Andora

држава у југозападној Европи

Andora (kat. Andorra) ili službeno Kneževina Andora (kat. Principat d'Andorra) je mala kneževina bez izlaza na more u jugozapadnoj Evropi[2][3], smeštena u istočnim Pirinejima i graniči se sa Francuskom i Španijom. Nekada je bila izolovana, a danas je prosperitetna državica, uglavnom zahvaljujući turizmu i niskim porezima.

Kneževina Andora
Principat d'Andorra  (katalonski)
Krilatica: Уједињене врлине су јаче
(lat. Virtus Unita Fortior)
Himna: Карло Велики, Оче мој
(kat. El Gran Carlemany, Mon Pare)
Položaj Andore
Glavni gradAndora la Velja
Službeni jezikkatalonski
Vladavina
 — Biskupski suknezŽon Enri Vives i Sicilija
 — Francuski suknezEmanuel Makron
 — Predstavnik biskupskog su-knezaJosep Marija Mauri
 — Predstavnik francuskog su-knezaPatrik Štzoda
 — Predsednik VladeGzavijer Espot Zamora
 — Generalni savetnikRozer Sunje Paskuet
Istorija
Nezavisnost1278.
Geografija
Površina
 — ukupno467,63 km2(194)
 — voda (%)0,26
Stanovništvo
 — 2020.[1]77.543(203)
 — gustina165,82 st./km2
Ekonomija
BDP / nominalni≈ 2022
 — ukupno3,4 mlrd. $
 — po stanovniku41,930 $
IHR (2021)Rast 0.858(40) — veoma visok
ValutaEvro1
 — stoti deo valute‍цент‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen.ad 2
Pozivni broj+376

1 Usvojen jednostrano. Pre 2002. francuski franak i španska pezeta kao i kolekcionarski andorski dinar
2 Kao i .cat

Glavni grad Andore je Andora la Velja sa 20.437 stanovnika, a najviši je glavni grad u Evropi, leži na visini od 1.023 m iznad nivoa mora.[4] Od ostalih gradova sa preko 8.000 stanovnika izdvajaju se Les Eskaldes, Enkamp i Sent Đulija de Lorija.

Andora je šesta najmanja nacija u Evropi, koja ima površinu od 468 km² i sa populacijom od oko 85.000. Službeni jezik je katalonski, vrlo često se koriste španski, francuski i portugalski jezik.[5][6] Nije članica Evropske unije, ali je evro zvanična valuta. Od 1993. je članica Ujedinjenih nacija.[7]

Geografija

uredi

Položaj

uredi

Andora je malena kontinentalna državica na Pirinejskom poluostrvu u jugozapadnoj Evropi. Smeštena je između Francuske na severu i Španije na jugu u oblasti istočnih Pirineja i sa površinom od svega 468 km² među najmanjim je evropskim državama i jedna je od 6 takozvanih mikrodržava u Evropi.

Geologija i reljef

uredi
 
Fizička mapa Andore

S obzirom da je smeštena na planinskom masivu istočnih Pirineja, reljef Andore se uglavnom sastoji od planina prosečne visine 1.997 m, dok je najviši vrh Coma Pedrosa na 2.946 m. Planine su razdvojene trima uskim dolinama u obliku slova Y, koje se sustiču u jednoj dolini koja dalje prati glavni tok, tj. reku Valira na njenom putu prema Španiji (na najnižoj tački Andore, na svega 870 m nadmorske visine.

Reka Valira je ujedno i glavni i najveći vodotok u zemlji (dužina toka oko 44 km). Nastaje od Severne i Istočne Valire koje se sastaju nedaleko od glavnog grada zemlje Andore la Velje.

Klima

uredi

Klima Andore je vrlo slična klimatskim prilikama njenih suseda, s tim što visoka nadmorska visina znači i više snežnih padavina zimi i nešto svežija leta.

U višim planinskim područjima preovladava oštra planinska klima, dok je klima u dolinama nešto umerenija. Zbog izrazito velike nadmorske visine količina padavina je izrazito visoka i kreće se i do 2.000 mm na godišnjem nivou. Snežni pokrivač u toku zimskog dela godine je izrazito visok što se pozitivno odražava na zimsku turističku sezonu. Nadmorska visina je glavni razlog i velikog broja sunčanih sati (300 dana godišnje je bez oblaka).

Flora i fauna

uredi

U fitogeografskom smislu Andora je deo cirkumborealne oblasti holarktičkog florističkog carstva. Država leži u zoni pirinejskih četinarskih i mešovitih šuma.

Najveće ekološke probleme na teritoriji Andore izazivaju klizišta i snežne lavine, dok opasnost od snažnijih zemljotresa ne postoji (maksimalne do sada zabeležene jačine trusova iznosile su do 2° rihtera).

Istorija

uredi
 
Crkva Sent Đoan de Kaseles, sagrađena u 11. ili 12. veku.[8]

Prema jednoj legendi, Karlo Veliki je poveljom dodelio zemlju Andorcima kako bi nagradio njihovu borbu protiv Mavara. Kontrola nad teritorijom prešla je u ruke grofa od Urhela,[9] potom su se o njoj zajednički starali biskup od Urhela i porodica Kaboe koju su nasledili grofovi pokrajine Foa. Dva vladaoca (jedan svetovni i drugi crkveni) često su se sukobljavali oko prava prvenstva nad dolinom.

Godine 1278, konflikt je razrešen uspostavljanjem podeljenog suvereniteta nad Andorom između francuskog grofa pokrajine Foa (kasnije, šefa francuske države) i biskupa Urhela iz španske regije Katalonije. To je učvrstilo teritoriju ove male kneževine.

U periodu između 1812. i 1814, francusko carstvo aneksiralo je Kataloniju i podelilo je na četiri departmana. Andora je takođe pripojena i ušla je u sastav jednog od departmana.

Dana 6. jula 1934. Rus Boris Skosirev se proglasio knezom Andore. Osam dana kasnije, 14. jula španska vojna policija je ušla u Andoru i uhapsila ga.

Između jula 1936. i juna 1940, jedan francuski vojni odred je upućen u Andoru kako bi sprečio poguban uticaj Španskog građanskog rata i Frankove Španije. Jun 1940. je mesec kapitulacije Francuske u Drugom svetskom ratu.

Dana 25. septembra 1939. Andora je bila primorana da potpiše mirovni sporazum sa Nemačkom jer nikada pre toga nije ratifikovala Versajski mirovni ugovor, što ju je, u čisto pravnom pogledu, ostavilo u ratu sa Nemačkom. Državica je uspela da očuva neutralnost tokom celog Drugog svetskog rata.

Uzevši u obzir njenu relativnu izolovanost, Andora je ostala na margini evropske istorije, sa pokojim vezama sa Francuskom i Španijom. Pa ipak, u novije vreme njen turizam beleži uspeh, baš kao što su razvoj saobraćaja i telekomunikacija izvukli zemlju iz izolacije. Njen politički sistem je osetno modernizovan 1993.

Politika

uredi
 
Kaza de la Val, parlament Andore.

Andora je po organizaciji parlamentarna kneževina, čiji su su kneževi predsednik Francuske i biskup Urhela iz Španije. Premijer Andore je šef vlade, koja ima izvršnu vlast. Zakonodavna vlast je u rukama i parlamenta i vlade. Sudstvo je nezavisno od ove dve grane vlasti. Moderni andorski ustav je usvojen referendumom 14. marta 1993.

Predsednik Vlade Andore je Antoni Marti iz partije Demokrate Andore.

Privreda

uredi

Turizam je glavna andorska privredna aktivnost koja nosi oko 80% ukupnog BDP-a. Godišnje državu poseti oko 10 miliona turista, koji su privučeni bogatom zimskom i letnjom ponudom, te besporeznim proizvodima.[10]

Bankarski sektor, sa statusom poreznog raja, takođe značajno doprinosi ukupnoj privredi.[11] Poljoprivreda je prilično ograničena, budući da je samo 2% zemljišta države obradivo i hrana se većinom uvozi. Glavna stočarska aktivnost je ovčarstvo. Proizvode se većinom cigarete.

Andora nije punopravni član Evropske unije, ali s njom ima posebne odnose, se tretira kao njena članica u proizvodnji dobara, ali se tako ne tretira u poljoprivrednoj proizvodnji. Budući da Andora nema sopstvenu valutu, koristi valutu susednih zemalja. Do 1999. godine u upotrebi su bili francuski franak i španska pezeta, koji su zamenjeni evrom. Za razliku od drugih malih evropskih država, Andora nema vlastite kovanice, te su u fazi pregovori sa EU o proizvodnji andorskih kovanica. Andorski prirodni resursi su: hidroenergija, mineralna voda, drvo, ruda i olovo.

Saobraćaj

uredi
 
Putna karta Andore i okruženja.
 
Ulazni put u Andoru.

Andora je jedna od najmanjih zemalja u svetu. Ova državica je na velikoj nadmorskoj visini i izrazitog planinskog reljefa, pa su uslovi za razvoj saobraćaja izuzetno složeni. Međutim, razvojem zemlje proteklih decenija saobraćaj u zemlji je znatno unapređen i izolovanost zemlje je smanjena na najmanju moguću meru. Saobraćaj Andore tesno povezan sa saobraćajem u Francuskoj i saobraćajem u Španiji, koje je okružuju.

Železnička mreža u Andori ne postoji, a najbliže stanice nalaze se u susednom delu Francuske. Postoje planovi za izgradnju posebne vrste „visećeg metroa“ u Andora la Velji iznad reke.

Ukupna dužina puteva u Andori je 269 km, od čega 198 km sa savremenom tvrdom podlogom. Auto-puteva nema. Glavni putni pravac je pravac koji vodi iz doline reke Valire (gde je smeštena većina naselja) do Francuske na severu preko prevoja Elvira.

Poštanski saobraćaj u Andori je jedinstven u svetu po tome što Kneževina Andora nema svog operatera poštanskog saobraćaja već to obavljaju njena dva velika suseda Francuska i Španija. Ovo je nasleđeno posle vekovne de facto kontrole ove dve države nad Andorom. Francuska pošta (fr. La Poste) i Španska pošta (šp. Correos) funkcionišu paralelno, francuski poštanski sandučići su žute boje, a španski crvene.

Obe pošte izdaju posebne poštanske marke za Andoru. Poštanske marke iz Francuske odnosno Španije nisu važeće u Andori.

Andora, kao visokoplaninska i kontinentalna država nema plovnih voda. Najbliža velika morska luka je Barselona.

Gasovodi i naftovodi
Vazdušni transport

Andora nema aerodroma, a najbliži aerodromi su u Tuluzu (Francuska) i Barseloni (Španija).

Spoljni odnosi, odbrana i bezbednost

uredi

Andora nema svoje oružane snage, iako postoji mala ceremonijalna vojska. Odgovornost za odbranu nacije je prvenstveno na Francuskoj i Španiji. Međutim, u slučaju vanrednih situacija ili prirodnih katastrofa, poziva se Sometent (alarm) i svi vojno sposobni muškarci između 21 i 60 godina andorske nacionalnosti moraju služiti. Zbog toga bi svi Andoranci, a posebno starešina svake kuće (obično najstariji radno sposobni muškarac u kući) po zakonu trebalo da drže pušku, iako zakon takođe kaže da će policija ponuditi vatreno oružje u slučaju potrebe. Andora je punopravna članica Ujedinjenih nacija (UN), Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i ima poseban sporazum sa Evropskom unijom (EU). Nakon što je ustav ratifikovan, Andora će kasnije uspostaviti diplomatske odnose sa svojim glavnim saveznicima, osim sa susedima Francuskom i Španijom, kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo 1994. i Sjedinjene Države 1995. Takođe ima status posmatrača u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Dana 16. oktobra 2020, Andora je postala 190. članica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), tokom pandemije KOVID-19 .[12][13][14][15][16]

Vojska

uredi

Andora ima malu vojsku, koja je istorijski podizana ili rekonstituisana u različitim datumima, ali nikada u modernim vremenima nije predstavljala stalnu vojsku. Osnovni princip odbrane Andore je da su svi vojno sposobni muškarci dostupni za borbu ako ih pozove Sometent (organizacija civilne odbrane Andore, koju čine glave domaćinstva). Sometent se retko koristio protiv francuskih "luteranskih" napada tokom kasnog 16. veka. Pošto je zemlja bez izlaza na more , Andora nema mornaricu.

Pre Prvog svetskog rata , Andora je imala oružanu miliciju od oko 600 milicajaca sa skraćenim radnim vremenom pod nadzorom kapetana (Capita ili Cap de Sometent) i poručnika (Desener ili Lloctinent del Capita). Ovo telo nije bilo odgovorno za službu van kneževine i njime su komandovala dva službenika (veguers) koje su imenovali Francuska i biskup Urgela.

U modernoj eri, vojska se sastojala od veoma malog tela dobrovoljaca spremnih da preuzmu ceremonijalne dužnosti . Uniforme i oružje prenosili su se s generacije na generaciju unutar porodica i zajednica. [17]

Uloga vojske u unutrašnjoj bezbednosti u velikoj meri je preuzeta formiranjem policijskog korpusa Andore 1931. Kratak građanski nered u vezi sa izborima 1933. doveo je do traženja pomoći od francuske Nacionalne žandarmerije sa odredom koji je živeo u Andora dva meseca pod komandom Rene-Jules Baularda. Andorska policija je reformisana sledeće godine, sa jedanaest vojnika imenovanih na nadzorne uloge. Snage su se sastojale od šest desetara , po jednog za svaku parohiju (iako trenutno ima sedam parohija, bilo ih je samo šest do 1978. godine), plus četiri mlađa štabna oficira za koordinaciju akcija, i komandant sa činom majora. Šest desetara, svaki u svojoj parohiji, bila je odgovorna da mogu da podignu borbenu snagu među vojno sposobnim muškarcima župe.[18][19]

Jedini stalni deo današnjeg Sometenta je ceremonijalna jedinica od dvanaest ljudi. Međutim, svi vojno sposobni muškarci su tehnički dostupni za vojnu službu ,  uz uslov da svaka porodica ima pristup vatrenom oružju. Oružje u oblasti kao što je sačmarica po domaćinstvu nije regulisano; međutim, za dalekometno oružje kao što su pištolji i puške potrebna je dozvola.  Vojska se nije borila više od 700 godina, a njena glavna odgovornost je predstavljanje zastave Andore na zvaničnim ceremonijalnim funkcijama.  Prema Marku Forneu Molneu , vojni budžet Andore je isključivo od dobrovoljnih donacija i dostupnosti dobrovoljaca sa punim radnim vremenom. [20][21]

U novije vreme postojao je samo opšti hitan poziv narodnoj vojsci Sometenta tokom poplava 1982. u katalonskim Pirinejima  gde je stradalo 12 građana u Andori, da pomogne stanovništvu i uspostavi javni red zajedno sa Lokalne policijske jedinice. [22][23]

Policijski korpus

uredi

Andora ima male, ali moderne i dobro opremljene unutrašnje policijske snage, sa oko 240 policajaca uz podršku civilnih pomoćnika. Glavne usluge koje pruža korpus su uniformisana policija u zajednici, otkrivanje kriminala, kontrola granica i saobraćajna policija. Postoje i male specijalističke jedinice uključujući policijske pse, gorsku spasilačku službu i tim za uklanjanje bombi. [24]

Grupa d'Intervencio Policia d'Andorra (GIPA) je mali odred specijalnih snaga obučen za borbu protiv terorizma i zadatke vraćanja talaca . Iako je po stilu najbliži aktivnoj vojnoj sili , deo je policijskog korpusa , a ne vojske. Kako su terorističke i talačke situacije retka pretnja po zemlju, GIPA se obično dodeljuje dužnostima pratnje zatvorenika, a u drugim slučajevima i rutinskoj policiji.

Vatrogasna brigada

uredi

Andorska vatrogasna brigada, sa sedištem u Santa Kolomi , radi iz četiri moderne vatrogasne stanice, i ima osoblje od oko 120 vatrogasaca. Služba je opremljena sa 16 teških aparata (vatrogasna vozila, okretne merdevine i specijalna vozila sa pogonom na sva četiri točka), četiri laka pomoćna vozila (automobili i kombiji) i četiri vozila hitne pomoći. [25]

Istorijski gledano, porodice šest drevnih župa Andore održavale su lokalne aranžmane da pomažu jedna drugoj u gašenju požara. Prva vatrogasna pumpa koju je kupila vlada nabavljena je 1943. Ozbiljni požari koji su trajali dva dana u decembru 1959. doveli su do poziva za stalnu vatrogasnu službu, a Andorska vatrogasna brigada je formirana 21. aprila 1961. [26]

Vatrogasna služba ima puno radno vreme sa pet vatrogasnih ekipa na dežurstvu u bilo kom trenutku: dve u sedištu brigade u Santa Kolomi i po jedna u svakoj od preostale tri vatrogasne stanice. [27]

Stanovništvo

uredi
 
Centar Ordina.
 
Pas de la Kasa.

Andorci su manjina u svojoj zemlji, samo 33% populacije je andorske nacionalnosti. Najveće ostale etničke grupe su: Španci (43%), Portugalci (11%) i Francuzi (7%). Ostalih 6% populacije su drugih, raznih nacionalnosti. Najraširenija religija je katolicizam.[28] Pismenost je 100%. Oko 50% škola su francuske, a 50% andorske i španske, dok svima upravljaju andorske vlasti. U državi postoje dve srednje škole i jedan fakultet.

Nacionalnost

Većina stanovništva Andore se izjašnjava kao Andorci (Andorci su porijeklom Katalonci) i Španci. Etnička struktura prema nacionalnosti:[29]

Religija

U Andori, najviše stanovnika pripada rimokatoličkoj crkvi. Podaci o religiji:

Jezici

U Andori se najviše govore katalonski i španski jezik.

Struktura stanovništva prema maternjem jeziku:

Najveći gradovi

uredi
Naselje Broj stanovnika (2010) Parohija
1. Andora la Velja 20526 Andora la Velja
2. Les Eskaldes 16920 Eskaldes-Engordani
3. Enkamp 8830 Enkamp
4. Sent Đulija de Lorija 8101 Sent Đulija de Lorija
5. La Masana 5067 La Masana
6. Pas de la Kasa 3063 Enkamp
7. Santa Koloma 2979 Andora la Velja
8. Ordino 2809 Ordino
9. Kanilo 2274 Kanilo
10. Arinsal 1655 La Masana
11. El Tarter 1527 Kanilo
12. Vila 1260 Enkamp
13. Les Bons 1204 Enkamp
14. Sisponi 1037 La Masana

Administrativna podela

uredi
 
Administrativna podela.

Andora se sastoji od sedam zajednica koje se zovu parohije (kat. parròquies). Tradicionalno je postojalo šest parohija, ali je 1978. uvedena i parohija Eskaldes-Engordani.

Neke parohije imaju dalju podelu. Ordino, La Masana i Sent Đulija de Lorija se dele na kvartove a Kanilo je podeljen na 10 naselja. Ove podele se poklapaju sa podelom na sela od kojih se sastoje.

Svaka parohija bira svog gradonačelnika koji se nalazi na čelu lokalne vlade koja se zove komu (kat. comú).

Državni simboli

uredi
 
Grb Andore — na zgradi parlamenta.

Zastava Andore zvanično je usvojena 1866. godine. Zastava se sastoji od tri vertikalna jednaka polja (od jarbola) plave (azure), žute (or) i crvene (gules) boje, sa grbom Andore na žutom polju. Razmera zastave je 7:10.

Grb Andore postoji već vekovima, a poznat je po tome što navodno krši pravilo boje u heraldici (metal ne sem na metal — gornji levi deo grba).

U ovakvom obliku grb je zvaničan od 1969. godine.

Ispod štita nalazi se moto Andore — Ujedinjena vrlina je jača.

Kultura

uredi

Iako je jedini službeni jezik katalonski, vrlo često se koriste španski, francuski i portugalski jezik.

Andora ima vrlo bogati folklor i mnoštvo narodnih priča, čiji koreni sežu čak i iz Andaluzije i Holandije. Andora je vrlo važna u katalonskoj kulturi, budući da su izvorni Andorci, Katalonci, predstavlja važno katalonsko kulturno središte.[30]

Poznati katalonski pisci su Mišel Gazijer i Ramon Viler, oni su Andorci.

Andorski izvorni folklorni plesovi su kontrapas i maratka, koji su se najviše održali u Sent Đuliji de Loriji. Andorska muzika je pod uticajem susednih zemalja, ali je u osnovi katalonska, što se vidi uz paralelno izvođenje plesova kao Sardana.

Svetska baština u Andori

uredi
 
Koliba u dolini Madriju-Klaror-Perafita.

Madriju-Klaror-Perafita je glečerska dolina na jugoistoku Andore. Ima površinu od 42,47 km², što je oko 9% ukupne površine Andore, i deo je drugog po veličini vodnog razvođa u Andori. Ova izolovana dolina je raj za retke i ugrožene vrste, a odnedavno se smatra „duhovnim srcem“ Andore. To je prvo, i za sada jedino mesto, Uneskove svetske baštine Andore, stavljeno na listu 2004. godine.[31]

Dolina je glečerski predeo, s pašnjacima, stenovitim liticama, i dubokim šumovitim udolinama. Planinski visovi je okružuju s juga, istoka i zapada, zapadni deo se graniči sa Španijom, a na severu je velika strmina koja se spušta u dolinu reke Valira. Odsečena je od ostatka Andore i do nje se može doći samo pešačkom stazom. Naselja, terasasta polja, staze i ostaci obrade gvožđa svedoče kako su prirodna bogatstva visokih Pirineja korišćena više od 700. godina, uz klimatske promene, ekonomski razvoj i promene društvenih odnosa.

Sport

uredi
 
Opštinski stadion Andora la Velja kapaciteta od 838 gledalaca.

Sportisti iz Andore do sada nisu osvojili ni jednu olimpijsku medalju. Olimpijski komitet Andore je osnovan 1976. godine a iste godine je priznat od strane MOKa. Sportisti Andore se tradicionalno takmiče u plivanju, atletici, streljaštvu i gimnastici.

Fudbalska reprezentacija Andore je nacionalni tim Andore pod upravom Fudbalskog saveza Andore. Andora je veoma „mlada“ država u međunarodnom fudbalu. Reprezentacija postoji nešto više od 20 godina (1996).

Prvi tim je sastavljen od amatera. Do sada su zabeležili tri pobede, sve kod kuće. Dve pobede u prijateljskim utakmicama od 2:0, protiv Fudbalske reprezentacije Belorusije 26. aprila 2000. (prvu pobedu u istoriji), te u reprezentacije Albanije 17. aprila 2002. Jedinu pobedu u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006. postigla je 13. oktobra 2004. protiv reprezentacije Makedonije (1—0).

U Kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006. su dobili više crvenih i žutih kartona nego bilo koji drugi tim.[32]

Praznici

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Population on 31 December”. Pristupljeno 1. 4. 2020. 
  2. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 50. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „millennium indicators”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 09. 04. 2014. 
  4. ^ „Maps, Weather, and Airports for Andorra la Vella, Andorra”. Fallingrain.com. Pristupljeno 26. 8. 2012. 
  5. ^ „CIA World Factbook: Andorra”. Arhivirano iz originala 12. 06. 2020. g. Pristupljeno 5. 6. 2013. 
  6. ^ „Background Note: Andorra”. State.gov. Pristupljeno 14. 5. 2015. 
  7. ^ „United Nations Member States”. Un.org. Pristupljeno 14. 5. 2015. 
  8. ^ „Església de Sant Joan de Caselles”. Cultural Heritage of Andorra. Arhivirano iz originala 9. 5. 2012. g. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  9. ^ „Elements de la història del Principat d'Andorra” (na jeziku: Catalan). Arhivirano iz originala 9. 2. 2010. g. Pristupljeno 30. 3. 2016. 
  10. ^ „HOTELERIA I TURISME”. Arhivirano iz originala 18. 5. 2015. g. Pristupljeno 14. 5. 2015. 
  11. ^ „Andorra and its financial system 2013” (PDF). Aba.ad. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 12. 2015. g. Pristupljeno 14. 5. 2015. 
  12. ^ Andorra (na jeziku: engleski), Central Intelligence Agency, 2024-05-15, Pristupljeno 2024-05-18 
  13. ^ Ministerio de Asuntos Exteriores (1993-06-30), Aplicación Provisional del Tratado de Buena Vecindad, Amistad y Cooperación entre el Reino de España, la República Francesa y el Principado de Andorra, hecho en Madrid y París el 1 de junio de 1993 y en Andorra la Vieja el 3 de junio de 1993 (Acuerdo Internacional), str. 19876—19877, Pristupljeno 2024-05-18 
  14. ^ „Web oficial Turisme d'Andorra la Vella | Tota la informació que necessites”. Comú d'Andorra la Vella (na jeziku: katalonski). Pristupljeno 2024-05-18. 
  15. ^ (PDF) https://recarrega.net/arxius/Decret%20veguers%20Sometent,%20del%2023%20d%27octubre%20de%201984.pdf.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  16. ^ „WT/ACC/AND/5”. docs.wto.org. Pristupljeno 2024-05-18. 
  17. ^ „El Sometent es lliura de registrar l’arma”. El Periòdic d'Andorra (na jeziku: katalonski). 2016-02-23. Pristupljeno 2024-05-18. 
  18. ^ „De la policia”. vLex (na jeziku: španski). Pristupljeno 2024-05-18. 
  19. ^ „ANDORRA'S "ARMY". Courier-Mail. 5 jan 1934. Pristupljeno 2024-05-18.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  20. ^ „History of the Principality of Andorra”. www.andorramania.com. Pristupljeno 2024-05-18. 
  21. ^ „Andorra”. www.un.org. Pristupljeno 2024-05-18. 
  22. ^ „La Tribuna - 82 aiguats”. El Periòdic d'Andorra (na jeziku: katalonski). 2012-11-23. Pristupljeno 2024-05-18. 
  23. ^ „La nit més llarga en molts anys”. El Periòdic d'Andorra (na jeziku: katalonski). 2012-10-29. Pristupljeno 2024-05-18. 
  24. ^ „Policia d'Andorra”. Policia d'Andorra (na jeziku: katalonski). Pristupljeno 2024-05-18. 
  25. ^ https://archive.today/20120722172143/http://www.bombers.ad/index.php?option=com_content&view=article&id=80&Itemid=64. Arhivirano iz originala 22. 07. 2012. g. Pristupljeno 01. 06. 2024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  26. ^ https://archive.today/20120801135702/http://www.bombers.ad/index.php?option=com_content&view=article&id=83&Itemid=44. Arhivirano iz originala 01. 08. 2012. g. Pristupljeno 01. 06. 2024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  27. ^ https://www.bombers.ad.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  28. ^ „PEW 2011”. Arhivirano iz originala 11. 05. 2017. g. Pristupljeno 30. 12. 2015. . Pewforum.org (2011-12-19)
  29. ^ Andorra Demographics Profile 2014
  30. ^ „Culture of Andorra | Europe-Cities”. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 30. 3. 2016. 
  31. ^ „Cultural landscape of the Madriu Valley-Perafita-Claror World Heritage”. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 30. 3. 2016. 
  32. ^ "Home: 7/4 Draw: 11/5 Away: 11/8", David Prentice, Liverpool Echo, 6 September 2008. This was also confirmed by the Setanta Sports commentary team during the England match on 6 September 2008.
  33. ^ * „Ustav Andore”. Pristupljeno 30. 3. 2016. , mjp.univ-perp.fr

Spoljašnje veze

uredi