Полоцк
Полоцк[2] (блр. По́лацк, рус. По́лоцк) град је у Витебској области Белорусије и административни центар истоименог рејона. Један је од најстаријих и најлепших градова у Белорусији и древни град Кијевске Русије. Налази се на ушћу реке Полоте у Западну Двину. Према процени из 2012. у граду је живело 84.593 становника. Захваљујући бројним црквама и манастирима носи епитет духовног центра Белорусије.
Полоцк | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Белорусија |
Област | Витебска област |
Основан | 862. град од 1498. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2012. | 84.593 (процена) |
— густина | 2.057 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 28′ 59″ С; 28° 48′ 00″ И / 55.483° С; 28.8° И |
Временска зона | UTC+3 |
Површина | 40,77[1] km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Александар Г. Позњак |
Поштански број | 211291, 211400 - 211402, 211404 - 211415, 211422 |
Позивни број | +375 214 |
Регистарска ознака | 2 |
Веб-сајт | |
polotskgik.by |
Историја града
уредиГрад Полоцк се први пут у писаним документима помиње 862. године у Повести минулих лета као „Полотескъ”. На његовим темељима је средином X века настала моћна Полоцка кнежевина. Први познати владар кнежевине био је Рагвалод Полоцки (умро око 978. године). Године 992. основана је Полоцка епархија (по неким изворима то се десило 1104).[3] Најмоћнији владар кнежевине био је књаз Вишеслав Брјаниславич (1044—1101) и за време његове владавине изграђен је храм Свете Софије, један од најстаријих и најлепших храмова Руске православне цркве. Вишеславов син Борис је на улаз у храм поставио велику стену на којој је дао уклесати податке о храму који су видљиви и данас. Вишеславова унука, монахиња Ефросинија је 1125. године основала женски манастир (данас Спасењски манастир Свете Ефросиније) а по њеној жељи, велики мајстор Лазар Богша је направио престони крст (ремек дело белоруске рано хришћанске уметности) који је симбол и заштитник данашње Белорусије (Крст Свете Ефросиније Полоцке). Године 1240. Полоцк је изгубио своју самосталност и постао вазални посед Литванских принчева.[4] У наредним деценијама град је прелазио из руке у руку разних освајача из суседних кнежевина, и сви су за собом остављали неке материјалне трагове (крајем XIX века у граду се налазило чак 23 јеврејске синагоге, 8 православних храмова, те католичка и лутеранска црква).[5]
23. маја 1910. пренесене су мошти Свете Ефросиније из Кијевске-печерске лавре у њену задужбину Спасо Преображенску цркву.
У састав Белоруске ССР град је ушао 1924. године. Током Другог светског рата град је био окупиран од стране војске Вермахта и делио је трагичну судбину осталих белоруских градова. Од 1991. налази се у саставу Републике Белорусије.
Становништво
уредиПрема процени, у граду је 2012. живело 84.593 становника.
1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. |
---|---|---|---|---|
71.152[6] | 76.837[6] | 76.837[6] | 82.547[6] | 84.593[6] |
Градске знаменитости
уредиПолоцк је град препун средњовековних цркава и манастира, и других старих грађевина непроцењиве културне вредности.
- Софијски сабор (грађен од 1044. до 1066. а обновљен 1710) је један од најстаријих храмова Руске православне цркве (заједно са Кијевским и Новгородским црквама) и најстарија камена грађевина у данашњој Белорусији која је још у функцији.
- Спасо-Ефросинијски манастир (основан 1128. године) је манастирски комплекс кога чине три цркве.
- Богојављенски манастир је основан 1582. године.
- Борисов камен - споменик белоруске епиграфике из XII века.
Занимљивости
уреди- прва градска библиотека основана је у XII веку
- прва школа у граду је отворена 1580. (језуитски келегијум)
- Франциск Скорина (рођен у Полоцку око 1490) је први направио штампано издање Библије на староруском језику 1517. године
- Полоцк је по неким истраживањима Географски центар Европе[7]
- године 2010. град је био културна престоница Белорусије[8]
Галерија
уреди-
Богојављенска црква
-
Манастир Свете Ефросиније
-
Манастир Свете Ефросиније
-
Споменик Ефросинији Полоцкој
-
Споменик Франциску Скорини
-
Некадашња лутеранска црква
-
Црква Свете Богородице Заштитнице
-
Баболовска црква
-
Споменик ратним херојима из 1812. године
-
Полоцк - географски центар Европе
-
Скулптура у оквиру „Музеја детета”
-
Меморијални комплекс „Хумка бесмртних” из 1961.
-
Споменик владики Симеону Полоцкому
-
Споменик „Ослободиоцима Полоцка”
-
Војнички споменик (1989)
Градови побратими
уреди- Електростаљ, Русија, рус. Электросталь
- Тосна, Русија, рус. То́сно
- Велики Новгород, Лењинградска област, Русија, рус. Великий Новгород
- Великије Луки, Русија, рус. Вели́кие Лу́ки
- Суојарви, Карелија, Русија рус. Суоярви
- Јонава, Литванија, литв. Jonava
- Тракај, Литванија, литв. Trakai
- Вентспилс, Летонија, лет. Ventspils
- Камјањец Подиљски, Украјина, укр. Кам'янець-Подільський
- Обухив, Украјина, укр. Обу́хів
- Балти, Молдавија, рум. Bălţi
- Јарослав, Пољска, пољ. Jarosław
- Гдањск, Пољска, пољ. Gdańsk
- Готланд, Шведска, швед. Gotland
- Фридрихсхафен, Немачка, нем. Friedrichshafen
Рефенце
уреди- ^ „Национални катастар Р. Белорусије”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. стање на дан 1. јануар 2011.
- ^ Пешикан; Јерковић; Пижурица (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска, стр. 179.
- ^ Сапунов, А. П. Исторические судьбы Полоцкой епархии с древнейших времен до половины XIX в. — Витебск, 1889.
- ^ The New Cambridge Medieval History: c. 1300-c. 1415. pp. 706
- ^ Полоцк//Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона у 86 томова, Санкт Петербург 1890—1907.
- ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.
- ^ „TUT.BY”. Архивирано из оригинала 03. 06. 2008. г. Приступљено 23. 4. 2013. Текст „НОВОСТИ — В Полоцке установлен памятный знак «Географический центр Европы» — Общество — 31.05.2008, 13:21” игнорисан (помоћ)
- ^ „БЕЛТА”. Приступљено 23. 4. 2013. Текст „ Полоцк официально стал культурной столицей Беларуси 2010 года 21.01.2010 12:06 ” игнорисан (помоћ)[мртва веза]