Копитарица је народно име слово ј које уводи Вука Караџића под утицајем Јернеја Копитара. Према словеначком лингвисту и имену народа.

Слово ј је у српску ћирилицу унео Вук Караџић када је писао Први српски рјечник. Извео га је од латиничног слова ï (и са две тачке). Када је Вук из латинице преузео ово слово, наишао је на јак отпор свештенства, па и самог кнеза Милоша. Најоштрији противник је био Јован Светић-Хаџић, тадашњи велики књижевник.

Поред слова ј, у Првом српском рјечнику први пут су се појавила и слова љ, њ, ђ, ћ, џ. Ниједно друго слово не изазива такав отпор као надимак попут овог. Људи верују да то почиње латинизацијом и креолизациjом, као што је то у Угровлашкој после Пожаревачког мира.

Средином 19. века, код његове куће у Будиму, Јована Берића је питао шта ће учинити Вуку због његове ј, на шта му је стари и понизан пештки трговац одговорио мирно — „Jа би му пребио и другу ногу!”. [1]

Види jошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Јовановић, М. Jезик и друштвена историjа. Београд, 2002, с. 24.