Паневропски коридори

Паневропски саобраћајни коридори су саобраћајни коридори који повезују земље централне Европе, са земљама источне и југоисточне Европе.

Мапа траса десет паневропских саобраћајних коридора

Европски пројекат Паневропских саобраћајних коридора отпочет је 1991. на конференцији у Прагу, услед потребе за интегрисањем постојеће Трансевропске транспортне мреже (ТЕН-Т) са транспортним мрежама земаља ван тадашње Европске уније.

На другој Паневропској конференцији о саобраћају одржаној у марту 1994. године на Криту, дефинисано је тада девет коридора, као главне саобраћајне трасе између ондашње Европске уније и држава у њеном окружењу - у централној, источној и југоисточној Европи, са идејом њиховог приоритетног финансирања током следећих 10-15 година.

Закључци ове конференције прецизирани су и допуњени на трећој конференцију у Хелсинкију, 1997. године, када је захваљујући крају рата у Хрватској и Босни и Херцеговини, у мрежу Паневропских коридора додат и десети коридор (Паневропски коридор 10), који пролази кроз већину бивших југословенских република. (Зато се ови коридори некада називају и „Критски коридори“ или „Хелсиншки коридори“.)

Девет коридора су железнички и друмски, а десети (Коридор 7 - "Дунавски коридор") водени је коридор – ток Дунава.

За сада, ови развојни коридори нису припојени Трансевропској саобраћајној мрежи, која обухвата све главне трасе у "старим земљама Европске уније", али постоје предлози за пуну интергацију ова два система.

Паневропске коридоре треба разликовати од Европске мреже међународних путева ("Европски путеви"), која обухвата само друмске путеве (који се означавају словом Е и 2-3 цифреним бројем).

КоридориУреди

I
(Север-југ) Хелсинки - Талин - Рига - Каунас и Клаипеда - Варшава - Гдањск (дужина (желез./друмски) - 1655/1630 km)
II
(Исток-запад) Берлин - Познањ - Варшава - Брест - Минск - Смољенск - Москва - Нижњи Новгород (дужина (Ж/D) - 2313/2200 km)
III
Брисел - Ахен - Келн - Дрезден - Вроцлав - Катовице - Краков - Лавов - Кијев (дужина (Ж/D) - 1650/1700 km)
IV
Дрезден/Нирнберг - Праг - Беч - Братислава - Ђер - Будимпешта - Арад - Букурешт - Констанца/Крајова - Софија - Солун/Пловдив - Истанбул (дужина (Ж/D) - 4340/3640 km)
V
(Исток-запад) Венеција - Трст/Копар - Љубљана - Марибор - Будимпешта - Ужгород - Лавов - Кијев (дужина (Ж/D) - 3270/2850 km).
VI
(Север-југ) Гдањск - Катовице - Жилина, са западним краком до Катовица и Брна (дужина (Ж/D) - 1800/1880 km)
VII
Река Дунав (Северозапад-југоисток) - пловни пут дуг 2415 km.
VIII
Драч - Тирана - Скопље - Битољ - Софија - Димитровград (БГ) - Бургас - Варна (дужина (Ж/D) - 1270/960 km).
IX
Хелсинки - Виборг - Санкт Петербург - Псков - Москва - Калињинград - Кијев - Љубашевка/Роздилна - Кишињев - Букурешт - Димитровград - Александрополис. (дужина (Ж/D) - 6500/5850km; са краком од Љубашевка/Роздиљна до ОдесеОдеса (3400 km).
X
Салзбург - Љубљана - Загреб - Београд - Ниш - Скопље - Велес - Солун (дужина (Ж/D) - 2528/2300km)

Види јошУреди

Спољашње везеУреди