Светско првенство у дизању тегова
Светско првенство у дизању тегова је годишње такмичење за сваку од тежинских категорија, у организацији ИВФ (енгл. International Weightlifting Federation).
Историја
уредиМеђународна федерација за дизање тегова основана је 1920. у Паризу, најпре као Међународна федерација за дизање тегова и културизам (бодибилдинг) ФИХК (фр. Fédération Internationale Halterophile et Culturiste) и као таква опстала до 1968, када су се раздвојили дизачи тегова и културисти и настала данашња организација ИВФ. После оснивања 1920. ФИХК је ретроактивно доделила статус светских првенстава такмичењима која су раније одржавана.
Прво незванично светско првенство у дизању тегова за аматере и професионалце одржано је 1887. у Лондону, а прво званично одржано је 28. марта 1891. у Лондону у мушкој, а од 1987. и у женској конкуренцији.
Број тежинских категорија се мењао од 1913. до 1997. од три до десет. Године 1998. одржана је још једна редукција у категоријама, приликом припремања увођења овог спорта у женској конкуренцији на Олимпијске игре 2000. у Сиднеју. Одлучено је да се такмичење одржава у осам мушких и седам женских тежинских категорија.
Тежина | Мушкарци | Жене |
---|---|---|
до 56 кг | до 48 кг | |
до 62 кг | до 53 кг | |
до 69 кг | до 58 кг | |
до 77 кг | до 63 кг | |
до 85 кг | до 69 кг | |
до 94 кг | до 75 кг | |
до 105 кг | преко 75 кг | |
преко 105 кг |
Светска првенства
уредиМушкарци
уреди# | Година | Датум | Град и земља домаћин | # Спортисти | # Земље |
---|---|---|---|---|---|
I | 1891 | 28. март | Лондон, Уједињено Краљевство | 7 | 6 |
II | 1898 | 31. јул — 1. август | Беч, Аустрија | 11 | 3 |
III | 1899 | 4—5. април | Милано, Италија | 5 | 3 |
IV | 1903 | 1—3. октобар | Париз, Француска | 18 | 5 |
V | 1904 | 18. април | Беч, Аустрија | 13 | 4 |
VI | 1905 | 8—10. април | Берлин, Немачка | 41 | 4 |
VII | 1905 | 11—13. јун | Дуизбург, Немачка | 7 | 2 |
VIII | 1905 | 16. и 30. децембар | Париз, Француска | 16 | 1 |
IX | 1906 | 18. март | Лил, Француска | 33 | 4 |
X | 1907 | 19. мај | Франкфурт, Немачка | 23 | 3 |
XI | 1908 | 8—9. децембар | Беч, Аустрија | 23 | 2 |
XII | 1909 | 3. октобар и 2. децембар | Беч, Аустрија | 23 | 3 |
XIII | 1910 | 4—6. јун | Дуизбург, Немачка | 57 | 5 |
XIV | 1910 | 9—10. октобар | Беч, Аустрија | 15 | 2 |
XV | 1911 | 29—30. април | Штутгарт, Немачка | 36 | 3 |
XVI | 1911 | 13–14. март | Берлин, Немачка | 27 | 2 |
XVII | 1911 | 26. јун | Дрезден, Немачка | 21 | 3 |
XVIII | 1911 | 29. јун – 2. јул | Беч, Аустрија | 32 | 3 |
XIX | 1913 | 28–29. јул | Breslau, Немачка | 40 | 4 |
XX | 1920 | 4—8. септембар | Беч, Аустрија | 74 | 4 |
XXI | 1922 | 29–30. април | Талин, Естонија | 33 | 4 |
XXII | 1923 | 8—9. септембар | Беч, Аустрија | 76 | 7 |
XXIII | 1937 | 10–12. септембар | Париз, Француска | 50 | 10 |
XXIV | 1938 | 21–23. октобар | Беч, Немачка | 38 | 11 |
XXV | 1946 | 18–19. октобар | Париз, Француска | 79 | 13 |
XXVI | 1947 | 26–27. септембар | Philadelphia, САД | 39 | 12 |
XXVII | 1949 | 4—6. септембар | Схевенинген, Холандија | 38 | 13 |
XXVIII | 1950 | 13–15. октобар | Париз, Француска | 56 | 17 |
XXIX | 1951 | 26—28. октобар | Милано, Италија | 62 | 14 |
XXX | 1953 | 26—30. август | Стокхолм, Шведска | 70 | 19 |
XXXI | 1954 | 7–10. октобар | Беч, Аустрија | 100 | 23 |
XXXII | 1955 | 12–16. октобар | Минхен, Западна Немачка | 108 | 25 |
XXXIII | 1957 | 8–12. новембар | Техеран, Иран | 76 | 21 |
XXXIV | 1958 | 16–21. септембар | Стокхолм, Шведска | 96 | 27 |
XXXV | 1959 | 29. септембар — 4. октобар | Варшава, Пољска | 85 | 19 |
XXXVI | 1961 | 20–25. септембар | Беч, Аустрија | 120 | 33 |
XXXVII | 1962 | 16–22. септембар | Будимпешта, Мађарска | 113 | 27 |
XXXVIII | 1963 | 16–22. септембар | Стокхолм, Шведска | 134 | 32 |
XXXIX | 1964 | 11–18. октобар | Токио, Јапан | 149 | 42 |
XL | 1965 | 27. септембар – 3. новембар | Техеран, Иран | 85 | 24 |
XLI | 1966 | 15–21. октобар | Источни Берлин, Источна Немачка | 117 | 28 |
XLII | 1968 | 13–19. октобар | Мексико сити, Мексико | 160 | 55 |
XLIII | 1969 | 20–28. септембар | Варшава, Пољска | 166 | 37 |
XLIV | 1970 | 12–20. септембар | Коламбус, Сједињене Државе | 129 | 28 |
XLV | 1971 | 18–26. септембар | Лима, Перу | 144 | 30 |
XLVI | 1972 | 27. август – 6. септембар | Минхен, Западна Немачка | 188 | 54 |
XLVII | 1973 | 15–23. септембар | Хавана, Куба | 189 | 39 |
XLVIII | 1974 | 21–29. септембар | Манила, Филипини | 143 | 32 |
XLIX | 1975 | 15–23. септембар | Москва, СССР | 169 | 33 |
L | 1976 | 18–27. јули | Монтреал, Канада | 173 | 46 |
LI | 1977 | 17–25. септембар | Штутгарт, Западна Немачка | 186 | 44 |
LII | 1978 | 4–8. октобар | Gettysburg, Сједињене Државе | 35 | |
LIII | 1979 | 3–11. новембар | Солун, Грчка | 189 | 39 |
LIV | 1980 | July 20–30 | Москва, СССР | 173 | 40 |
LV | 1981 | 13–20. септембар | Лил, Француска | 194 | 35 |
LVI | 1982 | 18–26. септембар | Љубљана, СФРЈ | 205 | 38 |
LVII | 1983 | 22–31. октобар | Москва, Совјетски Савез | 187 | 32 |
LVIII | 1984 | 29. јул – 8. август | Лос Алђелес, Сједињене Државе | 187 | 48 |
LIX | 1985 | 23. август – 1. септембар | Седертеље, Шведска | 195 | 38 |
LX | 1986 | 8–15. новембар | Софија, , Бугарска | 193 | 41 |
LXI | 1987 | 6–13. септембар | Острава, Чехословачка | 168 | 29 |
LXII | 1989 | 16–23. септембар | Атина, Грчка | 220 | 37 |
LXIII | 1990 | 10–18. новембар | Будимпешта, Мађарска | 182 | 38 |
- Такмичења у дизању тегова током Летњих олимпијски игара 1964, 1968, 1972, 1976, 1980. и 1984. се рачунају као Светском првенству у дизању тегова одговарајуће године. После игара 1984. у годинама одржавања Летњих олимпијских игара, Светска првенства у дизању дегова се не одржавају.
Жене
уредиПрва четири Светска првенства за жене од 1987. до 1990. одржавала су се одвојено од првенстава за мушкарце, а од 1991. одржавају се заједно.
# | Година | Датум | Град и земља домаћин | # Спортисти | # Земље |
---|---|---|---|---|---|
I | 1987 | 30. октобар — 1. новембар | Дејтона Бич, Сједињене Државе | 100 | 22 |
II | 1988 | 2–4. децембар | Џакарта, Индонезија | 103 | 23 |
III | 1989 | 24–26. новембар | Манчестер, Уједињено Краљевство | 133 | 25 |
IV | 1990 | 26. мај — 3. јун | Сарајево, СФРЈ | 109 | 25 |
Комбиновано
уреди# | Година | Датум | Град и земља домаћин | Мушкарци | Жене | |||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
М | Ж | Бр. учес. | Земље | Бр. учес. | Земље | |||
LXIV | V | 1991 | 27. септембар – 6. октобар | Донауешинген, Немачка | 200 | 40 | 108 | 24 |
— | VI | 1992 | 16–24. мај | Варна, Бугарска | — | — | 110 | 25 |
LXV | VII | 1993 | 11–21. новембар | Мелбурн, Аустралија | 195 | 57 | 94 | 25 |
LXVI | VIII | 1994 | 17–27. новембар | Истанбул, Турска | 242 | 52 | 105 | 30 |
LXVII | IX | 1995 | 16–26. новембар | Гуангџоу, Кина | 345 | 63 | 93 | 26 |
— | X | 1996 | –11. мај | Варшава, Пољска | — | — | 102 | 24 |
LXVIII | XI | 1997 | 6–14. децембар | Чијанг Мај, Тајланд | 189 | 51 | 143 | 39 |
LXIX | XII | 1998 | 10–15. новембар | Лахти, Финска | 210 | 53 | 122 | 35 |
LXX | XIII | 1999 | 21–28. новембар | Пиреј, Грчка | 395 | 79 | 231 | 51 |
LXXI | XIV | 2001 | 4–11. новембар | Анталија, Турска | 153 | 47 | 114 | 34 |
LXXII | XV | 2002 | 18–26. новембар | Варшава, Пољска | 170 | 47 | 115 | 37 |
LXXIII | XVI | 2003 | 14–22. новембар | Ванкувер, Канада | 297 | 59 | 208 | 47 |
LXXIV | XVII | 2005 | 9–17. новембар | Доха, Катар | 169 | 58 | 112 | 42 |
LXXV | XVIII | 2006 | 30. септембар – 7. октобар | Санто Доминго, Доминиканска Република | 298 | 58 | 186 | 39 |
LXXVI | XIX | 2007 | 17–26. септембар | Чијанг Мај, Тајланд | 355 | 70 | 225 | 53 |
LXXVII | XX | 2009 | 20–29. новембар | Goyang, Јужна Кореја | 196 | 57 | 133 | 38 |
LXXVIII | XXI | 2010 | 17–26. септембар | Анталија, Турска | 312 | 63 | 203 | 50 |
LXXIX | XXII | 2011 | 5–13. новембар | Париз, Француска | 307 | 75 | 212 | 61 |
LXXX | XXIII | 2013 | 20—27. октобар | Варшава, Пољска | 168 | 49 | 124 | 37 |
LXXXI | XXIV | 2014 | 8—16. новембар | Астана, Казахстан | 307 | 62 | 219 | 51 |
LXXXII | XXV | 2015 | 20—28. новембар | Хјустон, Сједињене Државе | 324 | 76 | 261 | 72 |
LXXXIII | XXVI | 2017 | 28. новембар—5. децембар | Анахајм, Сједињене Државе |
Биланс медаљауредиСтање после СП 2015.
|
Вишеструки освајачи медаљауредиТабела показује најуспешније дизаче тегова на светским првенстви. У табели се налазе само они који су освојили 5 и више златних медаља.
|