F-15E strajk igl

F-15E strajk igl je američki višenamenski lovački avion, dvosed, projektovan je 1980. godine, za velike dolete, velike brzine leta, za samostalno dejstvo bez oslanjanja na pratnje ili podršku specijalnih aviona za elektronsko ratovanje i za udarna dejstva u svima vremenskim uslovima, danju i noću. Razvijen je, kao glavni derivat, iz osnovnog standarda F-15 igl, a iz njega je proizašla varijanta jednoseda F-15F strajk igl. Proizvedeno je od 1985. do 2001. godine, 237 primeraka. Prvenstveno je namenjen za Američko ratno vazduhoplovstvo, a izvezen je i u neke savezničke zemlje. Uveden je u operativnu upotrebu u ratna vazduhoplovstva Amerike, Saudijske Arabije, Izraela, Južne Koreje i Singapura.

F-15E strajk igl

F-15E strajk igl
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Uveden u upotrebu	april 1988.
Broj primeraka	237
Dužina	19,43
Razmah krila	13,05
Visina	5,63
Površina krila	56,48
Prazan	14 300
Maks. masa pri uzletanju	36 700 kg
Turbo-mlazni motor	2× Prat end Vitni F100-229
Potisak TMM	2× 129 kN
Maks. brzina na Hopt	(M=2,5+) 2 660+ km/h
Dolet	3 900 km
Plafon leta	18 290 m
Brzina penjanja	15 239 m/min

Učestvovao je u Zalivskom ratu, u okviru operacija savezničkih snaga NATO bombardovanja SRJ, u Avganistanu i u intervenciji u Libiji. Bio je angažovan na obavljanju zadataka udara u dubini teritorije, na ciljeve visoke vrednosti, patroliranju, borbi u vazduhu, kao i u pružanju bliske vazdušne podrške koalicionim snagama.

F-15E strajk igl u tri projekcije.

Prototip F-15E (71-0291), u pozadini natpis firme Makdonel Daglas.

Pogled na kabinu F-15E, u toku leta, iz vazduha.

Kabina F-15E sa gornjim prikazivačem (HUD).

Pogled na donju stranu F-15E.

F-15E trajk igl sleće u Engleskoj, 2008.

Razvoj

Udruženi proizvođači Makdonel Daglas i Hjuz želeli su, 1979. godine, da privatno razviju novu udarnu verziju F-15. U martu 1981. godine, ratno vazduhoplovstvo objavilo je program, za razvoj poboljšanog taktičkog lovca, koji će biti zamena za F-111. Koncept je predviđao avion, koji je u stanju da dejstvuje u dubini neprijateljske teritorije, bez potrebe za dodatnom podrškom lovačke pratnje ili specijalnih aviona za elektronsko ratovanje. General Dynamics je konkurisao sa konceptom General Dynamics F-16XL. Predlog Makdonel Daglasa se odnosio na varijantu F-15 sa dva sedišta. Ratno vazduhoplovstvo SAD se odlučilo i zaključilo ugovor sa Makdonel Daglasom 24. februara 1984. godine, za razvoj F-15E strajk igl. Jedan od glavnih razloga vazduhoplovstva za izbor F-15E Strajk igl, u odnosu na General Dynamics F-16XL, jesu niži troškove razvoja, za 40%. Drugi razlozi, bili su veće mogućnosti F-15E Strajk igl za nadgradnju i bolje preživljavanje i njegova veća pouzdanost, sa dva motora.

Prvi let, prototipa F-15E realizovan je 11. decembra 1986. godine, a prvi serijski avion proizveden je i dostavljen je u operativnu upotrebu u aprilu 1988. godine. Proizvodnja je nastavljena, sve do 2001. godine, sa završenih 237 primeraka, koji su isporučeni vazduhoplovstvu. Varijante F-15E, razvijene su za Izrael (F-15I), Južnu Koreju (F-15K), Saudijsku Arabiju (F-15S) i za Singapur (F-15SG).

Radar na F-15E je bio APG-70, a od 2010. godine, ispituje se u letu moderniji APG-82, sa antenom sa aktivnim elektronskim skeniranjem, kombinovan je sa procesorom od APG-79, sa aviona F/A-18E/F super horneta. Na taj način dobiće se savremeniji radar za nadogradnju na F-15E, što je veliki progres.

U planu modernizacije ratnog vazduhoplovstva SAD, zamenjuju se F-15C/D sa F-22 raptor, a F-15E i dalje ostaju u svojoj višenamenskoj ulozi. Strajk igl je najnovija varijanta F-15, i ima svoju dokazanu ulogu za daleko duži životni vek, od ranijih varijanti F-15 igl. Očekuje se da F-15E ostane u operativnoj upotrebi i do posle 2025. godine.

Vazduhoplovstvo je nastavilo tradiciju, sa uvođenjem narednih generacija bombardera. Uloga bombardera srednje klase, za zadatke dubokih prodora i udara u branjenoj teritoriji, namenjena je za avion Strajk igl. F-35 je projektovan, da u perspektivi zameniti nekoliko tipova borbenih aviona, između ostalih F-16 fajting falkonfa i A-10 tanderbolta II. On takođe može preuzeti više zadataka od F-15E, ali ne sve, pošto ovaj ima veliku prednost u većoj nosivosti i bogatijem asortimanu oružja.

Opis projektnih rešenja

Definicija namene avionu F-15E strajk igl, za misiju dubokog prodiranja i udara na neprijateljskoj branjenoj teritoriji je radikalno odstupanje od izvorne namene F-15 igl. Izvorna definicija namene F-15 igl, bila je lovačka premoć u vazdušnom prostoru, bez ikakvog kompromisa sa zadacima vazduh-zemlja. Međutim, pokazalo se da je F-15 igl dobra osnova za modifikacije i za proširenu namenu za samostalne udare po važnim objektima, u neprijateljskoj pozadini. Njegova je velika prednost, što je pri nadogradnji rešenja za namenu vazduh-zemlja mogao zadržati praktično isti nivo posedovanih sposobnosti za izvršavanje zadataka vazduh-vazduh, bez narušavanja ove sposobnosti.

Prototip F-15E je nastao sa modifikacijom dvoseda F-15B. Bez obzira na svoje poreklo, F-15E uključuje i značajne strukturne promene i mnogo snažnije motore. Zadnja kabina, opremljena je sa sistemima za upravljanje sa naoružanjem, posebno sa naoružanjem vazduh-zemlja i sa odgovarajućom avioelektronikom. Taj zadnji član posade, operator sa oružnim sistemima, koristi više ekrana pokazivača, za informacije sa radara, sistema za elektronsko ratovanje, IC senzora (indikacija razlike zagrejanosti), parametre leta aviona, status oružja i moguće pretnje od raznih napada, bira ciljeve i prati pokretnu elektronsku mapu terena za navigaciju. Dve ručne komande, koriste se za izbor novih prikaza na ekranima i za fokusiranje na određene informacije. Prikazivanje podataka može se premeštati sa jednog ekrana na drugi, sa izborom opcija iz menija prikazivanja. Za razliku od prethodnih starijih aviona (kao što su F-14 Tomket i mornarička varijanta F-4 Fantom), zadnja kabina F-15E, opremljena je sa sopstvenom palicom komandi leta i ručicom gasa, tako da operator naoružanja može da preuzme upravljanje avionom, mada mu je manja preglednost, u odnosu na pilota u prvoj kabini.

Od F-15E, zahteva se da prodre u dubinu neprijateljske teritorije, što znači da leti na maloj visini sa velikom brzinom, a po potrebi i da se zadrži na neprijateljskoj teritoriji, u vođenju borbe. Za takav profil leta, potrebna je velika količina goriva, bez prirasta velikog otpora i bez smanjenja asortimana oružja sa zauzimanjem podvesnih tačaka sa vešanjem dopunskih spoljnih rezervoara. Taj problem je na F-15E specifično rešen, sa oblikovanim rezervoarima za gorivo, koji obmotavaju bokove trupa i sa njim čine zajedničko aerodinamičko telo sa malim porastom otpora. U ovaj dopunski rezervoarski prostor staje 2.800 litara goriva, a na njih su postavljene 2 h 3 vezne tačke, za nošenje još dopunskih šest oružja. Ovi rezervoari, (omotači), ne odbacuju se ni u borbi. Slični rezervoari, napravljeni su i za varijante F-15C/D, u izvoznim opcijama.

Strajk igl poseduje taktički sistem za elektronsko ratovanje (TEWS), koji integriše sve protivmere na optimalan način: upozorenje radarskog prijemnika, aktivno ometanje radara, pasivno ometanja radara (sa staniolskim listićima i drugo) i obezbeđenje sveobuhvatne odbrane od detekcije i praćenja. Ovaj sistem uključuje mogućnost integracije u spoljnji kontejner ALQ-131 ECM, postavljen na centralni nosač, ispod trupa aviona.

Inercijalni navigacioni sistem koristi laserski žiroskop, za kontinualno praćenje položaja aviona, a registrovane podatke predaje centralnom računaru i drugim avionskim sistemima, uključujući i pokretne digitalne karte, u obema kabinama.

Radarski sistem APG-70 omogućava otkrivanje ciljeva u vazduhu i na zemlji, na većoj udaljenosti. Jedna od osobina ovog sistema je da nakon skeniranja ciljnog područja, posada može da zamrzne kartu vazduh-zemlja, pa da pređe na režim vazduh-vazduh, da bi skenirali eventualne pretnje iz vazduha. Tokom režima vazduh-tlo (zemlja/more) i lansiranja oružja, pilot može da detektuje, zabravi i gađa ciljeve u vazduhu, dok operator istovremeno označava ciljeve na zemlji. APG-70 biće zamenjen sa savremenijim AN/APG-82(v)1, sa antenom sa aktivnim elektronskim skeniranjem. Novi radar AN/APG-82(v)1, počeo se ispitivati u letu u januaru 2010. godine, a njegova operativna upotreba se očekuje u 2014. godini.

Pri letu na malim visinama, za navigaciju i gađanje koristi se IC sistem za noć (LANTIRN), postavljen spolja ispod uvodnika vazduha u motor. Ovaj sistem obezbeđuje let na malim visinama, noću i u svim vremenskim uslovima, napad ciljeva na zemlji sa preciznim vođenjem različitog oružja. Sistem LANTIRN daje avionu F-15E izuzetnu preciznost i efikasnost dejstva u svima uslovima vidljivosti i meteoroloških prilika. Sistem je integrisan u dva spoljna kontejnera. Video slika sa sistema LANTIRN prikazuje se na gornjem nišanskom prikazivaču (HUD). Domet ovog sistema je do 10 km, za detekciju i obeležavanje ciljeva za uništavanje.

F-15E sadrži sistem za praćenje terena u niskom letu, što omogućava pilotu da bezbedno leti na veoma maloj nadmorskoj visini, prateći signale prikazane na donjem prikazivaču. Ovaj sistem takođe može biti povezan sa autopilotom aviona i da se niski let realizuje sa smanjenim opterećenjem pilota. Pri odlučivanju za izbor ovog aviona, za ovu namenu, sa letom na maloj visini, bilo je rezerve baš zbog niskog specifičnog opterećenja krila i posledičnoj njegovoj osetljivosti na uzburkanu atmosferu, pa i veći zamor pilota. Sa uspešnim postavljenim zakonima upravljanja u softveru autopilota to je prevaziđeno.

Za dejstvo vazduh-zemlja, za avione ove kategorije, F-15E ima najveću nosivost oružja u Američkom ratnom vazduhoplovstvu. To takođe ne isključuje i „lovačko“ naoružanje sa topom i raketama, iz osnovne namene aviona (F-15C/D) za samoodbranu.

U eksploataciji F-15E koristi se borbeni terminal prenosa podataka, što olakšava situaciju posade pri izvršavanju zadataka, pošto se stalno izmenjuju podaci sa sistemom „Link 16“. Podaci su obezbeđeni posadi sa trenutnim pristupom bez presedana velike količine važnih informacija, kao što su avioni prijateljski, nepoznati, neprijatelji i podaci o letu, ključni parametri, kao što su lokacija, pravac leta, nadmorska visina, i tip aviona. Ovi podaci omogućavaju posadama aviona da prate jedni druge, međusobni položaj i status, bez govorne emisije i kompromitovanja.

Konfiguracija aviona F-15E je gotovo identična sa dvosedom F-15D. Međutim, on se znatno razlikuje sa poboljšanom konstrukcijom, što je povezano sa povećanjem poletne mase. U poređenju sa F-15D, reprojektovan je za 60%, znatno mu je ojačana struktura. Značajno su pojačane noge stajnih organa. Primenjene su kočnice sa karbonskim diskovima. Resurs aviona, porastao je na 16.000 časova leta.

Nekoliko elemenata zadnjeg dela trupa i glavna vrata od stajnih organa, izrađeni su od legure titanijuma, sa korišćenjem tehnologije superplastičnog oblikovanja. To je omogućilo skroman porast prostora za smeštaj motora većih dimenzija, bez menjanja spoljne konture trupa. Obezbeđena je alternativna mogućnost ugradnje motora Prat end Vitni F100-220 i moćnijih i Dženeral Elektrik F110.

Sa korišćenjem napredne tehnologije, broj komponenti strukture zmaja aviona, znatno je smanjen, primera radi broj zakivaka je smanjen za oko 10.000 komada, što je manja masa za 73 kg, poređenja radi, to je ušteda za težinu jednog člana posade.

Motori za prvih 134 aviona su Prat end Vitni F100-220, slični onima koji se koriste na avionima F-15C/D, ali su opremljeni digitalnim sistemom za upravljanje. Na avionima, proizvedenim u avgustu 1991. godine, ugrađeni su jači motori Prat end Vitni F100-229, što je poboljšalo odnos potiska i mase aviona.

Početkom 1989. godine, na jednom od aviona F-15E ugrađen je Dvoprotočni turbomlazni motor Dženeral Elektrik F110-GE-129, sa većim potiskom. Međutim, iste godine, posle ispitivanja u toku 23 leta (u ukupnom vremenu trajanja od 67 sati), program je privremeno obustavljen. Nastavak je zahtevao promenu uvodnika vazduha, zbog specifičnosti motora F110-GE-129 i njegovih zahteva napajanja sa vazduhom. Ispitivanja su nastavljena 1993. godine, ali opet nisu dobijeni željene rezultate. Trenutno, vazduhoplovstvo očigledno ne planira da opremi F-15E, sa ovim motorom i ako se istraživanja nastavljaju. Velika ušteda za vazduhoplovstvo bi bila, kada bi uspeli unificirati motore za avione F-15E i F-16 fajting falkon, što i jeste glavni motiv i krajnji cilj.

Operativna upotreba

Zvanična operativna upotreba aviona F-15 igl, počela je u januaru 1976. godine. Tvrdi se da F-15 igl od tada drži jedan od najznačajnijih rekorda, da ni jedan avion iz te porodice nije stradao u borbi vazduh-vazduh, dok su oni oborili 104 protivnička vazduhoplova. Polovina od toga se odnosi na efekat izraelskog vazduhoplovstva, sa upotrebom F-15 igla.

Američko ratno vazduhoplovstvo

Prvi proizvedeni F-15E, dostavljeni su 405^m taktičkom puku lociranom u vazduhoplovnoj bazi u Arizoni, u aprilu 1988. godine. „Strajk igl“, kako je nazvan, imao je svoje prve operativne zadatke 30. septembra 1989. godine u 336. lovačkom skvadronu u vazduhoplovnoj bazi u Severnoj Karolini.

Operacije u Zalivu

F-15E strajk igl stacionirani za vreme Zalivskog rata.

Formacijski let dva F-15E, F-15C i dva F-16 fajting falkon iznad zapaljenih naftnih polja u Kuvajtu.

F-15E iz 48. lovačkog puka, u poletanju.

Kada je Irak napao Kuvajt, u avgustu 1990. godine, taktički lovački „skvadroni“ 335. i 336., sa avionima F-15E, dobili su naloge da se pripreme za razmeštanje, nedelju dana nakon invazije. Lovački „skvadron“ 336., preleteo je u vazduhoplovnu bazu u Omanu, u trajanju od 15 sati leta. Misija je bila spremna, ali F-15E nije prošao sva operativna ispitivanja. Niji bilo ispitano korišćenje ukupnog asortimana naoružanja. Posebno, nije nije bilo spremno naoružanje, potrebno za slučaj suprotstavljanja mogućem iračkom napadu na Saudijsku Arabiju. Avioni F-15E su trenutno bili spremni da nose samo bombe Mark 82 od 230 kg i Mark 84 od 910 kg. Dok kasetne bombe, koje je oružje sa prednostima u napadima na vozila, još nisu bile funkcionalno ispitane, na podvesnim tačkama Strajk igla. Zbog nepotpune operativne spremnosti pilota i aviona F-15E, vršena je i dopunska intenzivna obuka u Omanu, tokom koje je i izgubljen jedan avion sa pogibijom pilota, 30. septembra 1990. godine. Da bi bili bliži Iraku, dva „skvadrona“ F-15E, prebazirani su u decembru, u Saudijsku Arabiju.

Na pet raketnih zemaljskih položaja balističkih raketa R-11 (engl. Scud), u zapadnom Iraku, 17. januara 1991. godine, izvršen je napad sa 24 aviona F-15E. U toku noći nastavljeni su udari sa novom grupacijom, od 21 F-15E. Tokom toga dela rata, avioni F-15E su noću patrolirali i tražili mobilne raketne iračke lansirne raketne položaje R-11, koji su bili pretnja susednim zemljama. Ovi mobilni raketni lanseri su bili veoma pokretni i teško uhvatljivi, posle njihovog otkrivanja i lociranja, najčešće su brzo nestajali pre dolaska aviona F-15E. Sprovođenjem sistema nasumičnog bombardovanja, sumnjivih prostora, sa formacijama aviona F-15E, uspeli su se iračani sprečiti u efikasnom manevrisanju sa mobilnim raketnim rampama, za lansiranje R-11 (engl. Scud).

Približavajući se aerodromu, formaciju aviona Strajk igl, prvog dana rata, pratila su tri iračka MiG-23 i dva MiG-29, to je bila prva mogućnost za F-15E, da uđu u prvu borbu vazduh-vazduh. Jedno veče, avion F-15E je registrovao toplotni (IC) odraz, o prisustvu aviona MiG-29, lansirao je svoju raketu, kratkog dometa AIM-9 Sajdvinder, ali je promašio željeni cilj. Više drugih F-15E je to isto pokušalo, ali je MiG-29, uspeo sa manevrom da izbegne i njihove rakete. Jedan F-15E i irački MiG-29, međusobno su se suprotstavili i borbeno su manevrisali, u želji da stvore povoljnu poziciju za lansiranje svoje rakete. Ubrzo je u okviru toga, stigla raketa nepoznatog porekla. Ista je pogodila MiG-29 i ako je bila namenjena za obaranje američkog F-15E. Još jedan MiG-29 je oboren od iračkog aviona, jedan američki F-15E bio u blizini, ali se nije angažovao u borbu, iz opreza da ne ugrozi američki F-14 Tomket, koji se uključivao u prostor sukoba.

U noći 17. januara, pri napadu na naftno postrojenje, u blizini Basre, izgubljen je jedan F-15E u iračkoj protivavionskoj vatri (rus. Зенитный огонь), pilot je ubijen. Dve noći kasnije i drugi F-15E je oboren od iračke strane sa raketom zemlja-vazduh S-75 «Dvina». Dva pilota su kasnije zarobili Iračani.

Posade F-15E su opisali „Operaciju u Zalivu“, kao najtežu i opasnu misiju rata, pošto se teško braniti od raketa S-125 Neva, 2K12 Kub, Osa (raketni sistem) i Roland (ZRK), kao i od protiv-vazdušne artiljerije. Sa udarnim dejstvom, četiri viona F-15E su uništili 18 iračkih aviona na zemlji, u vazduhoplovnoj bazi Talil, koristeći GBU-12 i CBU-87. Prvo uspešno dejstvo vazduh-vazduh F-15E je imao kada je oborio helikopter Mi-24 14. februara. Avioni F-15E, nastavili su da „love“ rakete R-11 (engl. Scud), tokom rata i napadali su branjene ciljeve širom Iraka. Oni su takođe sprovodili tajne misije za likvidaciju Sadama Huseina, sa bombardovanjem lokacija za koje se verovalo da mogu biti mesto njegovog skrivanja, ali u tome nije bilo uspeha. Bližio se kopneni rat i avioni F-15E počeli su sve više koristiti dejstva vazduh-zemlja, za napade na iračke tenkove i oklopne transportere u Kuvajtu.

Prekid vatre je stupio na snagu 1. marta 1991, posle 42 dana teških borbi za avione F-15E. Brzo su uspostavljene severna i južna zona zabranjenog leta, iznad Iračke teritorije, u cilju sprečavanja iračkim avionima da predstavljaju pretnju snagama koalicije. Uprkos tome, irački helikopteri su izvršili udar na kurdske izbeglice, u severnom Iraku. Pošto je bio na snazi prekid vatre, sa F-15E se bespomoćno prisustvovalo prizoru, kako 600 civila u jednom selu, napadaju iračani sa helikopterima. Avionima F-15E nije bilo dozvoljeno da otvore vatru i da borbeno intervenišu, jedino su pokušali aerodinamički da poremete let helikoptera, sa brzim letom blizu njihovog glavnog rotora i da ga ometu sa vazdušnom strujom i sa izazvanom turbulencijom. Takođe su laserski osvetljavali kabine, od iračkih helikoptera, sa namerom zaslepljivanja pilota. Sa tom tehnologijom su uspeli poremetiti jedan helikopter i on se srušio. Posle ovog događaja naređena je zabrana letenja aviona F-15E, na manjoj visini leta od 3.000 m.

Operacije nadgledanja zona zabranjenog leta nad Irakom

F-15E strajk igl, u Iraku.

Nakon Zalivskog rata, u vazdušnom prostoru Iraka, uspostavljene su dve zone zabranjenog leta. Kontrola sprovođenja te odluke, bili su glavni zadaci američkih i britanskih aviona. Za tu namenu, avioni F-15E iz 494^g lovačkog „skvadrona“ („Crni panteri“), raspoređeni su 1993, 1994. i 1997. godine, u Turskoj. Isto tako, 492ⁱ lovački „skvadron“ („Matadori“) raspoređen je 1995, 1996. i 1997. godine. Nešto iza njih raspoređeni su i avioni F-15E 391^g lovačkog „skvadrona“ i oni su svi zajedno izvršavali borbene zadatke, tokom naredne decenije. U januaru 1993. godine, gađali su manju grupu iračkih ciljeva, posle prekršaja sporazuma. Ciljevi su bili raketni položaji S-125 Neva. Posle nekoliko dana, deset aviona F-15E, učestvovali su u drugom zadatku kažnjavanja prekršaja sporazuma. Veći deo vremena i zadataka aviona F-15E, upravo je bila podrška te prirode. Dobijali su te zadatke zbog svoje velike nosivosti raznog oružja, fleksibilnosti posade i dobre integracije u jedinstven sistem sa „Avaksom“ (engl. airborne early warning and control (AEW&C)). U okviru toga sistema obaveštavanja i komandovanja, avioni F-15E su u toku patrolnih letova dobijali zadatke i podatke o ciljevima, posade su donosile odluke i uništavali ih.

Tokom naredne tri godine, bila su minimalna kršenja zone zabranjenog leta. Irak je postepeno povukao svoje snage, a 1997. godine, Turska je zvanično odobrila američkim snagama baziranje u svojim vazduhoplovnim bazama. U decembru 1998. godine, sprovedena je operacija „Pustinjska lisica“, pošto je Irak odbio inspekciju oružja za masovno uništavanje.

Na dan 28. decembra 1998. godine, tri aviona F-15E, svaki sa po dve GBU-12 od 500 kilograma (precizno vođeno oružje), pogodili su položaje S-125 neva, njihov radarski sistem i komandno mesto.

Posle operacije „Pustinjska lisica“, Irak je pojačao kršenja zabrane leta u određenom delu svoga vazdušnog prostora i sledila je snažna kazna koalicije, prema ranije pripremljenim planovima, sa dejstvom aviona F-15E. Borbeni udari vazduh-zemlja trajali su oko 105 dana. Između 24 i 26. januara 1999. godine, avioni F-15E su upotrebili nekoliko raketa AGM-130 i vođenih bombi GBU-12, na raketne položaje u severnom Iraku, u blizini Mosula.

Za ovu vrstu zadataka i namene, taktičke podrške i udara po važnim pojedinačnim ciljevima, avion F-15E se pokazao da je najpogodniji od svih raspoloživih. Prvenstveno je imao prednost, sa velikom nosivošću širokog asortimana savremenog oružja.

Operacije na prostoru bivše Jugoslavije

F-15E strajk igl poleće u aviobazi Avijano, Italija, za misiju vazdušnih udara po SRJ, u okviru operacija savezničkih snaga,
NATO, 28. mart 1999. godine.

Vođena raketa vazduh-zemlja AGM-130, sa kojom je uništen jugoslovenski putnički voz
i dva aviona MiG-29, na zemlji.

U avgustu 1993. godine, posle rezolucije Saveta bezbednosti UN o zabrani leta svima letelicama, iznad Bosne i Hercegovine, osim u slučaju posebnog odobrenja od UN, avioni F-15E iz 492. i 494. lovačkog „skvadrona“, ​​raspoređeni su u Avijano u Italiji. Do kraja 1993. godine, NATO je naredio dejstvo F-15E protiv srpskih ciljeva u Hrvatskoj, po aerodromu Udbina. Osam F-15E naoružanih sa GBU-12, trebalo je da napadne 2K12 Kub, kao i 30 baziranih aviona za podršku (J-22 Orao i J-21 Jastreb). Napad je otkazan sredinom leta, a u decembru iste godine, F-15E su određeni da unište nekoliko položaja raketnih sistema S-75 Dvina, na otvorenim lokacijama, pošto su dejstvovali protiv britanskih Harijera (engl. British Aerospace Sea Harrier). U avgustu 1995. godine, 90. lovački „skvadron“ pridružio se dvama ranije raspoređenim sa F-15E. Lovački „skvadroni“ 492. i 494., imali su preko 2.500 letova, u toku misije kontrole zabrane leta. Avioni F-15E su 30. avgusta i 31. avgusta, napali sa GBU-10 i GBU-12, srpske položaje oko Sarajeva. Bombardovano je sa GBU-12 i 5. septembra, a posebno četiri dana kasnije. Prvi put su F-15E dejstvovali sa GBU-15. Sa tim bombama su bombardovani srpski položaji i oko Banje Luke.

U toku razvoja krize, njene kulminacije u početak NATO agresije, ceo prostor SRJ i šire, je bio pod stalnim elektronskim „kišobranom“, osmatran i ometan. Sistem NATOa je bio zasnovan na stčenim iskustvima zalivskog rata, na principu potpune kontrole dela vazdušnog prostora Balkana (posebno SRJ), sa izviđačkim satelitima, sa avionima AWACS, sa stalnim dežurstvom više desetina najsavremenijih borbenih aviona u vazdušnom prostoru i sa elektronskim sistemima stacioniranim na brodovima na Jadranu i u kopnenim bazama u okruženju. U martu 1999. godine, angažovano je 26 aviona F-15E, iz 492. i 494. lovačkog „skvadrona“, za prvi napad protiv srpskih raketnih sistema zemlja-vazduh i protiv sistema ranog upozoravanja. Avioni F-15E su bili raspoređeni u Avijano u Italiji i u Ujedinjenom Kraljevstvu, sa prvenstvenom namenom za blisku vazdušnu podršku NATO agresije, što je bilo u planu. U većini misija, F-15E je nosio mešovito naoružanje vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, tako da je mogao da izvršava obe grupe zadataka, u toku jednog leta. Patrolirao je u vazdušnom prostoru, a zatim je pre povratka u bazu bacao bombe na ciljeve i ako je imao potrebu stupao je u „vazdušnu borbu“ (višenamenski pristup primene borbenog aviona).

Najveća pretnja NATO avionima, bili su jugoslovenski mobilni raketni sistemi. Grupacije aviona F-15E, uvažavale su ove pretnje, sa veoma opreznim prilazima u svojim zadacima, imajući u vidu već nekoliko značajnih gubitaka NATO aviona, pre svega F-117, koji je oboren tokom agresije.

Kada je opasnost bila prevelika, ili kada su bili potrebni posebni efekti, korišćeno je posebno precizno oružje kao što je vođena raketa vazduh-zemlja AGM-130, sa dejstvom na velikim distancama, sa velikom preciznošću uništavanja cilja. Veoma je skupo oružje AGM-130 (900.000 $). Koristi se samo protiv određenih „isplativih“ ciljeva, sa njim se upravlja na celoj njegovoj putanji i sa velikom verovatnoćom se pogađa cilj. Avion F-15E nosi dve vođene rakete AGM-130. Sa njom je pogođen jugoslovenski most i putnički voz, u toku NATO agresije. Tada je poginulo 14 civila, a veliki broj je povređen. Takođe su, sa tim raketama, uništena i dva jugoslovenska aviona MiG-29, na zemlji.

Operacije u Avganistanu

F-15E strajk igl leti iznad Avganistana, u funkciji podrške operacije „Planinskog lava“, 2006. godine.

Avion F-15E iz 391. lovačkog skvadrona borbeno dejstvuje, tokom pružanja podrške iz vazduha u Avganistanu, decembra 2008. godine.

Posle napada 11. septembra 2001. godine, 391. lovački skvadron „Deblji Tigrovi“ stacionirao se u vazduhoplovnoj bazi u Kuvajtu. Jedinica je bila predviđena za učešće u Operaciji Južni sat, u Iraku, ali je promenjena odluka, da podržavaju operaciju „Trajna sloboda“. Tokom prvog napada F-15E su naišli na slab otpor, ciljevi su bili vojne zgrade, talibanska skladišta, pećine i Al Kaidini kampova za obuku. Korišćene su po dbe vođene rakete AGM-130 i bombe GBU-15 od 910 kg, a bilo je i prvo borbeno iskustvo sa GBU-15. Bombe GBU-24 i GBU 28 korišćene su protiv utvrđenih ciljeva, komandnih mesta i ulaza u pećine. F-15E su najčešće funkcionisali u udvojenom letu, zajedno sa udvojenim avionima F-16 Fajting Falkon. Za nekoliko nedelja gotovo da su svi ciljevi bili uništeni i bilo je teško naći nove potencijalne. Talibani su koristili prenosne rakete zemlja-vazduh Strela 2 i FIM-92 stinger, koje nisu predstavljale nikakvu opasnost za američke avione, koji su leteli na visini iznad njihovog dometa (iznad 2.100 m), a stacionarni raketni sisteme bili su uništeni još u ranoj fazi misije.

Posle tri nedelje, avioni su leteli po pozivu za podršku savezničkih kopnenih snaga, u kojoj je F-15E obično koristio bombe MK-82 i GBU-12, ali i drugo oružje, a tokom jedne misije koristio je GBU-28, dve GBU-24 i šest GBU-12 i sve je odbacio. Najčešće mete tokom ostatka rata, bili su živa sila, vozila i konvoji. U više slučajeva avioni F-15E su koristili i top. Tokom tri meseca borbene upotrebe, u cilju podrške kopnenih snaga, četiri aviona 391^g lovačkog „skvadrona“ sproveli su najdužu misiju lovaca u istoriji, ona je trajala 15,5 časova u oblasti ciljeva, primili su gorivo u letu, 12 puta u toku misije. Dva aviona F-15E, napali su komandu talibana, koje je bilo smešteno u dve zgrade. Lovački „skvadron“ 391ⁱ, zamenjen je u misiji sa 335ⁱ, 7. januara 2002. godine.

Posle razmeštanja, 4. marta, avioni F-15E su pružili podršku u operaciji „Anokonda“. Tada je prvi put F-15E poleteo na poziv za blisku vazdušnu podršku, uništavajući položaje, skloništa i živu silu talibana.

Posebno su imali probleme u podršci ugroženoj posadi srušenog američkog helikoptera CH–47 Činuk, za koje je pretila opasnost od zarobljavanja od talibana, u toku noći.

Dogodio se incident 23. avgusta 2007. godine, kada je pozvan F-15E, za blisku vazdušnu podršku na severozapadu Avganistana. Tada je greškom bačena bomba od 230 kg na britanske snage, ubivši tri vojnika. Kasnije je utvrđeno da je britanski pripadnik vazduhoplovstva, dao pogrešne koordinate lokacije.

Jednom avionu F-15E, 13. septembra 2009. godine, postavljen je zadatak, da sa raketom AIM-9 Sajdvinder obori bespilotni avion MQ-9 Reper, koji je leteo preko severnog Avganistana. Operateri su, iz nepoznatog razloga, izgubili upravljanje sa njim, a avion F-15E je poslat da ga obori, da isti ne bi napustio Avganistan i odneo snimljene podatke.

Operacija „Iračka sloboda“

Krajem 2002. godine, napetost je kulminirala, sa optužbama Iraka o posedovanju oružja za masovno uništenje. Kao vojno reagovanje na krizu, poslat je 336ⁱ lovački skvadron u Persijski zaliv, da se prvi rasporedi u vazduhoplovnoj bazi u Kataru. Između 11. januara i 17. januara 2003. godine, 24 aviona od raspoređenih, počeli su pripreme koje su obuhvatale centralno planiranje kombinovane vazduhoplovne operacije u bazi u Saudijskoj Arabiji. Avioni 336^g lovačkog skvadrona, nisu leteli sve do 27. januara, kada su vlade SAD i Katara zaključili sporazum o dozvoli za letenje. F-15E su tada počeli da lete u misijama podrške Operaciji Južni sat, uglavnom u zadacima nadzora i izviđanja, kao i u misijama upozorenja za napad, što u osnovi znači da su posade simulirale i uvežbavale izvršavanje zadataka protiv potencijalnih meta u Iraku, a za slučaj potrebe uvek su mogli i da izvrše zadatak. Uvežbavali su procedure, postupke i upoznavali su oblast potencijalnog borbenog dejstva. Posebno je uvežbavana saradnja sa avionima „Avaks“ (engl. An airborne early warning and control (AEW&C)) i let preko neprijateljske teritorije. Tokom stvarne operacije avioni F-15E, napali su ciljeve na jugu i zapadu Iraka, radare, radio-relejne stanice, komunikacije, komandna mesta i položaje protivvazduhoplovne odbrane. Jedne noći četiri F-15E, dejstvovali su sa GBU-24 proti iračke garde, dok je druga formacija od četiri aviona dejstvovala sa GBU-10 u sektoru protivvazduhoplovne odbrane štaba.

Krajem februara 336ⁱ lovački „skvadron“, dobio je dodatna pojačanja u posadama i jedinica je tada imala 150 pilota i operatora, mnogi od njih su bili iz sastava dva preostala „skvadrona“ puka, koji nisu bili locirani na tome prostoru. Sa dvostrukim brojem, međusobno zamenljivih posada, avioni 336^g lovačkog „skvadrona“, imali su izuzetno veliki dnevni nalet i naprezanje. Postavljen je prioritetan cilj, da se brzo neutrališe iračka protivvazduhoplovna odbrana i cele njihove vazduhoplovne snage, raspoređene u blizini granice sa Jordanon, tako da bi F-16 i specijalne snage sa helikopterima iz Jordana mogle lakše da dejstvuju, u početnom delu rata. Nekoliko radarskih i radio-relejni sistema bili su veoma savremeni, u zapadnom Iraku u blizini aerodroma. Tokom ove misije, avioni koalicije su žestoko napadani sa iračkom protivvazduhoplovnom artiljerijom.

Tačan datum kada je počeo rat za posade F-15E nije precizno poznat, zbog različitosti angažovanja, pravila i primene kriterijuma. U trenutku kada je F-117 Noćni jastreb bacio bombe na Bagdad, na kuću Sadama Huseina, 19. marta, veruje se da je približno tada i F-15E bombardovao sa GBU-28 okolinu aerodroma, a i drugi F-15E su već počeli dejstvovati. Rat je manje više intenzivno počeo sa stanovišta većih efekata, 20. marta, kada su avioni F-15E počeli intenzivno dejstvovati sa AGM-130, po ključnim komunikacijama, komandnim i kontrolnim objektima i važnim ciljevima u Bagdadu. Avioni F-15E su podržavali, a i bili su navođeni od specijalnih snaga u dubini teritorije Iraka. Ovih misija je bilo veoma malo, a u njima su učestvovale samo posade veterana F-15E.

Piloti F-15E, greškom su zamenili cilj. Za američki raketni sistem M270 (engl. M270 Multiple Launch Rocket System) pomislili su da je irački i na njega su bacili laserski vođenu bombu od 230 kg, ubivši tri i ranivši pet drugih svojih vojnika.

U aprilu 2003. godine, komandant jedinice F-15E, zabranio je kritične misije podrške specijalnih snaga. To je sledilo kada je avion F-15E № 88-1694 bombardovao ciljeve, u okolini Tikrita i kada je pao, a posada je izginula.

Procene su da je tokom rata, F-15E imao 60% od ukupnih efekata uništavanja snaga iračke „Republikanske garde Medina“ (engl. Medina Republican Guard). F-15E su pogodili 65 mešovitih ciljeva na terenu, i pri tome uništili su ključne snage protivvazduhoplovne odbrane i komandne zgrade, koje su otkrili u toku leta u dubini teritorije i u dobro zaštićenim područjima oko Bagdada.

Sredinom 2003. godine, 335ⁱ i 336ⁱ lovački „skvadroni“ vraćeni su u svoje matične baze u Americi, a 494ⁱ lovački „skvadron“ je ostao da i dalje pruža podršku.

Vrtložni trag je vidljiv, koji ostaje iza krajeva krila F-15E, u letu prilikom uzimanja goriva sa sa aviona cisterne KC-10,
tokom operacije „Iračka sloboda“.

Stacionirani F-15E u Saudijskoj Arabiji

Avioni F-15E Strajk igl, 335g lovačkog „skvadrona“.
Ser. №	Komentar	Slika
87-0178	Koman. avion	[1]
87-0198	45 misija
87-0199
87-0200	54 misije
87-0207		[2]
87-0208
87-0209		[3] 2
88-1671
88-1672
88-1674
88-1683	49 misije	[4] [5]
88-1686	52 misije	[6]
88-1688
88-1689	Oboren je 18/1/91, posada je poginula.
88-1694
88-1698	43 misije	[7] [8] [9]
88-1708	45 misija	[10]
89-0471
89-0473	42 misije
89-0476	Oboren je	[11]
89-0485		[12] [13] [14]
89-0487
89-0489	39 misija	[15]
89-0499	39 misija	[16] [17]
89-0501

Avioni F-15E Strajk igl, 336g lovačkog „skvadrona“.
Ser. №	Komentar	Slika
87-0182	Koman. avion
87-0183		[18]
87-0196		[19]
87-0201
87-0203	Srušio se na obuci 30/9/90, posada poginula.
87-0204
88-1667
88-1675
88-1676		[20]
88-1691		[21]
88-1692	Oboren sa S-75 Dvina 19/1/91, posada spašena.	[22] [23]
88-1697		[24] [25] [26]
89-0502		[27]
89-0505		[28]

Pogled na F-15E, sa zadnje strane.	Američki F-15E u operaciji „Iračka sloboda“, pri borbenom dejstvu u aprilu 2004. godine.

Operacija „Odisejeva zora“

Nakon usvajanja rezolucije broj 1973, 17. marta 2011. godine, u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, u okviru američke avijacije i 10 aviona F-15E su raspoređeni da sprovode zabranu letenja, u libijskom vazdušnom prostoru, kao deo operacije Odisejeva zora. Dana 21. marta 2011. godine, F-15E Strajk igl № 91-304 srušio se u Libiji, u blizini Bengazija. Oba člana posade su se spasila, sa katapultiranjem na teritoriji pobunjenika.

Izraelsko vazduhoplovstvo

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo, uvelo je u operativnu upotrebu avione F-15I, u „udarnu“ eskadrilu № 69, koja je ranije bila naoružana sa F-4 Fantomima. F-15I, imali su prvu borbenu misiju u Libanu 1. januara 1999. godine. Naoružani su sa: AIM-9L Sajdvinder, Rafael Python 4 i Rafael Python 5 IC samonavođene rakete, a srednjegdometa AIM-7 Sperou i AIM-120 AMRAAM radarski vođene rakete. Python 4 se može lansirati na do 90 stepeni u odnosu pravac prema cilju, pilot koristeći sliku na viziru kacige, kao nišan. Za borbu na distanci, mogu se koristiti rakete AIM-7 Sperou ili AIM-120.

Izrael je objavio svoju nameru 1999. godine, da želi nabaviti više lovačkih aviona F-15I. Međutim, bila je najavljena i mogućnost zaključenja ugovora za F-16I, što je specijalizovana verzija F-16 Fajting Falkona.

Vazduhoplovstvo Saudijske Arabije

Početkom novembra 2009. godine, vazduhoplovstvo Saudijske Arabije sa avionima F-15 i sa Tornadima, dejstvovali su protiv jemenskih pobunjenika, u severnom regionu grada Sada. Ovo je prvi put od Zalivskog rata 1991. godine, da je Saudijsko vazduhoplovstvo učestvovalo u vojnoj operaciji preko neprijateljske teritorije.

Saudijska Arabija je tražila 84 aviona F-15SA i nadogradnju svojih F-15S na standard F-15SA, kao i prateću opremu i oružja kroz uvoz, u oktobru 2010. godine. Saudijska varijanta varijanta F-15SA obuhvata radar APG-63(v)3, sa aktivnim elektronskim skeniranjem, digitalni sistem za elektronski rat (DEWS), infracrveni sistem za pretraživanje i praćenje, kao i druge napredne sisteme.

Varijante

Glavni članak: F-15 igl

F-15E

F-15Е je dvosed, za sve vremenske uslove, sa velikim doletom, udarni i jurišni bombarder za Američko ratno vazduhoplovstvo. Ukupno 237 primeraka, proizvedeni su od 1985. do 2001. godine.

F-15I

Izraelski F-15I, u letu, 2004. godine.

Korejski avion F-15K u letu, avgust 2008. godine.

Za izraelsko vazduhoplovstvo, F-15I je razvijen kao standard, od F-15Е. Isto je dvosed, sa dva motora Prat end Vitni F100-PW-229, osposobljen je za specifična udarna dejstva.

Posle Zalivskog rata 1991. godine, u kome su izraelski gradovi bili napadani sa raketama R-11 (engl. Scud), sa teritorije Iraka, izraelska vlada je odlučila da obezbedi ove avione. Izrael je 1993. godine, postavio zahtev za ponude vazduhoplovnim firmama za proizvodnju novog izraelskog lovca po svojoj definiciji. Lokid Martin je ponudio verziju F-16 Fajting Falkons, a Makdonel Daglas ponudio i F/A-18 Hornet i F-15E. Izraelska vlada, objavila je 27. januara 1994. godine, da namerava da kupi 21 primerak F-15E. Po izraelskim zahtevima F-15E je modifikovan na standard F-15I. Vlada SAD odobrila je, 12. maja 1994. godinu, izvoz do 25 aviona F-15I u Izrael. U novembru 1995. godine, Izrael je kupio još 4 aviona F-15I, dovodeći u sklad postavljeni američki limit. Ukupno 25 aviona F-15I, proizvedeno je u periodu od 1996. do 1998. godine.

Modifikacije F-15I, u odnosu na F-15E

U suštini F-15I je veoma sličan F-15E, osim u nekim delovima avionskih sistema, posebno prilagođenih da zadovolje izraelske zahteve. Da bi se poboljšala sposobnost za noćne udare, F-15I su u početku opremljeni podvesnim kontejnerima sa izraelskog F-16 Fajting Falkona. Ova oprema je sa slabijim karakteristikama od američkih rešenja, kontejnera sa LANTIRN, što nije dozvoljeno za izvoz. Još se jedino razlikuju u tome što Amerikanci nisu isporučili i uređaj o upozorenju radarskog osvetljenja, te su izraelci ugradili svoj. Sve ostalo je identično između F-15I i F-15E. Ugrađen je centralni računar i DžPS (GPS/INS) sistem. Svi signali sa senzora aviona prenose se na ekran i sliku na viziru šlema pilota, dajući tako i članovima posade efikasan mehanizam gađanja ciljeva, koji čak ni F-15E ne poseduje. Radar APG-70 generiše kvalitetnu mapu terena, obezbeđuje oštru sliku, bez obzira na vremenske prilike i svetlost. Omogućava da se lociraju teško uočljivi ciljevi, kao što su kamuflirani raketni sistemi, tenkovi i objekti, po danu i po noći. Radar može da otkrije cilj veličine velikog avion na udaljenosti i do 280 km, a veličine lovca do 100 km.

F-15K

F-15K Slam igl (korejski: F-15K 슬램 이글) je napredni derivat od F-15Е, isporučen i uveden u operativnu upotrebu u ratno vazduhoplovstvo Republike Koreje. Određene glavne komponente aviona isporučuju Amerikanci, a ostale proizvode korejska preduzeća, po sporazumu po sistemu kontra isporuka.

U žestokoj konkurenciji između Rafala, Tajfuna i Su-35, korejsko vazduhoplovstvo je izabralo F-15К, 2002. godine. Ukupno je obezbeđeno 40 aviona, sa početkom isporuke u 2005. godini.

Korejska vlada je saopštila odluku 25. aprila 2008. godine, o nabavci dopunske količine tih aviona u nivou od 2,3 milijarde US$. Isporuka ovih aviona je ugovorena za period između 2010. i 2012. godine. Za razliku od prve isporuke aviona F-15K, ova druga će biti opremljena motorima Prat end Vitni F100-PW-229 (EEP). Četrdeset i šest motora biće proizvedeno, po licenci u firmi Samsung u Južnoj Koreji, u okviru čega su i kontra isporuke.

Modifikacije F-15K, u odnosu na F-15E

Varijanta F-15К ima savremenije opcije, u odnosu na F-15E, kao što je sistem za infracrveno pretraživanje i praćenje AAS-42, sistem za elektronsko ratovanje je manje mase i smanjuje mogućnost ometanja, kabina je integrisana sa uređajem za noćno osmatranje, radar je adaptivan za nadogradnju antene sa elektronskim skeniranjem. F-15К poseduje integrisanu kacigu sa nišanom u viziru, sa kojom se može dejstvovati sa više vrsta oružja, kao što su AGM-84K SLAM-ER ATA, AGM-84H Harpun blok II, i JASSM. Poseduje motore Dženeral elektrik F110-GE-129 sa većim potiskom (131 kN) u odnosu na bazni avion F-15E.

F-15S

F-15S je varijanta F-15E, koja je isporučena vazduhoplovstvu Saudijske Arabije u drugoj polovini 1990. godine. Saudijska Arabija je želela da dobije F-15F, to jest Strajk igla sa jednim sedištem. Saudijska Arabija je nastojala da obezbedi 24 aviona F-15F, ali je taj ugovor blokiran od strane američkog Kongresa. F-15S je gotovo identičan sa američkim F-15E, jedina je značajna razlika u performansama radara AN/APG-70.

U oktobru 2007. godine, Dženeral elektrik je najavio ugovor sa Saudijskom Arabijom za 65 motora F110-GE-129 (131 kN) za avion F-15S. Vrednost ugovora je bila preko 300 miliona USA $.

F-15SG

Avion F-15SG (ranije je imao oznaku F-15Т) je varijanta F-15E, namenjen je za vazduhoplovstvo Singapura, posle sedam godina probnog perioda, koji uključuje korišćenje pet borbenih aviona. F-15SG izabran je 6. septembra 2005. godine, u uži izbor zajedno sa Rafalom.

F-15SG je sličan konfiguracijiF-15К, Južne Koreje, ali se razlikuju u dodatku radarske antene za aktivno elektronsko skeniranje. F-15SG će biti uporediv po motorima F110-GE-129.

Američka vlada je 22. avgusta 2005. godine, je predložila Kongresu potencijalnu povezanu vojnim prodaju oružja, logistike i obuke u slučaju da F-15 Igl bude izabran od strane Singapura. Pošto je potvrđena kupovina aviona F-15SG, može se pretpostaviti da će sa Singapurom biti ostvarena saradnja u punom predloženom paketu za oružje i kompletnu logistiku, vrednu za više od 741 miliona USA $. U ovaj paket, je uključeno oružje AIM-120C i AIM-9X, GBU-38 JDAM, kao i AGM-154 JSOW vazduh-tlo. Naočare za noćno letenje i terminali za link 16.

Singapursko Ministarstvo odbrane je donelo odluku 22. oktobra 2007. godine, za kupovinu još osamF-15SG aviona, što je deo prvobitnog ugovora potpisanog 2005. godine. Ukupno je kupljeno 24 aviona, a prvi F-15SG je proizveden 3. novembra 2008. godine. Isporuka je počela u drugom kvartalu 2009. godine, a završiće se do 2012. U julu 2010. godine, najmanje 12 su isporučeni.

Varijante kao predlozi za izvoz

F-15H je 1990. godine, predložena je kao verzija F-15E za izvoz u Grčku, koja je usaglašena za ministarstvom odabrane grčke, međutim grci su ipak na kraju izabrali novog F-16 Fajting Falkona i Miraža 2000-5.

F-15G je verzija dvoseda sa namenom da zameni F-4G u suzbijanju neprijateljske vazdušne odbrane. Varijanta F-15G je analizirana u 1986. godini. Predlog se odnosio na modifikaciju F-15C za tu opciju, u periodu 1994—1995. godine, ali je konačno za tu namenu izabran F-15C, sa određenim modifikacijama.

F-15SE Silent igl je dalje razvijena verzija F-15E, gde su korišćena rešenja pete generacije borbenih aviona, kao što je interno kretanje i vođenje oružja i radarsko-upijajući materijal.

Korisnici

Korisnici aviona F-15E Strajk igl
Varijante	Broj	Korisnici	Ilustracija, korisnika aviona F-15E Strajk igl.
F-15E	223	SAD, Američko ratno vazduhoplovstvo . 2018.}}
F-15S	72	Saudijska Arabija
F-15I	25	Izrael
F-15K	40	Južna Koreja
F-15SG	24	Singapur
$\sum$F-15E Strajk igl	400	Smatra se da je ukupno, iz cele porodice F-15, u upotrebi 1 630 aviona.

Udesi

mini

Tokom operativne upotrebe aviona F-15E Strajk igl, bilo je nekoliko njegovih udesa, koji nisu posledica borbenih dejstava neprijatelja.

• Blizu Tikrita, u Iraku, 7. aprila 2003. godine, avion F-15E № 88-1694, srušio se, a oba pilota su poginuli.
• Avion Južne Koreje F-15K je pao, 7. juna 2006. godine, u toku trenažnog noćnog leta, u simuliranju presretanja. Poginula su oba pilota. Posle istrage, zvanično je saopšteno da su piloti izgubili svest, tokom prekoračenja opterećenja u manevru. Javnost ovu verziju nije prihvatila, pošto su piloti bili iskusni veterani.
• U toku operacije Odisejeva zora, u Libiji u blizini Bengazija, 22. marta 2011. godine, srušio se F-15E № 91-0304, navodno zbog mehaničkog kvara. Oba člana posade bezbedno su se katapultirala i evakuisana su od strane američkih snaga.

Karakteristike

Opšte

Avioni F-15E Strajk igl, iz 90^g lovačkog „skvadrona“, posle sletanja, u vožnji na svoja mesta za parkiranje.

• posada= 2
• dužina= 19,43 m
• razmah= 13,05 m
• visina= 5,63 m
• površina= 56.5 m²
• aeroprofili= NACA 64A006.6 u korenu, NACA 64A203 na kraju
• masa prazan= 14 300 kg
• maksimalna masa= 36 700 kg

Pogon

• motor= Prat end Vitni F100-229
• tip motora= Dvoprotočni turbomlazni motor
• broj motora= 2
• potisak sa dopunskim sagorevanjem= 129 kN

Performanse leta

• maksimalni Mahov broj= 2,5+
• maksimalna brzina= 2 660+ km/h
• maksimalni dolet= 3 900 km
• plafon= 18 290 m
• brzina penjanja= 15 239 m/min

Ostalo

Na F-15E, prikazan je top M61 Vulkan gatling sa skinutim poklopcem, u toku njegovog održavanja.

Na F-15E odbačena je GBU-28 sa nosača tokom ispitivanja.

U toku leta u vazdušnom prostoru Avganistana, 12. novembra 2008. godine, F-15E se pasivno štiti sa IC mamcima (bakljama) od samonavođenih raketa na toplotni izvor.

LANTIRN kontejner, podkačen na F-15E Strike Eagle, navigacioni sistem AN/AAQ-13 i za ostale potrebe otkrivanje ciljeva AN/AAQ-14.

• spolja nosi 3× kontejnera ili rezervoara goriva
• radar= APG-63 i APG-70
• kontejner za otkrivanje ciljeva= LANTIRN
• protivmere=
  • AN/ALQ-131 pod
  • AN/APX-76 ili AN/APX-119
  • AN/ALQ-128
  • AN/ALR-56
  • ALQ-135
  • AN/ALE-45

Naoružanje

Avion F-15E Strajk igl, poseduje 11 linija spoljnjeg podvešavanja tereta. U članku F-15 igl, u uporednoj tabeli nošenja spoljnih tereta, za varijante, prikazane su i tipične kombinacije nošenja na svima tačkama podvešavanja na avionu F-15E Strajk igl. Iskustvo sa učešćem ovog aviona u opisanim ratovima, iskristalisalo je efikasne kombinacije za najčešće vrste zadataka i napada na karakteristične ciljeve. Te iskustvene kombinacije nošenja oružja, prikazane su u narednim tabelama.

• top= 1× kalibar 20 mm M61 Vulkan katlind, bojevi kompled 510 granata.
• podvešavanje= 2 krilna nosača, trupni nosači, za bombe rakete i rezervoare goriva
• nosivost= 10 500 kg
• bombe:
  • B61 nuklearna bomba
  • Mark 82 bomba
  • Mark 84 bomba
  • CBU-87 Kombinovani efekti municije
  • CBU-89 Kasetna
  • CBU-97 Oružje sa senzorom
  • CBU-87 Kombinovani efekti municije
  • CBU-104 kasetna
  • CBU-107
  • GBU-10 Pavivej II
  • GBU-12 Pavivej II
  • GBU-15
  • GBU-24 Pavivej III
  • GBU-27 Pavivej III
  • GBU-28
  • GBU-31 JDAM
  • GBU-38 JDAM
  • GBU-39 Bombe malih dimenzija
  • GBU-51 Pavivej II
  • GBU-54 Laser JDAM
• rakete:
  • vazduh-vazduh:
    • 4× AIM-9M Sajdvinder ili 4× AIM-120 AMRAAM
    • 4× AIM-7M Sperou ili 4× AIM-120 AMRAAM
  • vazduh-tlo:
    • 6× AGM-65 Maverik
    • AGM-130
    • AGM-84 Harpun
    • AGM-84K SLAM-ER
    • AGM-154 JSOW
    • AGM-158 JASSM

„Lider“ kombinacija naoružanja aviona F-15E Strajk igl, za lov raketnih sistema R-11 (engl. Scud).
Deo aviona$\ \rightarrow$	Krilo			Rez. gor.	Trup	Usisnik	„Stomak“	Usisnik	Trup	Rez. gor.	Krilo
$\ \downarrow$Mesto$\ \rightarrow$	Kraj	Sredina	Koren	Bok rez.	Dno	Ispod	Ispod	Ispod	Dno	Bok rez.	Koren	Sredina	Kraj
Napred$\ \rightarrow$	AIM-9M	Rez. gor.	AIM-9M		GBU-10 B/C	AN/AAQ-13	GBU-10 B/C	AN/AAQ-14	GBU-10 B/C		AIM-9M	Rez. gor.	AIM-9M
Sredina$\ \rightarrow$
Kraj$\ \rightarrow$					GBU-10 B/C				GBU-10 B/C

Pukovska opcija 1 naoružanja aviona F-15E Strajk igl, za lov raketnih sistema R-11 (engl. Scud).
Deo aviona$\ \rightarrow$	Krilo			Rez. gor.	Trup	Usisnik	„Stomak“	Usisnik	Trup	Rez. gor.	Krilo
$\ \downarrow$Mesto$\ \rightarrow$	Kraj	Sredina	Koren	Bok rez.	Dno	Ispod	Ispod	Ispod	Dno	Bok rez.	Koren	Sredina	Kraj
Napred$\ \rightarrow$	AIM-9M	Rez. gor.	AIM-9M		CBU-87/B	AN/AAQ-13		AN/AAQ-14	CBU-87/B		AIM-9M	Rez. gor.	AIM-9M
Sredina$\ \rightarrow$
Kraj$\ \rightarrow$					CBU-87/B				CBU-87/B

Pukovska opcija 2 naoružanja aviona F-15E Strajk igl, za lov raketnih sistema R-11 (engl. Scud).
Deo aviona$\ \rightarrow$	Krilo			Rez. gor.	Trup	Usisnik	„Stomak“	Usisnik	Trup	Rez. gor.	Krilo
$\ \downarrow$Mesto$\ \rightarrow$	Kraj	Sredina	Koren	Bok rez.	Dno	Ispod	Ispod	Ispod	Dno	Bok rez.	Koren	Sredina	Kraj
Napred$\ \rightarrow$	AIM-9M	Rez. gor.	AIM-9M	MK.82 LDGP	MK.82 LDGP	AN/AAQ-13		AN/AAQ-14	MK.82 LDGP	MK.82 LDGP	AIM-9M	Rez. gor.	AIM-9M
Sredina$\ \rightarrow$				MK.82 LDGP	MK.82 LDGP				MK.82 LDGP	MK.82 LDGP
Kraj$\ \rightarrow$				MK.82 LDGP	MK.82 LDGP				MK.82 LDGP	MK.82 LDGP

Netipična opcija naoružanja aviona F-15E Strajk igl, u početnom delu rata.
Deo aviona$\ \rightarrow$	Krilo			Rez. gor.	Trup	Usisnik	„Stomak“	Usisnik	Trup	Rez. gor.	Krilo
$\ \downarrow$Mesto$\ \rightarrow$	Kraj	Sredina	Koren	Bok rez.	Dno	Ispod	Ispod	Ispod	Dno	Bok rez.	Koren	Sredina	Kraj
Napred$\ \rightarrow$	AIM-9M	Rez. gor.			Mk.20	AN/AAQ-13		AN/AAQ-14	AIM-7 F/M			Rez. gor.	AIM-9M
Sredina$\ \rightarrow$					Mk.20
Kraj$\ \rightarrow$					Mk.20				AIM-7 F/M

„Lider“ kombinacija naoružanja aviona F-15E Strajk igl, za protivoklopnu borbu.
Deo aviona$\ \rightarrow$	Krilo			Rez. gor.	Trup	Usisnik	„Stomak“	Usisnik	Trup	Rez. gor.	Krilo
$\ \downarrow$Mesto$\ \rightarrow$	Kraj	Sredina	Koren	Bok rez.	Dno	Ispod	Ispod	Ispod	Dno	Bok rez.	Koren	Sredina	Kraj
Napred$\ \rightarrow$	AIM-9M	Rez. gor.	AIM-9M	GBU-12 B/B		AN/AAQ-13		AN/AAQ-14		GBU-12 B/B	AIM-9M	Rez. gor.	AIM-9M
Sredina$\ \rightarrow$
Kraj$\ \rightarrow$				GBU-12 B/B						GBU-12 B/B

Pukovska opcija naoružanja aviona F-15E Strajk igl, za protivoklopnu borbu.
Deo aviona$\ \rightarrow$	Krilo			Rez. gor.	Trup	Usisnik	„Stomak“	Usisnik	Trup	Rez. gor.	Krilo
$\ \downarrow$Mesto$\ \rightarrow$	Kraj	Sredina	Koren	Bok rez.	Dno	Ispod	Ispod	Ispod	Dno	Bok rez.	Koren	Sredina	Kraj
Prednje$\ \rightarrow$	AIM-9M	Rez. gor.	AIM-9M	GBU-12 B/B	GBU-12 B/B	AN/AAQ-13		AN/AAQ-14	GBU-12 B/B	GBU-12 B/B	AIM-9M	Rez. gor.	AIM-9M
Sredina$\ \rightarrow$
Kraj$\ \rightarrow$				GBU-12 B/B	GBU-12 B/B				GBU-12 B/B	GBU-12 B/B

Literatura

• Clancy, Tom (1995). Fighter Wing. London: HarperCollins. ISBN 978-0-00-255527-2. 
• Davies, Steve (2002). Combat Legend, F-15 Eagle and Strike Eagle. London: Airlife Publishing. ISBN 978-1-84037-377-6. 
• Davies, Steve (2003). Boeing F-15E Strike Eagle, All-Weather Attack Aircraft. London: Airlife Publishing. ISBN 978-1-84037-378-3. 
• Davies, Steve (2005). F-15E Strike Eagle Units In Combat 1990–2005. London: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-909-7. 
• Davies, Steve; Dildy, Doug (2007). F-15 Eagle Engaged: The World's Most Successful Jet Fighter. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-169-4. 
• Donald, David. „F-15E Strike Eagle”. World Airpower Journal. 21. AIRtime Publishing, 1995. 
• Jenkins, Dennis R. (1998). McDonnell Douglas F-15 Eagle, Supreme Heavy-Weight Fighter. Hinckley, UK: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-081-4. 
• Rininger, Tyson (2009). F-15 Eagle at War. St. Paul, Minnesota: Zenith Imprint. ISBN 978-0-7603-3350-1. 
• Smallwood, William L. (1997). Strike Eagle: Flying the F-15E in the Gulf War. Brassey's. ISBN 978-1-57488-122-6. </

Spoljašnje veze

• „F-15E page”. Pristupljeno 12. 5. 2011.  and F-15K page on Boeing.com
• „F-15E.info, a dedicated F-15E site”. Pristupljeno 12. 5. 2011. 
• „Registar firmi i aviona”. Pristupljeno 12. 5. 2011. 
• „Poteri VVS koalicii vhode voйnы 1991 goda”. Pristupljeno 12. 5. 2011.