Адис Абеба (амх. አዲስ ፡ አበባ − „нови цвет“[4]) је главни и највећи град Етиопије.[5] У граду званично живи 2.739.551 становника, према попису из 2007. године.[6] Међутим, годишња стопа раста износи 3,8%, те се претпоставља да је тај број умногоме потцењен, са одступањем од око 650.000 становника.

Адис Абеба
Инкрпорирани град
Flag of Адис Абеба
Застава
Official seal of Адис Абеба
Грб
Адис Абеба на карти Етиопије
Адис Абеба
Адис Абеба
Локација у Етиопији
Адис Абеба на карти Африке
Адис Абеба
Адис Абеба
Локација у Етиопији
Координате: 9° 1′ 48″ N 38° 44′ 24″ E / 9.03000° С; 38.74000° И / 9.03000; 38.74000
CountryЕтиопија
инкорпорирани1886
Влада
 • градоначелникТакеле Ума Бенти
Површина
 • Инкрпорирани град527 km2 (203 sq mi)
 • Копно527 km2 (203 sq mi)
 [1]
Надморска висина2.355 m (7.726 ft)
Становништво (2008)
 • Инкрпорирани град3.384.569
 • Густина5.165,1/km2 (13,378/sq mi)
 • Урбана3.384.569
 • Метро4.567.857
 [2]
Временска зонаИсточноафричко време (UTC+3)
Позивни бројеви(+251) 11
HDI (2018)0,697[3]
средњи · 1.
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Као град-држава, Адис Абеба ужива статус и града, и државе. То је место оснивања и некада редовног заседања Организације афричког јединства, а данас међународне организације Афричке уније. Такође, у Адис Абеби је седиште Економске комисије Уједињених нација за Африку и бројних других међународних организација.[4] Самим тим, Адис Абеба се често назива политичка престоница Африке, како због историјског, тако дипломатског и политичког значаја Африке.

Град је насељен људима из различитих делова Етиопије. Једна од већих знаменитости је и Универзитет у Адис Абеби.[7]

Географија уреди

 
Адис Абеба
 
Подела Адис Абабе

Налази се у центру земље, на висоравни између 2.300 и 2.600 метра надморске висине, што је чини највишим афричким главним градом и трећим у свету.[8] Простире се на 530 km². у граду влада тропска сува клима. [9] За разлику од Џибутија на истоку и Судана на западу Адис Абеба има релативно пријатну температуру током целе године захваљујући својој надморској висини. Кишна сезона траје од јуна до септембра. Град лежи у подножју планине Ентото и чини део вододелнице за Аваш. Од своје најниже тачке, око међународног аеродрома Боле, на 2.326 метара) надморске висине на јужној периферији, Адис Абеба се уздиже на преко 3.000 метара у планинама Ентото на северу.[10]


Административна подела уреди

Град је подељен на 10 општина, које се називају подградови и 99 округа.[11][12] 10 подградова су:

Број Подград Површина (km2) Популација Густина Карта
1 Адис Кетема[13] 7.41 271,644 36,659.1  
2 Акаки Калити[14] 118.08 195,273 1,653.7  
3 Арада[15] 9.91 225,999 23,000  
4 Боле[16] 122.08 328,900 2,694.1  
5 Гулеле[17] 30.18 284,865 9,438.9  
6 Киркос[18] 14.62 235,441 16,104  
7 Колфе Керанио[19] 61.25 546,219 7,448.5  
8 Лидета[20] 9.18 214,769 23,000  
9 Нифал Силк-Лафто[21] 68.30 335,740 4,915.7  
10 Јека (град)[22] 85.46 337,575 3950.1  

Историја уреди

Град је основао Менелик II 1886. године.[23] У мају 1936. италијанске трупе су окупирале Адис Абебу током Другог италијанско-абисинског рата, који је постао главни град Италијанске источне Африке. Град је ослобођен маја 1941. Од 1963. у Адис Абеби се налази седиште Организације афричког јединства, која је распуштена 2002. и на њеном месту је створена Афричка унија.[23]

Становништво уреди

У Адис Абеби живи 80 различитих народа који говоре 80 језика. Најбројнији народи су Амхара (48,3%), Оромо (19,2%), Гураге (19,5%) и Тигре (7,5%), док остали народи чине 7,4% становништва. Православци чине 82% становништва, муслимани 12,7%, протестанти 3,9%, католици 0,8%, а преосталих 0,8% чине остале религије (хиндуисти, јевреји, бахаисти, Јеховини сведоци, агностици и други).

Привреда уреди

У Адис Абеби је највише развијена текстилна, прехрамбена и хемијска индустрија, али се производе и производи од дрвета, пластике, обућа и томе слично. Водеће националне новине се такође штампају у граду, где је сконцентрисана и већина услужних делатности. Банкарство као и осигуравајуће куће се, такође, налазе у Адис Абеби.[23]

Саобраћај уреди

 
Аеродром Боле, некадашњи назив Аеродром Хајле Селасије I

Адис Абеба представља средиште националне транспортне мреже. Постоји неколико путева који повезују Адис Абебу са другим већим градовима у Етиопији. У септембру 2015. године је пуштена у рад и прва трамвајска линија у овој престоници.[24] Такође, постоји и железничка пруга која саобраћа до Џибутија. У граду се налази и међународни аеродром Боле.[23]

Знаменитости уреди

Неке од знаменитости града су: Национални музеј у коме се чува 3,2 милиона стар скелет хоминида званог „Луси[25], Национална библиотека, Етнолошки музеј који се налази у бившој палати, Музеј железнице, Музеј поште, катедрала Свети Ђорђе у којој су крунисани Заудита и Хајле Селасије[26], црква Свето Тројство у којој је сахрањен цар Хајле Селасије, палата цара Менелика у којој се налази седиште владе, палата цара Хајла Селасија која служи као резиденција председника, позориште Хагер Фикир које је прво позориште изграђено у Етиопији.

Дана 6. фебруара 2005. у Адис Абеби је одржан концерт у част шездесет година од рођења Боба Марлија на коме је присуствовало око 300.000 особа из целог света.[27]

Партнерски градови уреди

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „2011 National Statistics”. Csa.gov.et. Архивирано из оригинала 30. 3. 2013. г. Приступљено 20. 7. 2013. 
  2. ^ "Census 2007 Tables: Addis Abeba" Архивирано 2010-11-14 на сајту Wayback Machine, Tables 2.1, 2.5, 3.1, 3.2 and 3.4. For Silt'e, the statistics of reported Shitagne speakers were used, on the assumption that this was a typographical error.
  3. ^ „Sub-national HDI – Area Database – Global Data Lab”. globaldatalab.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 5. 2020. 
  4. ^ а б Зашто назив Адис Абеба?, afrolegends.com, 20. октобар 2014. Приступљено 31. августа 2016.
  5. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 17. ISBN 86-331-2075-5. 
  6. ^ Званичан извештај пописа из 2007. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. мај 2015), Владина агенција за статистику Централне Африке, www.csa.gov.et. Приступљено 31. августа 2016.
  7. ^ Универзитет у Адис Абеби, званичан сајт
  8. ^ О Адис Абеби, www.nationsonline.org. Приступљено 31. августа 2016.
  9. ^ „NGA: Country Files”. Earth-info.nga.mil. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 5. 5. 2012. 
  10. ^ Vaughan, Jenny (18. 10. 2013). „Ethiopia unveils telescope in first phase of space programme”. Yahoo! News. AFP. Приступљено 23. 2. 2014. 
  11. ^ „Addis Ababa city website (site map, see the list in "Sub Cities" section)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 7. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  12. ^ „Article at unhabitat.org (map of Addis Ababa, page 9)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 4. 2011. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  13. ^ „Addis Ketema page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  14. ^ „Akaky Kaliti page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  15. ^ „Arada page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 11. 1. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  16. ^ „Bole page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 25. 11. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  17. ^ „Gullele page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  18. ^ „Kirkos page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  19. ^ „Kolfe Keranio page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  20. ^ „Lideta page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  21. ^ „Nifas Silk-Lafto page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 4. 1. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  22. ^ „Yeka page (Addis Ababa website)”. Addisababacity.gov.et. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2013. 
  23. ^ а б в г Адис Абеба, Британика. Приступљено 31. августа 2016.
  24. ^ Адис Абеба добила прву трамвајски линију, Блиц, 20. септембар 2015. Приступљено 31. августа 2016.
  25. ^ Национални музеј Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2016), www.lonelyplanet.com. Приступљено 31. августа 2016.
  26. ^ Музеј и катедрала св. Ђорђе Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2016), www.lonelyplanet.com. Приступљено 31. августа 2016.
  27. ^ Реге фанови устаните за рођендан, Марк Лејси, Њујорк тајмс, 7. фебруар 2005. Приступљено 31. августа 2016.

Литература уреди

  • Pankhurst, Richard (2001). The Ethiopians: A History (Peoples of Africa). Wiley-Blackwell; New Ed edition. ISBN 0-631-22493-9. 

Спољашње везе уреди