Dmitar Zaklan

Dmitar Zaklan (Šalamunić, kod Korenice, 11. jun 1915 — Novi Sad, 29. oktobar 1988), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-potpukovnik JNA i narodni heroj Jugoslavije.

dmitar zaklan
Dmitar Zaklan
Lični podaci
Datum rođenja	(1915-06-11)11. jun 1915.
Mesto rođenja	Šalamunić, kod Korenice, Austrougarska
Datum smrti	29. oktobar 1988.(1988-10-29) (73 god.)
Mesto smrti	Novi Sad, SAP Vojvodina SR Srbija, SFR Jugoslavija
Profesija	vojno lice
Delovanje
Član KPJ od	1941.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija 1941—1971.
Čin	general-potpukovnik
U toku NOB	komandant Prve brigade Šeste ličke divizije
Heroj
Narodni heroj od	27. novembra 1953.
Odlikovanja

Biografija

Rođen je 11. juna 1915. godine u Šalamuniću, kod Korenice, u zemljoradničkoj porodici Jovana Zaklana. Posle završetka osnovne škole, izučio je opančarski zanat. Opančarskim poslom se bavio do odlaska na odsluženje kadrovskog roka. Neposredno pred Aprilski rat, godinu dana je radio kao žandar.

Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije i stvaranja Nezavisne Države Hrvatske, 1941, Dmitar se pridružio oružanom ustanku. Bio je jedan od glavnih organizatora ustanka u bunićkom kraju. Prvih dana avgusta 1941, vodio je deo ustaničkih snaga u napadu na ustaše u Buniću. U to je vreme bio primljen za člana Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).

Kada je od ustanika u Šalamuniću, septembra 1941, bio formiran ustanički vod, borci su Dmitra izabrali za svog komandira. Pod teškim uslovima je dvaput išao u Dalmaciju, gde za stoku i novac kupuje municiju i naoružanje za borbu. Vod je, zajedno s drugim ustaničkim snagama, decembra 1941. učestvovao u napadu na ustašku posadu na Plitvičkim jezerima.

Kada je krajem 1941. godine završeno formiranje bataljona „Ognjen Prica“, Dmitar je bio postavljen za komandira Druge čete bataljona, a nešto kasnije bio je politički komesar čete. Učestvovao je u borbama bataljona protiv italijanskih snaga kod Korenice, u oslobođenju Donjeg Lapca 27. februara 1942. i u borbama za oslobođenje Srba.

Krajem maja 1942, Okružni komitet KPH za Liku i Štab grupe NOP odreda za Liku uputili su ga za komandanta Otočačkog bataljona „Božidar Adžija“. U bataljonu je nakon četničkog puča započelo osipanje boraca, ali je Dmitar u saradnji s partijskim organizacijama ubrzo omasovio i ojačao bataljon i njegovu organizaciju, zahvaljujući radu, kako u bataljonu, tako i na terenu, kao i kroz jačanje bratstva i jedinstva između Srba i Hrvata. Bataljon je pod njegovom komandom učestvovao u borbama protiv četnika u Podumu, Založnici, Doljanima i Brlogu, razoružao domobrane u Ličkom Lešću, odbio napad italijansko-četničkih snaga na Škare, vršio diverzije na železničkoj pruzi kod Kapele, vodio borbe kod Kosinja i Perušića i ostalo.

Tokom Četvrte neprijateljske ofanzive 1943, posle borbi na pravcu Gračac–Donji Lapac, Dmitrov bataljon se, sada u sastavu Prve ličke brigade, prebacio ka Martin Brodu, gde je zajedno s delovima Ličkog partizanskog odreda sprečio prodor četnika od Srba ka Donjem Lapcu. Partizanske snage su zatim oslobodile Srb 16. februara i porazile četnike u Rastičevu.

Neko vreme je bio operativni oficir Prve ličke brigade, nakon čega ga je Glavni štab NOV Hrvatske u jesen 1943. godine postavio za zamenika komandanta Treće ličke brigade. Brigada je u sastavu Šeste ličke divizije otišla u Bosnu. Prilikom napada partizanskih jedinica na Banjaluku na Novu 1944. godinu, Dmitar je bio teško ranjen. Prilikom nemačkog desanta na Drvar, poveo je Prvi bataljon Treće ličke brigade iz Trubara, koji je među prvima pružio otpor nemačkim snagama. Tokom borbi, komandant je bio ranjen, pa je Dmitar preuzeo komandovanje brigadom, funkcija koju je obavljao sve do jula 1944. godine.

Ponovo je bio teško ranjen 25. avgusta 1944. godine tokom borbi protiv nemačkih snaga, prilikom obezbeđenja prelaska brigade preko Tare kod Đemske Luke. Posle ozdravljenja, Vrhovni štab NOVJ ga je krajem 1944. godine postavio za komandanta Prve brigade Šeste ličke divizije. Brigada je zatim vodila borbe u Sremu. Neposredno pred proboj Sremskog fronta, Dmitar je s grupom oficira NOVJ poslat na školovanje u Sovjetski Savez.

Posleratni period

Posle rata, bio je načelnik Štaba divizije, komandant divizije i vršio mnoge druge dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA). Završio je Višu vojnu akademiju JNA i Ratnu školu JNA. Penzionisan je 1971. godine u činu general-potpukovnika JNA.

Umro je 29. oktobra 1988. godine u Novom Sadu i sahranjen je u Aleji narodnih heroja na novosadskom Gradskom groblju.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941, tri Ordena za hrabrost i više drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su i — Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Orden za vojne zasluge sa velikom zvezdom, Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem i Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.

Literatura

• Jugoslovenski savremenici: ko je ko u Jugoslaviji. „Sedma sila“, Beograd 1957. godina.
• Narodni heroji Jugoslavije. Ljubljana — Beograd — Titograd: Partizanska knjiga — Narodna knjiga — Pobjeda. 1982. 
• Srpski biografski rečnik (knjiga treća). „Matica srpska“, Novi Sad 2007. godina.