Vojvodstvo

Vojvodstvo (takođe vojvodina ili vojvodovina) je naziv za područje pod upravom vojvode. Obično se odnosi na neku oblast ili pokrajinu u sastavu određene države, čiji lokalni vladar ili upravnik ima titulu vojvode. Naziv je slovenskog porekla i smatra se ekvivalentom zapadnoevropskim terminima Ducatus i Herzogtum, a od ovog poslednjeg je nastalo ime današnje Hercegovine.

Vojvoda i vojvotkinja Skanije 1905. godine

Naziv vojvodstvo se istorijski upotrebljavao u nekoliko slovenskih zemalja (Srbiji, Sloveniji, Bugarskoj, Poljskoj, Rusiji, itd.), a bio je u upotrebi i u nekim susednim neslovenskim zemljama (Rumuniji, Ugarskoj, Litvaniji, Letoniji), koje su ga preuzele od svojih slovenskih suseda. Danas se termin upotrebljava za pokrajine (vojvodstva) Poljske, a od njega vodi poreklo i ime današnje Autonomne Pokrajine Vojvodine u Srbiji.

Vojvodstvo je srednjovekovna zemlja, teritorija, feud ili domen kojim je vladao vojvoda ili vojvotkinja, visoko rangirani plemić hijerarhijski drugi do kralja ili kraljice u evropskoj tradiciji. Termin se koristi gotovo isključivo u Evropi, gde u današnje vreme nije ostalo nijedno suvereno vojvodstvo (tj. sa statusom nacionalne države).

Termin „vojvoda” (poput odgovarajućeg „vojvodstva”) ne treba mešati sa titulom veliki vojvoda (ili veliko vojvodstvo, poput današnjeg Velikog vojvodstva Luksemburg), jer postoji značajna razlika u rangu između te dve titule.

U zajedničkom evropskom kulturnom nasleđu, veliki vojvoda je treći najviši monarhijski rang, posle cara i kralja. Njegov sinonim u mnogim slovenskim i baltičkim evropskim jezicima (ruski, litvanski itd.) preveden je kao veliki princ, dok većina germanskih i romanskih evropskih jezika (engleski, francuski, španski, italijanski itd.) koristi izraze koji odgovaraju velikom knezu. Za razliku od vojvode, suvereni veliki vojvoda se smatra kraljevskom vlašću (ili na nemačkom, „kraljevsko plemstvo”, Königsadel). Ispravan oblik obraćanja velikom vojvodi je njegovo kraljevsko visočanstvo, dok je za nekraljevskog vojvodu u Ujedinjenom Kraljevstvu koristi njegova milost.

Nasuprot ovome, čin vojvode se razlikuje od zemlje do zemlje. Na primer, u Nemačkoj je vojvoda naveden u aristokratskoj hijerarhiji ispod cara (Kaiser), kralja (König), velikog vojvode (Großherzog) i izbornika (Kurfürst) - tim redosledom - dok je u Britaniji vojvoda na trećem mestu posle kralja/kraljice i princa (ne postoji britanski veliki vojvoda ili izbornik).

U svim zemljama postojala je važna razlika između „suverenih vojvoda” i vojvoda potčinjenih kralju ili caru. Neka istorijska vojvodstva bila su suverena u oblastima koje će postati deo nacionalnih država tek tokom moderne ere, kao što su Nemačka (savezno carstvo) i Italija (ujedinjeno kraljevstvo). Nasuprot tome, drugi su bili podređeni okruzi tih kraljevstava koja su se delimično ili potpuno ujedinila tokom srednjovekovne ere, poput Francuske, Španije, Sicilije, Napulja i Papske države. U Engleskoj se taj izraz koristi u kontekstu na neteritorijalnih entiteta.

Primeri

Tradicionalno je veliko vojvodstvo, poput Luksemburga ili Toskane (1569–1860), uglavnom bilo nezavisno i suvereno. Takođe je bilo mnogo suverenih ili polusuverenih vojvodstava u de facto konfederalnom Svetom rimskom carstvu (961–1806) i nemačkim govornim područjima.

U Francuskoj je u srednjem veku postojalo više vojvodstava, uključujući Normandiju, Burgundiju, Bretanju i Akvitaniju.

Srednjovekovna nemačka matična vojvodstva (nem. Stammesherzogtum, doslovno „plemensko vojvodstvo”, zvanična titula njegovog vladara je bila hercog ili „vojvoda”) bila su povezana sa franačkim kraljevstvom i odgovarala su područjima naseljavanja glavnih germanskih plemena. Oni su formirali jezgra glavnih feudalnih država koje su činile rano doba Svetog rimskog carstva nemačke nacije (961-1806; na nemačkom: Heiliges Römisches Reich Deutscher Nation). To su bili Schwaben (Švapska, uglavnom današnja nemačka država Baden-Virtemberg), Bayern (Bavarska) i Sachsen (Saksonija) u prekarolinško doba, a Franken (Frankonija, trenutno severni deo nemačke države Bavarske) i Lothringen (Lorena, danas uglavnom deo Francuske) dodati su u postkarolinško doba. Kao što je gore pomenuto, takav vojvoda je nazvan hercog (doslovno „onaj koji predvodi [trupe]”).

U srednjovekovnoj Engleskoj stvorena su vojvodstva povezana sa teritorijama Lankašir i Kornvol, sa određenim moćima i imanjima koja su pripadala njihovim vojvodama. Vojvodstvo Lankaster stvoreno je 1351. godine, ali se spojilo sa krunom kada je 1399. godine Henri Bolingbruk, vojvoda od Lankastera, stupio na engleski presto kao Henri IV. U današnje vreme vojvodstvo Lankaster uvek pripada suverenu i njegov prihod je privatan. Vojvodstvo Kornvol je stvoreno 1337. godine i nasledno su ga držale vojvode Kornvola, koji su takođe bili naslednici prestola. Danas vojvodstvo Kornvol pripada suverenovom prestolonasledniku, ako postoji. Ono se vraća kruni u odsustvu prestolonaslednika i automatski se dodeljuje prestolonasledniku po rođenju. Ova vojvodstva danas su uglavnom izgubila bilo kakvu neceremonijalnu političku ulogu, ali generišu privatni prihod svojih vlasnika. Tokom Ratova ruža, vojvoda od Jorka je uspešno ušao u grad Jork, samo tvrdeći da neće počiniti ikakvu štetu i da je njegovo pravo da poseduje „njegovo vojvodstvo Jork”. Sva feudalna vojvodstva koja su sačinjavala Englesku od tada su apsorbovana unutar Kraljevske porodice. Osim Kornvola i Lankastera, britanska kraljevska vojvodstva su titularna i ne obuhvataju zemljišne posede. Nekraljevska vojvodstva su povezana sa vojvodskom imovinom, ali ovo se podrazumeva kao privatno vlasništvo vojvode, bez ikakvih drugih feudalnih privilegija.

U novije vreme teritorijalna vojvodstva su postala retka; većina vojvodstava dodeljenih u poslednjih nekoliko vekova bila je čisto ceremonijalnog ili počasnog karaktera (vidi vojvoda). U današnje vreme su nestala sva nezavisna (tj. suverena) vojvodstva.

Luksemburg, nezavisna i suverena država sa istorijom koja datira još iz 8. veka, jedino je preostalo nezavisno veliko vojvodstvo, čiji je šef države bio veliki vojvoda Henri (dinastija Luksemburg-Nasau) od 2000. godine.

Na Bliskom istoku koncept bejlika može se smatrati ekvivalentnim vojvodstvu („bej“ je turska titula za glavu kuće i slična je „vojvodi” kada je ta osoba najviši predstavnik države u kneževini). Na primer, Osmansko carstvo, prvo samo nomadsko pleme Kaji među Oguzima (Oguzkim Turcima), nastanjeno u Bitiniji na granici sa Vizantijskim carstvom, evoluiralo je pod Rumskim sultanatom (Seldžuci u Anadoliji) u pograničnu kneževinu (Uç beyliği/markgrofi). Ona je postala nezavisna kneževina nakon što su anatolsku državu Seldžuka srušili Mongoli. Kasnije je ono dalje preraslo u carstvo osvajanjem obližnjih anadolskih bejlika, takođe ostataka Rumskog sultanata.

Vojvodstva

Današnja

AP Vojvodina

Vojvodstva Poljske

U Srbiji:

• Vojvodina (danas po karakteru nije vojvodstvo već autonomna pokrajina, ali se istorijski naziv vojvodstva zadržao u njenom imenu)

U Poljskoj:

• Vojvodstvo Varminsko-mazursko
• Vojvodstvo Velikopoljsko
• Vojvodstvo Donje Šlesko
• Vojvodstvo Zapadno Pomorje
• Vojvodstvo Kujavsko-Pomorje
• Vojvodstvo Lođ
• Vojvodstvo Lublin
• Vojvodstvo Lubuš
• Vojvodstvo Mazovsko
• Vojvodstvo Malopoljsko
• Vojvodstvo Opolje
• Vojvodstvo Potkarpatje
• Vojvodstvo Podlasko
• Vojvodstvo Pomorje
• Vojvodstvo Svetokriško
• Vojvodstvo Šlesko

Istorijska

U Srbiji:

• Vojvodstvo Salana (9. vek)
• Vojvodstvo Glada (9. vek)
• Vojvodstvo Ahtuma (11. vek)
• Vojvodstvo Sermona (11. vek)
• Sremsko vojvodstvo Radoslava Čelnika (16. vek)
• Srpska Vojvodina (1848—1849)
• Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat (1849—1860)

U Sloveniji:

• Vojvodina Kranjska
• Vojvodina Štajerska
• Vojvodina Koruška

U Rumuniji:

• Vojvodstvo Vlaška
• Vojvodstvo Moldavija
• Vojvodstvo Transilvanija

U ostalim zemljama:

U Poljskoj, Litvaniji i Letoniji je istorijski takođe postojao veći broj vojvodstava.

• 
  Vojvodstva Salana i Glada, 9. vek
• 
  Vojvodstva Ahtuma i Sermona, 11. vek
• 
  Sremsko vojvodstvo Radoslava Čelnika (16. vek)
• 
  Srpska Vojvodina (1848—1849)
• 
  Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat (1849—1860)
• 
  Rumunska vojvodstva 1600. godine

Vidi još

• Vojvoda
• Vojvodina

Literatura

• Crouch, David (2002). The Normans: The History of a Dynasty. Bloomsbury Academic. ISBN 978-1852855956. 
• „Channel Islands”. The Official Website of the British Monarchy. The Royal Household. 2009. Arhivirano iz originala 21. 9. 2012. g. Pristupljeno 16. 8. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Prof. Jan Svanberg in Furstebilder från folkungatid ISBN 91-85884-52-9
• Heikinheimo, Ilmari (1955). Suomen elämäkerrasto. Werner Söderström Osakeyhtiö. 
• Simon, Kate (1989). A Renaissance Tapestry: The Gonzaga of Mantua. Harper & Row. 
• Chan, Wing-tsit (1989). Chu Hsi New Studies. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1201-0. 
• United States Congressional Serial Set (na jeziku: engleski). U.S. Government Printing Office. 1977. 
• Murdoch, William Gordon Burn (1908). From Edinburgh to India & Burmah (na jeziku: engleski). G. Routledge & sons Limited. 
• Center, Duke University Commonwealth-Studies (1966). Publication (na jeziku: engleski). Duke University Press. 
• Mranʻ mā samuiṅʻʺ sutesana cā coṅʻ (na jeziku: engleski). Samuiṅʻʺ Sutesana nhaṅʻʹ ʼA myuiʺ sāʺ Cā kraññʻʹ Tuikʻ Ūʺ cīʺ Ṭhāna. 2001. 
• Hodgkin, Thomas. Italy and her Invaders. Clarendon Press: 1895.
• Lewis, Archibald R. "„The Dukes in the Regnum Francorum, A.D. 550–751”. JSTOR 2851704. ". Speculum, Vol. 51, No 3 (July 1976), pp. 381–410.
• Stenton, Sir Frank M. Anglo-Saxon England Third Edition. Oxford University Press: 1971.
• Thompson, E. A. The Goths in Spain. Clarendon Press: Oxford, 1969.
• Górski, Karol (1949). Związek Pruski i poddanie się Prus Polsce: zbiór tekstów źródłowych (na jeziku: Polish i Latin). Poznań: Instytut Zachodni. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Notes and Queries, Oxford University Press, 1850
• Seward, Desmond. The Monks of War: The Military Religious Orders. Penguin Books. London, 1995. ISBN 0-14-019501-7
• Kirby, David. Northern Europe in the Early Modern Period: The Baltic World, 1492–1772. Longman. London, 1990. ISBN 0-582-00410-1
• Koch, H.W. A History of Prussia. Barnes & Noble Books. New York, 1978. ISBN 0-88029-158-3
• Albertas Juška, Mažosios Lietuvos Bažnyčia XVI-XX amžiuje, Klaipėda: 1997, pp. 742–771, here after the German translation Die Kirche in Klein LitauenАрхивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2013) (section: 5. Die Pfarrer und ihre Ausbildung; on: Lietuvos Evangelikų Liuteronų Bažnyčia Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2011), retrieved on 28 August 2011.
• Peter Brandt in collaboration with Thomas Hofmann, Preußen: Zur Sozialgeschichte eines Staates; eine Darstellung in Quellen, edited on behalf of Berliner Festspiele as a catalogue to the exhibition on Prussia between 15 May and 15 November 1981, Reinbek bei Hamburg: Rowohlt, 1981, (=Preußen; vol. 3), pp. 24 and 35. ISBN 3-499-34003-8
• Urban, William. The Teutonic Knights: A Military History. Greenhill Books. London, 2003. ISBN 1-85367-535-0
• Władysław Czapliński. „Jerzy Ossoliński h. Topór”. Internetowy Polski Słownik Biograficzny (na jeziku: Polish). Arhivirano iz originala 01. 10. 2020. g. Pristupljeno 11. 9. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Rutkowski, Henryk (1983). „Rivalität der Magnaten und Bedrohung der Souveränität” [Rivalry of the Magnates and the Threat of Sovereignty]. Polen. Ein geschichtliches Panorama [Poland: A Historical Panorama] (na jeziku: German). Warszawa: Wydawnictwo Interpress. str. 81—91. ISBN 83-223-1984-3. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Spoljašnje veze

• The Duchy of Cornwall official site