Портал:Историја/Слика 2012.

Изабране слике уреди

01. недеља уреди

Деца певајући носе звезду са иконом свеца у Букурешту на Божић, илустрација из 1842. године.

уреди

02. недеља уреди

Гутенбергова Библија

Гутенбергова Библија која се чува у Конгресној библиотеци у Вашингтону .

уреди

03. недеља уреди

Јутро пред погубљење стрелаца

Јутро пред погубљење стрелаца, слика руског сликара Василија Ивановича Сурикова из 1881. године. Слика приказује масовно погубљење стрелаца 1698. током владавине Петра I Великог.

уреди

04. недеља уреди

Свети Сава, портрет у Милешеви

Свети Сава, портрет из прве половине 13. века у Милешеви, задужбини Савиног синовца Стефана Владислава.

уреди

05. недеља уреди

Председник и Краљ

Председник и Краљ: Елвис Присли у посети америчком председнику Ричарду Никсону 21. децембра 1971. године

уреди

06. недеља уреди

Оптужујем!, отворено писмо француског писца Емилa Золе председнику Републике објављено у листу „Л'Орор“ 13. јануара 1898. у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој.

уреди

07. недеља уреди

Споменик Карађорђу у Орашцу

Споменик Карађорђу Петровићу у Орашцу код Аранђеловца, селу у коме је 1804. године подигнут Први српски устанак.

уреди

08. недеља уреди

Аристофан и Менандар

Античка статуа која приказује комедиографе Аристофана, мајстора старије атичке комедије, и Менандра, главног аутора нове атичке комедије .

уреди

09. недеља уреди

Портал:Историја/Слика 9 2012
уреди

10. недеља уреди

Бонапарта испред Сфинге

Жан-Леон Жером, Бонапарта испред Сфинге, 1867-1868. године.

уреди

11. недеља уреди

Убиство Цезара

Карл Теодор фон Пилоти, Убиство Цезара, 1865. године. Мартовске иде (15. март) 44. год. пре н.е.

уреди

12. недеља уреди

Kраљ Милутин

Фреска из краљеве цркве у Студеници,
око 1314. године

уреди

13. недеља уреди

Круна св. Вацлава

Круна св. Вацлава, копија изложена у Прашком замку.
Круна је израђена 1347. за крунисање Карла IV Луксембуршког

уреди

14. недеља уреди

Убиство Цезара

Спартански официр, бронзана статуета из 6. или 5. века пре н.е.

уреди

15. недеља уреди

Убиство Цезара

Христов улазак у Јерусалим, мозаик византијског стила у дворској капели у Палерму израђен око 1150. за норманског краља Рожера II.

уреди

16. недеља уреди

Ускршња честитка

Купола базилике св. Петра у Риму коју је пројектовао Микеланђело

уреди

17. недеља уреди

Ускршња честитка

Октоих осмогласник из 1494, штампан у Штампарији Црнојевића

уреди

18. недеља уреди

Демонстрације на Тргу Хејмаркет у Чикагу, 4. маја 1886

Демонстрације на Тргу Хејмаркет у Чикагу, 4. маја 1886. године, током вишедневних радничких демонстрација на којима се тражило осмочасовно радно време

уреди

19. недеља уреди

Јањичар, цртеж из 15. века млетачког сликара Ђентиле Белинија

уреди

20. недеља уреди

Краљ Александар I Карађорђевић, на насловној страници часописа Тајм 11. фебруара 1929. године.

уреди

21. недеља уреди

Ежен Делакроа, Овидије међу Скитима, 1862. година.

уреди

22. недеља уреди

Натпис на мермерној плочи из 1448. године на делу цариградских зидина које су поправљене захваљујући прилозима деспота Ђурђа Бранковића. Данас у археолошком музеју у Истанбулу.

уреди

23. недеља уреди

Елизабета II и њен супруг, Филип, војвода од Единбурга, крунидбени портрет из 1953. године.

уреди

24. недеља уреди

Кирилов, Стењка Разин, 1985-1988. Погубљење Стењке Разина, вође побуњених донских козака, 16. јуна 1671. године у Москви.

уреди

25. недеља уреди

Битка на Каталаунским пољима (20. јун 451. године), средњовековна минијатура настала 1325-1335. године, илустрација из Историје Јакоба ван Мерлана.

уреди

26. недеља уреди

Смрт Фрање Фердинанда, насловна страна Политике од 16. јуна (29. јуна по новом календару) 1914. године о Сарајевском атентату.

уреди

27. недеља уреди

Тилзитски мир (7. јул 1807): састанак Наполеона I и руског цара Александра I на Њемену.

уреди

28. недеља уреди

Берлински конгрес (13. јун-13. јул 1878): скуп представника великих сила којим је завршена Велика источна криза. Кнежевине Србија, Црна Гора и Румунија су добиле независност, Кнежевина Бугарска аутономију, а Аустроугарска право да окупира османску Босну и Херцеговину.

уреди

29. недеља уреди

Стеван Тодоровић, Хајдук Вељко на топу, слика која приказује смрт Хајдук Вељка Петровића током одбране Неготина од Турака 20. јула 1813. године.
уреди

30. недеља уреди

Атентат на италијанског краља Умберта I који је 29. јула 1900. извео анархиста Гаетано Бреши у Монци.

уреди

31. недеља уреди

Основе за Зевсове статуе

Основе Зевсових статуа у Олимпији где су одржаване античке Олимпијске игре. Статуе су подизане од глобе које су морали да плате спортисти ухваћени у превари. Њихова имена била су на основи сваке од статуа које су служиле као упозорење.

уреди