returns to City squad for crucial Premier League meeting at Anfield”. The Independent. 11. 4. 2014. Pristupljeno 22. 4. 2014. 
  181. ^ „Man City 3–1 West Brom”. BBC Sport. 21. 4. 2014. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  182. ^ „Premier League 2013/2014 » 37. Round » Everton FC - Manchester City 2:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  183. ^ McNulty, Phil (11. 5. 2014). „Man City 2–0 West Ham”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  184. ^ „Premier League 2013/2014 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  185. ^ Booth, Mark (14. 8. 2014). „Aguero signs new five-year contract at City”. Manchester City F.C. Arhivirano iz originala 09. 03. 2016. g. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  186. ^ Chowdhury, Saj (17. 8. 2014). „Newcastle 0–2 Man City”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  187. ^ Reich, Josh (26. 8. 2014). „Manchester City ominous after cruising past Liverpool”. Reuters. Arhivirano iz originala 24. 10. 2014. g. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  188. ^ Bevan, Chris (18. 10. 2014). „Man City 4–1 Tottenham”. BBC Sport. Pristupljeno 18. 10. 2014. 
  189. ^ McNulty, Phil (2. 11. 2014). „Man City 1–0 Man Utd”. BBC Sport. Pristupljeno 2. 11. 2014. 
  190. ^ „Man City 3 Bayern 2: What the papers say”. Manchester Evening News. 26. 11. 2014. Pristupljeno 30. 7. 2020. 
  191. ^ „Champions League 2014/2015 » Group E » Manchester City - AS Roma 1:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  192. ^ „Champions League 2014/2015 » Group E » CSKA Moskva - Manchester City 2:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  193. ^ „Man City 3–2 Bayern Mun”. BBC Sport. 25. 11. 2014. Pristupljeno 25. 11. 2014. 
  194. ^ Jurejko, Jonathan (30. 11. 2014). „Southampton 0–3 Man City”. BBC Sport. Pristupljeno 30. 11. 2014. 
  195. ^ „Agüero scores again with FSF Player of the Year”. FSF.org.uk. 2. 12. 2015. Arhivirano iz originala 16. 06. 2018. g. Pristupljeno 18. 7. 2015. 
  196. ^ „Manchester City's Sergio Aguero wins Player of the Year award in Football Supporters' Federation vote”. Sky Sports. 
  197. ^ „Alan Pardew & Sergio Aguero win Manager & Player awards”. BBC Sport. 12. 12. 2014. Pristupljeno 13. 12. 2014. 
  198. ^ „Home | Live Scores & Latest News”. Fox Sports. Pristupljeno 4. 5. 2016. 
  199. ^ „Sergio Agüero returns to Manchester City squad for Everton game”. The Guardian. 10. 1. 2015. Pristupljeno 10. 1. 2015. 
  200. ^ „Everton 1–1 Man City”. BBC. 10. 1. 2014. Pristupljeno 11. 1. 2015. 
  201. ^ „Last-gasp Willian strike keeps Chelsea in the clear”. Special Broadcasting Services. 12. 2. 2015. 
  202. ^ „Sergio Aguero's penalty was the fastest in the Premier League since 1994”. 101greatgoals.com. 21. 2. 2015. Arhivirano iz originala 19. 03. 2020. g. Pristupljeno 02. 04. 2021. 
  203. ^ „FT: Man Utd 4–2 Man City”. BBC. 12. 4. 2015. 
  204. ^ „Manchester City beats West Ham 2–0, Tottenham Hotspur defeats Newcastle United”. Australian Broadcasting Corporation. 20. 4. 2015. 
  205. ^ „Premier League 2014/2015 » 34. Round » Manchester City - Aston Villa 3:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  206. ^ „Premier League 2014/2015 » 35. Round » Tottenham Hotspur - Manchester City 0:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  207. ^ „Man City 6–0 QPR”. BBC. 10. 5. 2015. 
  208. ^ „Manchester City 2 Southampton 0: Lampard bids Premier League farewell with goal”. FourFourTwo. 24. 4. 2015. Arhivirano iz originala 22. 1. 2018. g. Pristupljeno 24. 5. 2015. 
  209. ^ „Premier League 2014/2015 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  210. ^ Booth, Mark (7. 8. 2015). „Sergio Aguero takes no.10 shirt for 15/16”. Manchester City F.C. Arhivirano iz originala 17. 06. 2016. g. Pristupljeno 10. 8. 2015. 
  211. ^ McNulty, Phil (16. 8. 2015). „Manchester City 3–0 Chelsea”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  212. ^ Slater, Chris (24. 8. 2015). „Sergio Aguero and Manchester City fans thanked for helping Everton supporter who collapsed in stand”. Manchester Evening News. Pristupljeno 24. 8. 2015. 
  213. ^ Jurejko, Jonathan (30. 9. 2015). „Borussia Mönchengladbach 1–2 Man City”. BBC Sport. Pristupljeno 1. 10. 2015. 
  214. ^ „Man City's Sergio Aguero nets five goals to match Premier League record”. ESPN. oktobar 2015. Pristupljeno 3. 10. 2015. 
  215. ^ Jolly, Richard (3. 10. 2015). „Sergio Aguero sets record for fastest-ever five-goal haul in Premier League”. ESPN. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  216. ^ Bevan, Chris (3. 10. 2015). „Manchester City 6-1 Newcastle United”. BBC Sport. Pristupljeno 30. 7. 2020. 
  217. ^ Richards, Alex (9. 10. 2015). „Aguero confirms he will miss Manchester derby after suffering muscle tear”. The Mirror. Pristupljeno 11. 10. 2015. 
  218. ^ „Man City striker Sergio Aguero could miss eight weeks”. Sky Sports. 10. 10. 2015. Pristupljeno 11. 10. 2015. 
  219. ^ Darwin, Stephen (21. 11. 2015). „Aguero overtakes Tevez to become highest-scoring South American in Premier League history”. Goal.com. Pristupljeno 22. 11. 2015. 
  220. ^ Reddy, Luke (16. 4. 2016). „Chelsea 0–3 Manchester City”. BBC Sport. Pristupljeno 16. 4. 2016. 
  221. ^ Chick, Alex (19. 4. 2016). „Sergio Aguero second-fastest to 100 PL goals, but was he offside?”. Eurosport. Pristupljeno 19. 4. 2016. 
  222. ^ „Aguero hits Newcastle for six to join 100 club”. Premier League. 20. 4. 2016. Arhivirano iz originala 25. 06. 2016. g. Pristupljeno 20. 4. 2016. 
  223. ^ „Tottenham's Harry Kane clinches Premier League Golden Boot”. Sky Sports. 15. 5. 2016. 
  224. ^ „Premier League top scorer: Harry Kane? Jamie Vardy? Sergio Aguero?”. BBC. 20. 4. 2016. 
  225. ^ „Premier League 2015/2016 » 38. Round”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  226. ^ „Leicester City's football fairytale touches us all”. telegraph.co.uk. Pristupljeno 8. 12. 2018. 
  227. ^ „Pep Gvardiola novi trener Mančester Sitija!”. telegraf.rs. 23. 12. 2015. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  228. ^ Welch, Ben (13. 8. 2016). „Manchester City vs Sunderland live score and goal updates”. Pristupljeno 14. 8. 2016. 
  229. ^ „Premier League 2016/2017 » 2. Round » Stoke City - Manchester City 1:4”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  230. ^ „Sergio Aguero: Foul on Winston Reid 'brutal and aggressive', says FA commission”. BBC Sport. 14. 9. 2016. Pristupljeno 15. 9. 2016. 
  231. ^ „Champions League 2016/2017 » Group C » Manchester City - Bor. Mönchengladbach 4:0”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  232. ^ „Premier League 2016/2017 » 6. Round » Swansea City - Manchester City 1:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  233. ^ „Premier League 2016/2017 » 10. Round » West Bromwich Albion - Manchester City 0:4”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  234. ^ „Manchester City 1–1 Middlesbrough”. BBC Sport. 5. 11. 2016. Pristupljeno 5. 11. 2016. 
  235. ^ „Sergio Aguero ban excellent news for Arsenal – but terrible timing for Liverpool”. 4. 12. 2016. 
  236. ^ News, BBC (16. 9. 2017). „Sergio Aguero: Manchester City striker is a 'legend' – Pep Guardiola”. BBC Sport. Pristupljeno 17. 9. 2017. 
  237. ^ „Premier League 2016/2017 » 20. Round » Manchester City - Burnley FC 2:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  238. ^ „FA Cup 2016/2017 » Round of 16 » Manchester City - Huddersfield Town 5:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  239. ^ „Premier League 2016/2017 » 27. Round » Sunderland AFC - Manchester City 0:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  240. ^ „Champions League 2016/2017 » Round of 16 » Manchester City - AS Monaco 5:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  241. ^ „Champions League 2016/2017 » Round of 16 » AS Monaco - Manchester City 3:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  242. ^ „FA Cup 2016/2017 » Semi-finals » Arsenal FC - Manchester City 2:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  243. ^ „Premier League 2016/2017 » 29. Round » Manchester City - Liverpool FC 1:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  244. ^ „Premier League 2016/2017 » 38. Round » Watford FC - Manchester City 0:5”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  245. ^ „Premier League 2016/2017 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  246. ^ Bevan, Chris (12. 8. 2016). „Brighton & Hove Albion 0–2 Manchester City”. BBC Sport. Pristupljeno 9. 9. 2017. 
  247. ^ McNulty, Phil (9. 9. 2017). „Manchester City 5–0 Liverpool”. BBC Sport. Pristupljeno 16. 2. 2018. 
  248. ^ „Premier League 2017/2018 » 5. Round » Watford FC - Manchester City 0:6”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  249. ^ Jackson, Jamie (29. 9. 2017). „Sergio Agüero has no need to apologise for car accident, says Pep Guardiola”. The Guardian. Pristupljeno 16. 2. 2018. 
  250. ^ „Sergio Aguero: Manchester City striker is a 'legend' – Pep Guardiola”. BBC Sport. 16. 9. 2017. Pristupljeno 16. 2. 2018. 
  251. ^ Chris Bevan (21. 10. 2017). „'Aguero should take us all out to dinner,' jokes Guardiola after Man City defeat Burnley”. BBC Sport. Pristupljeno 22. 10. 2017. 
  252. ^ Emlyn Begley (1. 11. 2017). „Agüero breaks record as City scores four in Naples”. BBC Sport. Pristupljeno 1. 11. 2017. 
  253. ^ Critchley, Mark (20. 1. 2018). „Sergio Aguero hits a perfect hat-trick as Manchester City end Newcastle's acrimonious week on a sour note”. The Independent. Pristupljeno 27. 1. 2018. 
  254. ^ Cooke, Richard (16. 2. 2018). „Aguero wins Player of the Month”. Sky Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 2. 2018. 
  255. ^ Bevan, Chris (10. 2. 2018). „Manchester City 5–1 Leicester City”. BBC Sport. Pristupljeno 16. 2. 2018. 
  256. ^ a b McNulty, Phil (25. 2. 2018). „Arsenal 0–3 Manchester City”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 2. 2018. 
  257. ^ „Premier League 2017/2018 » 33. Round » Manchester City - Manchester United 2:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  258. ^ „Sergio Aguero: Injury Update”. mancity.com. 17. 4. 2018. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  259. ^ „Premier League 2017/2018 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  260. ^ a b Bevan, Chris (5. 8. 2018). „Chelsea 0–2 Manchester City”. BBC Sport. Pristupljeno 27. 4. 2019. 
  261. ^ Jackson, Jamie (19. 8. 2018). „Sergio Agüero hits hat-trick in Manchester City's rout of Huddersfield”. The Guardian. Pristupljeno 19. 8. 2018. 
  262. ^ Chambers, Steve (19. 8. 2018). „The amazing stats from Manchester City 6–1 win now throws down the gauntlet to Liverpool”. The Sportsman. Pristupljeno 19. 8. 2018. 
  263. ^ Jennings, Patrick (25. 8. 2018). „Wolves vs Man City – BBC Sport”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 8. 2018. 
  264. ^ „Aguero extends City contract”. Manchester City. 21. 9. 2018. Pristupljeno 21. 9. 2018. 
  265. ^ „Aguero marks new deal with goal as City thrashes Cardiff 5–0”. The Washington Post. 22. 9. 2018. Arhivirano iz originala 12. 11. 2018. g. Pristupljeno 22. 9. 2018. 
  266. ^ Bryan Armen Graham (4. 11. 2018). „Manchester City 6–1 Southampton”. The Guardian. Pristupljeno 4. 11. 2018. 
  267. ^ Harry Edwards (4. 11. 2018). „How does Sergio Aguero compare to other Premier League legends of the 150 club?”. www.squawka.com. Pristupljeno 4. 11. 2018. 
  268. ^ „Manchester derby: Sergio Aguero matches Wayne Rooney's record as City star scores against United once again | Goal.com” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 11. 2018. 
  269. ^ „Newcastle United 2–1 Manchester City” (na jeziku: engleski). 29. 1. 2019. Pristupljeno 3. 2. 2019. 
  270. ^ „Man City 3–1 Arsenal – Aguero completes hat-trick” (na jeziku: engleski). 3. 2. 2019. Pristupljeno 3. 2. 2019. 
  271. ^ „Man City 6–0 Chelsea: Hat-trick scorer Sergio Aguero your player of the match – BBC Sport” (na jeziku: engleski). 10. 2. 2019. Pristupljeno 10. 2. 2019. 
  272. ^ „Sergio Aguero matches Alan Shearer's Premier League hat-tricks record as Man City thrash Chelsea” (na jeziku: engleski). 10. 2. 2019. Pristupljeno 10. 2. 2019. 
  273. ^ Pollard, Rob (10. 2. 2019). „Aguero sets new City record”. www.mancity.com. Pristupljeno 10. 2. 2019. 
  274. ^ Pollard, Rob (12. 3. 2019). „Manchester City equal Champions League record”. Manchester City Football Club. Pristupljeno 13. 3. 2019. 
  275. ^ Brennan, Stuart (12. 3. 2019). „Man City break Champions League record in rampage against Schalke”. Manchester Evening News. Pristupljeno 12. 3. 2019. 
  276. ^ „Champions League 2018/2019 » Quarter-finals » Manchester City - Tottenham Hotspur 4:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  277. ^ „Premier League 2018/2019 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  278. ^ „Premier League 2018/2019 » 38. Round”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  279. ^ Darwin, Stephen. „Man City vs West Ham dominated by VAR as Jesus goal ruled out & Aguero is allowed to retake missed penalty”. Goal. Goal.com. Pristupljeno 12. 8. 2019. 
  280. ^ „Aguero reaches 400 goals for club and country”. Yahoo Sports. Arhivirano iz originala 07. 08. 2020. g. Pristupljeno 25. 8. 2019. 
  281. ^ „Premier League 2019/2020 » 6. Round » Manchester City - Watford FC 8:0”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  282. ^ „Champions League 2019/2020 » Group C » Manchester City - Atalanta 5:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  283. ^ „Aguero overtakes legendary strikers to break Premier League records”. sen. Pristupljeno 13. 1. 2020. 
  284. ^ „Premier League 2019/2020 » 23. Round » Manchester City - Crystal Palace 2:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  285. ^ „Premier League 2019/2020 » 24. Round » Sheffield United - Manchester City 0:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  286. ^ „Premier League, FA, EFL and WSL unite to postpone fixtures”. Premier League. 13. 3. 2020. Pristupljeno 13. 3. 2020. 
  287. ^ „Premier League set to restart on 17 June with Man City v Arsenal and Villa v Sheff Utd”. BBC Sport. 28. 5. 2020. Pristupljeno 28. 5. 2020. 
  288. ^ „Premier League 2019/2020 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  289. ^ „Sergio Aguero ruled out for five to six weeks following meniscus tear”. SI.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-18. 
  290. ^ Leigh, Neil. „Skipper Sterling fires City to victory”. www.mancity.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-18. 
  291. ^ „Man. City 3–1 Porto”. UEFA. 21. 10. 2020. 
  292. ^ „Champions League 2020/2021 » Group C » Manchester City - Olympique Marseille 3:0”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  293. ^ „Premier League 2020/2021 » 13. Round » Manchester City - West Bromwich Albion 1:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  294. ^ „Champions League 2020/2021 » Round of 16 » Bor. Mönchengladbach - Manchester City 0:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  295. ^ „Premier League 2020/2021 » 28. Round » Fulham FC - Manchester City 0:3”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  296. ^ „Sergio Aguero to leave Manchester City at the end of the season”. BBC Sport. 29. 3. 2021. Pristupljeno 2. 5. 2021. 
  297. ^ Smilić, Branimir (23. 5. 2021). „Nestvaran oproštaj Aguera od Etihada!”. sportklub.rs. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  298. ^ Jackson, Jamie (23. 5. 2021). „Sergio Agüero breaks scoring record as Manchester City crush Everton”. the Guardian. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  299. ^ „31 TROFEJ Gvardiola u poteri za Lučeskuom”. direktno.rs. 12. 5. 2021. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  300. ^ „Konačno! Sitijevo prvo finale Lige šampiona, Gvardiola uspeo posle deset godina (VIDEO)”. mozzartsport.com. 4. 5. 2021. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  301. ^ McNulty, Phil (29. 5. 2021). „Manchester City 0–1 Chelsea”. BBC Sport. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  302. ^ „Man City 5-0 Everton: A day to remember for City fans after a decade of Sergio Aguero”. BBC Sport. 23. 5. 2021. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  303. ^ „Aguero za oproštaj dobio mural, uskoro dobija i statuu”. b92.net. 23. 5. 2021. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  304. ^ „FC Barcelona sign Sergio 'Kun' Agüero”. FC Barcelona. 31. 5. 2021. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  305. ^ Novaković, Nikola (1. 6. 2021). „Aguero standardno: Još kao dečak sam maštao o Barsi”. sportklub.rs. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  306. ^ „U20 World Cup 2005 Holland » Final » Argentina - Nigeria 2:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  307. ^ „U20 World Cup 2007 Canada » Group E » Panama - Argentina 0:6”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  308. ^ „U20 World Cup 2007 Canada » Group E » Argentina - North Korea 1:0”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  309. ^ „U20 World Cup 2007 Canada » Round of 16 » Argentina - Poland 3:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  310. ^ „U20 World Cup 2007 Canada » Final » Czech Republic - Argentina 1:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  311. ^ „U20 World Cup 2007 Canada » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  312. ^ „Olympic Games 2008 » Semi-finals » Argentina - Brazil 3:0”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  313. ^ Harris, Nick (20. 8. 2008). „Argentina 3 Brazil 0: Argentina in final after routing arch rivals”. The Independent. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  314. ^ „Olympic Games 2008 » Final » Nigeria - Argentina 0:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  315. ^ „Sergio AGUERO”. FIFA. Arhivirano iz originala 21. 10. 2014. g. Pristupljeno 22. 6. 2014. 
  316. ^ „WC Qualifiers South America 2008/2009 » 3. Round » Argentina - Bolivia 3:0”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  317. ^ „WC Qualifiers South America 2008/2009 » 18. Round”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  318. ^ „World Cup 2010 South Africa » Group B » Argentina - South Korea 4:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  319. ^ „World Cup 2010 South Africa » Quarter-finals » Argentina - Germany 0:4”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  320. ^ „Super-sub Sergio Aguero rescues Argentina as Lavezzi, Tevez & Messi combination fails to ignite”. Goal.com. 2. 7. 2011. Pristupljeno 24. 8. 2011. 
  321. ^ „Ficha del partido”. Df1.conmebol.com. Arhivirano iz originala 2. 8. 2011. g. Pristupljeno 24. 8. 2011. 
  322. ^ „Match Report | Argentina v Bolivia – 2 July 2011”. Sky Sports. 2. 7. 2011. Arhivirano iz originala 23. 10. 2012. g. Pristupljeno 24. 8. 2011. 
  323. ^ „Ficha del partido”. Df1.conmebol.com. Arhivirano iz originala 14. 8. 2011. g. Pristupljeno 24. 8. 2011. 
  324. ^ „Copa América 2011 Argentina » Quarter-finals » Argentina - Uruguay 4:5”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  325. ^ „WC Qualifiers South America 2011-2013 » Top Scorer”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  326. ^ „World Cup 2014: Ever Banega excluded from Argentina squad”. BBC Sport. 2. 6. 2014. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  327. ^ Sanghera, Mandeep (16. 6. 2014). „Argentina 2–1 Bos-Herze”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  328. ^ „Nemačka je šampion sveta!”. b92.net. 13. 7. 2014. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  329. ^ „World Cup 2014 Brazil » Final » Germany - Argentina 1:0”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  330. ^ „Sergio Aguero and Angel Di Maria score in Argentina win over Bolivia”. BBC Sport. 7. 6. 2015. Pristupljeno 7. 6. 2015. 
  331. ^ „Argentina 2–2 Paraguay”. BBC Sport. 14. 6. 2015. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  332. ^ Fletcher, Paul (17. 6. 2015). „Argentina 1–0 Uruguay”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  333. ^ Emons, Michael (1. 7. 2015). „Argentina 6–1 Paraguay”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  334. ^ Luckhurst, Samuel (5. 7. 2015). „Copa America: Man City trio suffer defeat with Argentina as Aguero sub backfires”. Manchester Evening News. Pristupljeno 8. 8. 2015. 
  335. ^ „Lionel Messi scores brilliant hat-trick as Argentina surge into quarter-finals”. The Guardian. 11. 6. 2016. Pristupljeno 11. 6. 2016. 
  336. ^ „Copa América 2016 USA » Quarter-finals » Argentina - Venezuela 4:1”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  337. ^ „Copa América 2016 USA » Semi-finals » USA - Argentina 0:4”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  338. ^ „Copa América 2016 USA » Final » Argentina - Chile 2:4”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  339. ^ „Aguero: Several players evaluating not continuing with Argentina”. Goal.com. 27. 6. 2016. 
  340. ^ „Sergio Aguero: Argentina striker taken to hospital after fainting in the dressing room at half-time”. BBC Sport. 14. 11. 2017. Pristupljeno 14. 11. 2017. 
  341. ^ „Revealed: Every World Cup 2018 squad – 23-man & preliminary lists & when will they be announced?”. Goal.com. Pristupljeno 17. 6. 2018. 
  342. ^ „Argentina World Cup squad: Paulo Dybala included but Mauro Icardi misses out on 23-man group for Russia”. The Independent. 21. 5. 2018. Pristupljeno 17. 6. 2018. 
  343. ^ Rob Smyth (16. 6. 2018). „Argentina 1–1 Iceland”. The Guardian. Pristupljeno 17. 6. 2018. 
  344. ^ „World Cup 2018 Russia » Group D » Nigeria - Argentina 1:2”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  345. ^ Emlyn Begley (30. 6. 2018). „France 4–3 Argentina”. BBC Sport. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  346. ^ Avi Creditor (21. 5. 2019). „Messi Leads Argentina's Copa America Squad; Icardi Omitted”. Sports Illustrated. Pristupljeno 21. 5. 2019. 
  347. ^ „Copa America 2019 – Qatar 0–2 Argentina – Match Report”. www.beinsports.com. 23. 6. 2019. Pristupljeno 24. 6. 2019. 
  348. ^ „Argentina beats Venezuela, faces Brazil in Copa América semi”. TSN. 28. 6. 2019. Pristupljeno 29. 6. 2019. 
  349. ^ „Copa América 2019 Brazil » Semi-finals » Brazil - Argentina 2:0”. worldfootball.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  350. ^ Vickery, Tim (6. 7. 2019). „Messi's red card overshadows Argentina's encouraging win and Chile's end of an era”. ESPN FC. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  351. ^ a b v „Man City boss Mancini compares Sergio Aguero to Romario”. BBC Sport. 16. 8. 2011. 
  352. ^ Martin Laurence (8. 10. 2015). „Robert Lewandowski: Is the Poland striker the best in the world?”. Sky Sports. Pristupljeno 17. 11. 2015. 
  353. ^ „Ardiles: 'Aguero lives to score goals'”. Talksport. 16. 8. 2011. Arhivirano iz originala 18. 3. 2012. g. Pristupljeno 18. 8. 2011. 
  354. ^ a b Smith, Rory (28. 7. 2011). „Manchester City's Sergio Agüero 'only needs a millisecond to make a difference. He is that dangerous'”. The Telegraph. London. 
  355. ^ a b Cox, Michael (29. 10. 2013). „Aguero shows his versatility”. ESPN FC. Pristupljeno 17. 5. 2020. 
  356. ^ a b v Stefano Cantalupi; Valerio Clari (13. 7. 2007). „Aguero, classe da vendere”. La Gazzetta dello Sport (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 22. 9. 2014. 
  357. ^ „Brazilian Ronaldo influenced my style of play says Sergio Aguero”. Sportskeeda. Pristupljeno 25. 8. 2018. 
  358. ^ „Sergio Aguero and Carlos Tevez: Head-to-head”. Manchester Evening News. 28. 7. 2011. Arhivirano iz originala 12. 11. 2012. g. Pristupljeno 02. 04. 2021. 
  359. ^ a b v g d „Sergio Agüero's stats, News – Atletico Madrid”. ESPN Soccernet. Arhivirano iz originala 17. 06. 2018. g. Pristupljeno 10. 2. 2018. 
  360. ^ Lowe, Sid (2. 10. 2006). „Aguero blows the chance to lay Atlético's derby jinx to rest”. The Guardian. London: Guardian News and Media. Pristupljeno 28. 12. 2012. 
  361. ^ Smith, Rory (18. 7. 2011). „Sergio Aguero is heir apparent to Carlos Tevez and can write golden chapter in City's rise to riches story”. The Telegraph. London. 
  362. ^ Lowe, Sid (27. 7. 2011). „Sergio Agüero is so much more than Carlos Tevez Mark 2”. The Guardian. London. 
  363. ^ „'Incredibly good value': Ossie Ardiles gives his verdict on new Manchester City signing Sergio Aguero”. Manchester Evening News. 29. 7. 2011. Arhivirano iz originala 12. 11. 2012. g. Pristupljeno 02. 04. 2021. 
  364. ^ Elkington, Mark (19. 2. 2009). „Maradona a grandfather thanks to Atletico's Aguero”. Reuters. Arhivirano iz originala 19. 02. 2014. g. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  365. ^ Fitzgerald, Todd (4. 1. 2013). „Manchester City's Sergio Aguero splits from wife of four years”. Manchester Evening News. Pristupljeno 28. 3. 2015. 
  366. ^ a b „The rise of Sergio Aguero”. BBC Sport. 7. 5. 2008. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  367. ^ a b „Sergio Agüero Tattoos”. Vanishing Tattoo. Arhivirano iz originala 12. 11. 2020. g. Pristupljeno 5. 6. 2009. 
  368. ^ „Aguero gains EU status”. Sky Sports. 3. 12. 2010. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  369. ^ Smith, Ben (8. 11. 2014). „Sergio Aguero: Man City hero's journey from the 'cave of vipers'”. BBC Sport. Pristupljeno 30. 10. 2015. 
  370. ^ „Aguero spotted watching brother Mauricio del Castillo's debut”. Marca. 3. 9. 2016. Pristupljeno 16. 3. 2018. 
  371. ^ „Man City player ranked as #1 fastest-growing Twitch streamer over the past month on entire platform”. SI.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 8. 2020. 
  372. ^ „Aguero and Messi's surreal conversation on Twitch: Why did you call me at 9am?”. MARCA in English (na jeziku: engleski). 22. 5. 2020. Pristupljeno 12. 8. 2020. 
  373. ^ a b „S. Agüero – Soccerway Profile”. Soccerway. Pristupljeno 17. 12. 2015. 
  374. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2002/2003”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  375. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2003/2004”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  376. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2004/2005”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  377. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2005/2006”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  378. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2006/2007”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  379. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2007/2008”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  380. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2008/2009”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  381. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2009/2010”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  382. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2010/2011”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  383. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2011/2012”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  384. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2012/2013”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  385. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2013/2014”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  386. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2014/2015”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 8. 2015. 
  387. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2015/2016”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 16. 8. 2015. 
  388. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2016/2017”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 13. 8. 2016. 
  389. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2017/2018”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 10. 2. 2018. 
  390. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2018/2019”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  391. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2019/2020”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 10. 8. 2019. 
  392. ^ „Serhio Agvero — mečevi u sezoni 2020/2021”. Soccerbase. Centurycomm. Pristupljeno 9. 10. 2020. 
  393. ^ „Agüero, Sergio”. National Football Teams. Pristupljeno 10. 2. 2018. 
  394. ^ „Ronaldo Luís Nazário de Lima – Goals in International Matches”. Rsssf.com. 23. 7. 2006. Pristupljeno 12. 12. 2010. 
  395. ^ McNulty, Phil (12. 5. 2010). „Atletico Madrid 2–1 Fulham”. BBC Sport. Pristupljeno 27. 4. 2019. 
  396. ^ „Slick Atlético seal Super Cup success”. UEFA. 27. 8. 2010. Arhivirano iz originala 24. 10. 2018. g. 
  397. ^ „Acta del Partido celebrado el 19 de mayo de 2010, en Barcelona” [Minutes of the Match held on 19 May 2010, in Barcelona] (na jeziku: španski). Royal Spanish Football Federation. Arhivirano iz originala 25. 05. 2020. g. Pristupljeno 25. 5. 2020. 
  398. ^ a b v „Sergio Agüero: Overview”. Premier League. Pristupljeno 17. 5. 2019. 
  399. ^ McNulty, Phil (18. 5. 2019). „Manchester City 6–0 Watford”. BBC Sport. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  400. ^ McNulty, Phil (11. 5. 2013). „Man City 0–1 Wigan”. BBC Sport. Arhivirano iz originala 12. 1. 2016. g. 
  401. ^ McNulty, Phil (28. 2. 2016). „Liverpool 1–1 Manchester City”. BBC Sport. Pristupljeno 27. 4. 2019. 
  402. ^ McNulty, Phil (24. 2. 2019). „Chelsea 0–0 Manchester City”. BBC Sport. Pristupljeno 24. 2. 2019. 
  403. ^ McNulty, Phil (1. 3. 2020). „Aston Villa 1–2 Manchester City”. BBC Sport. Pristupljeno 1. 3. 2020. 
  404. ^ „Laport srušio Totenhem – Siti ponovo osvojio Liga kup VIDEO”. b92.net. 25. 4. 2021. Pristupljeno 28. 4. 2021. 
  405. ^ Begley, Emlyn (4. 8. 2019). „Liverpool 1–1 Manchester City”. BBC Sport. Pristupljeno 4. 8. 2019. 
  406. ^ „Germany 1–0 Argentina”. FIFA. Arhivirano iz originala 25. 03. 2019. g. Pristupljeno 27. 4. 2019. 
  407. ^ „Chile 0–0 Argentina (Chile win 4–1 on penalties)”. BBC Sport. 5. 7. 2010. Pristupljeno 5. 7. 2015. 
  408. ^ Filipović, Boban (27. 6. 2016). „Deja Vu - Čile ponovo koban za Mesija i 'Gaučose'”. sportske.net. Pristupljeno 1. 4. 2021. 
  409. ^ a b „AWARDS”. FIFA.com. Arhivirano iz originala 10. 03. 2015. g. Pristupljeno 2. 2. 2015. 
  410. ^ Tuttosport 'Golden Boy' award winner Arhivirano 16 decembar 2007 na sajtu Wayback Machine El Mundo
  411. ^ „Sergio Agüero, Golden Boy”. Aguero10.com. Arhivirano iz originala 9. 6. 2011. g. Pristupljeno 24. 8. 2011. 
  412. ^ „"World Soccer" Awards”. Pristupljeno 21. 11. 2015. 
  413. ^ „Sergio Aguero wins top Football Supporters' Federation award”. ESPN. 2. 12. 2014. Pristupljeno 3. 8. 2020. 
  414. ^ „City Live: Aguero named Etihad Player of the Season”. Manchester City F.C. Arhivirano iz originala 08. 08. 2015. g. Pristupljeno 6. 8. 2015. 
  415. ^ „Manchester City players dominate PFA team of the year”. BBC Sport. 18. 4. 2018. Pristupljeno 19. 4. 2018. 
  416. ^ „PFA Team of the Year: Paul Pogba, Raheem Sterling and Sadio Mane included in side”. BBC Sport. 25. 4. 2019. Pristupljeno 27. 4. 2019. 
  417. ^ „South American Team of the Year”. 16. 1. 2009. Arhivirano iz originala 21. 1. 2015. g. Pristupljeno 10. 3. 2015. 
  418. ^ „FifPro announces reserve Teams of the Year – but Luis Suarez and Arjen Robben won't be laughing while Iker Casillas is somehow named the second best goalkeeper of 2013”. Independent.co.uk. 15. 1. 2014. Pristupljeno 1. 10. 2017. 
  419. ^ „2015 World XI: the Reserve Teams – FIFPro World Players' Union”. FIFPro.org. 11. 1. 2016. Arhivirano iz originala 9. 4. 2019. g. Pristupljeno 1. 10. 2017. 
  420. ^ „2016 World 11: the reserve teams – FIFPro World Players' Union”. FIFPro.org. 9. 1. 2017. Arhivirano iz originala 9. 4. 2019. g. Pristupljeno 1. 10. 2017. 
  421. ^ „FIFA FIFPro World XI: the reserve teams – FIFPro World Players' Union”. FIFPro.org. 15. 1. 2015. Arhivirano iz originala 14. 4. 2019. g. Pristupljeno 1. 10. 2017. 
  422. ^ „Rankings: How All 55 Male Players Finished”. FIFPro World Players' Union. 23. 9. 2019. Arhivirano iz originala 24. 09. 2019. g. Pristupljeno 02. 04. 2021. 
  423. ^ „IFFHS MAN TEAM - CONMEBOL - OF THE DECADE 2011-2020”. IFFHS. 26. 1. 2021. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Серхио_Агверо&oldid=27722616”