Слаковце (алб. Sllakoc) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Село је након 1999. познато и како Грикеза (алб. Grykëzë). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 263 становника, већину становништва чинили су Албанци.

Слаковце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.Раст 263[1]
Географске карактеристике
Координате42° 49′ 38″ С; 20° 55′ 51″ И / 42.827197222222225° С; 20.93092777777778° И / 42.827197222222225; 20.93092777777778
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина819 m
Слаковце на карти Србије
Слаковце
Слаковце
Слаковце на карти Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

Географија уреди

Слаковце је планинско село збијеног типа, са листопадном шумом, ливадама и пашњацима те погодује сточарству, оранице у равници са плодном луконом на којој успевају све житарице, поврће и воће. Село је смеештено на падинама огранака Копаоника, на Слаковачкој реци, око 18 км североисточно од Вучитрна.

Историја уреди

У 18. веку село су обновили Срби Дробњаци, који су затекли у рушевинама цркву св. Арханђела Стефана, са старим српским гробљем око цркве, које нису обнављали. Своје ново гробље су основали у подножју Орловог брега, на западној страни села. Атанасије Урошевић у књизи "Косово насеобине и порекло", на страни 93, наводи како му је 1935. године испричао један седамдесетогодишњак да су за последњих деценија турске владавине Албанци убили у овом селу 17 људи, колико је он памтио, затим 1919. качаци су напали село и убили 5 људи, а у Другом светском рату 4 човека..[2] Подносећи ове жртве и љачку, Слаковчани се нису раселили. Сепаратистичка власт у СФРЈ успела је да их расели. Поред штета и насртаја, укинули су им школу у селу 1958. Ђаци су морали да иду у суседно село Цецелију, док и ову школу нису укинули 1963. године. Ђаци настављају да иду у Самодрежу, удаљену од Слаковца 4 км. Године 1965. укидају основну школу и у Самодрежи на српском језику. Овим ђацима је једино било преостало да иду у Ново Село Мађунско, које је удаљено 15 км, што је било немогуће.

По овом оствареном сепаратистичком сценарију, Слаковчани су 1965. и 1966. сви до једног исељавају, продајући своја имања Албанцима пошто-зашто. После њиховог исељавања, Албанци су порушили надгробне споменику у њиховом гробљу, а неки су споменике уградили у зграде место камена.

Порекло становништва по родовима уреди

Подаци из 1935. године. [3]

  • Дробњаци (18 кућа, Ђурђевдан). Старином су из Дробњака, доцније живели у Пресекама (Ст. Колашин), одакле су се доселили у 18. веку. Појасеви у 1935. уназад: Милош (70 година), Миладин, Жива, Радисав, Стојан, Стеван. Доселио се неко пре Стевана, само отац, деда или ко други, не знају.

Учесници ослободилачких ратова 1912—18 уреди

У логорима и заробљеништву 1941—45 уреди

Учесници Другог светског рата (1941—47) уреди

  • Живић Бранко
  • Живић Ђорђе
  • Живић Љубомир
  • Живић Милан
  • Перић Богдан
  • Перић Јеротије
  • Трифуновић Радомир
  • Трифуновић Светислав[4]

Жртве Другог светског рата уреди

Одсељени 1941—93 уреди

Свега 22 домаћинстава са 124 чланова. Сада у овом селу живе само Албанци.

Демографија уреди

Популација (ист.): Слаковце
Година1948195319611971198119912011
Становништво122124119188196218263
Еволуција становништва

Референце уреди

  1. ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Урошевић 1965, стр. 34. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFУрошевић1965 (help)
  3. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  4. ^ Евиденција СУБНОР-а Вучитрна

Литература уреди