Милојко Јанковић

Милојко Јанковић (Београд, 20. март 1884Београд, 11. април 1973) је био високи официр српске војске и ваздухопловни армијски генерал у војци Краљевине Југославије.

Милојко Јанковић
Milojko Janković.jpg
Армијски генерал Милојко Јанковић
Датум рођења(1884-03-20)20. март 1884.
Место рођењаБеоград
Краљевина Србија Краљевина Србија
Датум смрти11. април 1973.(1973-04-11) (89 год.)
Место смртиБеоград
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
ШколаВојна академија у Београду
ВојскаКраљевина Србија Краљевина Србија
Краљевина Југославија Краљевина СХС/Краљевина Југославија
Краљевина Југославија Југословенска војска ван отаџбине
Године службе19001941.
19441946.
ЧинАрмијски генерал
ЈединицаЈугословенско краљевско ратно ваздухопловство
Битке/ратовиПрви Балкански рат
Други Балкански рат
Први светски рат
Други светски рат
ОдликовањаSRB-SHS-YUG Orden Karađorđeve zvezde Komandir BAR.svg Орден Карађорђеве звезде III реда
YUG Orden Jugoslovenske Krune Komandir BAR.svg Орден Југословенске круне III реда
SRB-SHS-YUG Orden Svetog Save VKrst BAR.svg Орден Светог Саве I реда
SRB-SHS-YUG Orden Belog Orla sa macevima Komandir BAR.svg Орден Белог орла са мачевима III реда

БиографијаУреди

Рођен је 23. септембра 1884. године у Београду, од оца Божидара, генерала и мајке Станке из београдске породице Ковачевић. У војску је ступио 1900, као питомац 33. класе ниже школе Војне Академије. Даље школовање је наставио као питомац 17. класе више школе Војне академије. По окончању школовања био је на стажирању у 4. хусарском коњичком пуку у Француској 1910. године. [1]

Оженио се Видосавом, кћерком трговца Крстића из Кичева. Кћерка Огла дипломирани физичар-хемичар а син Божидар архитекта.[1]

Активна службаУреди

По завршетку школовања, унапређен у чин коњичког потпоручника и првим распоредом одређен је 1903. за водника у 1. коњичком пуку. Дана 28. октобра 1903. године, био је водник у 4. коњичком пуку да бих већ 11. априла 1905. године, у 2. коњичком пуку. У Балканским ратовима 1912—1913. године, био је командир у 3. екадрону 3. коњичког пука а 9. септембра 1913. године потврђен на том положају. Почетком Првог светског рата постављен је за ордонанса у Штабу Прве армије. На том положају се задржао до 1915. године када је премештен за командира 3. коњичког ескадрона Дринског коњичког пука. Априла 1916. постављен је за помоћника начелника штаба Српске добровољачке дивизије у Русији. На том положају остао је до краја рата.[1]

После рата именован је помоћник начелника штаба Коњичке дивизије и на том положају се задржао две године од 1918. до 1920. године. Након ове дужности преведен је у генералштабну струку. Од 5. октобра 1920. па до 1923. постављен је за помоћника па онда за Начелника штаба Осјечке дивизијске области (на тој дужности потврђен је 22. новембра 1922. године). Дана 17. септембра 1923. именован је војним изаслаником у Атини. Од 6. априла 1925. именован је Командантом 46. пешадијског пука. Шеф Оперативног одсека Одељења за ваздухопловство Министарства војске и морнарице постао је 19. марта 1926. године. Вршиоцем дужности Начелника штаба Прве армијске области именован је 10. фебруара 1927. године. Од 14. децембра 1929. године вршилац дужности па Начелник Наставног одељења Главног генераштаба а након тога 30. априла 1931. године постављен је за вршиоца дужности команданта Моравске дивизијске области.[1] Поред редовних дужности био је уредник часописа “Ратник” од априла 1930. до маја 1931. године. Вршилац дужности команднанта је први пут постао 23. новембра 1932. године да бих убрзо затим био постављен за помоћника Команданта ваздухопловства a од 15. септембра 1938. године био је поново вршилац дужности Команданта ваздухопловства. Разрешен је дужности 15. маја 1940. године. Дана 13. новембра 1940. године именован је Командантом Приморске армијске области. На том положају дочекао је Други светски рат.[1]

 
Прослава на Војној академији, (слева надесно), командант Ратног ваздухопловства армијски генерал Милојко Јанковић, министар Војске и Морнарице армијски генерал Милан Недић, први ађутант краља дивизијски генерал Никола Христић, помоћник Врховног инспектора армијски генерал Богољуб Илић и начелник Војне академије дивизијски генерал Владимир Цукавац, 1. априла 1940. године

У Априлском рату је заробљен и одведен у италијанско заробљеништво. Побегао је из логора септембра 1943. године и крио се до ослобођења Рима 1944. године, када га савезници шаљу за Каиро у састав Југословенске војске ван отаџбине. Средином 1945. године вратио се у Београд. Пензионисан је 1946. године и исте године о ратним дешавањима дао је изјаву Војноисторијском институту.[1]

Преминуо је у Београду 11. априла 1973. године.

Рад на осавремењивању ваздухопловстваУреди

У његовом мандату извршено је пренаоружавање јединица увозним авионима Месершмит Bf 109, Дорније Do 17, Савоја-Маркети SM.79 и Хокер харикен, као и домаћим ловцем ИК-3. Израђен је ратни план (“Р-40”) за употребу ваздухопловства.[2]

Официрско напредовање и одликовањаУреди

Унапређен је у чин: коњичког потпоручника 1903; пуковника 14. октобра 1924; бригадног генерала 17. децембра 1929; дивизијског генерала 17. децембра 1933; армијског генерала 1. децембра 1939.

Троструко је одликован Орденом Карађорђеве звезде IV степена, Орденом белог орла са мачевима III и IV степена, Орденом Карађорђеве звезде III и IV степена, Орденом Југословенске круне III степена, Орденом Светог Саве I, II и III степена, Златном медаљом за храброст и бројним другим медаљама и споменицама. Такође је одликован са девет иностраних одликовања.[3]

Носилац је почасног извиђачког звања.[2]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ Бјелајац 2004, стр. 165-166.
  2. ^ а б Армијски ђенерал МИЛОЈКО ЈАНКОВИЋ - армијски извиђач Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2013), Приступљено 29. 11. 2013.
  3. ^ Милетић 2009, стр. 259.

ЛитератураУреди

  • Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6. 
  • Милетић, Антун (2009). Српски Ђенерали у жицама: 1941—1945. Београд: Албатрос плус (Нови Београд: Алфа тим принт). ISBN 978-86-6081-081-4 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ).