Šesnaesta omladinska udarna brigada

Šesnaesta slavonska omladinska narodnooslobodilačka udarna brigada „Joža Vlahović“ NOVJ formirana je 30. decembra 1942. godine kod mesta Gornjih Borka pod prvobitnim imenom Šesnaesta hrvatska narodnooslobodilačka brigada (29. juna 1943. dobila je naziv koji je nosila do kraja rata). Prilikom formiranja u njen sastav su ušli 1. bataljon Dvanaeste slavonske brigade, 2. bataljon Kalničkog partizanskog odreda i jedan bataljon Drugog slavonskog odreda.

Šesnaesta omladinska udarna brigada
Milan Ostojić, dete borac 16. slavonske omladinske brigade
Postojanje	30. decembar 1942 — maj 1945. Mesto formiranja: Gornji Borki, kod Daruvara
Formacija	3 bataljona
Jačina	januar 1943: 750 vojnika i oficira decembar 1944: 1686 vojnika i oficira
Deo	Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije
Angažovanje	Kordunaško-banijska operacija Operacija Braun Podravska operacija Virovitički mostobran Bitka za Našice 1944. Završne operacije JA
Odlikovanja	1. oktobra 1944. dobila naziv udarna Orden narodnog oslobođenja Orden bratstva i jedinstva Orden zasluga za narod
Komandanti
Komandant	Radovan Knežević Tihi (decembar 1942 – maj 1943) Đuro Dulić (maj 1943 – februar 1944) Dušan Ćorković
Politički komesar	Marijan Cvetković Ivan Senjug Ujak

Krajem januara 1943. ušla je u sastav Četvrte slavonske divizije NOVJ (kasnije 12. divizije NOVJ).

Borbeni put Šesnaeste brigade

Brigada je od januara do sredine marta 1943. učestvovala u napadima na Voćin od 5. do 11. januara, na Viroviticu, Špišić Bukovicu, Lukač, Suhopolje, Zrinsku, Veliku Pisanicu i Garešnicu od 12. do 24. februara i vršila diverzije na pruzi Beograd–Zagreb. U Psunjsko-papučkoj operaciji (šifovani naziv Operacija Braun) od 20. marta do 8. aprila, zajedno s Osamnaestom slavonskom brigadom razbila je jače domobranske snage na Cipelovcu i Češljakovačkom visu i vodila uspešne borbe s nemačkim snagama kod sela Pakre i Ruševa. Sa Sedamnaestom slavonskom brigadom oslobodila je Voćin 9. maja, a 17. maja dala je jednu četu za formiranje 21. slavonske brigade. Krajem juna brigada se prebacila u Hrvatsko zagorje, 13. jula učestvovala u zauzimanju Lepoglave, a zatim prebacila ranjenike Četvrte divizije u bolnice na Kalniku, gde je 22. jula vodila žestoke borbe protiv jakih ustaško-domobranskih i nemačkih snaga. Krajem jula vratila se na Bilogoru. Od avgusta do kraja oktobra napadala je nemačke i ustaško-domobranske posade duž komunikacije Banova Jaruga–Slavonski Brod, Batrina–Našice i Slavonski Brod–Osijek.

Brigada je 3. novembra stavljena pod komandu Štaba žumberačko-posavskog sektora, prebacila se na Žumberak gde je u decembru učestvovala u Kordunaško-banijskoj operaciji (šifrovani naziv Operacija Panter); istog meseca izvodila je diverzije i napadala manja neprijateljska uporišta na komunikaciji Zagreb–Karlovac. Posle tih uspešnih akcija bio je formiran njen 4. bataljon.

Januara 1944, birgada je vodila žestoke borbe protiv jedinica nemačke 392. legionarske divizije na odseku Plešivica–Sveta Jana–Slavetić, a 30. januara ušla je u sastav novoformirane 34. hrvatske divizije. Od februara do kraja aprila odbijala je česte ispade delova nemačke Prve kozačke divizije i ustaško-domobranskih snaga iz Ozlja prema Krašiću, Hrženiku i Vivodini; iz Jastrebarskog i Draganića prema Pribiću; iz Zdenčine, Stupnika i Samobora prema Plešivici. Brigada je 1. maja stavljena pod neposrednu komandu Štaba 4. korpusa NOVJ. U maju i junu, zajedno sa 7. divizijom NOVJ, vodila je borbe na Baniji, 29. juna se prebacila se preko reke Save i do jula stigla do Velike Pisanice, u okolini Bjelovara. Na ovom području vršila je popunu i reorganizaciju svojih jedinica, a 15. jula ušla je u sastav novoformirane 40. slavonske divizije Šestog korpusa NOVJ. U njen sastav ušao je 24. jula bataljon „Šandor Petefi“ kao 5. bataljon, a formirana je i Jurišna četa. Brigada je 24. avgusta dala 1. bataljon za formiranje Virovitičke brigade, 26. avgusta bataljon „Šandor Petefi“ izašao je iz njenog sastava, tako da je imala tri bataljona i Jurišnu četu. Za postignute uspehe, brigada je 24. jula odlikovana Ordenom narodnog oslobođenja, dok je 1. oktobra 1944. dobila naziv udarna.

Od jula do oktobra 1944. dejstvovala je u Podravini, Daruvarskoj kotlini, na Papuku i Psunju. Tako je 6. avgusta zauzela sela Uljanik i Duhove, 18. avgusta je učestvovala u zauzimanju Grubišnog Polja i 20. avgusta u napadu na Hercegovac, sadejstvovala je 12. diviziji u napadu na Slavonsku Požegu 5/6. septembra, sa 18. slavonskom brigadom zauzela je 14. septembra Pakrac, učestvovala u borbama za Podravsku Slatinu 25. i 26. septembra i za Viroviticu 4. i 5. oktobra. Drugi bataljon je 28. oktobra ušao u sastav 2. brigade OZN-e (2. brigade Narodne odbrane Hrvatske). U novembru i decembru brigada je dejstvovala u sastavu 40. divizije u istočnoj Slavoniji i Požeškoj kotlini, od 18. do 24. novembra učestvovala je u borbama za Našice, a 2. decembra u zauzimanju Pleternice. Tog dana njeni delovi upali su u Slavonsku Požegu i zauzeli fabriku špiritusa, bolnicu i nekoliko utvrđenih zgrada, ali su morali da se povuku, je se ostale jedinice njihove brigade nisu probile u grad. Uporedo, jedinice brigade su 1. novembra između Nove Gradiške i Okučana porušile na 30 mesta prugu Beograd–Zagreb. Brigada je 27. decembra 1944. imala četiri bataljona sa 1686 boraca naoružanih sa 554 puške, 145 automata, 54 puškomitraljeza, 16 mitraljeza, 4 minobacača, 4 protivtenkovske puške, 2 bacača Džon Bul, 1 protivtenkovski top, 1 protivavionski mitraljez i 74 pištolja.

Od januara do marta 1945. brigada je dejstvovala na području Bilogore, Moslavine, Ravne gore i Papuka, napadajući okupatorsko-kvislinška uporišta među kojima 17. januara Pitomaču, 28. januara Veliki Grđevac i 11/12. marta Cabunu. Od aprila do sredine maja 1945. učestvovala je u konačnom oslobođenju Slavonije, Moslavine, Hrvatskog zagorja i Slovenije, gde je 14. maja ugrozila bok neprijateljevih snaga kod Dravograda i omogućila jedinicama 51. divizije da ga zauzmu.

Literatura

• Vojna enciklopedija, Beograd 1975. godina.
• Stevo Pravdić i Nail Redžić: 16. SLAVONSKA OMLADINSKA NOU BRIGADA „Joža Vlahović“, Vojnoizdavački zavod Beograd, 1976.