Википедија

Bicikl

копнено превозно средство на два точка

Bicikl (lat. bi; grč. κύκλος – krug, kolo, točak) je kopneno prevozno sredstvo na dva točka koje pokreće vozač (biciklista) svojom snagom pomoću pedala.[2] Počeo je da se koristi u 19. veku u Evropi, i do ranog 21. veka, više od jedne milijarde je proizvedeno širom sveta.[1][3][4] Njihova brojnost daleko premašuje brojnost automobila, u pogledu ukupnog broja i broja pojedinačnih modela.[5][6][7] Oni su glavno transportno sredstvo u mnogim regijama. Oni isto tako pružaju popularnu formu rekreacije, i adaptirani su za upotrebu kao dečije igračke, održavanje generalne kondicije, vojne i policijske primene, u kurirskoj službi, za biciklističke trke i biciklističke akrobacije. Zbog unapređenja nauke i mehanike u skorije vreme je izmišljen električni bicikl koji ima bateriju i pomaže vozaču prilikom dugih vožnji, umora ili poteškoća na uzbrdicama.

Muški Holandski bicikl popularan je na severu Evrope (Nizozemska, Danska) zbog ravnog terena (jedna brzina) i za svako vreme (kiša ne uteče na kočnicu, zaštita lanaca, blatobrani, svetla). Holandskom biciklu treba minimalno održavanje
Brdski bicikl
Najpopularniji model bicikla — i najpopularnije vozilo na svetu — je kineski Flying Pigeon, sa oko 500 miliona proizvedenih primeraka.[1]
Klasično zvono bicikla

Prema nekim izvorima bicikl je konstruisao Mikelanđelo i prvi bicikl je bio bez pedala. Bio je od drveta i vozio se odgurivanjem nogama kao trotinet. U 19. veku bicikli su bili sa veoma velikim prednjim točkom na kome su bile fiksno montirane pedale.

Osnovni oblik i konfiguracija tipičnog uspravnog ili „sigurnosnog bicikla” se u maloj meri promenila od vremena prvog modela sa lančanim prenosom koji je razvijen oko 1885.[8][9][10] Međutim mnogi detalji su poboljšani, posebno od nastanka modernih materijala i dizajna pomoću računara. Time je omogućena proliferacija specijalizovanog dizajna za mnoge tipove biciklizma.

Izum bicikla je imao enormni uticaj na društvo, u pogledu kulture i unapređenja modernih industrijskih metoda. Nekoliko komponenti koje su konačno igrale ključnu ulogu u razvoju automobila su inicijalno razvijene za upotrebu u biciklima, uključujući kuglične ležajeve, pneumatske gume, valjčane lance i žičane točkove.[11]

Anatomija bicikla

uredi
 
Delovi bicikla
Glavni članak: Oprema i delovi za bicikle

Prenos preko zupčanika i lanca na zadnji točak se pojavio početkom 20. veka. Nije se dugo čekalo ni na pojavu menjača brzina za bicikle. Na prvim menjačima lanac se prebacivao ručno i biciklisti su često zbog toga prljali ruke.

Održavanje ravnoteže na biciklu je znanje koje se stiče praksom, a potrebno je izvesno vreme i umešnost.

Vrste bicikala

uredi
 
Ivan Sarić, spomenik u Subotici

Postoji više vrsta bicikala:

  • „ženski bicikl” - nema cev koja spaja volan i sedište, da bi dame mogle da ga voze i u suknji.
  • „muški bicikl” - ima cev koja spaja osovinu upravljača i sedište čime se dobija u krutosti-čvrstini i nosivosti bicikla a na tu cev se može instalirati malo sedište za prevoz dece.
  • „dečji bicikl” je bicikl manjih dimenzija, često ima još dva pomoćna točka, koji mogu da se demontiraju, za decu dok uče da voze bicikl.
  • „tricikl” ima tri točka, dva pozadi i koriste ga pre svega deca, ljudi ometeni u razvoju i stari jer je stabilan i nije potrebno održavati ravnotežu.
  • „drumski trkački bicikl” ima mogućnost postizanja velikih brzina, ali veoma neudobno sedište (na kome se uglavnom i ne sedi), upravljač je tako postavljen da se na njemu sedi u savijenom položaju da bi otpor vazduha bio što manji. Izrađen je od veoma lakih materijala: čelika sa dodatkom hroma i molibdena, aluminijuma, a u poslednje vreme i od ugljeničnih vlakana. Ima veoma uzane gume bez šare da bi trenje sa podlogom bilo što manje. Srednji pogon je dvostruki, većeg prečnika, dok je pozadi tipično osmofazni, devetofazni ili desetofazni lančanik što omogućava veliki odnos prenosa na ravnom i postizanje velikih brzina ili manji prenos za savladavanje uspona. Tipično za drumski bicikl je da radi što manje težine ima samo opremu najneophodniju za vožnju. Tako nema svetla, blatobrane i slične stvari. Koristi se u sportskom biciklizmu.
  • „bicikl s pomoćnim motorom” ima dodati motor do 50 ccm sa veoma malom potrošnjom oko 1 l/100 km. Dostiže brzinu do 40 km/h. Naročito je poznat francuski bicikl sa pomoćnim motorom tipa Soleks.
  • „tandem” je bicikl za dve osobe koje sede jedna iza druge.
  • „rikša bicikl” koji iza sebe ima prikolicu u kojoj mogu da sede do dve osobe. Rikšu u osnovnoj verziji vuče čovek. Ova vrsta prevoza je prisutna u jugoistočnoj Aziji.
  • „nosački bicikl“ ima tri točka, dva napred, ispred sebe korpu dimenzija oko 1x1 m u koji može da se stavi teret.
  • „brdski bicikl” je bicikl za vožnju po brdsko - planinskim terenima, nešto manjeg ali robustnijeg rama, manjih točkova prečnika 26 inča sa debelim terenskim gumama, sa „ve”, a u poslednje vreme i disk kočnicama. Upravljač je ravan ili neznatno zakrivljen. Srednji pogon ima tipično manji prečnik, a time i manji broj zuba nego kod drumskog bicikla i najčešće se sastoji od tri lančanika. Pozadi je obično osmofazni ili devetofazni lančanik. Brdski bicikl može imati krutu prednju viljušku - što je u poslednje vreme ređe - viljušku sa suspenzijom, a može imati i dvostruku suspenziju - i napred i pozadi. Bicikli sa dvostrukom suspenzijom nemaju klasičan trouglasti, već prilagođeni ram. Kao i drumski trkački, brdski bicikli imaju samo minimalnu opremu. Tokom poslednjih decenija pojavilo se više novih disciplina u brdskom biciklizmu, i svaka od njih zahteva posebnu varijantu bicikla, pa su se tako pojavile, na primer, podvarijante za spust „engl. downhill” ili vožnju po izuzetno teškim terenima - „enduro”.
  • „gradski bicikl” ili „treking” predstavlja kombinaciju drumskog i planinskog bicikla prilagođenu uslovima gradske vožnje. Menjači odgovaraju brdskim biciklima, ali su ramovi veći i vitkiji, kao kod drumskih. Upravljač je ravan kao kod brdskog bicikla, često sa dodatkom „rogova“ na krajevima. Srednji pogon sa nešto više zuba omogućava bržu vožnju. Točkovi su prečnika 28 in (71 cm) kao kod drumskih bicikala, ali su robustniji, a gume veće širine i visine radi savladavanja slivnika, ivičnjaka i slično. Kočnice mogu biti „ve“ ili disk, kao kod brdskog bicikla. Za razliku od drumskog trkačkog ili brdskog, gradski bicikl najčešće ima opremu kao što su blatobrani, svetla i korpe za nošenje stvari.
  • „poni bicikl” bicikl na rasklapanje. To je vrsta „ženskog” bicikla, nešto manjih točkova u odnosu na standardni, koji u srednjem delu bicikla (u visini kolena) ima šarku koja omogućuje „prelamanje”-sklapanje bicikla na mnogo manji prostor.
  • „sobni bicikl” je atletska sprava koja se sastoji od sedišta, pedala i volana. Pedale se okreću kao na biciklu. Na volanu se nalaze instrumenti kojima se fiktivno meri brzina. U okviru sprave postoji mogućnost simuliranja uspona tj. otpora okretanju pedala. Služi za jačanje mišića nogu, za sticanje kondicije, ali i mršavljenje.
  • „monocikl” je bicikl sa jednim točkom. Potreban je izuzetan osećaj ravnoteže. Koristi se u cirkusima.

Po tipu zadnje glavčine bicikla, gde se nalazi zupčanik na točku, bicikli se proizvode u dve verzije:

  • „kontraši” su bicikli kod kojih pokretanjem lanca u suprotnom smeru od smera za vožnju izaziva se efekat kočenja, tj. to je vrsta kočnice.
  • „frajlauf” nema efekat kočenja pri okretanju pedala unazad.

Rasprostranjenost i primena

uredi
 
Saobraćajna dozvola za bicikl izdata 1935. godine
 
Parking za bicikle u holandskom gradu Utrehtu

Upotreba bicikla je učestalija u ravničarskim predelima kao u Vojvodini, Holandiji. Bicikli su zbog svoje ekonomske isplativosti često prevozno sredstvo siromašnijih slojeva stanovništva kao u Kini, Vijetnamu... Česta primena bicikla i od osoba sa višim standardom (posebno u zemljama zapadne Evrope) je povezana sa praktičnim razlozima (rekreacija do posla na kojem ima malo fizičke aktivnosti, izbegavanje gužvi u saobraćaju...)

Od 1894. vožnja bicikla je u Francuskoj oporezovana, a tada je bilo 203.026 oporezovanih vozača. I pored toga, broj vozača bicikla je kasnije dosta rastao, jer je novo prevozno sredstvo bilo veoma popularno.[12]

Bicikli su se koristili i u nekim armijama i policiji (ima ih čak i danas).

Bicikle je naročito koristila vojska Severnog Vijetnama za vreme Vijetnamskog rata. S obzirom na uništene i zbog monsuna blatnjave puteve to je bilo jedino moguće sredstvo transporta ljudi i opreme. Svaki bicikl je standardno prevozio po 50 kilograma opreme.

Društveni i istorijski aspekti

uredi

Ekonomske implikacije

uredi
 
Oglas za Kolumbija bicikle iz 1886. godine

Pokazalo se da je proizvodnja bicikala teren za obuku za druge industrije i dovela je do razvoja naprednih tehnika obrade metala, za same okvire bicikla, kao i za specijalizovane komponente kao što su kuglični ležajevi, podloške, i zupci. Te tehnike su kasnije pomogle kvalifikovanim metalskim radnicima i mehaničarima da razviju komponente koje se korištene u ranim automobilima i avionima.

Vilbur i Orvil Rajt, par privrednika, upravljali su Rajtovom biciklističkom kompanijom koja je dizajnirala, proizvodila i prodavala svoje bicikle tokom biciklističkog buma 1890-ih.[13]

Bicikli su takođe služili za podučavanje putem industrijskih modela koji su kasnije usvojeni, uključujući mehanizaciju i masovnu proizvodnju (koju su kasnije kopirali i adaptirali Ford i Dženeral motors),[14][15][16] vertikalnu integraciju[15] (koju je kasnije takođe kopirao i adaptirao Ford), agresivno oglašavanje[17] (čak 10% svih reklama u američkim časopisima 1898. godine bilo je od strane proizvođača bicikala),[18] lobiranje za bolje puteve (od koga je proizilazila sporedna korist da je delovalo kao marketinško sredstvo, i da se povećavala prodaja, jer je nastajao sve veći broj mesta podesnih za jahanje bicikla),[16]. Osim toga, proizvođači bicikala su adaptirali godišnje promene modela[14][19] (kasnije ismejavane kao plansko zastarevanje, a za šta se obično zasluge pripisuju firmi Dženeral motors), koje se pokazalo veoma uspešnim.[20]

Rani bicikli su bili primer upadljive potrošnje, koju su praktikovale pomodne elite.[21][22][23][14][24][25][26][27] Osim što su služili kao platforma za pomoćnu opremu, koja je ultimatno mogla da košta više od samih bicikala, oni su popločali put za proizvode poput Barbike.[14][28][29]

Bicikli su pomogli u kreiranju, ili uvećavanju, novih tipova poslovanja, kao što su biciklistički kuriri,[30] putujuće krojačice,[31] pokretni akademici,[32] i trkaće staze.[33][32] Ideja o popločavanju biciklističkih staza je kasnije prilagođena ranim motociklističkim i auto trkama. Došlo je do pojave raznih novih izuma, kao što su pričvrsni vijci,[34] i specijalizovana svetla,[29][34] čarape i obuća,[35] čak i kamere, kao što je Kodakov poko.[36] Verovatno najpoznatiji i najšire korišteni od tih izuma, čija primena daleko prevazilazi opseg biciklizma, su Čarls Benetova biciklističke mreže ili suspensori (jock strap).[37]

 
Čovek koristi bicikl za prenos dobara u Uagadugu, Burkina Faso

Adaptacija bicikla je isto tako na izvestan način predskazala udaljavanje od javnog transporta,[38] trenda koji je eksponencijalno pojačan uvođenjem automobila.

J. K. Starlijeva firma je postala Roverova biciklistička kompanija tokom kasnih 1890-ih, a zatim jednostavno Roverova kompanija kad su počeli da proizvode automobile. Moris Motors Limited (u Oksfordu) i Škoda su isto tako započeli u biciklističkom biznisu, kao što su i braća Rajt.[39] Alister Krejg, čija je kompanija na kraju postala proizvođač motora Ejlsa Krejg, takođe je počeo proizvodeći bicikle, u Glazgovu marta 1885.

Generalno, proizvođači bicikala u SAD i Evropi su sklapali bicikle od njihovih sopstvenih okvira i komponenti koje su napravile druge kompanije, mada su veoma velike kompanije (kao što je Raleigh) pravile skoro sve delove bicikla (uključujući donje zagrade, osovine, itd.) Zadnjih godina, ti proizvođači bicikala su u znatnoj meri promenili svoje metode proizvodnje. U današnje vreme, skoro ni jedan od njih ne proizvodi svoje sopstvene okvire.

Mnoge novije ili manje kompanije jedino dizajniraju i prodaju svoje proizvode; stvarnu proizvodnju obavljaju azijske kompanije. Na primer, oko 60% bicikala u svetu se u današnje vreme pravi u Kini. Uprkos ovoj promeni u proizvodnji, s bogaćenjem zemlja poput Kine i Indije, njihova vlastita upotreba bicikala opada zbog povećanja pristupačnosti automobila i motocikala.[40] Jedan od glavnih razloga proliferacije bicikala napravljenih u Kini je niža cene radne snage u toj zemlji.[41]

U skladu sa evropskom finansijskom krizom, u Italiji u 2011. godini broj prodanih bicikla (1,75 miliona) upravo prevazišao broj prodatih novih automobila.[42]

Impakt na životnu sredinu

uredi

Jedna od dubokih ekonomskih implikacija upotrebe bicikla je to što oslobađa korisnika od potrošnje nafte.(Ballantine, 1972) Bicikl je jeftin, brz, zdrav i ekološki prihvatljiv način transporta. Ivan Ilić je izjavio da upotreba bicikla proširuje korisno fizičko okruženje za ljude, dok alternative kao što su automobili i auto-putevi degradiraju i ograničavaju ljudsku životnu sredinu i mobilnost.[43]

Trenutno se u svetu koristi oko dve milijarde bicikala. Deca, studenti, profesionalci, radnici, državni službenici i starije osobe okreću pedale u svojim zajednicama. Svi oni doživljavaju slobodu i prirodnu priliku za vežbanje koju bicikl lako pruža. Bicikl ima i najniži ugljenični intenzitet pri putovanju.[44]

Religiozne implikacije

uredi

Prihvatljiv islamski bicikl za iranske žene je predmet zagrejanih diskusija među Sunskim i Šiitskim muslimanima.[45][46][47]

Proizvodnja

uredi
Vidi još: Spisak proizvođača bicikala

Globalno biciklističko tržište je bilo vredno 61 milijardu američkih dolara 2011. godine.[48] Godine 2009, 130 miliona bicikala je bilo prodato i 66% njih je bilo napravljeno u Kini.[49]

EU28 Tržište bicikala 2000-2014[50]
Godina produkcija (M) prodaja (M)
2000 14.531 18.945
2001 13.009 17.745
2002 12.272 17.840
2003 12.828 20.206
2004 13.232 20.322
2005 13.218 20.912
2006 13.320 21.033
2007 13.086 21.344
2008 13.246 20.206
2009 12.178 19.582
2010 12.241 20.461
2011 11.758 20.039
2012 11.537 19.719
2013 11.360 19.780
2014 11.939 20.234
EU28 Tržište bicikala 2014[50]
Zemlja Produkcija (M) Delovi Prodaja (M) Prosek Prodaja (M€)
Italija 2.729 491 M€ 1.696 288 488.4
Nemačka 2.139 286 M€ 4.100 528 2164.8
Poljska .991 58 M€ 1.094 380 415.7
Bugarska .950 9 M€ .082 119 9.8
Holandija .850 85 M€ 1.051 844 887
Rumunija .820 220 M€ .370 125 46.3
Portugalija .720 120 M€ .340 160 54.4
Francuska .630 170 M€ 2.978 307 914.2
Mađarska .370 10 M€ .044 190 8.4
Španija .356 10 M€ 1.089 451 491.1
Češka .333 85 M€ .333 150 50
Litvanija .323 0 .050 110 5.5
Slovačka .210 9 M€ .038 196 7.4
Austrija .138 0 .401 450 180.5
Grčka .108 0 .199 233 46.4
Belgija .099 35 M€ .567 420 238.1
Švedska .083 0 .584 458 267.5
Ujedinjeno Kraljevstvo .052 34 M€ 3.630 345 1252.4
Finska .034 32 M€ .300 320 96
Slovenija .005 9 M€ .240 110 26.4
Hrvatska 0 0 .333 110 36.6
Kipar 0 0 .033 110 3.6
Danska 0 0 .470 450 211.5
Estonija 0 0 .062 190 11.8
Irska 0 0 .091 190 17.3
Latvija 0 0 .040 110 4.4
Luksemburg 0 0 .010 450 4.5
Malta 0 0 .011 110 1.2
EU 28 11.939 1662 M€ 20.234 392 7941.2

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b Koeppel, Dan (2007). „Flight of the Pigeon”. Bicycling. sv. 48 br. 1. Rodale. str. 60—66. ISSN 0006-2073. Pristupljeno 28. 1. 2012. 
  2. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 150. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „Bicycling; A way of life; Faster in town than going by car, bus, tube or on foot”. The Economist. 20. 4. 2011. 
  4. ^ „Bicycles produced in the world - Worldometers”. Pristupljeno 2. 1. 2012. 
  5. ^ Squatriglia, Chuck (23. 5. 2008). „Honda Sells Its 60 Millionth – Yes, Millionth – Super Cub”. Wired. Pristupljeno 31. 10. 2010. 
  6. ^ „That's 2.5 billion cc!”. American Motorcyclist. Westerville, Ohio. maj 2006. str. 24. ISSN 0277-9358. Pristupljeno 31. 10. 2010. 
  7. ^ „Toyota ponders recall of world's best-selling car”. Australian Broadcasting Corporation News Online. 18. 2. 2010. 
  8. ^ Herlihy 2004, str. 200–50.
  9. ^ Herlihy 2004, str. 266–71.
  10. ^ Herlihy 2004, str. 280.
  11. ^ Heitmann 2009, str. 11.
  12. ^ Onogošt, novine, broj 23. Nikšić. 1899. 
  13. ^ „Wilbur Wright Working in the Bicycle Shop”. World Digital Library. 1897. Pristupljeno 22. 7. 2013. 
  14. ^ a b v g Norcliffe 2001, str. 23.
  15. ^ a b Norcliffe 2001, str. 106.
  16. ^ a b Norcliffe 2001, str. 108.
  17. ^ Norcliffe 2001, str. 142–7.
  18. ^ Norcliffe 2001, str. 145.
  19. ^ Babaian 1998, str. 97.
  20. ^ Babaian 1998, str. 98.
  21. ^ Norcliffe 2001, str. 8.
  22. ^ Norcliffe 2001, str. 12.
  23. ^ Norcliffe 2001, str. 14.
  24. ^ Norcliffe 2001, str. 147–8.
  25. ^ Norcliffe 2001, str. 187–8.
  26. ^ Norcliffe 2001, str. 208.
  27. ^ Norcliffe 2001, str. 243–5.
  28. ^ Norcliffe 2001, str. 121.
  29. ^ a b Norcliffe 2001, str. 123.
  30. ^ Norcliffe 2001, str. 212.
  31. ^ Norcliffe 2001, str. 214.
  32. ^ a b Norcliffe 2001, str. 131.
  33. ^ Norcliffe 2001, str. 30.
  34. ^ a b Norcliffe 2001, str. 125.
  35. ^ Norcliffe 2001, str. 125–126.
  36. ^ Norcliffe 2001, str. 238.
  37. ^ Norcliffe 2001, str. 128.
  38. ^ Norcliffe 2001, str. 214–5.
  39. ^ „The Wrights' bicycle shop”. 2007. Arhivirano iz originala 25. 1. 2007. g. Pristupljeno 5. 2. 2007. 
  40. ^ Francois Bougo (26. 5. 2010). „Beijing looks to revitalise bicycle culture”. Agence France-Presse. 
  41. ^ The Economist, 15 February 2003
  42. ^ „Italian bicycle sales 'surpass those of cars'”. BBC News. 2. 10. 2012. 
  43. ^ Illich, I (1974). Energy and equity. . New York, Harper & Row.
  44. ^ "Global cyclists say NO to carbon - opt for CDM" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. oktobar 2017), The World Bank, 27 October 2015
  45. ^ „Peddling religion: Why secular academics fret about an "Islamic bicycle"”. The Economist. 15. 9. 2012. 
  46. ^ Slackman, Michael (9. 9. 2007). „Molding the Ideal Islamic Citizen”. The New York Times. 
  47. ^ Milani, Farzaneh (28. 6. 2007). „'Islamic bicycle' can't slow Iranian women”. USA Today. 
  48. ^ „High Growth and Big Margins in the $61 Billion Bicycle Industry”. Seeking Alpha. Arhivirano iz originala 17. 08. 2011. g. Pristupljeno 24. 10. 2011. 
  49. ^ „The Business of Bicycles | Manufacturing | Opportunities | DARE - Because Entrepreneurs Do |”. DARE. 1. 6. 2009. Arhivirano iz originala 10. 11. 2011. g. Pristupljeno 24. 10. 2011. 
  50. ^ a b „2014 European Bicycle Industry & Market Profile”. Confederation of the European Bicycle Industry. 2015. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бицикл&oldid=28435885”