Sima Ćirković

Sima Ćirković (Osijek, 29. januar 1929 — Beograd, 14. novembar 2009) bio je srpski istoričar i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je jedan od najvećih stručnjaka za istoriju srpskog srednjeg veka. Objavio je veliki broj radova i monografija od kojih su najznačajnije Istorija srednjovekovne bosanske države i Srbi u srednjem veku.

Sima Ćirković
Lični podaci
Datum rođenja	(1929-01-29)29. januar 1929.
Mesto rođenja	Osijek, Kraljevina SHS
Datum smrti	14. novembar 2009.(2009-11-14) (80 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija

Obrazovanje i akademska karijera

Osnovnu školu učio je u Somboru, Devetu beogradsku gimnaziju u Beogradu (1941—1944) i Somboru (1945—1948), Istorijsku grupu nauka studirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1948—1952). Po diplomiranju kraće vreme je službovao u Državnoj arhivi u Zrenjaninu i Narodnoj biblioteci u Beogradu da bi 1955. dobio mesto asistenta u Istorijskom institutu u Beogradu. Na Filozofskom fakultetu je 1957. odbranio doktorsku disertaciju Herceg Stefan Vukčić i njegovo doba (objavljeno kao knjiga 1964. godine). Nedugo zatim je izabran za asistenta a potom docenta na katedri za istoriju naroda Jugoslavije u srednjem veku na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1957). Od tada je do penzionisanja 1994. radio na Fakultetu, od 1963. kao vanredni, od 1968. kao redovni profesor. Bio je prodekan (1964—1966) i dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu (1974—1975).

Izabran je 1972. za dopisnog a 1981. za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. U SANU je vršio dužnost zamenika sekretara te sekretara Odeljenja istorijskih nauka, a zatim je bio i generalni sekretar Akademije i član predsedništva. Generalni sekretar SANU bio je u periodu između 1981. i 1985. godine. Postao je član i drugih akademija: JAZU, CANU, VANU, ANUBiH, Académie européenne d'histoire u Briselu.

Naučni rad

Osnovna oblast istraživanja Sime Ćirkovića je srednjovekovna istorija južnoslovenskih naroda a karakteriše ih tematska raznovrsnost, metodološka inovacija, kritičnost i težnja ka sintezi. Izvornu podlogu je širio istraživanjima u arhivima Dubrovnika, Venecije, Hilandara i Budimpešte. Objavio je veliki broj studija o kojim podatke pružaju bibliografije. Trideset studija o opštijim temama sabrano je u knjizi Rabotnici, vojnici, duhovnici, društva srednjovekovnog Balkana objavljenoj u Beogradu 1997. godine.

Uporedo sa već pomenutom disertacijom izašla je knjiga Istorija srednjovekovne bosanske države u Beogradu 1964. godine. Sa grupom autora učestvovao je u pisanju Istorije Crne Gore, knj. II, tom 1-2 (1970). Sa Ivanom Božićem, Miloradom Ekmečićem i Vladimirom Dedijerom objavio je knjigu: Istorija Jugoslavije (Beograd 1972, na engleskom jeziku Njujork 1974, na kineskom Peking 1984). Bio je urednik prve knjige Istorija srpskog naroda (Beograd, 1981). Knjiga Srbi u srednjem veku prvobitno je objavljena na italijanskom (Milano 1992, 1994), prevedena je na francuski (Pariz 1992) i ruski (Moskva 1996), kod nas je objavljena 1995. i 1997. godine. Učestvovao je i u nekim evropskim delima, napisao pregled srednjovekovne prošlosti Zapadnih i Južnih Slovena. (Gli Slavi occidentali e meridionali e l' area balcanica) za treći tom Il Medioevo, Storia d'Europa (Torino 1995).

Ćirković je sarađivao u većem broju monografija o manastirima (Studenica, Pećka patrijaršija, Esfigmen) i gradovima (Bar, Budva, Golubac, Prijepolje, Smederevo, Sremska Mitrovica, Sombor, Šabac). U dužem periodu se bavio izvorima: priredio je srpske povelje Lavre svetog Atanasija (Pariz, 1982) i srpske povelje manastira svetog Pantelejmona (Pariz, 1982) za ediciju Archives de l'Athos. Preveo je i komentarisao odlomke iz dela Nićifora Grigore i Jovana Kantakuzina do 1341. godine u knjizi VI Vizantijskih izvora (sa Božidarom Ferjančićem), identifikovao je i komentarisao izvore Mavra Orbina (1968), preveo i komentarisao izvore o Kosovskoj bici (1989). Učestvovao je u priređivanjima dela starijih istoričara (S. Novakovića, M. Dinića, Lj. Stojanovića). U novije vreme bavi se istorijom srpske istoriografije. Napisao je veliki broj odrednica u Enciklopediji srpske istoriografije i Leksikonu srpskog srednjeg veka.

U novija istoriografska dela akademika Ćirkovića spada knjiga "Srbi među evropskim narodima" (2004), takođe objavljena na engleskom jeziku pod naslovom: The Serbs (2004) u biblioteci The Peoples of Europe („Narodi Evrope“) britanske izdavačke kuće The Blackwell Publishing. Delo, koje na lucidan i eruditivan način obrađuje srpsku istoriju od doseljavanja Slovena do kraja 20. veka, pojavilo se i u izdanju na srpskom jeziku 2005. i to u identičnoj opremi kao prethodno englesko izdanje. Pored toga, Zavod za udžbenike i nastava sredstva je objavio prvu stručnu monografiju posvećenu najmoćnijem srednjovekovnom vladaru Srbije Stefan Dušan, kralj i car (Beograd 2005) koju su zajedničkim radom napisali akademik Ćirković i njegov dugogodišnji prijatelj i saradnik, pokojni Božidar Ferjančić. Monografija o caru Dušanu biće uskoro reizdata sa potpunim kritičkim aparatom u izdanju Vizantološkog instituta SANU.

Kritike

Sima Ćirković je dobio najbolje kritike od većine modernih kritičkih istoričara, prvu pohvalu dobivši od hrvatske istoričarke Nade Klaić. Između ostalog, zapadni istoričari smatraju da je Sima Ćirković jedan od retkih jugoslovenskih istoričara koji je oslobodio svoje delo od mogućih nacionalističkih uticaja i objektivno sagledao istorijsku nauku. U svetskoj istoriografiji, on se smatra autoritetom za istoriju srednjovekovne Bosne.

Nagrade

Sima Ćirković je za svoj rad dobio nekoliko nagrada i priznanja, među kojima su i:

• Prosvetina nagrada, 1972
• Sedmojulska nagrada SR Srbije 1982.
• Oktobarska nagrada grada Beograda 1987.
• Orden rada sa crvenom zvezdom 1988.
• 2000: Nagrada Braća Karić
• Nagrada grada Beograda 2006,
• Medalja Konstantin Jireček Nemačkog društva za jugoistočnu Evropu

Bibliografija

Ćirković je objavio veliki broj naučnih i stručnih radova i priloga.

• Ćirković, Sima (1953). „Dve godine bosanske istorije (1414 i 1415)”. Istoriski glasnik. 6 (3-4): 29—42. 
• Ćirković, Sima (1954). „Vlastela i kraljevi u Bosni posle 1463 godine”. Istoriski glasnik. 7 (3): 123—131. 
• Ćirković, Sima (1956). „Osumnjičene povelje knjeginje Milice i despota Stefana”. Istoriski časopis. 6: 139—152. 
• Ćirković, Sima (1958). „Ostaci starije društvene strukture u bosanskom feudalnom društvu”. Istoriski glasnik. 11 (3-4): 155—164. 
• Ćirković, Sima (1959). Srednjevekovna srpska država: Izabrani izvori. Zagreb: Školska knjiga. 
• Ćirković, Sima (1960). „Jedan prilog o banu Kulinu”. Istoriski časopis. 9—10 (1959): 71—77. 
• Ćirković, Sima (1963). „Četvrtina”. Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu. 7 (1): 273—276. 
• Ćirković, Sima (1964). Istorija srednjovekovne bosanske države. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Ćirković, Sima (1964). Herceg Stefan Vukčić-Kosača i njegovo doba. Beograd: Naučno delo. 
• Ćirković, Sima (1964). „Sugubi venac: Prilog istoriji kraljevstva u Bosni”. Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu. 8 (1): 343—370. 
  • Ćirković, Sima (2014) [1964]. „The Double Wreath: A Contribution to the History of Kingship in Bosnia”. Balcanica. 45: 107—143. 
• Ćirković, Sima (1968). Golubac u srednjem veku. Požarevac: Braničevo. 
• Ćirković, Sima (1969). „Đurađ Kastriot Skenderbeg i Bosna”. Simpoziumi per Skenderbeun: Simpozijum o Skenderbegu. Priština: Instituti albanologjik. str. 51—56. 
• Ćirković, Sima (1970). „Zeta u državi Nemanjića” (PDF). Istorija Crne Gore. 2 (1). Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore. str. 3—93. 
• Ćirković, Sima (1970). „Doba Balšića (prvi deo)” (PDF). Istorija Crne Gore. 2 (2). Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore. str. 3—48. 
• Ćirković, Sima (1970). „O despotu Vuku Grgureviću”. Zbornik za likovne umetnosti. 6: 283—290. 
• Ćirković, Sima (1970). „Rasciani regales Vladislava I Jagelonca”. Zbornik za istoriju. 1: 79—82. 
• Ćirković, Sima; Kovačević-Kojić, Desanka (1970). „Zdravstvene prilike u srednjovjekovnoj bosanskoj državi”. Acta historica medicinae, pharmatiae et veterinae. 10 (2): 93—98. 
• Ćirković, Sima (1971). „Dimitrije Kidon o Kosovskom boju”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 13: 213—219. 
• Božić, Ivan; Ćirković, Sima; Ekmečić, Milorad; Dedijer, Vladimir (1972). Istorija Jugoslavije (1. izd.). Beograd: Prosveta. 
  • Božić, Ivan; Ćirković, Sima; Ekmečić, Milorad; Dedijer, Vladimir (1973). Istorija Jugoslavije (2. izd.). Beograd: Prosveta. 
• Ćirković, Sima (1973). „Odjeci ritersko-dvorjanske kulture u Bosni krajem srednjeg veka”. Srednjovjekovna Bosna i evropska kultura: Radovi sa simpozijuma. Zenica: Muzej grada Zenice. str. 33—40. 
• Dedijer, Vladimir; Božić, Ivan; Ćirković, Sima; Ekmečić, Milorad (1974). History of Yugoslavia. New York: McGraw-Hill Book Company. 
• Ćirković, Sima (1981). „Obrazovanje srpske države”. Istorija srpskog naroda. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 141—155. 
• Ćirković, Sima (1981). „Srbija između Vizantijskog carstva i Bugarske”. Istorija srpskog naroda. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 156—169. 
• Ćirković, Sima (1981). „Osamostaljivanje i uspon dukljanske države”. Istorija srpskog naroda. 1. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 180—196. 
• Ćirković, Sima (1982). „Godine kriza i previranja”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 47—63. 
• Ćirković, Sima (1982). „Protivrečnosti balkanske politike”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 230—240. 
• Ćirković, Sima (1982). „Kretanja prema severu”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 314—329. 
• Ćirković, Sima (1982). „Srpska vlastela u borbi za obnovu Despotovine”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 373—389. 
• Ćirković, Sima (1982). „Pad Bosne i pokušaji otpora turskom osvajanju”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 390—402. 
• Ćirković, Sima (1982). „Srpski živalj na novim ognjištima”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 431—444. 
• Ćirković, Sima (1982). „Poslednji Brankovići”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 445—464. 
• Ćirković, Sima (1982). „Srbi u odbrani ugarskih granica”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 465—478. 
• Ćirković, Sima (1982). „Poslednji despoti”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 479—490. 
• Ćirković, Sima (1984). „Vladarski dvori oko jezera na Kosovu”. Zbornik za likovne umetnosti. 20: 67—83. 
• Ćirković, Sima (1985). „Srednjovekovna prošlost današnjeg Kosova”. Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu. 15 (1): 151—166. 
• Ćirković, Sima (1989). „Kolevka Srbije”. Kosovo: Prošlost i sadašnjost. Beograd: Međunarodna politika. str. 19—30. 
• Ćirković, Sima (1989). „The Cradle of Serbia”. Kosovo: Past and Present. Beograd: Review of International Affairs. str. 21—38. 
• Đurić, Vojislav J.; Ćirković, Sima; Korać, Vojislav (1990). Pećka patrijaršija. Beograd-Priština: Jugoslovenska revija; Jedinstvo. 
• Ćirković, Sima (1990). „Srbija uoči bitke na Kosovu”. Kosovsko-metohijski zbornik. 1: 3—20. 
• Ćirković, Sima (1991). „Tragovi slovenskog stanovništva na tlu Albanije u srednjem veku”. Stanovništvo slovenskog porijekla u Albaniji. Titograd: Istorijski institut. str. 43—56. 
• Ćirković, Sima (1992). Kosovska bitka kao istorijski problem. Novi Sad: Vojvođanska akademija nauka i umetnosti. 
• Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea. 
• Ćirković, Sima (1995). „Oblast kesara Vojihne”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 34: 175—184. 
• Ćirković, Sima (1996). „Ćiriličko štamparstvo i kultura balkanskih Slovena”. Pet vjekova Oktoiha: Prve štampane ćiriličke knjige na slovenskom jugu. Podgorica-Beograd: CANU; SANU. str. 15—32. 
• Ćirković, Sima (1996). „Ustanak banatskih Srba”. Rad Muzeja Vojvodine. 37-38 (1995-1996): 239—245. 
• Ćirković, Sima (1997). Rabotnici, vojnici, duhovnici: Društva srednjovekovnog Balkana. Beograd: Equilibrium. 
• Ćirković, Sima; Mihaljčić, Rade, ur. (1997). Enciklopedija srpske istoriografije. Beograd: Knowledge. 
• Ćirković, Sima (1998). „Naseljeni gradovi Konstantina Porfirogenita i najstarija teritorijalna organizacija”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 37: 9—32. 
• Ćirković, Sima (1998). „Hilandarski metoh u Zeti”. Hilandarski zbornik. 10: 145—152. 
• Ćirković, Sima; Mihaljčić, Rade, ur. (1999). Leksikon srpskog srednjeg veka. Beograd: Knowledge. 
• Ćirković, Sima (2000). „Postvizantijski despoti”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 38 (19999-2000): 395—406. 
• Ćirković, Sima (2000). „Preci Nemanjini i njihova postojbina”. Stefan Nemanja - Sveti Simeon Mirotočivi: Istorija i predanje. Beograd: SANU. str. 21—29. 
• Ćirković, Sima (2000). „Archiepiscopus Craynensis”. Istorijski zapisi. 73 (1-2): 47—54. 
• Ćirković, Sima; Kovačević-Kojić, Desanka; Ćuk, Ruža (2002). Staro srpsko rudarstvo. Beograd-Novi Sad: Vukova zadužbina; Prometej. 
• Ćirković, Sima (2002). „Kosače u istoriografiji”. Srpska proza danas: Kosače - osnivači Hercegovine. Bileća-Gacko: Prosvjeta. str. 209—220. 
• Ćirković, Sima (2003). „Pavlovića zemlja (Contrata dei Paulovich): Postanak i razvitak velikaške teritorije”. Zemlja Pavlovića: Srednji vijek i period turske vladavine. Banja Luka: Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske. str. 37—45. 
• Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium. 
• Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing. 
• Ferjančić, Božidar; Ćirković, Sima (2005). Stefan Dušan kralj i car: 1331-1355. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
• Ćirković, Sima (2005). Latinički prepis Rudarskog zakonika despota Stefana Lazarevića: Uvod, tekst, prevod i komentari. Beograd: SANU. 
• Ćirković, Sima (2005). „Starija i mlađa redakcija Dušanovog zakonika”. Zakonik cara Stefana Dušana: Zbornik radova. Beograd: SANU. str. 91—96. 
• Ćirković, Sima (2005). „Jedno rano predanje o padu Hercegovine”. Spomenica Milana Vasića. Banja Luka: Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske. str. 215—224. 
• Ćirković, Sima (2005). „O jednom posredovanju despota Stefana između Ugarske i Turske” (PDF). Istraživanja. Filozofski fakultet u Novom Sadu. 16: 229—240. 
• Ćirković, Sima (2006). „Poslednje godine u poslednjem stoleću srpsko-vizantijskih odnosa”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 43: 25—29. 
• Ćirković, Sima (2007). O istoriografiji i metodologiji. Beograd: Istorijski institut. 
• Ćirković, Sima (2007). „O jednoj srpsko-ugarskoj alijansi”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 44: 411—421. 
• Ćirković, Sima (2007). „Prevod povelje cara Stefana Dušana gradu Skadru (1346-1355)”. Stari srpski arhiv. 6: 113—121. 
• Ćirković, Sima (2008). „Iz starog Dubrovnika: Građani rođeni i građani stečeni” (PDF). Istorijski časopis. 56: 21—37. 
• Ćirković, Sima (2008). „Domentijanova prosopografija”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 45: 141—155. 
• Ćirković, Sima (2008). „Zemlja Mačva i grad Mačva”. Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. 74: 3—20. 
• Ćirković, Sima (2009). „Počeci hartija od vrednosti u Srba”. Srednjovekovno pravo u Srba u ogledalu istorijskih izvora. Beograd: SANU. str. 179—188. 
• Ćirković, Sima (2009). „Pismo mitropolita jerusalimskog Mihaila Dubrovčanima: 1386. posle 20. jula, a pre 19. novembra”. Stari srpski arhiv. 8: 129—135. 
• Ćirković, Sima (2009). „Drugo pismo mitropolita jerusalimskog Mihaila Dubrovčanima: 1387, april-maj, pre 7. juna”. Stari srpski arhiv. 8: 137—141. 
• Ćirković, Sima (2010). „Doprinos Ljubomira Kovačevića hronologiji srpskih povelja”. Glas SANU. 414 (15): 17—21. 
• Ćirković, Sima (2010). „Pomoćne istorijske nauke u delu Ljubomira Stojanovića”. Glas SANU. 415 (26): 45—51. 
• Ćirković, Sima (2010). „Pismo Radonje Kudelinovića Dubrovniku o zaostavštini trebinjskog sveštenika: 1375, pre oktobra” (PDF). Građa o prošlosti Bosne. 3: 63—67. 
• Ćirković, Sima (2011). „Povelja cara Stefana Dušana o granicama Kotora: 1346-1355 (prerada iz XV veka)”. Stari srpski arhiv. 10: 39—59. 
• Mošin, Vladimir; Ćirković, Sima; Sindik, Dušan (2011). Zbornik srednjovekovnih ćiriličkih povelja i pisama Srbije, Bosne i Dubrovnika. 1. Beograd: Istorijski institut. 

Literatura

• Blagojević, Miloš (2010). „Sima Ćirković - istoričar i akademik”. Glas SANU. 414 (15): 249—254. 
• Bubalo, Đorđe (2004). „Bibliografija radova akademika Sime Ćirkovića”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 41: 11—53. 
• Maksimović, Ljubomir (2011). „Sima M. Ćirković (29. januar 1929, Osijek - 14. novembar 2009, Beograd)”. Spomenica akademika Sime Ćirkovića. Beograd: Istorijski institut. str. 9—13. 
• Merenik, Slavica; Isailović, Neven; Đokić, Vlastimir (2011). Bibliografija akademika Sime Ćirkovića. Beograd: Istorijski institut. 

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu SANU
• Akademik SANU Ljubomir Maksimović: Istoričar sa vizijom („Politika“, 29. novembar 2009)
• Akademik SANU Momčilo Spremić o Ćirkovićevoj knjizi „Rabotnici, duhovnici, vojnici"
• Akademik SANU Miloš Blagojević o Simi Ćirkoviću
• Akademik CANU Miomir Dašić o Simi Ćirkoviću
• Vizantolog Radivoj Radić o Simi Ćirkoviću
• Intervju Sime Ćirkovića za dnevni list „Danas“ od 9. februara 1998. godine
• Akademik SANU Ljubomir Maksimović o Ćirkovićevoj knjizi „Rabotnici, duhovnici, vojnici"