Википедија

Ли Ћијанг

Ли Ћијанг (кин: 李强; Жујан, 23. јул 1959)[1][2][3][4] је кинески политичар. Постао је 8. премијер Народне Републике Кине у марту 2023. године, након што је у октобру 2022. постављен на другопласираног члана у Сталног комитета Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Кине (КПК). Ли је био партијски секретар за град Шангај од Од 2017. до 2022. године, где је спроводио политику која се односи на пословање и бавио се одговором на пандемију КОВИД-19.

Ли Ћијанг
Ли Ћијанг 2024.
Лични подаци
Датум рођења(1959-07-23)23. јул 1959. (64 год.)
Место рођењаЖујан, Џеђанг, Кина
Професијаполитичар
Политичка каријера
Политичка
странка		Комунистичка партија Кине
8. премијер државног савета НР Кине
Тренутна функција
Функцију обавља од 11. март 2023.
ПредседникСи Ђинпинг
ПретходникЛи Кећанг
Секретар Комунистичке партије Шангаја
29. октобар 2017 — 28. октобар 2022.
ПретходникХан Џенг
НаследникЧен Ђининг
Секретар Комунистичке партије Ђангсуа
30. јун 2016 — 29. октобар 2017.
ПретходникЛуо Џијун
НаследникЛоу Кинђан
Секретар Комунистичке партије Џеђанга
21. децембар 2012 — 4. јул 2016.
ПретходникСија Балонг
НаследникЧе Ђунг
Потпис

Ли се сматра делом „Нове Џиђанг армије“, партијске фракције Си Ђинпинга, генералног секретара КПК и највишег лидера од 2012. Блиска веза почела је средином 2000-их када су обојица били на страначким позицијама у провинцији Џеђанг. Посматрачи генерално сматрају да je Li про-бизнис и дао је подршку економским реформама.

Младост и образовање уреди

Ли је рођен у Жујану, Џеђанг 23. јула 1959. Био је радник у пумпној станици за наводњавање округа Мају, округ Жујан од 1976. до 1977. године, а радио је у Трећој фабрици алата у Жујану 'ану од 1977. до 1978.[5][6]

Ли Ћијанг је студирао пољопривредну механизацију на Нингбо огранку Пољопривредног универзитета Џеђанг (сада Џеђанг Ванли универзитет) од 1978. до 1982. Студирао је социологију дописно на приватном Кинеском дописном универзитету за социологију (中国社会学函授大1孭; угашен 2021) у Пекингу 1985. до 1987.[7][8]

Ли је похађао дипломске студије менаџмента на Универзитету Џеђанг на радном месту од 1995. до 1997. и Централну партијску школу за последипломске студије светске економије од 2001. до 2004. Похађао је Политехнички универзитет у Хонг Конгу од 2003. до 2005. и 2005. године стекао звање извршног магистра пословне администрације.[9]

Рана каријера уреди

Ли се придружио Комунистичкој партији Кине (КПК) у априлу 1983. Радио је као чиновник у комитету округа Жујан Савеза комунистичке омладине Кине (ЦИЛЦ) од 1982. до 1983, а касније као секретар комитета од 1983. до 1984.[10] Затим је служио на све вишим позицијама у покрајинском одељењу за цивилне послове. Прво је служио као заменик шефа одељења, а потом и шеф одељења за руралну помоћ Одељења за цивилне послове провинције Џеђанг од 1984. до 1991. године.[11] Потом је био директор Одељења за кадрове Одељења за цивилне послове од 1991. до 1992. године, и коначно као заменик начелника Одељења за цивилне послове од 1992. до 1996. године.[12]

Године 1996. постао је члан Сталног комитета партије у граду Ђинхуа на нивоу префектуре и секретар Комунистичке партије града округа Јонгканг (који је део Ђинхуа).[13] Године 1998. поново је именован за заменика директора Генералне канцеларије владе провинције Џеђанг. Године 2000. постао је директор и партијски секретар Бироа за индустрију и трговину провинцијске владе Џеђанг.[14]

Године 2002. именован је за партијског секретара у граду Венџоу на нивоу префектуре. Тада је имао само 43 године и био је најмлађи партијски секретар Венџоуа у историји.[15] Године 2004, Ли је постао генерални секретар Покрајинског партијског комитета Џеђанга и добио место у његовом Сталног комитета у наредној години, служећи под тадашњим секретаром партије Џеђанг, Си Ђинпингом, задуженим за администрацију и координацију.[16] За то време, постао је близак Сију, на крају је сматран његовим блиским савезником.[17] У фебруару 2011. постао је секретар за политичка и правна питања провинције Џеђанг, а неколико месеци касније постао је заменик партијског секретара.[18]

Према Гуангминг Дејли-у 2015. године, током свог мандата у Џеђангу, Ли је рекао професору на Универзитету Џеђанг да је локалној влади покрајине потребан „независни труст мозгова као што јe RAND Corporation“ да процени свој учинак, рекавши да је то „веома тешко“ за званичних организација и званичника да дају објективну анализу и критикују своје претпостављене.[19] То је довело до тога да је професор 2009. године основао невладину групу експерата, са Лијем као почасним директором.[20]

Локални мандати уреди

 
Ли 2016.

Џеђанг (2012–2016) уреди

Након 18. Националног конгреса КПК, постао је заменик члан Централног комитета КПК. 21. децембра 2012. постао је вршилац дужности гувернера Џеђанга, наследивши Сја Баолонга који је унапређен у покрајинског секретара партије, а званично је изабран за гувернера 30. јануара 2013. године.[21][22] Током свог мандата у Џеђингу, затражио је од невладине групе експерата да напишу извештаје о његовом наступу који „говоре истину“, а касније их је посетио ради повратних информација лицем у лице након што је осетио да њихови први извештаји нису били довољно критичан.[23]

Године 2014, када се Џеђанг припремао да одржи међународну интернет конференцију, Ли је предложио да се град домаћин претвори у пилот зону за деблокирање строге кинеске контроле интернета за западне фирме, што је идеја коју на крају није одобрило централно руководство.[24] Такође је започео пројекат стварања „карактеристичних градова“, малих градова фокусираних на једну врсту пословања који имају про-пословну климу и добро физичко окружење. То укључује „Dream Town“ за технолошке предузетнике и „Chocolate Town“ за произвођаче чоколаде, који се налазе у Џеђангу. Овај пројекат је одобрио и проширио на остатак Кине од стране Си.[24] The Economist је 2023. објавио да су „многи такви градови постали шпекулативна жаришта за стамбене инвеститоре, а врсте бизниса које су требали да развијају понекад нису успеле“.[25]

Ђангсу (2016–2017) уреди

Ли је 30. јуна 2016. именован за партијског секретара провинције Ђангсу.[26] Смењен је са места гувернера Џеђианга 4. јула 2016, када га је наследио Че Ђунг.[27] Служио је 15 месеци, поставши најкраћи партијски секретар Ђангсуа у историји Народне Републике. Током свог мандата, организовао је састанке са пословним званичницима као што је Џек Ма из Алибаба групе како би подстакао улагања.[24]

Шангај (2017–2022) уреди

29. октобра 2017, након 19. партијског конгреса, Ли је именован за партијског секретара Шангаја.[28][29] Исте године је такође именован за члана Политбироа КПК. Сматра се да је „пријатељски наклоњен пословању“, пошто је спроводио политику за пословање док је био у Шангају, као што је отварање Шангајске берзе СТАР Маркет.[30][31] Он је надгледао повећање страних инвестиција у граду, укључујући гигафабрику Тесла, Инц.[32] Такође је имплементирао политике попут снижавања прага за унутрашње мигранте да добију боравишне дозволе и стварање пет нових градова како би се смањио недостатак земљишта.[33]

Почетком 2022. Шангај је увео двомесечну блокаду због КОВИД-19 у Шангају, што је значајно утицало на економију, због чега је Ли окривљен за руковање.[34] Ипак, наводно је био отворенији за идеју да живи са КОВИД-ом.[35] Постојали су и ставови да је централно руководство Ли под притиском да спроведе блокаду, и да се Ли у почетку стриктно придржавао смерница водећих епидемиолога у Кини, укључујући Џанг Венхонга, који је задржао „флексибилну стратегију“ о мерама против Ковида.[36][37] Такође се каже да су Ли и Џанг имали добре личне односе, јер су обоје били из Жујана, града под префектуром Венџоу. Према The Wall Street Journal, Ли је један од ретких људи у највишем руководству који жели да Кина уведе западне мРНА вакцине против КОВИД-19. Наводно је покушао да организује да BioNTech обезбеди своје вакцине у Кини.[38]

Премијер (2023–) уреди

 
Ли и шпански премијер Педро Санчез 30. марта 2023

Након 1. пленарне седнице 20. Централног комитета КПК, одржане после завршног дана 20. партијског конгреса у октобру 2022, Ли је именован у Стални комитет Политбироа КПК као његов другорангирани члан.[39] Ефективно га стављајући на прави пут да постане премијер, посматрачи су спекулисали да би недостатак искуства у централној влади учинио да он у великој мери зависи од подршке Сија да води Државни савет.[40] Дана 28. октобра, наследио га је Чен Ђининг на месту партијског секретара Шангаја.[41] Ројтерс је 3. марта 2023. известио, позивајући се на изворе, да се Ли залагао за брзо попуштање правила о нултом вирусу КОВИД-а крајем 2022, одупирући се притиску Сија, који је желео да успори темпо поновног отварања. Такође је саопштено да је Ли постао шеф радне групе КПК за Ковид, а такође је охрабрио локалне власти да наставе да ублажавају ограничења КОВИД-а.[42]

Ли је преузео дужност премијера 11. марта током прве седнице 14. Националног народног конгреса, преузимајући дужност од Ли Кећанга.[43] Он је прва особа од Џоу Енлаја која се директно уздигла до премијера из локалне управе без претходног радног искуства у централној влади, посебно као потпредседник.[44][45]

 
Ли и руски премијер Михаил Мишустин 24. маја 2023

Дипломатија уреди

У априлу 2023, Ли се састао са јапанским министром спољних послова Јошимасом Хајашијем у Пекингу како би побољшао односе.[46] Ли се у мају састао са руским премијером Михаилом Мишустином, где је представио „свеобухватно стратешко партнерство између Кине и Русије у новој ери“, рекавши да је билатерална трговина између Кине и Русије порасла за 40% у протеклој години.[47] Ли је 19. јуна 2023. започео путовање у Немачку, своје прво путовање у иностранство као премијер, где се састао са председником Франк-Валтером Штајнмајером, канцеларом Олафом Шолцом, као и са извршним директорима великих немачких компанија као што су Мерцедес-Бенз, САП и Siemens Energy.[48][49] После четири дана у Немачкој, отпутовао је у Француску 21. јуна, где се састао са француским председником Емануелом Макроном, премијерком Елизабет Борн, као и председником Европског савета Шарлом Мишелом.[50]

Између 5. и 8. септембра, Ли је посетио Џакарту, Индонезија, где се састао са различитим лидерима ASEAN-а. Ли се такође сусрео са другим лидерима као што су аустралијски премијер Ентони Албаниз,[51] јапански премијер Фумио Кишида и јужнокорејски председник Јун Сукјул[52] током различитих самита као што су самит ASEAN плус три[53] и самит источне Азије.[54] Ли Ћијанг се такође састао са председником Индонезије Џоком Видодоом, обећавши 21,7 милијарди долара нових кинеских инвестиција у Индонезији.[55] Између 9. и 10. септембра, Ли је присуствовао самиту Г20 у Њу Делхију, посетивши место шефа кинеске државе Си Ђинпинга, који није присуствовао.[56] Тамо се сусрео са разним лидерима као што су италијанска премијерка Ђорђа Мелони,[57] председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен,[58] амерички председник Џо Бајден,[59] и британски премијер Риши Сунак.[60]

Економија уреди

 
Ли се састао са министарком финансија САД Џенет Јелен у Великој дворани народа 7. јула 2023.

Од када је постао премијер, Ли је покушао да умири приватне предузетнике и поврати поверење након штете изазване ограничењима нулте КОВИД-19, укинутим у децембру 2022, и регулаторним кампањама које је предузела влада; такође је наводно убедио оснивача Алибаба групе Џека Маа да се врати у Кину након што је годину дана провео у иностранству.[61] Он је 27. марта 2023. присуствовао Кинеском развојном форуму, где је рекао да ће се Кина „непоколебљиво држати отварања“. Такође се сусрео са многим страним пословним руководиоцима, укључујући Тима Кука из компаније Apple inc. и Реја Далија из Bridgewater Associates, који су били на свом првом путовању у Кини од престанка политике нулте КОВИД-19.[62] У новембру 2023. Ли Ћијанг је именован за шефа Централне финансијске комисије, новооснованог тијела КПК које надгледа финансијски сектор.[63]

Политички погледи уреди

Економија и бизнис уреди

Ли се сматра про-бизнис и подржава економске реформе,[64][65][66] промовише приватни сектор и развој сектора услуга.[67] Према The Economist-у, „смањење бирократског мешања у тржиште је једна од његових омиљених тема“.[68] Током свог мандата у Венџоуу 2003. године, рекао је да би „без приватне економије, урбани развој Венџоуа био уназаден најмање један век“.[69] Ли је 2014. рекао да „треба да буде више Алибаба и више Џека Маа“. Ли је 2015. рекао да су економске реформе питање „живота и смрти“ и да „влада не може бити неограничена влада“. Такође је рекао да „да бисте изградили ограничену, али ефикасну модерну владу, морате да пренесете много управљачке моћи на друштвене организације.“[70] Према The Wall Street Journal, Ли има блиске везе са Џеком Маом.[71] Лист је такође известио да је Ли предложио влади да ублажи своје регулаторне мере против предузећа и да је деловао као посредник између предузећа и владе током владиног гушења приватних предузећа.[72] Ли је такође подржавао иновације у вези са информатичком технологијом и вештачком интелигенцијом, и позвао је на већи фокус на „реалну економију“.[73]

Приватни живот уреди

Необичан у високој кинеској политици, Ли је нагласио свој локални идентитет, односно своје везе са Венџоуом. Основао је Светску Венџоунесе конференцију како би охрабрио чланове глобалне Венџоунесе дијаспоре да поново улажу у град, и рекао на конференцији 2013. да сам „рођен и одрастао као Венжунац“ и „[т]венжунски дух који се усуђује да будем прво и посебно снажног предузетништва ме је увек инспирисало и хранило“.[74]

Лијева супруга је пензионисана државна службеница, која је раније радила у транспортном бироу владе провинције Џеђанг. Пар има једну ћерку која је студирала у Аустралији.[75][76]

Референце уреди

  1. ^ https://it.insideover.com/schede/politica/chi-e-li-qiang-il-nuovo-premier-della-cina.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ https://www.cidob.org/biografias_lideres_politicos/asia/china_republica_popular/li_qiang.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ https://www.astrotheme.com/astrology/Li_Qiang.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ https://www.buscabiografias.com/biografia/verDetalle/12153/Li%20Qiang.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ „李强同志简历” [Resume of Comrade Li Qiang]. Xinhua News Agency. 2017-10-25. Архивирано из оригинала 2022-10-19. г. Приступљено 2022-10-23. 
  6. ^ „Li Qiang 李强” (PDF). Brookings Institution. Приступљено 6. 5. 2023. 
  7. ^ „李强同志简历” [Resume of Comrade Li Qiang]. Xinhua News Agency. 2017-10-25. Архивирано из оригинала 2022-10-19. г. Приступљено 2022-10-23. 
  8. ^ Zhang, Yu (2021-10-29). „北京26所民办学校办学许可证被注销”. news.sina.com.cn. Архивирано из оригинала 2022-10-23. г. Приступљено 2022-10-23. 
  9. ^ „李强同志简历” [Resume of Comrade Li Qiang]. Xinhua News Agency. 2017-10-25. Архивирано из оригинала 2022-10-19. г. Приступљено 2022-10-23. 
  10. ^ „Li Qiang 李强” (PDF). Brookings Institution. Приступљено 6. 5. 2023. 
  11. ^ „Li Qiang 李强” (PDF). Brookings Institution. Приступљено 6. 5. 2023. 
  12. ^ „Li Qiang 李强” (PDF). Brookings Institution. Приступљено 6. 5. 2023. 
  13. ^ „Li Qiang 李强” (PDF). Brookings Institution. Приступљено 6. 5. 2023. 
  14. ^ „Li Qiang 李强” (PDF). Brookings Institution. Приступљено 6. 5. 2023. 
  15. ^ „李强浙江往事：改革是贯穿始终的头等大事”. finance.sina.cn. 12. 7. 2016. Приступљено 31. 12. 2022. 
  16. ^ 李强 [Li Qiang]. Xinhua News Agency (на језику: кинески). Архивирано из оригинала 18. 1. 2017. г. Приступљено 2017-01-16. 
  17. ^ Munroe, Tony; Tian, Yew Lun (2022-10-12). „After COVID lockdown, eyes on Shanghai chief at party congress”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-20. 
  18. ^ „李强同志简历” [Resume of Comrade Li Qiang]. Xinhua News Agency. 2017-10-25. Архивирано из оригинала 2022-10-19. г. Приступљено 2022-10-23. 
  19. ^ „China's new head of government, Li Qiang, has Xi Jinping's ear”. The Economist. 12. 3. 2023. ISSN 0013-0613. Приступљено 2023-03-13. 
  20. ^ „China's new head of government, Li Qiang, has Xi Jinping's ear”. The Economist. 12. 3. 2023. ISSN 0013-0613. Приступљено 2023-03-13. 
  21. ^ 李强 [Li Qiang]. Xinhua News Agency (на језику: кинески). Архивирано из оригинала 18. 1. 2017. г. Приступљено 2017-01-16. 
  22. ^ „夏宝龙当选浙江人大常委会主任 李强当选省长”. 30. 1. 2012. 
  23. ^ „China's new head of government, Li Qiang, has Xi Jinping's ear”. The Economist. 12. 3. 2023. ISSN 0013-0613. Приступљено 2023-03-13. 
  24. ^ а б в Wong, Chun Han; Zhai, Keith. „China's No. 2 Is a Business Pragmatist and a Party Loyalist. Which Will Prevail?”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-11-02. 
  25. ^ „China's new head of government, Li Qiang, has Xi Jinping's ear”. The Economist. 12. 3. 2023. ISSN 0013-0613. Приступљено 2023-03-13. 
  26. ^ „李强任江苏省委书记，罗志军不再担任” [Li Qiang is appointed Secretary of the Jiangsu Provincial Party Committee, Luo Zhijun removed from the post]. The Paper. 30. 6. 2016. Приступљено 22. 10. 2023. 
  27. ^ „李强任江苏省委书记 车俊任浙江省委副书记兼代省长” [Li Qiang Appointed as Secretary of Jiangsu Provincial Party Committee, Chen Jun Appointed as Deputy Secretary of Zhejiang Provincial Party Committee]. Caixin. 4. 7. 2016. Приступљено 6. 5. 2023. 
  28. ^ „李强同志简历” [Resume of Comrade Li Qiang]. Xinhua News Agency. 2017-10-25. Архивирано из оригинала 2022-10-19. г. Приступљено 2022-10-23. 
  29. ^ „李强兼任上海市委书记 韩正不再兼任”. 29. 10. 2017. 
  30. ^ Zhai, Keith; Xie, Stella Yifan (23. 10. 2022). „China's New Slate of Top Leaders Stirs Concern Over Economy”. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Приступљено 23. 10. 2022. 
  31. ^ Hale, Thomas; White, Edward (2022-10-23). „Xi Jinping promotes loyal Shanghai chief to upper echelons of power”. Financial Times. Приступљено 2022-10-23. 
  32. ^ Zheng, William; Ren, Daniel (23. 10. 2022). „China's Li Qiang shakes off Shanghai Covid chaos to enter Communist Party inner circle”. South China Morning Post. Приступљено 23. 10. 2022. 
  33. ^ Zheng, William; Ren, Daniel (23. 10. 2022). „China's Li Qiang shakes off Shanghai Covid chaos to enter Communist Party inner circle”. South China Morning Post. Приступљено 23. 10. 2022. 
  34. ^ Chia, Kyrstal (28. 4. 2022). „Xi in a Bind Over Who to Blame for Shanghai's Covid Outbreak”. Bloomberg News. Приступљено 2022-10-20. 
  35. ^ Wong, Chun Han; Zhai, Keith. „China's No. 2 Is a Business Pragmatist and a Party Loyalist. Which Will Prevail?”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-11-02. 
  36. ^ 記者邱國強, 中央社 (2022-10-23). „習家軍「有關係就沒關係」！從上海封城中走出來的「中共2號」…李強在台商眼中卻像財經官員？- 今周刊”. www.businesstoday.com.tw (на језику: кинески). Приступљено 2023-03-27. 
  37. ^ „上海市委书记李强考察张文宏实验室” [Li Qiang, Secretary of the Shanghai Municipal Party Committee, inspected Zhang Wenhong's laboratory]. China Digital Times (на језику: кинески). 2021-08-18. Приступљено 2023-03-27. 
  38. ^ Wong, Chun Han; Zhai, Keith. „China's No. 2 Is a Business Pragmatist and a Party Loyalist. Which Will Prevail?”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-11-02. 
  39. ^ „Communique of the first plenary session of the 20th CPC Central Committee”. State Council of the People's Republic of China. Xinhua News Agency. 24. 10. 2022. Приступљено 10. 6. 2023. 
  40. ^ Bradsher, Keith (23. 10. 2022). „A loyal aide in Shanghai takes a leading role in Beijing.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 1. 1. 2023. 
  41. ^ „China Names Beijing Mayor Chen Jining As Shanghai Party Boss”. Bloomberg News. 28. 10. 2022. Приступљено 6. 9. 2023. 
  42. ^ Zhu, Julie; Yew, Lun Tian; Tham, Engen (3. 3. 2023). „How China's new No.2 hastened the end of Xi's zero-COVID policy”. Reuters. Приступљено 3. 3. 2023. 
  43. ^ Chen, Laurie; Munroe, Tony (11. 3. 2023). „Li Qiang becomes China's premier, tasked with reviving economy”. Reuters. Приступљено 11. 3. 2023. 
  44. ^ Ruwitch, John (2023-03-13). „Xi Jinping's show: Who's who in China's new government”. NPR. Приступљено 2023-03-15. 
  45. ^ Baptista, Eduardo; Munroe, Tony; Pollard, Martin Quin (23. 10. 2022). „China's next premier Li: A Xi loyalist who oversaw Shanghai lockdown”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 1. 1. 2023. 
  46. ^ Nakazawa, Katsuji. „Analysis: China's Li Qiang orchestrates warm welcome for Hayashi”. Nikkei Asia. Приступљено 10. 6. 2023. 
  47. ^ „Russia, China sign new agreements, defying Western criticism”. Al Jazeera. 24. 5. 2023. Приступљено 10. 6. 2023. 
  48. ^ Amann, Christina; Hübner, Alexander; Weiss, Patricia (2023-06-20). „China's premier tells German CEOs biggest risk is lack of cooperation”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-20. 
  49. ^ „Germany, China hold meeting amid tensions over trade, Ukraine”. Al Jazeera. 20. 6. 2023. Приступљено 20. 6. 2023. 
  50. ^ Shi, Jiangtao (23. 6. 2023). „Li Qiang calls on France, EU to maintain strategic autonomy, expand cooperation”. South China Morning Post. Приступљено 23. 6. 2023. 
  51. ^ Needham, Kirsty (2023-09-07). „Australian PM to visit China soon as both sides hail progress”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-08. 
  52. ^ Lee, Haye-ah (6. 9. 2023). „S. Korea, China in talks to arrange meeting between Yoon, Li Qiang”. Yonhap News Agency. Приступљено 8. 9. 2023. 
  53. ^ Suruga, Tsubasa; Royandoyan, Ramon (6. 9. 2023). „Japan PM, China premier trade barbs over Fukushima water release”. Nikkei Asia. Приступљено 8. 9. 2023. 
  54. ^ Ip, Cyril (8. 9. 2023). „South Korean leader Yoon says China should do more to address North's nuclear threat”. South China Morning Post. Приступљено 8. 9. 2023. 
  55. ^ Karmini, Niniek (8. 9. 2023). „Indonesia says China has pledged $21B in new investment to strengthen ties”. Associated Press. Приступљено 8. 9. 2023. 
  56. ^ Tian, Yew Lun (2023-09-10). „China, Europe should 'unite and co-operate', Premier Li says at G20”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-11. 
  57. ^ „Italian PM Meloni, China's Li Qiang discuss closer ties at G20 summit”. Reuters (на језику: енглески). 2023-09-09. Приступљено 2023-09-11. 
  58. ^ Tian, Yew Lun (2023-09-10). „China, Europe should 'unite and co-operate', Premier Li says at G20”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-11. 
  59. ^ Magnier, Mark (11. 9. 2023). „US holds highest-level talks with China in months, with Biden-Li meeting at G20”. South China Morning Post. Приступљено 11. 9. 2023. 
  60. ^ Smout, Alistair (2023-09-11). „PM Sunak raises concern over interference in UK democracy with China's Li”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-11. 
  61. ^ „Many wealthy people are considering leaving China”. The Economist. 30. 3. 2023. Приступљено 31. 3. 2023. 
  62. ^ „China's New Premier Courts Foreign CEOs With Vow to Open Economy”. Bloomberg News. 27. 3. 2023. Приступљено 10. 6. 2023. 
  63. ^ Hancock, Tom (20. 11. 2023). „China Premier Li Qiang Named Head of Powerful Financial Body”. Bloomberg News. Приступљено 20. 11. 2023. 
  64. ^ Zheng, William; Ren, Daniel (23. 10. 2022). „China's Li Qiang shakes off Shanghai Covid chaos to enter Communist Party inner circle”. South China Morning Post. Приступљено 23. 10. 2022. 
  65. ^ Zhai, Keith; Xie, Stella Yifan (23. 10. 2022). „China's New Slate of Top Leaders Stirs Concern Over Economy”. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Приступљено 23. 10. 2022. 
  66. ^ Mitchell, Tom (2022-10-28). „Li Qiang, Xi's right-hand man”. Financial Times. Приступљено 2022-10-29. 
  67. ^ „Li Qiang 李强” (PDF). Brookings Institution. Приступљено 6. 5. 2023. 
  68. ^ „China's new head of government, Li Qiang, has Xi Jinping's ear”. The Economist. 12. 3. 2023. ISSN 0013-0613. Приступљено 2023-03-13. 
  69. ^ Wong, Chun Han; Zhai, Keith. „China's No. 2 Is a Business Pragmatist and a Party Loyalist. Which Will Prevail?”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-11-02. 
  70. ^ Mitchell, Tom (2022-10-28). „Li Qiang, Xi's right-hand man”. Financial Times. Приступљено 2022-10-29. 
  71. ^ Wong, Chun Han; Zhai, Keith. „China's No. 2 Is a Business Pragmatist and a Party Loyalist. Which Will Prevail?”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-11-02. 
  72. ^ Wong, Chun Han; Zhai, Keith. „China's No. 2 Is a Business Pragmatist and a Party Loyalist. Which Will Prevail?”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-11-02. 
  73. ^ „Li Qiang 李强” (PDF). Brookings Institution. Приступљено 6. 5. 2023. 
  74. ^ „China's new head of government, Li Qiang, has Xi Jinping's ear”. The Economist. 12. 3. 2023. ISSN 0013-0613. Приступљено 2023-03-13. 
  75. ^ Mitchell, Tom (2022-10-28). „Li Qiang, Xi's right-hand man”. Financial Times. Приступљено 2022-10-29. 
  76. ^ „Li Qiang 李强” (PDF). Brookings Institution. Приступљено 6. 5. 2023. 

Спољашње везе уреди

Премијер Кине
2023—данас 		Тренутно
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ли_Ћијанг&oldid=27716016”