Приказ 3Д структуре миоглобина која приказује обојане алфа хеликсе. Ово је први протеин чију су структуру уз помоћ рендгендске кристалографије открили Макс Перутз и Џон Кендру 1958. године, и за то достигнуће добили Нобелову награду за хемију.

Биомолекул је сваки органски молекул коју производи живи организам, укључујући велике полимерске молекуле, као што су протеини, полисахариди и нуклеинске киселине, као и мале молекули попут примарних метаболита, секундарних метаболита и природних производа.[1][2]

Састав биомолекулаУреди

Од свих хемијских елемената који се налазе у природи, само 27 улази у састав хемијских једињења која чине живи свет. Ови елементи се називају биогеним или биомолекулским. Најзаступљенији биоелементи у грађи органских молекула су: C (угљеник), H (водоник), O (кисеоник), N (азот), P (фосфор) и S (сумпор).

Другу групу елемената која улази у састав живих бића чине: Ca (калцијум), Mg (магнезијум), Na (натријум), K (калијум) и Cl (хлор). Ови елементи се у телесним течностима налазе у облику јона, те се називају електролити.

Поред ове две групе биоелемената, постоји и група есенцијалних елемената, који су ништа мање важни иако се налазе у траговима (минималним количинама). Има их 16: гвожђе, бакар, цинк, манган, кобалт, хром, селен, молибден, јод, флуор, бор, арсен, никл, калај, ванадијум и силицијум.

РеференцеУреди

  1. ^ Слабаугх, Мицхаел Р. & Сеагер, Спенцер L. (2007). Органиц анд Биоцхемистрy фор Тодаy (6тх изд.). Пацифиц Грове: Броокс Цоле. ISBN 978-0-495-11280-8. 
  2. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.