Општина Шид
Општина Шид је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Сремски округ.
| Општина Шид | |||
|---|---|---|---|
 Железничка станица у Шиду
| |||
| |||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Србија
| ||
| Аутономна покрајина |  Војводина
| ||
| Управни округ | Сремски округ | ||
| Седиште | Шид | ||
| Становништво | |||
| Становништво |  27.894 (2022)[1]
| ||
| Географске карактеристике | |||
| Површина | 687 km2 | ||
|
| |||
| Остали подаци | |||
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) | ||
| Председник општине | Зоран Семеновић (СНС) | ||
| Веб-сајт | http://www.sid.rs/ | ||
Према подацима пописа 2022. општина има 27.894 становника.[1]
Географија уреди
У југозападном делу Војводине, крај магистралне пруге Београд - Загреб, простире се општина Шид с насељеним местима: Батровци, Илинци, Моровић, Јамена, Вишњићево, Кукујевци, Адашевци, Бачинци, Ердевик, Љуба, Сот, Вашица, Беркасово, Гибарац, Моловин, Бингула, Бикић До и Привина Глава. Јужно од Шида на удаљености 9,6 километара налази се модеран ауто−пут који повезује Средњу и Западну Европу са Југоисточном Европом и Блиским истоком.
Историја уреди
Први подаци о Шиду су из XVIII века, када је ово насеље било у Подунавској војној граници. У XIX веку место насељавају поред Срба и Русини из Руског Крстура и Куцуре, затим Словаци из Гложана и Пивница. Почетком XX века Шид се развија као градско насеље. Рано се јавља раднички покрет, а у народноослободилачком рату читаво подручје било је активно у организовању борби против непријатеља. Завршне операције за ослобођење Југославије почетком 1945. године (Сремски фронт) вођене су у околини Шида.
Реорганизација шидског среза уреди
У току народног устанка шидски срез 1943. године је проширен, припојени су му били из сремскомитровачког среза Вишњићево, Босут и Сремска Рача, а из илочког среза Моловин. Већ у мају месецу 1945. године, дошло је до реорганизације територијалног подручја шидског среза. На састанку који је одржан у Шиду, на којем су присуствовали представници република Србије и Хрватске и покрајине Војводине заједно са представницима среске власти, донета је одлука да се делови шидског среза и то села : Товарник, Илача, Шидски Бановци, Строшинци, Липовац и Јамена припоје Републици Хрватској, а остала села са Шидом укључе у покрајину Војводину, односно Републику Србију. Вуковарском срезу припојен је Товарник, а винковачком Шидски Бановци, Илача, Строшинци и Липовац, док је Јамена припојена жупањском срезу. Из илочког среза у шидски срез укључена су села Ердевик, Љуба, Бингула, Моловин, Визић и Сот, а враћена су сремскомитровачком срезу села Вишњићево, Босут и Сремска Рача.
Још на самом састанку у Шиду представници шидског среза саставили су примедбу на укључивање Јамене у жупањски срез, јер је Јамена одувек била у шидском срезу и економски гравитирала шидском подручју. На самом састанку примедба није прихваћена и Јамена је укључена у жупањски срез. Становништво села Јамена није било задовољно својим положајем укључивањем у жупањски срез, и после представки и делегација које су стигле и до Савезне скупштине, дошло је јула месеца 1947. године до промене, па је село Јамена из жупањског среза враћено шидском, а село Бапска из шидског, укључено у вуковарски срез.
Период након ослобођења 1945-1955. уреди
Ретко је у ком подручју Војводине непријатељ оставио опустошена, разрушена и опљачкана села, као што је био случај у шидском срезу. После рата морало се хитно прићи обнови порушених и попаљених села, пре свега Јамене, Бингуле, Илинаца, Моровића, Батроваца и Привине Главе. Многе школе су порушене или оштећене да се у њима није могла обављати редовна настава, у некима су за време фронта (Сремски фронт) биле смештене привремене болнице. Да би се школе могле оспособити за рад, учитељи су заједно са народом организовали печење цигле, припремање материјала, грађе и изграђивање све у властитој режији. Првих година у шидском срезу организовано је 30 културно просветних друштава, од тога четири словачка, четири русинска, једно мађарско, а остала су била српско-хрватска.
Године 1948. приступило се подизању задружних домова. Требало је да домови послуже организовању задруга и културно просветној активности у селима. Првих година у селима и самом Шиду водила се велика акција на ликвидацији неписмености. За првих пет година описмењено је 820 неписмених. Почиње конфискација имовине свих „народних непријатеља“ и оних који су Шид напустили. Спроведена је аграрна реформа на принципу, да земљу може имати само онај који је ради. Утврђен је земљишни максимум на 20 хектара. Земља је одузета велепоседницима, такође је одузета занатлијама, трговцима и службеницима, уколико је прелазила дозвољени максимум од 3 ха. Од одузете земље један део је дат беземљашима, а други је укључен у земљишне фондове новонасталих сељачких радних задруга. Године 1950. 80% пољопривредних домаћинстава било је укључено у сеоске радне задруге.
Упорним настојањем мештана Шида, просветних радника и друштвено-политичких организација, отворена је Потпуна мешовита гимназија у Шиду, почетком школске 1951/52. године.
Године 1955. дошло је до укидања неких срезова у Срему и извршена је реорганизација и формиране су комуне. Од шидског среза створене су четири комуне: шидска, кукујевачка, моровићка и ердевичка. Касније се показало да комуне тако формиране, немају своју економску оправданост па је дошло до постепеног укидања, прво кукујевачке, моровићке и ердевичке комуне и стварања јединствене шидске комуне, којој је поред свих села бившег шидског среза, припало Вишњићево из сремскомитровачког среза, а Визић је припојен бачкопаланачкој комуни.
Демографија уреди
Култура уреди
У Шиду и околини привлачне су природне и културно-историјске знаменитости - праисторијско налазиште Градина на Босуту, остаци града и цркве у Моровићу, црква у Моловину, средњовековни град Беркасово, гроб Филипа Вишњића у Вишњићеву, Галерија Саве Шумановића и Илијанум у Шиду. Гробница палих бораца на Сремском фронту и др.
Привреда уреди
Развијена је пољопривреда, индустрија, трговина, услужне делатности и саобраћај. Познати су пољопривредо-индустријски комбинат и хемијска индустрија. У овом делу Срема на домаку Фрушке горе позната су ловишта, излетиште Липовача и манастир Привина Глава.
Познате личности уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ РЗС | Резултати извештаја Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today, Приступљено 31. 3. 2013.
Литература уреди
- Томовић, С., (1973), ШИД МОНОГРАФИЈА, Општински одбор савеза бораца Шид, Шид.
