Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.

Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током децембра месеца 1942. године:


← новембар Хронологија Народноослободилачке борбе у 1943. јануар '43. →
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31


1. децембарУреди

5. децембарУреди

Партизанка Миља Марин

6. децембарУреди

  • У Босанском Петровцу отпочела тродневна Прва земаљска конференција жена Југославије на којој је створена јединствена антифашистичка организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ), чији су задаци били — пружање помоћи јединицама НОВ и ПОЈ, мобилизација жена за учешће у оружаној борби, помоћ органима народне власти у организовању позадине, брига о деци, јачање братства и јединства међу женама Југославије и рад на културно-просветном уздизању жена на селу. Конференцији је присуствовало 166 делегата из свих крајева Југославије, изузев Македоније и Словеније, а учеснике Конференције је поздравио Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито. У току рада Конференције Митра Митровић је поднела реферат О антифашистичком покрету жена у оквиру народноослободилачке борбе, а Спасенија Цана Бабовић реферат О организационим питањима и задацима АФЖ, након чега је на Конференцији иступило више жена-делегата. На крају Конфереције усвојена је Резолуција и изабран Централни одбор АФЖ, на чијем је челу био Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејновић, секретар Ванда Новосел и Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача, чланови.[6][3]

9. децембарУреди

  • У Новим Карловцима, код Инђије одржано дводневно Окружно саветовање ОК КПЈ за Срем на коме је размотрена дотадашња активност Комунистичке партије, Народноослободилачког покрета и партизанских одреда у 1942. години. На саветовању је одлучено да се настави са оружаном борбом против окупатора и формира Окружни комитет Антифашистичког фронта жена (АФЖ) за Срем. Са саветовања је Врховном штабу НОВ и ПОЈ упућен предлог да се од постојећих партизанских снага формира војвођанска бригада. Поред чланова Окружног комитета КПЈ за Срем и његових секретара — Аћим Груловић, политичког и Јован Веселинов Жарко, организационог секретара; саветовању су између осталих присуствовали и члан Обласног комитета КПХ за Славонију и делегат ЦК КП Хрватске Јосип Хрнчевић, секретар Покрајинског повереништва КПЈ за Банат Ђура Јовановић, секретар ОК СКОЈ-а за Срем Стеван Дороњски, политички комесар и заменик политичког комесара Четвртог батаљона Сремског НОП одреда Јован Бељански и Никола Груловић, Станка Веселинов и др.[4][7]
  • У Сарајеву усташка полиција, након зверског мучења, бацањем кроз прозор са четвртог спрата убила Адема Бућа (1914—1942), члана Месног комитета КПЈ за Сарајево и народног хероја. Он је био ухапшен почетком децембра, у великој провали усташке полиције у партијску организацију Сарајева, у којој је било ухапшено 130 активиста НОП-а, као и откривена нека илегална складишта и делови штампарије месног комитета.[1][8]

10. децембарУреди

12. децембарУреди

15. децембарУреди

18. децембарУреди

20. децембарУреди

  • Бугарске окупационе снаге, на основу дојаве једног свештеника, опколиле манастир Прилепац, код Прилепа где се налазио Партизански одред „Ђорче Петров“. Након вишечасовне борбе, Одред је био разбијен, а само тројица бораца су успела да пробију обруч, док су остали изгинули. У борби је тешко рањен и заробљен политички комесар Одреда и инструктор ПК КПЈ за Македонију Киро Нацев Фетак (1918—1942), народни херој. Он је након тога одведен у затвор у Прилепу, где је мучен и убијен.[15][18]

22. децембарУреди

24. децембарУреди

  • На железничкој станици у Младеновцу, активисткиња НОП-а и чланица Окружног повереништва КПЈ за Младеновац Живка Дамњановић (1918—1942) извршила атентат бомбом на двојицу немачких официра, а потом убила Јована Војиновића из Кораћице, војводу четничке организације Косте Пећанца. Након атентата, Живка Дамњановић је извршила самоубиство да не би пала у руке непријатељу. Немачки официри-потпоручници Конинг и др Енгелхардт су били тешко рањени и пренети у болницу у Београд, где је Енгелхардт неколико дана касније преминуо. Сутрадан 25. децембра немачке окупационе снаге су као одмазду за рањавање двојице немачких официра стрељали 50 лица — 10 таоца из Младеновца и 40 затвореника из Бањичког логора.[4][20]

25. децембарУреди

  • У Београду у затвору Специјалне полиције у Ђушиној улици преимнуо брачни пар — Војислав Вучковић (1910—1942) и Фани Политео-Вучковић (1911—1942). Дан раније агенти Специјалне полиције су опколили кућу породице Вучковић на Врачару, у којој се налазило тајно склониште у коме су се крили Јосип Бенковић и Вучковић. Они су тада ухапсили Вучковићеву супругу Фани и покушали да је мучењем натерају да открије место скривања. Сутрадан 25. децембра Бенковић и Вучковић ису зашли из склоништа и упали у полицијску заседу, у којој је Вучковић био рањен и ухапшен. Иако рањен он је доведен у затвор на суочење са супругом, која је била тешко претучена, па су обоје преминули пре пребацивање у притвореничко одељење Главне војне болнице.[21]
  • У Славонији отпочела тродневна проширена Обласна конференција КПХ за Славонију, коме је присуствовао вршилац дужности секретара ЦК КП Хрватске Владо Поповић. Пошто су до тада партијске организације из Славоније биле повезана са Централним комитетом преко Повереништва ЦК КПХ у Загребу, одлучено је да се у смислу обједињавања и координације рада формира Обласни комитет КПХ за Славонију, за чијег је секретара био именован Душан Чалић. Такође, на Конферецији су денете смернице за даљи развој ослободилачке борбе у Славонији, који су подразумевале — спровођење мобилизације нових бораца у НОВ и ПОЈ у свим деловима Славоније, ширење слободне територије, посветити већу пажњу раду међу националним мањинама, омладином и женама и др.[12]

26. децембарУреди

Омладиснка делегација Друге пролетерске бригаде са Пеком Дапчевићем. Скроз десно стоји Бошко Буха

27. децембарУреди

  • У Бихаћу отпочео тродневни Први конгрес антифашистичке омладине Југославије на коме је створена јединствена антифашистичка организација — Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), чији су задаци били — рад на широј мобилизацији нових бораца у НОВ и ПОЈ, организовање живота и рада омладине на ослобођеним територијама у корист фронта, остваривање сарадње и помоћи органима народне власти у организовању живота у позадини, организовање културно-просветног и политичког рада међу омладином, организовање забавног и спортског живота међу омладином и организовање Савеза пионира. Конгресу је присуствовало 365 делегата из читаве Југославије, изузев Македоније и Словеније, а учеснике Конференције су поздравили Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито и секретара ЦК СКОЈ Иво Лола Рибар. У току рада Конгреса поднета су три реферата — Ратко Дугоњић Омладина у борби против фашистичких истребљивача народа, Драго Теслић Јединство омладине свих јужнословенских народа и оружано братство с омладином Совјетског Савеза — залог победе и Љубинка Милосављевић Омладина и сутрашњица наше домовине. Конгрес је усвојио Резолуцију и упутио Проглас омладини Југославије, као и прогласе омладини поробљених земаља Европе и омладини Совјетског Савеза. На крају Конгреса изабран је Земаљски одбор УСАОЈ, на чијем је челу био Секретаријат у саставу — Стане Кавчич, Славко Комар, Милијан Неоричић, Неда Маровић и Гроздана Белић.[6][24]

28. децембарУреди

30. децембарУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е Hronologija NOB 1963, стр. 386—389.
  2. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 75.
  3. ^ а б Hronologija 2 1980, стр. 147.
  4. ^ а б в г Hronologija NOB 1963, стр. 396—398.
  5. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 212.
  6. ^ а б в Hronologija NOB 1963, стр. 383—386.
  7. ^ Атанацковић 1968, стр. 282.
  8. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 122.
  9. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 50.
  10. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 261.
  11. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 148.
  12. ^ а б в Hronologija NOB 1963, стр. 389—394.
  13. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 307.
  14. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 311.
  15. ^ а б Hronologija NOB 1963, стр. 394.
  16. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 21.
  17. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 101.
  18. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 17.
  19. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 513.
  20. ^ Жене Србије 1975, стр. 287.
  21. ^ Priričnik 2013, стр. 79.
  22. ^ Hronologija 2 1980, стр. 148.
  23. ^ Hronologija 2 1980, стр. 149.
  24. ^ а б Hronologija 2 1980, стр. 150.
  25. ^ Hronologija NOB 1963, стр. 395.
  26. ^ Hronologija 2 1980, стр. 151.
  27. ^ Hronologija 2 1980, стр. 152.

ЛитератураУреди