Википедија

Napad na džamiju i islamski centar u Krajstčerču

терористички напад на Новом Зеланду 2019

Pucnjave u džamiji i islamskom centru u Krajstčerču su bila dva uzastopna koordinisana belačka supremacistička teroristička napada desnog krila masovnom pucnjavom u džamiji El Nur i Islamskom centru Linvud u Krajstčerču (Novi Zeland), tokom molitve petkom 15. marta 2019. godine.[9][10][11][3][12][13][1][9] 50 ljudi je ubijeno u pucnjavi, a povređeno drugih 50.[14][15] Trojica osumnjičenih su uhapšeni, a jedan je optužen (Brenton Tarant).[16] Prvi napad je lajvstrimovan na Fejsbuk lajvu, nakon što je napadač objavio političke fašističke agende.[17][18]

Pucnjave u Krajstčerču
Deo terorizma na Novom Zelandu
Džamija El Nur, jun 2006.
Map
MestoKrajstčerč (Kanterberi)
 Novi Zeland
Koordinate
Datum15. mart 2019. (2019-03-15).
1.40 CET (UTC+1)
Metavernici, muslimani u džamiji
Vrsta napada
Oružjedve poluautomatske puške, dve sačmarice, jedna puška s polugom, nedetonirane automobilske bombe
  • Mosberg 930 taktikal 8 šot SPX[8]
  • Remington 870[8]
  • AR-15 stil puške (više komada)[8]
Ubijeno50
  • 42 u džamiji El Nur
  • 7 u Islamskom centru Linvud
  • 1 u Bolnici u Krajstčerču
Ranjeno50
PočinilacBrenton Harison Tarant
Osumnjičen
  • Brenton Harison Tarant
  • 2 muškarca
  • 1 žena
Učesnicinaoružani napadači

Napade kao teroristički napad opisala je premijerka Džasinda Ardern i više vlada na međunarodnom planu. Ej-Bi-Si je objavio da je napadač Brenton Tarant, Australijanac.[19][20][21][22][23][24] Napad se povezuje sa usponom rasizma i ekstremne desnice u svetu a počev od 2016. godine.[25][26]

Ovo je najsmrtonosniji napad na Novom Zelandu od pobune u Kampu ratnih zarobljenika Federstoun 1943. godine tokom Drugog svetskog rata, kada je ubijeno 49 ljudi.[27] Takođe, predstavlja prvu od masovnih pucnjava na Novom Zelandu od Raurimskog masakra 1997. godine, kao i najsmrtonosnije masovne pucnjave na Novom Zelandu — Aramoanski masakr 1990. godine.[28][29][30][31]

Pozadina uredi

Novi Zeland se uglavnom smatra sigurnom zemljom, te ima relativno nisku stopu ubistava.[32] Ovi napadi su bili prva masovna pucnjava nakon Raurimskog masakra godine 1997.[33] Pre ovoga, najsmrtonosnija javna masovna pucnjava bio je Aramoanski masakr iz 1990, kada je umrlo 13 ljudi.[34] Eksperti su sugerisali da je ekstremizam krajnje desnice u porastu na Novom Zelandu poslednjih godina;[35] zemlja se retko povezuje sa ekstremnom desnicom.[36] Sociolog Pol Spunli nazvao je Krajstčerč vrućim mestom za supremaciste i pokrete ekstremnih nacionalista,[35] što je opovrgao član parlamenta Geri Braunli.[37] Australija, odakle je napadač, takođe je zabeležila porast ksenofobije, rasizma i islamofobije.[38]

Islam praktikuje preko 46.000 Novozelanđana (1,2% populacije), od čega je 3.000 u Krajstčerču i širem Kanterberijskom regionu.[39] Džamija El Nur je otvorena 1985. godine; ovo je prva džamija na Južnom ostrvu.[40] Islamski centar Linvud otvoren je početkom 2018.[41]

Napadi uredi

Napadi su počeli u džamiji El Nur (Rikarton) u 13.40 časova NZDT (posle džume) i Islamskom centru Linvud u oko 13:55 časova NZDT (1.40 CET odnosno 1.55 CET),[42] 15. marta 2019. godine.[43][44][45][46] Policija je zvanično upozorena da se odvija pucnjava u oko 13.53 časova NZDT (1.53 CET),[47] a prvi poziv primili su u 13.41 časova NZDT (1.41 CET).[48]

Policija je pronašla dve auto-bombe u vozilu.[49] Odbrambena sila Novog Zelanda (NZDF) deaktivirala ih je bez incidenta.[49][50][49]

Četrdeset dva čoveka su ubijena u ili u blizini El Nura. Još sedmoro je umrlo u Linvudu. Još jedna žrtva preminula je u bolnici.[51]

Alt-desničarski posteri slavili su napad onlajn, gledajući na nasilje kao na nadolazeći rasni rat protiv manjina; teroristu su nazivali „herojem”.[52][53]

Džamija El Nur, Rikarton uredi

Teško naoružani napadač Brenton Tarant upao je u džamiju El Nur u Dins aveniji (Rikarton) oko 13.40 časova.[54] Terorista koji je napao El Nur strimovao je uživo 17 minuta svog napada na Fejsbuk lajvu, gde se identifikovao kao 28-godišnji australijski belački supremacista.[12][13] Prvi momenti lajvstrima prikazuju ga kako vozi automobil prema džamiji i sluša nacionalističku pesmu Serbia Strong (Remove Kebab, Od Bihaća do Petrovca sela) na srpskom iz jugoslovenskih ratova 1990-ih koja, između ostalog, slavi Radovana Karadžića. Takođe je slušao tradicionalnu pesmu za marširanje Britanske vojske pod nazivom The British Grenadiers, te Gas Gas Gas — pesmu italijanskog muzičara Manuela Karamorija koja se koristi u popularnoj anime adaptaciji manga serije Initial D.[55][56] Jedan svedok je rekao da je napadač nastavio da pušta „vojnu muziku” sa portabl zvučnika i unutar džamije.[57] Netom pre pucnjave, napadača je pozdravio jedan od vernika koji se molio u džamiji i koji je rekao „zdravo, brate”, posle čega ga je napadač ubio — kao jednog od prvih stradalih.[58][59]

Napadač je proveo nekoliko minuta unutar džamije ubijajući vernike. Ubio je troje ljudi u blizini ulaza i još nekoliko u većoj prostoriji. Napadač je pucao na žrtve više puta iako su već bile upucane. Potom je napustio džamiju i pucao na ljude van nje. Otišao je po drugo oružje do svog automobila i vratio se u džamiju da ubije još žrtava. Napadač je potom izašao iz džamije drugi put i ubio ženu u blizini trotoara pucajući dva puta dok je ona molila za pomoć. Pobegao je s mesta masakra nedugo posle ovoga.[60] Video prikazuje napadača kako ubija druge civile u blizini područja i beži velikom brzinom.[51]

Tri stotine do pet stotina ljudi je verovatno bilo unutar džamije u vreme pucnjave, moleći se tokom džume (molitva petkom).[61] Sused kod džamije je rekao reporterima da je posvedočio bekstvu napadača iz džamije i bacanju onoga što liči na vatreno oružje u toku vožnje posle bekstva.[62] Sused je rekao da je napadač verovatno nosio odeću s vojnom tematikom. Nakon što se pucnjava završila, sused je ušao da pomogne žrtvama.[60]

Lajvstrimovani snimak pokazuje da je napadač pucao na druge ljude i odvezao se velikom brzinom,[51][60][63] a u džamiji je proveo oko šest minuta.[64] Kada se vratio u automobil, pevala je pesma Fire autora Krejzi vorld of Artur Braun[65][66][67][68] u kojoj pevač tvrdi „Ja sam bog paklene vatre!” (engl. I am the god of hellfire!).[69][70][71] Pakistanski emigrant[72] Naim Rašid pucao je na napadača ali je ranjen; kasnije je umro u bolnici.[73][74][75] Snimak prestaje kada napadač počinje da se vozi duž Bejli avenije, kretajući se u smeru Islamskog centra Linvud.[64] Policija je prmila poziv i obaveštena da se vrše napadi prvi put u 13.51 časova.[48][76]

Islamski centar Linvud uredi

Druga serija pucnjava otpočela je u Islamskom centru Linvud u oko 13.55 časova.[42][77][78] Ova džamija je 5 km od El Nura.[60] Prvi izveštaji govore o „višestrukom, simultanom napadu”,[79] s tim da je kasnije jedan napadač optužen za „planirano” ubistvo na obe lokacije.[80] Sedmoro ljudi je ubijeno unutar centra i troje van.[81] Napad je završio kada je muslimanski vernik oteo „pušku ili sačmaricu” od jednog od napadača i koristio je da puca na napadače, koji su potom pobegli.[82][83] Prema priči preživele osobe, napadač prvobitno nije mogao da pronađe vrata; pucao je na ljude napolju i kroz prozor — tako upozorivši one unutra.[84]

Trenutni imam Latif Alabi rekao je da je vernik Abdulaziz Vahabzadah delimično zaustavio napad pre nego što je napadač ušao u džamiju odnosno zgradu islamskog centra;[85] u ovom momentu, napadač je već upucao nekoliko drugih ljudi van džamije. Vahabzadah, koji je rođen u Avganistanu i koji je emigrirao u Australiju kao dečak a potom na Novi Zeland kao odrasla osoba, izjavio je sledeće u intervjuima: nadajući se da će da omete napadača od napadanja ljudi u džamiji, zgrabio je čitač kreditnih kartica i istrčao iz džamije vičući „dođi ovde!”. Kada se napadač vratio u svoj automobil, Vahabzadah je bacio mašinu na njega. Napadač je došao do drugog vatrenog oružja i pucao na Vahabzadaha, koji se sklonio iza automobila i došao do prazne sačmarice koju je napadač bacio. Taktika nije bila sasvim uspešna jer je napadač nastavio da puca na džamiju. Kada se napadač ponovo vratio do svog automobila, Vahabzadah je bacio sačmaricu i razbio prozor ili ogledalo automobila, zbog čega je napadač psovao i hteo da pobegne — što mu je i pošlo za rukom, uprkos Vahabzadahovim naporima da ga uhvati.[86][87][82][88][89][90]

Eksplozivne naprave uredi

Dve improvizovane eksplozivne naprave pronađene su prikačene za Tarantov automobil. Potom ih je deaktivirala Novozelandska odbrambena sila (NZDF).[91]

Na napadaču nije pronađen nikakav eksploziv.[92]

Žrtve uredi

Smrti po državljanstvu[14][93][94][95][96]
Državljanstvo Smrti
  Pakistan 9
  Indija 5
  Egipat 4
  Jordan 4
  Somalija 4
  UAE 3
  Bangladeš 2
  Avganistan 2
  Sirija 2
  Fidži 1
  Indonezija 1
  Novi Zeland 1
  Palestina 1
  Saudijska Arabija 1
Nepoznato 10
Ukupno 50

Ovaj napad je koštao života 50 ljudi (46 muškaraca i 4 žene) — 42 u džamiji El Nur i 7 u Islamskom centru Linvud[44] te 1 koje je umrlo u Bolnici u Krajstčerču.[51][97] Sa prostrelnim ranama tretirano je 48 ljudi, od kojih je 20 u ozbiljnom stanju.[44] Raspon godišta žrtava bio je od 2 (najmlađe) do 71 (najstariji) prema jednom izvoru,[98] odnosno 3 (najmlađe) do 77 (najstariji) prema drugom izvoru.[99] Greg Robertson, načelnik hirurškog odeljenja u bolnici, izjavio je 16. marta da su četiri žrtve umrle u ambulantama na putu prema bolnici.[100] Od komandira policije Majka Buša saznalo se 17. marta 2019. godine u 10.00 časova da je 50 ljudi povređeno, 36 tretirano sa prostrelnim ranama u Bolnici u Krajstčerču — od kojih je dvoje u ozbiljnom stanju, jedno dete u dečjoj bolnici Staršip u Oklandu.[14][15] Dvoje je bilo u ozbiljnom stanju, a 4-godišnja devojčica je prebačena u Bolnicu Staršip u kritičnom stanju.[100] Nacionalni igrač futsala i aj-ti preduzetnik, Ata Elajan, našao se među ubijenima.[101][102]

Deseci ljudi nestali su i stanje od tada nije poznato.[103] Nekoliko diplomatskih ureda i stranih ministarstava izdalo je saopštenja povodom žrtava njihove nacionalnosti.[93][104][105][106][94] Policija je zahtevala registraciju nestalih ljudi ili onih koji su identifikovani kao nestali da se prijave da su na sigurnom onlajn, na veb-sajtu Obnavljanje porodičnih veza (engl. Restoring Family Links) kojim upravlja Međunarodni komitet Crvenog krsta;[107] spisak nestalih ljudi objavio je Novozelandski Crveni krst, a uključuje državljane Avganistana, Bangladeša, Indije, Indonezije, Jordana, Malezije, Pakistana i Saudijske Arabije.[108] Saopštenja za javnost koja je izdala Novozelandska policija navode među umrlima građane Bangladeša, Egipta, Fidžija, Indije, Indonezije, Iraka, Jordana, Malezije, Mauricijusa, Novog Zelanda, Pakistana i Palestine.[109][110][111][112]

Počasni konzul Bangledaša i Jordansko ministarstvo spoljnih poslova potvrdili su da su osam Bangladešana i dva Jordanca među ubijenima.[104] Prema Asadudinu Ovaisiju iz Indijskog parlamenta, dva Indijca su takođe ubijena u napadima.[105] Prema glasnogovorniku Pakistanskog spoljnog ministarstva, šest Pakistanaca je ubijeno a pet je nestalo. Četiri osobe iz Somalije, tri iz Egipta i po jedna iz Sirije i Indonezije takođe su potvrđeni kao mrtvi.[93][96]

Tokom napada na džamiju El Nur, Naim Rašid je pucao na napadača nakon čega je sam upucan i preminuo je kasnije u bolnici.[113][74][75][114] Rašid je emigrirao iz Pakistana godine 2009.[115] Premijer Pakistana Imran Kan objavio je da će žrtva Naim Rašid za svoju pokazanu hrabrost da dobije počasnu nacionalnu nagradu post mortem (posthumno),[116][117] jer ga video-materijal pokazuje kako se skačući na napadača suočava s njim pokušavajući da ga zaustavi.[118] Rašid je ubijen u toku napada, ali je u Linvudskom mesdžidu Abdulaziz Vahabzadah — državljanin Avganistana — uspešno poterao Taranta, koristeći prvobitno mašinu za kreditne kartice kao oružje a potom bacajući praznu pušku napadača na prozor njegovog vozila. Tarant je verovatno pretpostavljao da Vahabzadah puca na njega kada je video kako mu se prozor sa strane na automobilu lomi u deliće, pa je stoga pobegao sa mesta zločina.[119] Premijer Bangladeša, Šejk Hasina, objavio je: „U budućnosti, kada god pošaljemo svoj kriket tim u inostranstvo, to ćemo da uradimo nakon ispitivanja i pregleda sigurnosnih pitanja zemlje-domaćina.”; dodao je da je Bangladeš uvek pružao najviše bezbednosne uslove za timove i posetioce iz drugih zemalja.[120]

Spisak preminulih uredi

Imena i godišta žrtava ubijenih u masakru:[121]

  1. Abdukadir Elmi, 70
  2. Abdul Fatah Kasem, 60
  3. Ahmed Abdel Gani, 68
  4. Ali Elmadani, 66
  5. Amdžad Hamid, 57
  6. Ansi Alibava, 24
  7. Ašraf Ali, 58
  8. Ašraf Morsi, 54
  9. Asif Vora, 56
  10. Ata Elajan, 33
  11. Daud Nabi, 71
  12. Farhadž Ahsan, 30
  13. Hamza Mustafa, 16
  14. Harun Mehmud, 40
  15. Hosne Ahmed, 44
  16. Husejn el Umari, 35
  17. Husejn Mustafa, 70
  18. Džunejd Kara/Ismail, 36
  19. Kamel Mohamad Kamel Darviš, 39
  20. Kaled Mustafa, 44
  21. Mahebub Kokar, 65
  22. Matijulah Safi, 55
  23. Omar Faruk, 36
  24. Mohsen Mohamed el Harbi, 63
  25. Modžamel Hok, 30
  26. Munir Sulejman, 68
  27. Mukad Ibrahim, 3
  28. Lilik Abdul Hamid, 58
  29. Abdus Samad, 66
  30. Musa Nur Avale, 77
  31. Naim Rašid, 50
  32. Osama Adnan Abu Kvejk, 37
  33. Ozair Kadir, 25
  34. Ramiz Vora, 28
  35. Sajad Milne, 14
  36. Sajed Arib Ahmed, 27
  37. Sajed Džahandad Ali, 34
  38. Talha Rašid, 21
  39. Tarik Omar, 24
  40. Zakarija Buija, 33
  41. Muhamed Hazik ibn Mohd Tarmizi, 17
  42. Gulan Husejn, 66
  43. Hafiz Musa Vali Patel, 59
  44. Karam Bibi, 63
  45. Linda Armstrong, 65
  46. Muhamed Imran Kan, 47
  47. Zišan Raza, 38
  48. Mohamad Musi Mohamedhosen, 37
  49. Ašraf el Masri, ?
  50. Sohail Šahid, ?

Osumnjičeni uredi

Brenton Tarant uredi

Napad na džamiju i islamski centar u Krajstčerču
Lični podaci
Puno imeBrenton Tarant
Puno imeBrenton Harison Tarant
Kriminalni podaci
Optužbenapadi na džamije u Krajstčerču
Statusuhapšen, čeka suđenje

28-godišnji Australijanac, identifikovan kao Brenton Harison Tarant, optužen je da je izveo napad.[124] Uhapšen je u Brogam stritu nakon napada i potere policije u kojoj je njegov auto slupan; uhapsili su ga dvojica policajaca iz ruralnog područja, 36 minuta nakon prvog poziva za hitne slučajeve.[48][125][16] Snimak s mobilnog telefona pokazuje da je Tarantov automobil slupan o ivičnjak, posle potere s tri policijska automobila, nakon čega ga je policija uhapsila držeći ga na nišanu.[126][127]

Premijerka Džasinda Ardern izjavila je da je napadač Tarant imao nameru da nastavi s napadima.[128]

U vreme napada, Tarantovo mesto življenja je bio Andersons bej, Danedin.[129] Bio je član lokalne streljane (Saut Otago gan klab) i vežbao je pucanje iz vatrenog oružja na njenom poligonu.[130] Radio je kao lični trener u Graftonu (Novi Južni Vels), od 2009. do 2011. godine; u ovom mestu je i odrastao i završio istoimenu srednju školu.[131][132]

Počeo je da posećuje mnoge zemlje u Aziji i Evropi oko 2012. godine. Vlasti u Bugarskoj i Turskoj istražuju njegove posete ovim zemljama;[133][134][135] takođe je, između ostalih zemalja, posetio i Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Hrvatsku, te Mađarsku (2016—2018), inspirisan istorijskim mestima na kojima su se vodile bitke između hrišćana i Osmanskog carstva.[136][137] Postavio je dosta balkanskog nacionalističkog materijala na platformama društvenih medija,[138] te pozvao na slabljenje SAD kako bi se sprečili događaji kao što je NATO agresija na SRJ;[139][137][140] rekao je da je protiv intervencije NATO-a jer vidi srpsku vojsku kao „hrišćanske evropljane u pokušaju uklanjanja ovih islamskih okupatora Evrope”.[139][140]

Tri godine pre napada, hvalio je Blera Kotrela kao vođu ekstremnih desničarskih pokreta u Australiji. Imao je preko 30 komentara na sada izbrisane Fejsbuk stranice „United Patriots Front” i „True Blue Crew”, od kojih jedna naziva izbor američkog predsednika Donalda Trampa 2016. godine „jednostavno jednim od najvažnijih događaja u modernoj istoriji”. Ej-Bi-Si tim koji je proučavao komentare nazvao ih je „fragmentima i digitalnim utiscima mladog čoveka koji je dobro proputovao koji je često anonimno slao poruke ispunjene mržnjom na stranice i bio duboko involviran u globalnu alt-desničarsku kulturu”.[141]

Tarant je postao opsednut terorističkim napadima koje su počinili radikalni islamisti u Evropi tokom 2016. i 2017. godine. Počeo je da planira osvetnički napad oko dve godine pre napada u Krajstčerču i odabrao je svoje mete muslimane tri meseca prethodno (prema manifestu).[142] Zvaničnici za bezbednost sumnjaju da je došao u kontakt sa organizacijama krajnje desnice oko dve godine pre pucnjave, dok je posećivao evropske države.[143]

Oružje uredi

Prema Ardernovoj, Tarant je dobio licencu za oružje u novembru 2017. godine i počeo je da kupuje oružje već sledećeg meseca.[144] Prema komandiru Bušu, napadač je imao licencu za vatreno oružje sa „A” odobrenjem.[145] Policija je došla do pet komada oružja na mestu zločina: dve poluautomatske puške, dve sačmarice i jedna puška s polugom.[146] Radnja u kojoj je kupovao oružje nije otkrila ništa neobično ili čudno po pitanju kupca; izjavili su da nijedno od oružja nije bilo vojnog stila, te da nije poznato da li je to zaista ono oružje korišćeno u napadu.[147] Dodatno, napadač je ilegalno zamenio male, legalne magazine poluautomatskog oružja sa magazinima s 30 mesta — koje je kupio legalno onlajn.[148][149]

Pištolji koje koristi napadač pokriveni su belim napisima na latiničkom i ćiriličkom, jermenskom i gruzijskom alfabetu — koji imenuju istorijske događaje, ljude i motive povezane sa sukobima između muslimana i nemuslimana (evropskih hrišćana).[12] Oznake na oružju uključuju pominjanje raznih bitki, istorijskih ličnosti, skandala i uvredljivih termina.[nap. 1]

Manifest uredi

Pre pucnjave, napadač u El Nuru Tarant postavio je opširni manifest na 73 strane[156] pod naslovom „Veliko zamenjivanje” (engl. The Great Replacement;[157] referenca na teoriju zavere o belačkom genocidu i njenu francusku varijantu) na imidž-bordu 8chan prikazujući pregled svog napada.[158][159][160][11] Manifest kaže da je on odabrao Novi Zeland kao metu dve godine pre i da je napad planirao tri meseca.[161] Sadrži razne antimuslimanske i antiimigrantske ideje i teme kao što je govor mržnje protiv migranata, jezik belačkih supremacista te pozivi da se ubijaju muslimani.[140][162] Manifest uključuje reference na desničarske ličnosti visokog profila, internet mimove te pozive za ljude da se slože s pucnjavom i stvore još mimova.[13] Ovi elementi, zajedno s lajvstrimovanim videom u kojem su neki gledaoci bodrili napad, daju utisak da je napad delom internet trolovanje dizajnirano da se stvore neslaganja i ljutnja među različitim grupama.[163][164]

Manifest počinje poemom Dilana Tomasa Do not go gentle into that good night.[52] Autor manifesta sebe označava kao „uklanjača kebaba”, kao referenca na mim na internetu koji se tiče borbe Vojske Republike Srpske sa Armijom Republike Bosne i Hercegovine.[13][52] Brenton Tarant je takođe puštao pesmu Od Bihaća do Petrovca sela u svom autu pre nego što je izvršio napad.[165] Motivacija za napad se pominje u manifestu kao osveta za evropske civile koji su bili žrtve islamističkog terorizma u Evropi.[156] Preciznije, počinilac često pominje Ebu Ekerlund u svom proglasu.[156] Njeno ime je takođe prisutno na jednom od pištolja u tekstu. Tviter nalog napadača, koji je blokiran, prikazivao je neonacistički odnosno paganski simbol crnog Sunca i Četrnaest reči (koje se javljaju u manifestu), kao imena žrtava terorističkih napada na Zapadu ispisana rukom na nj.[166][167] Manifest pominje američkog predsednika Donalda Trampa, a autor piše da je pristalica Trampa kao „simbola obnovljenog belačkog identiteta i uobičajene svrhe” ali ne i kao „stvaraoca politike i vođu”.[168][169] U manifestu se izražava podrška Andersu Beringu Brejviku, Luki Trainiju, Dilanu Rufu, Antonu Lundinu Petersonu i Darenu Ozbornu, uz isticanje da su oni zauzeli „stajalište protiv etničkog i kulturnog genocida”.[170] Tarant citira norveškog teroristu Andersa Beringa Brejvika kao inspiraciju i tvrdi da je bio u „kratkom kontaktu” s njim.[171][172]

U svom manifestu, Tarant kaže da je prethodno bio „komunista”, „anarhista” i „libertarijanac”, ali se potom okrenuo „rasizmu” kao pogledu i postao „ekofašista” zabrinut globalnim zagrevanjem.[7][173][174] Iako je odbio da ga se označi kao nacistu, Amerikan konzervativ navodi da se njegova politička ideologija poklapa sa nacionalnim socijalizmom i da je bio protiv kapitalizma ali idolizirao Kinu. Magazin takođe komentariše da on naizgled vidi hrišćanstvo kao ujedinjujući vrednost Evrope. Tarant isto tako žali za moralnim slomom Zapada.[175] Manifest uključuje reference na visokoprofilne ličnosti desnog krila i internet mimove[176] te poziva ljude koji se slažu s napadom da šire njegove poruke i naprave još mimova.[13] Ovi elementi uz lajvstrimovanje u kojem su gledaoci bodrili napad daju utisak internet trolovanja, što takođe podržava razmišljanje napadača što se tiče odabira njegovog oružja; verovao je da će pokrenuti nasilno debatu o kontroli oružja u Americi i izazvati građanski rat u SAD.[177][163][164][178] Tarant podržava povratak rasne segregacije u Sjedinjenim Američkim Državama.[179]

U manifestu, Tarant kaže da je bio „stvarni fašista” naklon ser Osvaldu Mozliju koji mu je bio idol; pozivao je na ubistvo političara Sadika Kana, Angele Merkel i Redžepa Tajipa Erdogana.[180][1] Takođe pominje američku komentatorku i političku aktivistkinju Kendis Ovens, kao osobu koja je na njega imala velikog uticaja: „Osoba koja je na mene uticala više od svega je Kendis Ovens.”[181] Tarant je propovedao da je član „novorođenih templara vitezova” i „uklanjač kebaba”.[13] Manifesto je prožet pominjanjem mimova 4chan. U manifestu, Kosovski sukob između Albanaca i Srba pominje se isto tako, a napadač poziva na oslabljene Sjedinjene Države da spreče bilo kakve buduće slične situacije i intervencije ili združivanje s muslimanima protiv hrišćanskih Evropljana — u pokušaju sprečavanja „islamskih okupatora iz Evrope”.[140][139] Napadač u svom manifestu kaže da je bio inspirisan sličnim napadima iz 2011. koje je u Norveškoj izveo Anders Bering Brejvik.[139]

Manifest izražava nekoliko antiimigrantskih sentimenata, uključujući govor mržnje protiv migranata, retoriku belačkih supremacista, te pozive da neevropski imigranti u Evropi kao što su Romi, Indijci, Turci i semitski narodi te drugi — koji, prema njemu, navodno „vrše invaziju na njegovu zemlju” — treba da se uklone. Takođe, upozorio je na potencijalnu invaziju iz Indije, Kine ili Turske u budućnosti. Tarant sebe opisuje kao ekofašistu i etnonacionalistu, ali poriče da je nacista.[182][140][162][183] Motivaciju za napade pominje u manifestu, kao osvetu za evropske civile koji su stradali u islamističkim terorističkim napadima u Evropi.[156] Više puta pominje Ebu Ekerlund, žrtvu Napada kamionom u Stokholmu 2017.[156] Takođe pominje napade kao osvetu za prošle muslimanske invazije Evrope. Kada se govori o motivaciji i ciljanju muslimana, što se tiče viših stopa rođenja među imigrantima, on kaže: „Istorijski, društveno i statistički... Oni su najomraženija grupa onih koji vrše invazije na Zapadu, napadi na njih daju najviši nivo podrške. Oni su takođe jedna od najjačih grupa, s visokom stopom plodnosti, jaki po preferencama grupe i volji da osvoje.”[184]

Devet minuta pre napada, Tarant je poslao manifest imejlom do preko 30 primalaca — uključujući ured premijerke i nekoliko medijskih kuća.[185] Linkove do manifesta je takođe podelio na Tviteru i 8chan-u neposredno pre napada.[156][159] Rekao je u manifestu da je za metu odabrao muslimane kao oblik „osvete protiv islama za 1.300 godina rata i devastacije koju je doneo ljudima Zapada i drugim ljudima sveta”.[5][6][184]

Najpreciznije, u svom manifestu Tarant tvrdi da je najvažnija tačka za istaći koja ga je dovela do toga da isplanira napad dve godine pre — smrt 11-godišnje devojčice Ebe Ekerlund tokom Stokholmskog napada kamionom 2017. Njeno ime se nalazi na vrhu cevi oružja tokom pucnjave. „Nisam mogao više da okrećem svoja leđa nasilju. Nešto je, ovog puta, bilo različito. Ta razlika je bila Eba Ekerlund. Mlada, nevina i mrtva Eba. Eba je išla da se susretne sa svojom majkom posle škole, kada je ubio islamistički napadač, vozeći ukradeno auto kroz promenadu šopinga na kojoj je šetala. Eba je delimično bila gluva, [te] nije mogla da čuje napadača kako dolazi.”[184]

Neki novinari koji su analizirali manifest veruju da je u pitanju fasada, odnosno — kao i sam napad — sve izdizajnirano da se troluje svako ko se raspituje i stvori još diskursa oko određenih grupa i ljudi. Dokazi za ovo dolaze iz referenci do brojnih mimova unutar manifesta, za koje su ovi novinari upozorili da bi mogli da budu pogrešno interpretirani od strane medija.[178][186][163] Jedan novinar je smatrao manifest zamkom za medije, izjavivši da je u pitanju bilo „nameštanje za novinare koji traže značenje iza ovog zastrašujućeg zločina. Postoji istina unutra, te vredni dokazi za radikalizaciju napadača, ali su zakopani ispod velike količine, iz nedostatka bolje reči, ’šitpostinga’.”.[187][178] Na primer, netom pre izvođenja napada, napadač je rekao „zapamtite drugari, zapratite Pjudipaja” — pominjući švedsku Jutjub ličnost Feliksa Šelberga[188][189][190][191] Šelberg je na Tviteru postovao: „Osećam se apsolutno zgađenim što je moje ime izustila ova osoba”, te izrazio saučešće onima pogođenima.[189] Pošto Šelberg ima desetine miliona pratilaca na društvenom mediju, ovo je poslužilo svrsi širenja vesti o napadu dalje kako bi se ostvarilo veće interesovanje za isti.[178] Novinari su primetili da bi sličan efekat mogao da bude i usled pominjanja Kendis Ovens u manifestu, konzervativne političke aktivistkinje, jer njeni kritičari mogli bi da iskoriste pominjanje da okrive samu Ovensovu za napad.[178][186]

Krivični slučaj uredi

Tarant se pojavio u Okružnom sudu Krajstčerča 16. marta, gde je optužen za ubistvo i zadržan u pritvoru.[192] Tokom pojavljivanja na sudu, zlobno se smeškao medijima i napravio OK gestu, simbol koji su usvojili belački nacionalisti kao pokret te onlajn rasisti;[193] Prema Pravnom centru južnjačkog siromaštva, belački nacionalisti i neonacisti počeli su da koriste ovaj znak kao „signal svoje prisutnosti za sebi slične, kao i za identifikaciju potencijalnih simpatizerskih regruta među mladim umetnicima-trolovima koji ga pokazuju”.[194] Dana 4. aprila 2019. godine, policija je objavila da je povećala ukupan broj optužbi na 89, od čega 50 za ubistvo i 39 za pokušaj ubistva; druge optužbe se i dalje razmatraju.[195] Slučaj je prebačen na Viši sud, a njegovo sledeće pojavljivanje je zakazano za 5. april 2019. godine.[194][196][197] Nakon pojavljivanja na sudu 16. marta, Tarant je otkazao dodeljenog advokata koji ga je predstavljao i odabrao da sam vodi svoju odbranu.[198] Ako ga osude za višestruko ubistvo, ili za teroristički čin, suočava se sa obaveznom kaznom doživotnog zatvora uz mogućnost davanja pomilovanja nakon 17 godina; sudija može da, uzimajući u obzir agravaciju i mitigirajuće faktore prekršaja, produži period u kojem nema prava pomilovanja ili nametne doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti pomilovanja.[199][200]:102–104

Ostali uhapšeni uredi

Komandir policije Majk Buš prvobitno je rekao da su tri muškarca i jedna žena uhapšeni vezano za napade u dve džamije.[49][201] Sve četvoro su imali ekstremističke poglede, kako je objavljeno. Jedan od osumnjičenih je identifikovan kao nepovezan s napadom i pušten je.[202][203] Jedan od osumnjičenih je ranije prijavljen da nosi eksplozive. Međutim, Buš je ovo opovrgao. Takođe je porekao prvobitne izveštaje o pucnjavi u Bolnici u Krajstčerču.[204][205] Zvaničnici veruju da više nije bilo osumnjičenih koji su uključeni u napad.[81]

Dana 17. marta 2019. godine, komandir policije Buš izjavio je da je pored glavnog osumnjičenog, još troje drugih ljudi uhapšeno ali nije optuženo vezano za napade jer se ne čini da su bili uključeni u iste — s tim da ovo nije finalni zaključak policije.[206] Kordon policije uhapsio je ženu i čoveka nakon što su pronašli vatreno oružje u njihovom vozilu u kojem su putovali zajedno.[207] Žena je puštena bez optužbi, a čovek je zadržan u pritvoru i optužen za prekršaj posedovanja vatrenog oružja nelegalno.[30] U slučaju koji je Buš opisao kao „tangencijalan” pucnjavi, 18-godišnjak je uhapšen nakon što se naoružao u nameri da „pomogne deci u području”; na sudu se pojavio 18. marta 2019. godine.[46][208] Ovaj 18-godišnjak je uhapšen i optužen za izazivanje rasne disharmonije prema Aktu o ljudskim pravima iz 1993;[209] optužen je za deljenje kopije lajvstrimovane pucnjave, pisanje da je „meta osvojena” pored slike džamije i postovanje drugih poruka koje „pokreću ekstremno nasilje”; odbijen mu je zahtev za kauciju i može da dobije do 14 godina zatvora ako ga osude po svim tačkama;[210][211] vlasti veruju da nije bio uključen u pucnjavu.[14] Takođe, 30-godišnjak koji je nosio kamuflažnu odeću, koju je uobičajeno koristio, uhapšen je kada je stigao u Srednju školu „Papanui” da pokupi svog 13-godišnjeg pašenoga; pušten je bez optužbi, s tim da je rekao da mu je policija dala upozorenje zbog nedoličnog ponašanja;[212] traži kompenzaciju za tvrdnju hapšenja s greškom, ali policija je branila svoje radnje i pominjala nivo opasnosti nakon masakra te da su morali da se pozabave prijavama koje su verovatno povezane s napadom.[213]

Komandir policije Buš izjavio je da je policija bila u prvoj džamiji unutar nekoliko minuta nakon napada prijavljenog u 13.42 časova.[214] Prvobitno je shvaćeno da je hapšenje trajalo 36 minuta, ali kasnije je razjašnjeno da je bio potreban 21 minut.[215] Kao odgovor na kritike da je policija presporo reagovala na napade, policija je branila stanovište da je bilo potrebno samo 36 minuta da uhapse Taranta. Komandir okruga Džon Prajs rekao je da je ovo „neverovatno brzo vreme odgovora. Imali ste napadača s mobitelom na području velikog metropolitenskog grada.”.[214][216]

Posledice uredi

Preživeli u napadima su transportovani u obližnje bolnice. Hitna St. Džon potvrdila je u medijskoj izjavi da je otprilike 20 resursnih jedinica poslano na intervenciju povodom napada.[217] Četrdeset osam ljudi, uključujući mlado dete, s prostrelnim ranama tretirano je u Bolnici u Krajstčerču,[218][219] a još ljudi je prevezeno u druge bolnice Krajstčerča i nacionalno.[220] Zdravstveni odbor Distrikta Kanterberi (CDHB) aktivirao je svoj plan za masovne žrtve.[218] Bolničari opisuju „reku krvi” koja izlazi iz džamije[221] i da su bili primorani da preskaču preko tela kako bi pokupili ranjene.[222] Glasnogovornik je rekao da su pronašli dve improvizovane eksplozivne naprave u jednom automobilu i da su uspeli da deaktiviraju jednu.[223]

Odgovor službi za hitne slučajeve uredi

Policija Novog Zelanda reagovala je na incidente u nekoliko minuta nakon što su napadi prijavljeni.[216] Određen broj škola u blizini mesta nesreće je zatvoren neposredno posle događaja.[201] Neki školarci su svejedno imali svoje mobilne telefone i mogli su da vide snimak napada onlajn.[224] Vlasti su savetovale sve džamije u zemlji da se zatvore dok ne bude daljih obaveštenja i poslale su policiju da osigura lokacije na kojima je ovo bilo potrebno.[225]

Zvaničnički komitet za domaću i spoljnu sigurnosnu koordinaciju (ODESC) pozvan je da koordiniše vladinim odgovorom. Premijerka Džasinda Ardern, koja je bila na javnom angažmanu oko skupa *Školskog štrajka za klimu u Nju Plimutu,[226] vratila se s ministrom za sigurnost i obaveštajstvo Endruom Litlom u svoj hotel u Plimutu da da izjavu za novinare. Ardernova je otkazala i sve ostale javne angažmane zakazane za taj dan, uključujući otvaranje festivala WOMAD. Potom se ukrcala na avion Rojal Nju Zeland er fors i doletela u prestonicu Velington da bi se pridružila zvaničnim sastancima koji su se održavali u Bihajvu.[227] Ministar Litl je ostao u Nju Plimutu i otvorio je festival WOMAD, zajedno s članom parlamenta Kirijem Alanom. Značajno je pomenuti da dok je bio u Nju Plimutu neposredno posle napada Endru Litl nije imao nikakvu policijsku ili zaštitu diplomatske službe za zaštitu.

Ostali odgovori uredi

 
Mediji i članovi javnog mnjenja kod Botaničkih bašti Krajstčerča 18. marta 2019. godine
 
Petsi Redi polaže cveće u Botaničkim baštama Krajstčerča 19. marta 2019. godine

Štrajkači iz škola u programu *Globalnog školskog štrajka okupljeni na mitingu u Katedral skveru, nedaleko od dva napada, savetovani su da ili potraže bezbedno mesto u javnim zgradama ili odu kući policijom.[228][229] Svi letovi Er Nju Zeland linka koji su odlazili sa Aerodroma Krajstčerč otkazani su zbog predostrožnosti a usled nedostatka sigurnosnog skeniranja.[230]

Treći Test kriket meč između Novog Zelanda i Bangladeša, koji je trebalo da se odigra u Hegli ovalu u Krajstčerču 16. marta otkazan je iz bezbednosnih razloga.[231] Bangladeški tim je trebalo da prisustvuje molitvi u džamiji El Nur, i bili su momenti u pitanju od ulaska u zgradu kada je incident počeo.[232][233] Igrači su potom pobegli peške u Hegli oval.[234] Dva dana posle, kriket tim Kanterberi povukao se iz meča protiv Velingtona u sezoni Planket šild 2018/19 (kriket turnir).[235] Super ragbi meč između Krusejdersa iz Krajstčerča i Hajlendersa iz Danedina koji je trebalo da se igra sledećeg dana nakon napada otkazan je kao „znak poštovanja za događaje”;[236] nakon napada, neki su kritikovali i tim Krusejdersa zbog njihovog imena koje se izvodi iz srednjovekovnih krstaških ratova („krusade”) vođenih protiv muslimana.[237][238]Dva koncerta zakazana da se održe u Krajstčerču 17. marta, na kojima je trebalo da nastupu kantautor Brajan Adams i treš-metal bend Slejer takođe su otkazani.[239] Polinezijski kulturni festival Polifest otkazan je nakon pucnjava, a razlog je bila upitna sigurnost.[240] Muzički i kulturni festival WOMAD održao se u Nju Plimutu uprkos napadima, s naoružanom policijom stacioniranom u perimetru festivala, u mestu održavanja i oko hotela umetnika.[241]

U Danedinu, Novozelandska policija od. AOS pretražio je kuću u Andersons beju nakon punjave u džamiji u Krajstčerču jer je napadač na društvenim medijima indicirao da je originalno planirao da za metu ima gradsku džamiju El Huda. Policija je blokirala deo obližnje Somervil ulice i evakuisala stanovnike nedaleko od zgrade u pitanju. Univerzitet Otago je isto tako odgodio obeležavanje svoje 150. godišnjice uličnom paradom koja je bila zakazana za 16. mart, sve zbog bezbednosnih razloga.[242][243]

Džamije koje su bile napadnute, te druge u zemlji i svetu, bile su fokus bdenja, poruka i odavanja saučešća cvećem iz zajednice.[244][245][246][247] Gradonačelnica Krajstčerča Lijana Dalzijel potakla je ljude da polažu cveće kod gradskih Botaničkih bašta u Rolstoun aveniji.[248] Kao znak simpatije i solidarnosti, učenici i druge grupe izveli su haka i vaijata ceremonije da bi odali počast onima ubijenim u napadima.[249][250] Ulične bande, uključujući Mongrel mob, Blek pauer i King kobras poslali su svoje članove u džamije širom zemlje radi pomoći u zaštiti istih tokom obavljanja molitve.[251][252][253] Jednu sedmicu nakon napada, održana je džuma na otvorenom u Hagli parku; emitovana je uživo na radiju i televiziji, a prisustvovalo je 20.000 ljudi — uključujući Ardernovu[254][255][256] koja je rekla „Novi Zeland plače s vama. Mi smo jedno.”; imam džamije El Nur zahvalio se Novozelanđanima za njihovu podršku i dodao je da „smo slomljenih srca ali da nismo slomljeni”.[257] Nacionalna misa za sećanje održana je 29. marta, dve sedmice posle napada.[258]

Giv-a-litl (GiveALittle.co.nz) onlajn humanitarna akcija koja podržava žrtve i njihove porodice do sada je skupila preko 4 miliona novozelandskih dolara.[259][260] Uz ostale akcije koja se traži dobrovoljno davanje novca za pomoć, skupljeno je preko 6,1 miliona američkih dolara ukupno s namenom za žrtve i njihove porodice.[261] Premijerka je takođe ponovila da svi oni povređeni ili ubijeni u pucnjavama — kao i njihove uže porodice — mogu da koriste državnu šemu za kompenzaciju nakon nesreća (ACC), koja — između ostalih benefita — nudi kompenzaciju za izgubljene prihode i 10.000 američkih dolara granta za sahranu.[262][263]

Dan nakon napada, mnogi vlasnici radnji sa oružjem prijavili su povećanu prodaju oružja — pogotovo poluautomatskog, kao odgovor na strože zakone oko nabavke.[264] Nasuprot ovome, neki novozelandski vlasnici oružja odgovorili su dobrovoljnim predavanjem svog oružja policiji.[265] Novozelandski aukcijski veb-sajt Trade Me zabranio je prodaju poluautomatskog oružja na svojoj platformi.[266]

Video uredi

Lajvstrim je repostovan na mnogim servisima za strimovanje videa, uključujući Fejsbuk, Lajvlik i Jutjub.[267][268] Policija, muslimanske zastupničke grupe i vladine agencije pozvali su da bilo ko ko pronađe snimke — da ih obriše ili prijavi.[269] Novozelandski Ured za klasifikaciju filma i književnosti brzo je klasifikovao video kao „nepoželjan”, čime je distribuisanje, kopiranje ili prikazivanje istog unutar granica zemlje postalo prekršaj; zakonska kazna je do 14 godina zatvora za pojedinca, ili 100.000 američkih dolara za korporaciju.[270][271]:124 18-godišnjak koji se pojavio u Okružnom sudu Krajstčerča 18. marta optužen je po dve tačke: za distribuisanje videa i pravljenje nepoželjne publikacije objavljivanjem slike džamije El Nur s porukom „meta stečena” te drugim čet porukama koje „podstrekavaju ekstremno nasilje”.[272][273] Takođe, 22-godišnji Novozelanđanin će se pojaviti na sudu u Krajstčerču jer je optužen za distribuisanje videa.[274] Neke medijske organizacije u Australiji emitovale su delove lajvstrima, sve do momenta kada napadač ulazi u zgradu, uprkos molbama policije da se isti snimci ne prikazuju ili emituju javno.[275] Novozelandska Skaj televizija privremeno je prekinula ponudu emitovanja Skaj njuz Australije gde se video mogao pogledati, da bi se sprečilo njegovo dalje prikazivanje.[276] Novozelandski provajderi internet signala preduzeli su određene korake da se blokira pristup 8chan-u i drugim sajtovima povezanima s napadom;[12] privremeno su blokirani i drugi sajtovi, poput 4chan-a, Lajvlika i Mege gde se video mogao pronaći sve dok ovi sajtovi nisu uspeli da ga uklone u potpunosti pozivajući se na svoje smernice o korišćenju.[277][278] Dodatno, najmanje tri sajta — 8chan, Kiwi Farms i Voat — našla su se pod istragom novozelandskih vlasti zbog materijala pertinentnog napadu, gde je postavljan video i drugi materijal dok se napad odvijao; administrator onlajn mesedžing borda Kivi farms odbio je zahtev Novozelandske policije za podatke o korisnicima koji su pravili postove povezane sa osumnjičenim i napadima.[279][280]

Dana 19. marta, Australijanac koji je postavljao komentare po društvenim medijima hvaleći pucnjave u Krajstčerču, uhapšen je zbog agraviranog posedovanja vatrenog oružja bez licence i po četiri tačke za korišćenje ili posedovanje zabranjenog oružja; pušten je uz kauciju pod uslovom da neće koristiti internet.[281][282][283][284] Sutradan, čovek iz Krajstčerča je optužen po dve tačke za deljenje lajvstrima pucnjava u džamijama prema Aktu o klasifikaciji filmova, videa i publikacija iz 1993; zabranjena mu je kaucija i zadržan je u pritvoru do sledećeg sudskog saslušanja zakazanog za 15. april; njegova kompanija je takođe privukla kritike zbog korišćenja nacističkih simbola.[285][286][287][288]

Fejsbuk, Jutjub, Redit i Tviter izjavili su da naporno rade da uklone video sa svojih platformi, te izjavili da će takođe ukloniti sve čime se podržavaju napadi.[289] Kako god, kopije videa se kontinuirano otpremaju na Jutjub i Tviter.[290][291][292] Prema Fejsbuku, nije bilo pritužbi na video oko 12 minuta nakon što se lajvstrim završio;[293] originalni video od napadača pogledan je manje od 200 puta pre nego što je servis obavešten o sadržaju videa; Fejsbuk je naknadno uklonio video i njegov sadržaj pregledan samo 4.000 puta unutar nekoliko minuta od obaveštenja, te napravio digitalni heš otisak da se detektuju buduća otpremanja — koja su se do tada vršila na brojnim sajtovima društvenih medija.[294] Delatnici Fejsbuka na Novom Zelandu izjavili su da je unutar druga 24 časa nakon napada digitalnim otiskom blokirano preko 1,5 miliona otpremanja videa i slika — uključujući editovane verzije — s njihovog servisa, većina u toku faze otpremanja pre nego što je video odnosno slika došla u javnost za pregledanje.[294][295] Redit je banovao subredite pod nazivima „WatchPeopleDie” i „Gore” za koje oni tvrde da veličaju napade.[296][297] Uprkos ovako relativno dobrom odgovoru, zvaničnici Novog Zelanda kao i drugi svetski lideri dali su zadatak Fejsbuku, Jutjubu i drugim velikim društvenim sajtovima da preduzmu još koraka i prekinu delovanje svakog odgovornog za ekstremistički sadržaj koji se otprema na njihove servere.[294] Majkrosoft je, u svetlu toga kako su društveni mediji upravljali sadržajem povezanim s pucnjavama, predložio uvođenje standarda na nivou industrija kojima će se prijavljivati ovakav sadržaj veoma brzo i neposredno nakon velikih događaja; združenim komandnim centrom upravljalo bi se i kontrolisalo širenje ovakvih informacija preko društvenih medija.[298]

Uprkos pokušajima mreža da se samoregulišu, novozelandski zvaničnici i drugi svetski lideri pitali su ih da preuzmu odgovornost za ekstremistički sadržaj postavljen na njihovim serverima.[294] Australija je uvela legislativu kojom se kažnjavaju provajderi finog sadržaja i potencijalno u zatvoreništvo stavljaju njihovi delatnici koji ne uklone nasilne slike ovog tipa napada.[299] Francuski savet za muslimansku veru izdao je tužbu protiv Fejsbuka i Jutjuba, optužujući kompanije za „emitovanje poruke sa nasilnim sadržajem podstičućeg terorizma, ili prirode nalik na ozbiljno narušavanje ljudskog digniteta i podložne pregledavanju od manjine”.[300] Fejsbuk je protestovao protiv tužbe, uz izjavu: „Aktovi terorizma i mržnje nemaju mesta na Fejsubku, a naše misli su sa porodicama žrtava i celom zajednicom pogođenom ovom tragedijom. Preduzeli smo mnoge korake da se ovaj video ukloni s naše platforme, sarađujemo s vlastima.”[300]

Stjuart Bender sa Univerziteta Kertin u Pertu istakao je da upotreba videa uživo kao integralnog dela napada „čini [iste] oblikom ’performans zločina’ gde je akt snimanja videa i/ili strimovanja nasilja od strane napadača centralna komponenta samog nasilja, a ne incidentalna”.[301]

Reakcije uredi

 
Premijerka Ardern posetila je članove muslimanske zajednice u Centru zajednice Filipstaun dan nakon napada

Novozelandska premijerka Džasinda Ardern nazvala je incident „aktom ekstremnog i neviđenog nasilja” i izjavila da je „ovo jedan od najmračnijih dana Novog Zelanda”.[302][303][304] Ona je takođe napade opisala kao dobro isplanirane i terorističke.[220] Po prvi put u istoriji, nivo od terorističke pretnje podignut je na visok.[81] Komesar Buš citirao je premijerku da je rekla da je ovo „sada klasifikovano kao teroristički događaj”.[305] Načelnica Krajstčerča Lijana Dalzijel nikada nije mislila da bi se „nešto nalik ovome” moglo dogoditi na Novom Zelandu, izjavivši da je „svako šokiran”.[220] Zastave su bile spuštene na pola koplja na svim vladinim zgradama u zemlji.[306] Kabinet Novog Zelanda je pristao da sprovede istragu oko napada, a 25. marta je objavio da će ista biti u obliku istrage kraljevske komisije;[307] ispitaće se događaji koji su doveli do napada, a prema Ardernovoj „pogledaće se akcije SIS-a, GCSB-a, policije, carine, imigracione i svih drugih relevantnih vladinih odeljenja ili agencija”;[308] Litl je rekao za Radio Novi Zeland „Dobio sam ovlašćenje za agencije da urade intruzivne aktivnosti pod nalogom, od kojih veliki broj istih [naloga] nemam slobodu da otkrivam.”,[309] te dodao da obaveštajne službe obično stavljaju 30 do 40 ljudi pod nadzor odjednom a iako je u pitanju više ljudi pod nadzorom nego obično on neće da otkrije koliki je to broj, dok su same operacije od fizičkog nadzora do nadziranja telekomunikacionih aktivnosti.[310]

Kraljica Elizabeta II rekla je da je „duboko rastužena” napadom: „Princ Filip i ja poslali smo svoje saučešće porodicama i prijateljima onih koji su izgubili svoje živote.”[311][312]

Australijski premijer Skot Morison izrazio je podršku Novom Zelandu i osudio napade kao „nasilne, ekstremističke, terorističke napade desnog krila”. Potvrdio je da je Australijanac zadržan kao osumnjičeni povezan s napadom.[313][314][315]

Britanska premijerka Tereza Mej opisala je incident kao „zastrašujući teroristički napad” i rekla da su „njene misli sa svim onima koji su pogođeni ovim bolesnim činom nasilja”. Takođe je objavljeno da će ministar unutrašnjih poslova obaviti razgovore sa višim ekspertima za protivterorizam da bi se proverila bezbednost u britanskim džamijama posle napada.[312]

Mnogi političari i svetski lideri takođe su izrazili svoju sućut povodom napada,[316][317] a neki svetski lideri su napad pripisali sve većoj islamofobiji u svetu;[318][319] Trampova reakcija bila je nešto drugačija ili suprotna, jer kada su ga pitali da li su „belački nacionalisti rastuća pretnja širom sveta” on je odgovorio: „Ne mislim baš. Mislim da je to mala grupa ljudi koji imaju veoma, veoma ozbiljne probleme. Zasigurno je to strašna stvar.”[168]

Zvanično saučešće (u obliku saopštenja) izjavila je velika većina svetskih lidera.[nap. 2]

Kanadski premijer Džastin Trudo izrazio je „najdublje saučešće” i izjavio da „Kanada pamti previše dobro žalost koju su osećali nakon bezosećajnog napada na Islamski kulturni centar Kebeka u Stefoju koji je uzeo živote mnogo nevinih ljudi okupljenih u molitvi”, pominjući Pucnjavu u Kebeku u gradskoj džamiji (2017).[346]

Nekoliko trenutnih i bivših političara iz SAD, uključujući predsednika Donalda Trampa, bivšeg predsednika Baraka Obamu i političarku kandidatkinju za predsednika Hilari Klinton izrazili su svoje saučešće stradalima, a Tramp je ponudio i pomoć Novom Zelandu.[347][348][51][349][348][350] Ovo je bilo nakon što je Njujork tajms objavio da je ubica hvalio predsednika Trampa u svom manifestu.[351]

Ruski predsednik Vladimir Putin poslao je premijerki Ardernovoj poruku saučešća, izjavivši: „Ovaj napad na civile koji su se okupili radi molitve je šokantan po nasilju i cinizmu.”[352] Osvetljenje kule Ostankino u Moskvi, najviše slobodno držeće strukture u Evropi, bilo je ugašeno jedan sat kao znak sućuti.[353]

U Ujedinjenom Kraljevstvu, nakon pretnji po život Sadika Kana u manifestu napadača Taranta, domaća obaveštajna služba MI5 je pokrenuo istragu povezanosti napadača sa britanskom krajnjom desnicom.[354] Sadžid Džavid iz Ministarstva unutrašnjih poslova UK, upozorio je firme društvenih medija, uključujući nova pravila o cenzuri.[355]

Kralj Salman iz Saudijske Arabije rekao je da je „gnusni masakr molitvenika u džamijama na Novom Zelandu teroristički napad”.[356] Takođe, pozvao je međunarodnu zajednicu da se suoči s govorom mržnje i terorizmom.[356][357]

Kardinal Pjetro Paolin, sekretar grada-države Vatikan, poslao je pismo saučešća u ime pape Franje tešeći muslimansku zajednicu na Novom Zelandu „iskrenom solidarnošću povodom ovih napada” i izjavljujući da se „Njegova svetost moli za izlečenje povređenih, utehu onih koji tuguju za gubitak svojih voljenih i za sve pogođene ovom tragedijom”.[358]

Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, pokazivao je snimak preuzet od napadača svojim pristalicama na kampanjskim skupovima za lokalne izbore u Turskoj koji su se održali potkraj marta 2019.[359][360] Novi Zeland i Australija, odnosno njihove vlade,[361] kao i turska glavna opoziciona partija, kritikovali su njegove poteze.[362]

U Pakistanu, tokom četvrtfinala PSL-a — na nacionalnom stadionu u Karačiju, s kapacitetom od 34.228 mesta — dat je minut ćutanja za žrtve.[363]

Alt-desničari uredi

Grupe antiimigracionih belačkih supremacista bazirane na Novom Zelandu brzo su osudile napad i udaljile se od povezanosti s napadačem, te ugasile svoje veb-sajtove.[364] Određen broj alt-desničarskih vođa te onlajn posteri podržavali su napad, slaveći teroristu kao „heroja” i nazivajući nasilje delom trenutnog etničkog sukoba između belaca i nebelaca koji se odvija u svetu.[52][53] Endru Englin, predstavnik veb-sajta The Daily Stormer, izjavio je da je od masovnih pucnjava koje je on video „ova daleko najsmešnija od njih svih” te da je napadač već bio „narodni heroj” za mnoge unutar pokreta.[53]

PewDiePie uredi

Švedski jutjuber PewDiePie (Pjudipaj; pravo ime: Feliks Arvid Ulf Šelberg) tvitovao je „Upravo sam čuo vesti o užasavajućim izvešćima iz novozelandskog Krajstčerča. Osećam se apsolutno zgađenim što je ova osoba izustila moje ime. Moje srce i misli su sa žrtvama, porodicama i svakime pogođenim ovom tragedijom.” kao odgovor na poziv napadača Brentona Taranta za gledaoce da „zaprate Pjudipaja” tokom njegovog lajvstrima pre izvršenja napada; ovo je referenca na trenutni sukob pratilaca Pjudipaj protiv Ti-sirisa.[189]

Ostale reakcije uredi

Platforme društvenih medija Fejsbuk, Tviter i Jutjub imali su reakciju koja je iskritikovana; puštan je video pucnjave i ponovno otpreman te deljen na ovim platformama dugo nakon napada. Ove tri kompanije radile su prekovremeno na uklanjanju videa i banovanju naloga koji su nastavili da ga otpremaju. Gugl je sazvao veliki sastanak kompanije izjavivši da je potrebno da se uklone rezultati pretrage koji prikazuju grafički sadržaj (video i slike).[365][366]

Simpatizeri Al Kaide i IDIL-a, kao i uticajni lideri, objavili su putem kanala društvenih medija potrebu za odmazdom. Ovo je izazvalo osoblje zaduženo za sprovođenje zakona u regionima Severnoj Americi, Evropi i Okeaniji da budu na povišenom nivou opreza. Jedan post je glasio „Nevernik je ubio muslimanku i pobegao preko nje pre nego što je ubio našu braću u džamiji. Gde je osveta, O revnosni [muslimani]? Po Alahu, ako ne uradimo ništa, nema ničeg dobrog u nama [...] dovoljno dremeži [za] šta ćemo reći Alahu...” i privukao je pažnju vlasti među stotinama drugih postova.[367][368]

Diskurs o vatrenom oružju uredi

Novozelandski zakoni o oružju počeli su da se preispituju nakon napada, pogotovo proces kupovine poluautomatskog oružja u vojnom stilu te razlike u odnosu na Australiju;[369][370] nakon Masakra u Port Arturu 1996, u Australiji je ovo oružje zabranjeno;[370] godine 2018, na primer, objavljeno je da je od 1,5 miliona registrovanog vatrenog oružja na Novom Zelandu — 15.000 poluautomatsko.[371] Kako je specijalista za politiku oružja Filip Alpers izjavio: „Novi Zeland je gotovo jedini uz Sjedinjene Države koji ne registruje 96% svog vatrenog oružja — a to su uobičajena vatrena oružja, ona koja se najviše koriste u zločinima... Da je otišao na Novi Zeland da počini ove zločine, pojedinac može pretpostaviti da je lakoća dolaska do ovog vatrenog oružja mogla da bude faktor u njegovoj odluci da počini zločin u Krajstčerču.”[372][373] Kabinet, međutim, ostaje bez odluke o stvaranju registra.[374][375][376]

Premijerka Džasinda Ardern objavila je da će se „naši zakoni o oružju promeniti, sada je vreme... Ljudi će tražiti promenu, a ja sam na to obavezana.”.[372] Ardenova je nastavila kazavši da je „bilo pokušaja da se naši zakoni promene 2005, 2012. i nakon upita 2017. Sada je vreme za promenu.”.[377] Državni tužilac Dejvid Parker kasnije je citiran da je rekao da će vlada da zabrani poluautomatske puške,[378] ali da je kasnije opovrgao ovu izjavu i rekao da vlada još nije posvećena ničemu i da će regulacije oko poluautomatskog oružja da budu „jedno od pitanja” koje će vlada da razmatra.[379] Ardernova je, na pres-konferenciji održanoj 18. marta, indicirala da će detalji oko predloženih reformi da budu dati 25. marta 2019. godine.[206] Dana 21. marta, ona je objavila zabranu i dodala da radi na legislativi za ovo koja bi trebalo da bude gotova najkasnije do 11. aprila. Kao tradicionalna mera, od 15.00 časova tog dana, neke poluautomatske puške i sačmarice klasifikovane su kao takve da zahtevaju da vlasnik ima licencu sa „E” odobrenjem. „Nakon razumnog perioda povrata, oni koji nastave da poseduju ova vatrena oružja biće u kontravenciji sa zakonom”, objavio je Radio Novi Zeland. Šema „gan bajbek” takođe se razmatra.[380]

Amandman o zabrani vatrenog oružja, magazina i delova (engl. The Arms (Prohibited Firearms, Magazines, and Parts) Amendment Bill) biće uveden u Predstavničkom domu 1. aprila 2019. a usvojen nakon svog prvog čitanja narednog dana.[381]

Dejvid Tipl, aktivista za prava oko naoružanja i vlasnik 20 gradskih prodavnica oružja širom Novog Zelanda, prodao je oružje i municiju napadaču Tarantu. U konferenciji za medije nakon pucnjava, on je tvrdio da nema nikakve odgovornosti za napad a zbog prodaje oružja napadaču. Takođe je odbio da diskutuje u široj debati oko oružja.[382] Tipl je kasnije rekao: „Bilo je puno priče o paničnoj kupovini i to je laž.”[383]

Reference na 4Chan uredi

Tarantove onlajn izjave su bile motivisane uobičajenim mimovima 4chan:

  • Manifest počinje poemom u stilu uspavanke gde se ’laku noć’ često pominje. Ovo je referenca na Gudnajt treds.[384]
  • Video pucnjave u džamiji počinje tako što Tarant sluša srpsku nacionalističku pesmu. Srpski nacionalistički disko postao je mim zbog slabe produkcije i apsurdnog sadržaja.[385]

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ Uključuju pominjanje bitke kod Tura 732, Opsade Akre 1189—1191, Opsade Malte 1565, bitke kod Lepanta 1571, bitke za Beč 1683, bitke kod Vaca 1684, bitke kod Kagula 1770, boja na Ivankovcu 1805, šipčenske bitke 1877—1878, bulerske bitke 1913, sarikamiške bitke 1914—1915, Skandala oko seksualne eksploatacije dece u Roterdamu 2010, Globalnog sporazuma o migraciji 2018, Karla Martela, Žigmunda Luksemburškog, hetmana Feliksa Potockog, Markantonija Kolonu, Sebastijana Venijera, Luku Trainija, Aleksandra Bisoneta, Lazara Hrebeljanovića, Dmitrija Senjavina, Miloša Obilića, Janoša Hunjadija, Mihalja Silađija, Fružina, Šerbana Kantakuzina, Marka Antonija Bragadina, Stefana III Moldavskog, Skenderbega, Đerđa Arijanitija, Baje Pivljanina, Novaka Vujoševića, Edvarda Kodringtona, Marka Miljanova Popovića, Ernsta Štarhemberga, Davida Soslana, Davida IV od Gruzije, Stefana Lazarevića, Konstantina II od Bugarske, Boemunda Tarentskog, Gastona IV, Gastona IV, Don Pelajoa, Josifa Gurka, Četrnaest reči i „Turkofagosa” (onaj koji jede Turke) — termin koji su Grci koristili tokom Grčkog rata za nezavisnost.[139][150][151][152][140][153] Antimuslimanska fraza „ukloni kebab”, slogan koji potiče iz Srbije i koji se proširio globalno, koriste belački supremacisti i bio je napisan na oružju napadača.[139] Magazin puške imao je ime Hosue Estebanez, izvršilac ubistva Karlosa Palomina.[154] Na oružju je bio simbol crnog sunca i dva znaka psećeg lančića: jedan sa belačkom supremacističkom verzijom keltskog krsta, a drugi sa dizajnom slovenske svastike.[155]
  2. ^ Izjavili su ga azerbejdžanski[320] bangladeški,[321] bosanskohercegovački,[322] brunejski,[323] kambodžanski,[324] kineski,[325][326] fidžijski,[327] hrvatski,[328] filipinski,[329] mađarski,[330][331] indijski,[332] indonezijski,[333] japanski,[334] južnokorejski,[335] kosovski,[336] malezijski,[337] pakistanski,[338][339] singapurski,[340] srpski,[341] tajvanski,[342] tajlandski,[343] turski,[344] vijetnamski[345] i lideri velike većine ostalih zemalja.

Reference uredi

  1. ^ a b v Ainge Roy, Eleanor; Sherwood, Harriet; Parveen, Nazia (15. 3. 2019). „Christchurch attack: suspect had white-supremacist symbols on weapons”. The Guardian. Pristupljeno 16. 3. 2019. „A bomb disposal team was called in to dismantle explosive devices found in a stopped car.” 
  2. ^ Graham-McLay, Charlotte; Cave, Damien; Tarabay, Jamie (17. 3. 2019). „‘There Will Be Changes’ to Gun Laws, New Zealand Prime Minister Says”. The New York Times. Christchurch. Arhivirano iz originala 17. 3. 2019. g. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  3. ^ a b Elmasry, Mohamad (15. 3. 2019). „New Zealand mosque attacks and the scourge of white supremacy”. Al Jazeera. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  4. ^ Lowles, Nick (15. 3. 2019). „The terror in New Zealand is borne of the same far right ideology taking hold in Europe”. New Statesman. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  5. ^ a b Welby, Peter (16. 3. 2019). „Ranting ‘manifesto’ exposes the mixed-up mind of a terrorist”. Arab News. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  6. ^ a b Webb, Whitney (16. 3. 2019). „The Christchurch Shooting and the Normalization of Anti-Muslim Terrorism”. Mintpress News. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  7. ^ a b „New Zealand suspect Brenton Tarrant ‘says he is racist eco-fascist who is mostly introverted’”. ITV News. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  8. ^ a b v „Weapons”. The Daily Stormer. The Daily Stormer. Arhivirano iz originala 27. 07. 2020. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  9. ^ a b Gelineau, Kristen; Gambrell, Jon (15. 3. 2019). „New Zealand mosque shooter is a white supremacist angry at immigrants, documents and video reveal”. Chicago Tribune. Arhivirano iz originala 02. 06. 2020. g. Pristupljeno 17. 3. 2019.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  10. ^ Koziol, Michael. „Christchurch shooter's manifesto reveals an obsession with white supremacy over Muslims”. www.smh.com.au. Sydney Morning Herald. Pristupljeno 15. 3. 2019.  „Muzika je svirala u autu u pozadini videa Tarantovog napada, jedna na srpskom jeziku, a jedna na nemačkom. Srpska pesma pominje „koljača Bosne”, Radovana Karadžića, osuđenog ratnog zločinca i političkog vođu bosanskih Srba. ’Iz Krajine krenuli su vuci, krenuli su vuci; Čuvajte se ustaše i Turci, ustaše i Turci; Karadžiću, vodi Srbe svoje, vodi Srbe svoje; Nek’ se vidi, nikog se ne boje, nikog se ne boje’, kaže se u tekstu.”
  11. ^ a b Gilsinan, Kathy (15. 3. 2019). „How White-Supremacist Violence Echoes Other Forms of Terrorism .”. The Atlantic. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  12. ^ a b v g „Christchurch mosque shootings: Gunman livestreamed 17 minutes of shooting terror”. The New Zealand Herald. 15. 3. 2019. ISSN 1170-0777. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  13. ^ a b v g d đ Weill, Kelly; Sommer, Will. „Mosque Attack Video Linked to ‘White Genocide’ Rant”. www.thedailybeast.com. Daily Beast. Pristupljeno 15. 3. 2019.  „Manifesto je prošaran referencama na mimove 4Chan, te poziva ljude koji se slažu s pucnjavom da naprave još mimova. U jednom momentu, pisac se opisuje kao ’uklanjač kebaba’, što je referenca na mim 4Chan o srpskim napadima na bosanske Muslimane.”
  14. ^ a b v g „Police with the latest information on the mosque shootings”. Radio New Zealand. 17. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  15. ^ a b „Christchurch shooting death toll rises to 50 after unaccounted victim is discovered at mosque”. ABC News. 17. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  16. ^ a b „Christchurch mosque terror: Accused killer smirked in court”. Otago Daily Times Online News. 16. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  17. ^ Wakefield, Jane (16. 3. 2019). „Anger as shooter video spreads around world”. www.bbc.co.uk. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  18. ^ Hunt, Elle; Rawlinson, Kevin; Wahlquist, Calla (16. 3. 2019). „'Darkest day': how the press reacted to the Christchurch shootings”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  19. ^ Workman, Michael; Hutcheon, Stephen; McGrath, Pat (15. 3. 2019). „Christchurch shooting attacker Brenton Tarrant was a personal trainer in Grafton”. ABC. 
  20. ^ Wolfe, Natalie; Molloy, Shannon; Bedo, Stephanie (15. 3. 2019). „Dozens dead after gunman opens fire on Christchurch mosques in ‘unprecedented’ terror attack”. News Corp Australia. 
  21. ^ „Gunman who opened fire on Christchurch mosque addresses attack in manifesto”. News Corp Australia. 15. 3. 2019. 
  22. ^ Davidson, Tom (15. 3. 2019). „Christchurch mosque shootings: First picture of 'gunman' Brenton Tarrant”. Irish Mirror. 
  23. ^ Rawsthorne, Sally; Noyes, Jenny. „Christchurch terrorist attack: Death toll climbs to 49 after New Zealand's 'darkest day'”. Sydney Morning Herald. 
  24. ^ „Alt-right extremists are not being monitored effectively”. The Sydney Morning Herald. 17. 3. 2019. Arhivirano iz originala 18. 3. 2019. g. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  25. ^ „New Zealand Massacre Highlights Global Reach of White Extremism”. The New York Times. 17. 3. 2019. Arhivirano iz originala 17. 3. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  26. ^ „The Observer view on the Christchurch shootings: we’ve been too slow to see the far right threat Observer editorial”. Guardian. 17. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  27. ^ „Christchurch mosque shootings: New Zealand's worst since 1943”. 15. 3. 2019 — preko www.nzherald.co.nz. 
  28. ^ Leask, Anna (3. 2. 2017). „Raurimu 20 years on: the madman, the massacre and the memories”. The New Zealand Herald. ISSN 1170-0777. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  29. ^ Graham-McLay, Charlotte; Ramzy, Austin (14. 3. 2019). „New Zealand Police Say Multiple Deaths in 2 Mosque Shootings in Christchurch”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  30. ^ a b Westcott, Ben; Marsh, Jenni; Regan, Helen; Wagner, Meg; Ries, Brian; Rocha, Veronica; Lewis, Aimee; Picheta, Rob; Kaur, Harmeet (15. 3. 2019). „Dozens killed in Christchurch mosque attack”. CNN. Arhivirano iz originala 18. 3. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  31. ^ Brockell, Gillian (15. 3. 2019). „‘Garry’s getting shot’: This 1990 massacre was New Zealand’s worst before mosque attacks”. www.washingtonpost.com. Arhivirano iz originala 16. 3. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  32. ^ „The world's 31 safest countries”. The Independent. 28. 6. 2018. Arhivirano iz originala 28. 2. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  33. ^ „New Zealand Went More Than 20 Years Between Mass Shootings”. The Atlantic Magazine – theatlantic.com. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 22. 3. 2019. g. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  34. ^ Brockell, Gillian (15. 3. 2019). „'Garry's getting shot': This 1990 massacre was New Zealand's worst before mosque attacks”. The Washington Post. 
  35. ^ a b „Warning signs of terror attack in New Zealand have been apparent, experts say”. Stuff.co.nz. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  36. ^ Kingsley, Patrick (15. 3. 2019). „New Zealand Massacre Highlights Global Reach of White Extremism”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 17. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  37. ^ „Gerry Brownlee: Royal Commission need into Christchurch massacre”. Newstalk ZB. 19. 3. 2019. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  38. ^ Wilson, Jason (17. 3. 2019). „Australians are asking how did we get here? Well, Islamophobia is practically enshrined as public policy”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 19. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  39. ^ „2013 Census QuickStats about culture and identity”. Statistics New Zealand. 15. 4. 2014. Arhivirano iz originala 23. 1. 2019. g. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  40. ^ Matthewson, Nicole (3. 12. 2015). „Fighting, killing 'not the Muslim way'”. Stuff.co.nz. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  41. ^ Akerman, Tessa (16. 3. 2019). „Linwood mosque reflects a growing Muslim community”. The Australian. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  42. ^ a b „Man who scared away gunman at Christchurch mosque hailed a hero”. Stuff. 17. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  43. ^ „New Zealand mosque shootings kill 49”. 15. 3. 2019 — preko www.bbc.co.uk. 
  44. ^ a b v „Christchurch shootings: Death toll rises to 49 following terrorist attack - live updates”. Stuff.co.nz. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  45. ^ „Christchurch shootings see 49 people killed in attacks on mosques”. ABC Online. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  46. ^ a b Saldiva, Gabriela. „Number Of Dead Rises To 50 In New Zealand Mass Shooting”. NPR. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  47. ^ „Video captures act of bravery as police arrest Christchurch shooting suspect”. Stuff. 16. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  48. ^ a b v Bush, Mike (17. 3. 2019). „Update 15: Christchurch terror attack” (Saopštenje). New Zealand Police. Pristupljeno 18. 3. 2019 — preko Scoop. 
  49. ^ a b v g „Watch: Christchurch mosque shooting - Four in custody”. Radio New Zealand. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  50. ^ Casiano, Louis (14. 3. 2019). „40 killed and more than 20 seriously injured in New Zealand mass shooting targeting mosques”. Fox News. 
  51. ^ a b v g d Menon, Praveen; Greenfield, Charlotte (15. 3. 2019). „Dozens killed as gunman livestreams New Zealand mosque shootings”. Reuters. 
  52. ^ a b v g Purtill, James. „Fuelled by a toxic, alt-right echo chamber, Christchurch shooter's views were celebrated online”. www.abc.net.au. ABC. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  53. ^ a b v „After New Zealand Shooting, Far-right, Racists Claim Victimhood, Hail Killer as Hero”. Southern Poverty Law Center. 15. 3. 2019. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  54. ^ Sharman, Jon (15. 3. 2019). „Armed police deployed after shots fired at New Zealand mosque”. The Independent. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  55. ^ Doyle, Gerry (15. 3. 2019). „New Zealand mosque attacker's plan began and ended online”. Reuters. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  56. ^ Wakerell-Cruz, Roberto (15. 3. 2019). „A breakdown of the New Zealand terror attack video for those who do not want to watch it”. The Post Millennial. Arhivirano iz originala 20. 03. 2019. g. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  57. ^ Lyons, John; Taylor, Rob; Emont, Jon (18. 3. 2019). „'People Were Breaking the Windows': In New Zealand Massacre, No Exit and Few Hiding Places”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 21. 3. 2019. g. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  58. ^ „'Hello brother': Muslim worshipper's 'last words' to gunman”. Al Jazzera. 15. 3. 2019. 
  59. ^ „'Hello brother,' first Christchurch mosque victim said to shooter”. Toronto City News. 15. 3. 2019. 
  60. ^ a b v g Perry, Nick; Baker, Mark (15. 3. 2019). „Mosque shootings kill 49; white racist claims responsibility”. Star Tribune. Arhivirano iz originala 15. 3. 2019. g. 
  61. ^ „LIVE: Mass shooting at Christchurch mosque as police respond to 'active shooter' situation”. 1 News NOW. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  62. ^ „Reports of multiple casualties in Christchurch mosque shooting”. ABC News. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  63. ^ Perry, Nick; Genileau, Kristen; Williams, Juliet. „New Zealand's darkest day: 36 minutes of terror”. Associated Press. Arhivirano iz originala 19. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  64. ^ a b „Christchurch shootings: Mosque attacks mapped”. BBC News. 16. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  65. ^ Gambrell, Jon (15. 3. 2019). „Mosque shooter brandished white supremacist iconography”. Associated Press. Arhivirano iz originala 15. 3. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  66. ^ Campbell, Charlie. „New Zealand Picks Up the Pieces After the Worst Massacre in Its History”. Time. Arhivirano iz originala 19. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  67. ^ Lin, Rong-Gong; Lee, Wendy. „Mosque attack that left 49 dead was the worst mass killing in New Zealand's history”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 19. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  68. ^ „Terrorist attack at New Zealand mosques leaves at least 49 people dead, more than 20 hurt”. WPTZ. Arhivirano iz originala 27. 03. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  69. ^ Perry, Nick; Baker, Mark. „New Zealand mosque shooter broadcast slaughter on Facebook”. Associated Press. Arhivirano iz originala 19. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  70. ^ Hendrix, Steve; Miller, Michael. „'Let's get this party started': New Zealand shooting suspect narrated his chilling rampage”. Washington Post. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  71. ^ Code, Bill. „New Zealand mosque attack suspect Brenton Tarrant grins in court”. Al Jazeera. Arhivirano iz originala 20. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  72. ^ „The Latest: Death toll in mosque attacks rises to 50”. Associated Press. Arhivirano iz originala 17. 3. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  73. ^ Shah, Saeed. „Trapped in Christchurch Mosque, Worshiper Attempted to Disarm Shooter”. The Wall Street Journal. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  74. ^ a b Redmond, Adele; Harris, Dominic; Lewis, Oliver; Christian, Harrison. „Heroic worshippers tried to stop terror attacks at Christchurch mosques”. Stuff.co.nz. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  75. ^ a b „Christchurch shootings: Stories of heroism emerge from attacks”. BBC News. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  76. ^ Gambrell, Jon (15. 3. 2019). „Mosque shooter brandished white supremacist iconography”. Associated Press. Arhivirano iz originala 15. 3. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  77. ^ „Christchurch gets its second mosque”. Indian Weekender. Arhivirano iz originala 30. 03. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  78. ^ Barraclough, Breanna (15. 3. 2019). „Christchurch mosque shooting: Footage emerges of alleged gunman”. Newshub. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  79. ^ Molyneux, Vita (15. 3. 2019). „Live updates: Six people have reportedly been killed in Christchurch shootings near mosque”. Newshub. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  80. ^ Mackintosh, Eliza; Mezzofiore, Gianluca (15. 3. 2019). „Suspect in New Zealand mass shooting charged with murder”. CNN. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  81. ^ a b v „New Zealand officially on high terror alert, in wake of Christchurch terror attacks”. Stuff. Arhivirano iz originala 15. 3. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  82. ^ a b „Christchurch mosque shooting: Linwood mosque 'hero' tackled gunman, grabbed weapon”. New Zealand Herald. New Zealand Herald. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  83. ^ „Second shooting at mosque in Linwood”. New Zealand Herald. New Zealand Herald. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  84. ^ Macdonald, Nikki (18. 3. 2019). „Alleged shooter approached Linwood mosque from wrong side, giving those inside time to hide, survivor says”. Stuff.co.nz. Arhivirano iz originala 18. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  85. ^ „Abdul Aziz: Saved lives by running at gunman in mosque”. Radio New Zealand. 17. 3. 2019. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  86. ^ Perry, Nick. „Man who stood up to mosque gunman probably saved lives”. Associated Press. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  87. ^ „New Zealand shootings: Hero picked up mosque attacker's gun and chased him”. Sky News. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  88. ^ „‘Hero’ Tackled Alleged New Zealand Gunman, Took Weapon, Forced Him to Flee”. The Daily Beast. 16. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  89. ^ Garrison, Joey. „How a hero in New Zealand mosque attack used cat-and-mouse chase, shooter's own gun to save lives”. USA Today. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  90. ^ „Dodging bullets, a father of 4 confronted the New Zealand shooter and saved lives”. CNN. Arhivirano iz originala 20. 03. 2019. g. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  91. ^ „Christchurch mosque shooting kills 49, gun laws will change PM says”. Stuff. 16. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  92. ^ „49 People Have Been Killed After Mass Shootings At Mosques In New Zealand”. BuzzFeed. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  93. ^ a b v „Reactions to NZ mosque attacks”. BBC. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  94. ^ a b „Christchurch mosque shootings: Who were the victims?”. BBC. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  95. ^ „5 Indians Among 50 Killed In New Zealand Mosque Shootings, Says Envoy”. NDTV. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  96. ^ a b „Christchurch mosque shootings: Who were the victims?”. BBC. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  97. ^ „What we know so far about the New Zealand shooting”. The Guardian. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  98. ^ „Live: Christchurch mosque shootings - PM mourns as death toll rises to 50”. 16. 3. 2019. ISSN 1170-0777. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  99. ^ „NZ terror attack victims' age range 3–77”. Dhaka Tribune. 17. 3. 2019. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  100. ^ a b Robertson, Greg (16. 3. 2019). „Canterbury District Health Board”. Facebook.com (timestamp 3:55). Pristupljeno 26. 3. 2019. 
  101. ^ „Goalkeeper Atta Elayyan who died in Christchurch mosque shooting inspired others”. Stuff. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  102. ^ „CIO100 2018 Atta Elayyan” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. mart 2019). cio.co.nz. Pristupljeno 19. 3. 2019.
  103. ^ „Dead, injured or missing: Victims of Christchurch begin to be identified”. 15. 3. 2019. 
  104. ^ a b „Foreigners among those targeted in New Zealand mosque attack”. Associated Press. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  105. ^ a b „Nine Indian-origin people in Christchurch go missing after mosque massacre: Envoy”. News Nation. 15. 3. 2019. 
  106. ^ staff, T. O. I. „At least 6 Palestinians said among dead in New Zealand shooting”. www.timesofisrael.com. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  107. ^ „Christchurch Firearms Incident in New Zealand - Home”. familylinks.icrc.org. Arhivirano iz originala 15. 03. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  108. ^ „Several nationalities among Christchurch mosque victims”. The Guardian. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  109. ^ „Name Release 1 – Christchurch Terror Attack”. New Zealand Police. Pristupljeno 25. 3. 2019. 
  110. ^ „Name release 2 – Christchurch terror attacks”. New Zealand Police. Pristupljeno 25. 3. 2019. 
  111. ^ „Name release 3: Christchurch terror attacks”. New Zealand Police. Pristupljeno 25. 3. 2019. 
  112. ^ „Name Release 4 – Christchurch Terror Attack”. New Zealand Police. Pristupljeno 25. 3. 2019. 
  113. ^ Shah, Saeed. „Trapped in Christchurch Mosque, Worshiper Attempted to Disarm Shooter”. The Wall Street Journal. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  114. ^ Mackenzie, James; Russell, Ros. „Pakistan salutes hero of New Zealand mosque shooting”. Reuters. Arhivirano iz originala 19. 3. 2019. g. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  115. ^ „The Latest: Death toll in mosque attacks rises to 50”. Associated Press. Arhivirano iz originala 17. 3. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  116. ^ „PM Imran announces award for Pakistan Christchurch hero Naeem Rashid”. The News International. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  117. ^ „Pakistan to honour Christchurch mosque 'hero' with national award”. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  118. ^ Hussain, Shaiq; Constable, Pamela (17. 3. 2019). „Pakistani man who tried to stop New Zealand shooter to be given national award”. www.washingtonpost.com. Arhivirano iz originala 17. 3. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  119. ^ Menon, Praveen; Lasseter, Tom (17. 3. 2019). „'You are safe now': moments of heroism in Christchurch massacre”. Reuters. Arhivirano iz originala 17. 3. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  120. ^ „Bangladesh to send cricketers abroad reviewing hosts' security steps: PM”. The Independent. 17. 3. 2019. Pristupljeno 25. 3. 2019. 
  121. ^ „Christchurch shootings: The people killed as they prayed”. BBC. 21. 3. 2019. Pristupljeno 4. 4. 2019. 
  122. ^ Garrison, Joey (15. 3. 2019). „'Violent terrorist': Who is Brenton Tarrant, the white supremacist suspected in New Zealand mosque shootings?”. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  123. ^ „'I decided to take a stand' - suspected mosque shooter Brenton Tarrant says attack inspired by Anders Breivik”. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  124. ^ „'Heroes every single day'”. Ten One Magazine. New Zealand Police. 16. 3. 2019. Pristupljeno 24. 3. 2019. „A 28-year-old man has been charged with one count of murder and has been remanded to the High Court to reappear on 5 April.” 
  125. ^ „Two rural police officers 'took down Christchurch massacre suspect'”. Agence France Presse. 16. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  126. ^ „Christchurch mosque shootings: Footage shows arrest”. BBC. 16. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  127. ^ „New Zealand terror attack: 49 dead in shootings at Christchurch mosques - YouTube”. ITV News. 15. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  128. ^ „Christchurch shooting: gunman intended to continue attack, says PM”. Guardian. 16. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  129. ^ „Christchurch massacre: Brenton Tarrant’s life in Dunedin, NZ”. www.news.com.au. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  130. ^ „Christchurch mosque shootings: Bruce Rifle Club closes in wake of terror”. 17. 3. 2019. ISSN 1170-0777. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  131. ^ „Christchurch shooting accused Brenton Tarrant was a personal trainer in Grafton”. ABC Network. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  132. ^ Keogan, Sarah; Chung, Laura (15. 3. 2019). „From local gym trainer to mosque shooting: Alleged Christchurch shooter's upbringing in Grafton”. Sydney Morning Herald. Arhivirano iz originala 21. 3. 2019. g. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  133. ^ „Who is Christchurch mosque shooting accused? Brenton Tarrant member of Bruce Rifle Club in Milton”. New Zealand herald. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 16. 3. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  134. ^ „Who is Christchurch mosque shooting accused? Brenton Tarrant member of Bruce Rifle Club in Milton”. New Zealand herald. 15. 3. 2019. Pristupljeno 4. 3. 2020. 
  135. ^ „Perpetrator of New Zealand terrorist attack visited Turkey 'twice'”. TRT World. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  136. ^ „Terorista Brenton Tarrant početkom 2017. ušao u BiH”. N1. 16. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  137. ^ a b Gec, Jovana (16. 3. 2019). „New Zealand gunman entranced with Ottoman sites in Europe”. Associated Press. Arhivirano iz originala 16. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  138. ^ Schindler, John R. (20. 3. 2019). „Ghosts of the Balkan wars are returning in unlikely places”. Spectator. Arhivirano iz originala 22. 3. 2019. g. Pristupljeno 22. 3. 2019. 
  139. ^ a b v g d đ Coalson, Robert. „Christchurch Attacks: Suspect Took Inspiration From Former Yugoslavia's Ethnically Fueled Wars”. www.rferl.org. Radio Free Europe/Radio Liberty. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  140. ^ a b v g d đ Zivanovic, Maja. „New Zealand Mosque Gunman ‘Inspired by Balkan Nationalists’”. Balkaninsight.com. Balkaninsight. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  141. ^ Mann, Alex; Nguyen, Kevin; Gregory, Katharine (23. 3. 2019). „Christchurch shooting accused Brenton Tarrant supports Australian far-right figure Blair Cottrell”. Australian Broadcasting Corporation. Arhivirano iz originala 23. 3. 2019. g. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  142. ^ „Brenton Tarrant: The 'ordinary white man' turned mass murderer”. Telegraph. 16. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  143. ^ „Brenton Tarrant: Suspected New Zealand attacker ‘met extreme right-wing groups’ during Europe visit, according to security sources”. The Independent. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  144. ^ Pannett, Rachel; Taylor, Rob; Hoyle, Rhiannon. „New Zealand Shootings: Brenton Tarrant Bought Four Guns Legally Online”. Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 19. 3. 2019. g. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  145. ^ „Prime Minister Jacinda Ardern's focus on strengthening current gun laws after Christchurch terror attacks”. Radio New Zealand. 18. 3. 2019. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  146. ^ „Mass shooting suspect obtained his guns legally, New Zealand prime minister says”. KNXV. 16. 3. 2019. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  147. ^ „New Zealand cabinet backs change to gun laws within 10 days after mosque shooting”. The Independent. 18. 3. 2019. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  148. ^ Perry, Nick; Williams, Juliet (21. 3. 2019). „Thousands descend on site of New Zealand mosque attacks to observe emotional Muslim prayer”. The Globe and Mail. Associated Press. Arhivirano iz originala 22. 3. 2019. g. Pristupljeno 22. 3. 2019. 
  149. ^ „Christchurch shootings: NZ cabinet backs tighter gun laws”. BBC News. 18. 3. 2019. Arhivirano iz originala 20. 3. 2019. g. Pristupljeno 22. 3. 2019. 
  150. ^ „Mosque shooter brandished material glorifying Serb nationalism”. www.aljazeera.com. Al Jazeera. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  151. ^ „New Zealand mosque shooter names his 'idols' on weapons he used in massacre”. Istanbul: Daily Sabah. 15. 3. 2019. 
  152. ^ „'Malta 1565' inscribed on mosque massacre gunman's rifle”. Times of Malta. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 15. 3. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  153. ^ „New Zealand terror suspect wrote Italian shooter's name on his gun”. www.thelocal.it. 15. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  154. ^ Quesada, Juan Diego (15. 3. 2019). „New Zealand attacker had name of Spanish killer on weapon”. El Pais. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  155. ^ Pai, Akshay (15. 3. 2019). „New Zealand mosque shooting: Attacker had "kebab remover" written on gun, sported neo-nazi symbolism”. MEAWW. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  156. ^ a b v g d đ Wong, Charlene (15. 3. 2019). „The Manifesto of Brenton Tarrant – a right-wing terrorist on a Crusade”. Arhivirano iz originala 15. 03. 2019. g. Pristupljeno 18. 3. 2019.  (uključuje PDF verziju proglasa, ali je ista kasnije uklonjena; sada je dostupna ovde)
  157. ^ „The Great Replacement” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 16. 3. 2019. g. Pristupljeno 4. 4. 2019. 
  158. ^ „Christchurch mosque shooting: Gunman posts manifesto detailing reasons for attack”. news.com.au. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  159. ^ a b „Australian man named as NZ mosque gunman”. The West Australian. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  160. ^ Martin, Lisa. „Rightwing extremist wrote manifesto before livestreaming Christchurch shooting”. www.theguardian.com. Guardian. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  161. ^ „Terrorism security expert Chris Kumeroa says New Zealanders need to be alert to potential threats”. Stuff. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  162. ^ a b „Attacker posted 87-page "anti-immigrant, anti-Muslim" manifesto”. 
  163. ^ a b v Victor, Daniel (15. 3. 2019). „In Christchurch, Signs Point to a Gunman Steeped in Internet Trolling”. The New York Times. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  164. ^ a b „New Zealand mosque shooting: What is known about the suspects?”. BBC. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  165. ^ Orfanides, Effie (15. 3. 2019). „‘Remove Kebab,’ the Song Played by Brenton Tarrant in His Facebook Live Video”. heavy. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  166. ^ Dearden, Lizzie (16. 3. 2019). „New Zealand attack: How nonsensical white genocide conspiracy theory cited by gunman is spreading poison around the world”. Independent. Arhivirano iz originala 16. 3. 2019. g. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  167. ^ „Christchurch mosque gunman posted racist manifesto online before rampage”. South China Morning Post. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  168. ^ a b Itkowitz, Colby; Wagner, John (15. 3. 2019). „Trump says white nationalism is not a rising threat after New Zealand attacks: ‘It’s a small group of people’”. The Washington Post. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  169. ^ Kampeas, Ron (15. 3. 2019). „New Zealand killer says his role model was Nazi-allied British fascist”. Times of Israel. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  170. ^ Owen, Cathy (15. 3. 2019). „Cardiff killer named in New Zealand terror suspect's manifesto”. walesonline. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  171. ^ Ravndal, Jacob Aasland (16. 3. 2019). „The Dark Web Enabled the Christchurch Killer”. Foreign Policy. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  172. ^ Taylor, Adam (16. 3. 2019). „Christchurch suspect claimed 'brief contact' with Norwegian mass murderer”. Sydney Morning Herald. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  173. ^ Weissmann, Jordan (15. 3. 2019). „What the Christchurch Attacker’s Manifesto Tells Us”. Slate Magazine. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  174. ^ Bolt, Andrew. „Mosque Shooting In New Zealand. Man Dead”. Herald Sun. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  175. ^ „Radicalization & Degeneration”. The American Conservative. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  176. ^ „Christchurch: This Will Keep Happening”. BuzzFeed News. 
  177. ^ „Mosque terrorist may have targeted New Zealand because it's so safe”. NBC News. 
  178. ^ a b v g d Lorenz, Taylor (18. 3. 2019). „The Shooter’s Manifesto Was Designed to Troll”. The Atlantic. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  179. ^ „New Zealand mosque shootings: Suspected killer is fascist who 'had contact with Breivik'”. BBC. 16. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  180. ^ „New Zealand shooting: Brenton Tarrant targeted 'invader' Sadiq Khan in manifesto”. The Times. 16. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  181. ^ „Police raid property linked to mosque massacre”. www.dailytelegraph.com.au. 15. 3. 2019. 
  182. ^ „Invaders from India, Enemies in East: New Zealand Shooter's Post After a Q&A Session With Himself”. News18. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  183. ^ „Murderous insights in NZ shooter manifesto”. SBS. SBS. Arhivirano iz originala 15. 03. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  184. ^ a b v „Rise of White Terrorism Inevitable Response to Nonwhite Invasion and Terrorism, Says New Zealand Mosque Shooter Manifesto”. The New Observer. 16. 3. 2019. Arhivirano iz originala 15. 03. 2019. g. Pristupljeno 16. 03. 2019. 
  185. ^ „Jacinda Ardern's office received manifesto from Christchurch shooter minutes before attack”. ABC.net. 17. 3. 2019. 
  186. ^ a b Kupfer, Theodore (15. 3. 2019). „A Mass Murder for the Age of Sh**posting”. National Review. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  187. ^ Evans, Robert (15. 3. 2019). „Shitposting, Inspirational Terrorism, and the Christchurch Mosque Massacre”. bell¿ngcat. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  188. ^ Chokshi, Niraj. „PewDiePie Put in Spotlight After New Zealand Shooting”. The New York Times. Arhivirano iz originala 16. 3. 2019. g. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  189. ^ a b v Paton, Callum (15. 3. 2019). „PewDiePie 'Sickened' by New Zealand Mosque Shooter Telling Worshippers to Follow Him Before Opening Fire”. Newsweek. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  190. ^ „49 killed in terrorist attack at mosques in Christchurch, New Zealand”. Washington Post. Pristupljeno 15. 3. 2019. „Further afield, Felix Kjellberg, a YouTube celebrity from Sweden who goes by “PewDiePie” and flirts openly with Nazi symbolism, distanced himself from the violence after the man who live-streamed his rampage asked viewers to “subscribe to PewDiePie.”” 
  191. ^ Alexander, Julia (19. 3. 2019). „YouTube creators are trying to move on from ‘subscribe to PewDiePie’”. The Verge. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  192. ^ Chavez, Nicole; Regan, Helen; Sidhu, Sandi; Sanchez, Ray. „Suspect in New Zealand mosque shootings was prepared 'to continue his attack,' PM says”. CNN. Arhivirano iz originala 16. 3. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  193. ^ „Mosque attacks suspect gives "white power" sign in Christchurch court”. Axios. Arhivirano iz originala 16. 3. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  194. ^ a b Howe, Suzette; Melendez, Pilar; Latza Nadeau, Barbie (15. 3. 2019). „New Zealand Mosque Shooting Suspect Brenton Tarrant Flashes White Power Sign in Court”. Pristupljeno 1. 4. 2019. 
  195. ^ „Accused to face 50 murder charges, police confirm”. Radio NZ. 4. 4. 2019. Pristupljeno 4. 4. 2019. 
  196. ^ Vsontay, Elias; Ritchie, Emily (16. 3. 2019). „Main suspect in New Zealand shootings that killed 49 appears in court”. Washington Post. 
  197. ^ „Suspected New Zealand shooter appears in court, flashes ‘white power’ symbol”. New York Post. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 16. 3. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  198. ^ Cheng, Derek (18. 3. 2019). „Christchurch mosque shootings: Brenton Tarrant sacks lawyer, will represent himself in court”. NZ Herald. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  199. ^ Edgeler, Graeme (25. 3. 2019). „How will the trial of the alleged Christchurch mosque murderer work?”. The Spinoff. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  200. ^ „Sentencing Act 2002”. New Zealand Legislation Online. Parliamentary Counsel Office. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  201. ^ a b „LIVE: Gunman named, four arrested, as Christchurch mosque attacks leave 'significant' number of fatalities”. TVNZ. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  202. ^ „40 killed as gunmen open fire in two mosques in New Zealand's Christchurch”. CNN. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  203. ^ „Christchurch mosque 'terrorist' shootings: What you need to know”. Stuff.co.nz. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  204. ^ „Christchurch shooting: 49 dead in terrorist attack at two mosques – live updates”. Guardian. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  205. ^ „49 People Have Been Killed After Mass Shootings At Mosques In New Zealand”. Buzzfeed. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  206. ^ a b „NZ cabinet backs action on gun laws - PM”. BBC. 18. 3. 2019. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  207. ^ „Christchurch mosque shootings: One man faces murder charges, what happened to the other three arrested?”. 16. 3. 2019. ISSN 1170-0777. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  208. ^ „Death toll rises to 50 as New Zealand mourns victims”. Agence France-Presse. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  209. ^ McBride, Jessica (15. 3. 2019). „Daniel John Burrough Accused of Inciting Racial Hatred”. Heavy.com. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  210. ^ „Teen, 18, faces 14yrs in jail for ‘sharing live-stream of New Zealand massacre’”. The Sun. 18. 3. 2019. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  211. ^ Stanley-Becker, Isaac; Rosenberg, Eli; Horton, Alex; Brice-Saddler, Michael (15. 3. 2019). „Primary suspect, one alleged accomplice identified in terrorist attack that killed 49 in New Zealand”. Morning Mix. Washington Post. 
  212. ^ „Christchurch mosque shootings: Camouflage wearer claims wrongful arrest”. The New Zealand Herald. 16. 3. 2019. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  213. ^ „Christchurch mosque shooting: Wrong man arrested for wearing camo”. www.news.com.au. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  214. ^ a b „One shooter in twin mosque attacks, police”. Port Stephens Examiner. 16. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  215. ^ „Memorial service held for Christchurch attack victims – NZ mosque attacks”. TRT World. 29. 3. 2019. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  216. ^ a b „One shooter in twin mosque attacks, police”. Newcastle Herald. 16. 3. 2019. Arhivirano iz originala 20. 03. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  217. ^ „Police confirm 49 people dead in Christchurch mosque terror attacks, man charged with murder” — preko TVNZ. 
  218. ^ a b „Deadly mass shooting at New Zealand mosques”. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  219. ^ „Four arrested after mass shooting at mosque, Islamic centre”. www.9news.com.au. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  220. ^ a b v „Three in custody after 49 killed in Christchurch mosque shootings”. Stuff. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  221. ^ „'A river of blood coming out the door' - emergency services' harrowing tales of Christchurch attacks”. TVNZ. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  222. ^ „Paramedics had to step over bodies to collect the wounded at Christchurch mosque”. Stuff NZ. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  223. ^ „Death toll rises to 49 in New Zealand mosque shootings”. WITN. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  224. ^ „Mosque terror attacks: Christchurch schools faced angry parents during lockdown”. Radio New Zealand. 21. 3. 2019. Arhivirano iz originala 22. 3. 2019. g. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  225. ^ „Armed police guard mosques around New Zealand”. Stuff. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  226. ^ „Striking students in New Plymouth surprised by Prime Minister”. Stuff. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  227. ^ „Top level crisis meeting in Wellington after Christchurch mosque shooting”. Stuff. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  228. ^ „Deadly Christchurch mosque shootings: 49 dead after 'well-planned' attack”. Radio New Zealand. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  229. ^ „Thousands of students protest against climate change”. Radio New Zealand. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  230. ^ Edmunds, Susan (15. 3. 2019). „Air New Zealand cancels flights, offers 'flexibility'”. Stuff.co.nz. 
  231. ^ „Black Caps v Bangladesh test cancelled after gunmen attack Christchurch mosques”. Stuff.co.nz. 
  232. ^ „Bangladesh cricket team flees mosque shooting”. City News 1130. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  233. ^ „Cricketers escape NZ mosque shooting”. Cricket Australia. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  234. ^ „Bangladesh tour of New Zealand called off after Christchurch terror attack”. ESPNcricinfo. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  235. ^ „Canterbury withdraw from final Plunket Shield match, handing CD title”. Stuff. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  236. ^ „Highlanders-Crusaders cancelled after massacre | Sporting News”. www.sportingnews.com. Arhivirano iz originala 24. 03. 2019. g. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  237. ^ „Crusaders' name change discussions 'a responsible action', says Grant Robertson”. TVNZ. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  238. ^ „Crusaders respond to criticism of name in light of attacks”. Radio New Zealand (na jeziku: engleski). 17. 3. 2019. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  239. ^ „'Spill the Blood' band Slayer pulls out of Christchurch concert”. Stuff. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  240. ^ „Auckland's Polyfest and St Patrick's celebrations cancelled after Christchurch mosque attack”. Stuff. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  241. ^ „Womad festival chooses not to cancel in wake of Christchurch terror attacks”. Stuff. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  242. ^ Kidd, Rod; Miller, Tim (15. 3. 2019). „Part of Dunedin street evacuated after report city was original target”. Otago Daily Times. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  243. ^ „Mosque shootings: AOS on Dunedin street after report city was original target”. New Zealand Herald. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  244. ^ Olito, Frank. „The internet is applauding a man's raw reaction to the New Zealand mass shooting after he laid flowers at a local mosque”. INSIDER. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  245. ^ „'We love you': mosques around world showered with flowers after Christchurch massacre”. The Guardian. 16. 3. 2019. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  246. ^ „Hamilton mosque makes sure flowers live on”. Stuff. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  247. ^ „Christchurch terror attack: How to support NZ's Muslim communities”. The Spinoff. 16. 3. 2019. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  248. ^ Mahony, Maree (16. 3. 2019). „Christchurch mosque attacks: Mayor Lianne Dalziel says city turning to practical help”. RNZ. Radio New Zealand. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  249. ^ „Mass haka and waiata performed outside Christchurch mosque to honour shooting victims”. The New Zealand Herald. 21. 3. 2019. Arhivirano iz originala 21. 3. 2019. g. Pristupljeno 22. 3. 2019. 
  250. ^ Hassan, Jennifer; Tamkin, Emily (18. 3. 2019). „The power of the haka: New Zealanders pay traditional tribute to mosque attack victims”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 19. 3. 2019. g. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  251. ^ „Mongrel Mob gang members to stand guard at local mosque, in support of Muslim Kiwis”. Stuff.co.nz. Arhivirano iz originala 20. 3. 2019. g. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  252. ^ „Black Power perform haka outside Al Noor Mosque cordon in Christchurch”. The New Zealand Herald. 17. 3. 2019. Arhivirano iz originala 19. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  253. ^ „Fear of 'mosque today, marae tomorrow' partly behind gangs reaching out to Muslim community – expert”. TVNZ. Arhivirano iz originala 09. 04. 2019. g. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  254. ^ „New Zealand marks one week since mosque attacks”. New Straits Times. Reuters. 22. 3. 2019. Arhivirano iz originala 22. 3. 2019. g. Pristupljeno 22. 3. 2019. 
  255. ^ „New Zealand marks one week since mosque attack with prayers, headscarves”. The Straits Times. Reuters. 22. 3. 2019. Pristupljeno 22. 3. 2019. 
  256. ^ „NZ falls silent for mosque attack victims”. BBC. 22. 3. 2019. Arhivirano iz originala 22. 3. 2019. g. Pristupljeno 22. 3. 2019. 
  257. ^ Perry, Nick (22. 3. 2019). „New Zealand Observes Muslim Call to Prayer 1 Week After Deadly Mosque Attacks”. Time Magazine. Arhivirano iz originala 24. 03. 2019. g. Pristupljeno 24. 3. 2019. 
  258. ^ „Christchurch attacks: National remembrance service held”. BBC. BBC. 29. 3. 2019. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  259. ^ „Victim Support Official Page: Christchurch Shooting Victims' Fund”. GiveALittle.co.nz. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  260. ^ „New Zealand Givealittle page raises more than $400k for victims of Christchurch terror attack”. Stuff.co.nz. 16. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  261. ^ „More than $4m raised for victims of Christchurch mosque shootings”. Stuff.co.nz. 17. 3. 2016. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  262. ^ „Christchurch shooting victims' bodies being returned as volunteers arrive to help with burials”. Stuff. 
  263. ^ „PM statement on Christchurch shooting – 4pm 17 March”. The Beehive. 
  264. ^ „'Panic buying' of guns to beat law change after Christchurch shooting”. Stuff. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  265. ^ „New Zealand gun owners voluntarily giving up firearms in wake of mosque massacre”. New York Post. 18. 3. 2019. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  266. ^ „Live: Day four Christchurch mosque shootings”. rnz.liveblog.pro. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  267. ^ Anderson, Charles (24. 3. 2019). „Censor bans 'manifesto' of Christchurch mosque shooter”. The Guardian. 
  268. ^ Sherwood, Sam; Kenny, Lee. „Christchurch mosque shootings: Man claims responsibility for shootings, records assault on video”. Stuff. 
  269. ^ „Facebook battles to stamp out horror footage of Christchurch shooting”. Stuff. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  270. ^ „OFLC Response to Christchurch – What You Can Do : Latest news : OFLC”. www.classificationoffice.govt.nz. Arhivirano iz originala 17. 04. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  271. ^ „Films, Videos, and Publications Classification Act 1993”. New Zealand Legislation Online. Parliamentary Counsel Office. Arhivirano iz originala 24. 1. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  272. ^ „Christchurch shootings: Teen charged with sharing live-stream refused bail”. The New Zealand Herald. AAP. 18. 3. 2019. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  273. ^ Clarkson, Dave (18. 3. 2019). „Christchurch teen appears in court over alleged re-posting of mosque shootings live stream”. Stuff. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  274. ^ „Man, 22, to appear in court over Christchurch attack video”. Radio New Zealand. 18. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  275. ^ Meade, Amanda (15. 3. 2019). „Australian media broadcast footage from Christchurch shootings despite police pleas”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  276. ^ Hollister, Sean (16. 3. 2019). „Sky New Zealand yanks Sky Australia after Christchurch footage sparks outrage”. The Verge. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  277. ^ Kelly, Makena (18. 3. 2019). „New Zealand ISPs are blocking sites that do not remove Christchurch shooting video”. The Verge. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  278. ^ „New Zealand Mobile Carriers Block 8chan, 4chan, and LiveLeak”. BleepingComputer. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  279. ^ O'Neill, Marnie (19. 3. 2019). „Website Kiwi Farms refuses to surrender data linked to accused Christchurch terrorist Brendan Tarrant”. news.com.au. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  280. ^ „Christchurch mosque shootings: Website Kiwi Farms refuses to surrender data linked to accused”. The New Zealand Herald. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  281. ^ „Australian who posted comments about Christchurch shootings cries in court”. Stuff.co.nz. 19. 3. 2019. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  282. ^ Bermingham, Kathryn (18. 3. 2019). „Chad Vinzelberg appears in court on firearm charges after allegedly supporting Christchurch terror attack online”. The Advertiser. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  283. ^ „Man in SA court for posting comments in support of mosque shooting”. New Zealand Herald. 19. 3. 2019. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  284. ^ Opie, Rebecca (2. 4. 2019). „Alleged Christchurch massacre supporter has internet ban upheld, calls media 'animals'”. ABC News (Australia). Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  285. ^ Clarkson, David; Clarkson, Anne (20. 3. 2019). „Philip Arps charged with sharing live stream of Christchurch mosque massacre”. Stuff.co.nz. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  286. ^ Longley, Mark; Cropper, Emma (20. 3. 2019). „Christchurch business owner in custody after reposting livestream of the Christchurch terror attack”. Newshub. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  287. ^ „Second man charged with sharing live stream of Christchurch massacre”. The Straits Times. 20. 3. 2019. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  288. ^ Davison, Isaac (20. 3. 2019). „Christchurch mosque shootings: Philip Neville Arps in custody for allegedly sharing footage of shooting”. New Zealand Herald. Pristupljeno 2. 4. 2019. 
  289. ^ Lam, Kristen (15. 3. 2019). „Social media scrambles to remove videos of New Zealand Christchurch mosque shooting”. USA Today. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  290. ^ „Beelden aanslag blijven opduiken, ondanks inspanningen Facebook, Twitter en YouTube”. de Volkskrant. 15. 3. 2019. Pristupljeno 14. 3. 2019. 
  291. ^ Lam, Kristen (15. 3. 2019). „Social media scrambles to remove videos of New Zealand Christchurch mosque shooting”. USA Today. 
  292. ^ D'Anastasio, Cecilia (15. 3. 2019). „Valve Removes Over 100 Steam Tributes To Suspected New Zealand Shooter”. Kotaku. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  293. ^ „Christchurch shootings: 'Bad actors' helped attack videos spread online”. BBC News. 21. 3. 2019. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  294. ^ a b v g „Facebook: NZ attack video viewed 4,000 times”. BBC. 19. 3. 2019. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  295. ^ Fingas, Jon (17. 3. 2019). „Facebook pulled over 1.5 million videos of New Zealand shooting”. Engadget. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  296. ^ Stephan, Bijan (15. 3. 2019). „Reddit bans r/watchpeopledie in the wake of the New Zealand mosque massacres”. The Verge. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  297. ^ Lawler, Richard (15. 3. 2019). „Reddit bans gore-, death-focused channels following NZ mosque attack”. Engadget. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  298. ^ Lecher, Colin (25. 3. 2019). „Microsoft calls for ‘industrywide’ moderation plan after New Zealand shooting”. The Verge. Pristupljeno 25. 3. 2019. 
  299. ^ Fingas, Jon (30. 3. 2019). „Australian bill could imprison social network execs over violent content”. Engadget. Pristupljeno 30. 3. 2019. 
  300. ^ a b „Facebook, YouTube sued over shootings video”. 26. 3. 2019. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  301. ^ Stevenson, Rebecca; Anthony, John (16. 3. 2019). „'Thousands' of Christchurch shootings videos removed from YouTube, Google says”. Stuff.co.nz. 
  302. ^ „Live stream: 1 News at 6pm”. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 30. 01. 2019. g. Pristupljeno 15. 03. 2019. 
  303. ^ „PM on mosque shooting: 'One of New Zealand's darkest days'”. Newstalk ZB. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  304. ^ „Christchurch mosque shootings: 'This can only be described as a terrorist attack' - PM Jacinda Ardern”. Radio New Zealand. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  305. ^ „Christchurch shootings: Man charged with murder”. Māori Television. Arhivirano iz originala 04. 04. 2019. g. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  306. ^ „New Zealand Flag half-masting directive”. www.scoop.co.nz. 15. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  307. ^ „Royal Commission of Inquiry announced following the Christchurch terror attacks”. Stuff.co.nz. Pristupljeno 26. 3. 2019. 
  308. ^ „Royal commission to investigate terror attacks in NZ”. The Nation. 26. 3. 2019. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  309. ^ „More NZers under surveillance: Andrew Little authorises spy agencies to do more 'intrusive’ activities”. Radio New Zealand. 27. 3. 2019. Pristupljeno 1. 4. 2019. 
  310. ^ „New Zealand allows 'intrusive' spy operations after Christchurch mosque shootings”. The Japan Times Online. 27. 3. 2019. ISSN 0447-5763. Arhivirano iz originala 27. 03. 2019. g. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  311. ^ Barcelona, Ainhoa (15. 3. 2019). „The Queen and Prince Charles send condolences following heartless mosque attacks in New Zealand”. Hello!. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  312. ^ a b „Christchurch shootings: UK mosque security to be discussed”. BBC News. BBC. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  313. ^ Morrison, Scott. „I'm horrified by the reports I’m following of the serious shooting in Christchurch, New Zealand. The situation is still unfolding but our thoughts and prayers are with our Kiwi cousins.”. Twitter. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  314. ^ „'We're not just allies': Scott Morrison says Australia grieves with New Zealand”. YouTube. ABC News. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  315. ^ Shield, Bevan (15. 3. 2019). „Scott Morrison confirms Australian taken into custody after 'vicious, murderous' terrorist attack”. Sydney Morning Herald. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  316. ^ „World leaders condemn Christchurch mosque terrorism attack”. Stuff. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  317. ^ „Dodik izrazio saučešće povodom terorističkog napada u Christchurchu”. N1. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  318. ^ „Erdoğan condemns 'deplorable' terror attacks on New Zealand mosques, rising Islamophobia”. Daily Sabah. 
  319. ^ „Christchurch shooting: ‘Beyond awful’, Nicola Sturgeon and world react to terror attack”. The Scotsman. 15. 3. 2019. 
  320. ^ Aliyev, Ilham (15. 3. 2019). „Yeni Zelandiyanın Baş naziri Zati-aliləri xanım Casinda Ardernə” [To Prime Minister of New Zealand, Her Excellency Mrs. Jacinda Ardern]. president.az (Saopštenje). Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  321. ^ „PM condemns New Zealand terror attack” (Saopštenje). Dhaka Tribune. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 24. 03. 2019. g. Pristupljeno 16. 03. 2019. 
  322. ^ „Bosnian Presidency member sends condolences to New Zealand”. N1. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 18. 3. 2019. g. 
  323. ^ „Message of Condolence to the Prime Minister of New Zealand on the attacks of the Linwood Mosque and Masjid Al-Noor in Christchurch” (Saopštenje). Ministry of Foreign Affairs, Brunei. 16. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  324. ^ „Statement of the Ministry of Foreign Affairs and International Cooperation on the fatal shooting in New Zealand Mosques on 15 March 2019.” (Saopštenje). Ministry of Foreign Affairs and International Cooperation, Cambodia. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 02. 04. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  325. ^ Yan (15. 3. 2019). „Chinese leaders send messages of condolence to New Zealand over shooting incidents” (Saopštenje). Xinhua News Agency. Arhivirano iz originala 19. 03. 2019. g. Pristupljeno 16. 03. 2019. 
  326. ^ „Foreign Ministry Spokesperson Lu Kang's Remarks on the Shootings in the New Zealand City of Christchurch” (Saopštenje). Ministry of Foreign Affairs of the People's Republic of China. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  327. ^ Pratap, Ritika (16. 3. 2019). „Fiji stands with Pacific family in this difficult time: Bainimarama”. Fiji Broadcasting Corporation / FBC. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  328. ^ „Predsjednica izrazila sućut guvernerki Novog Zelanda zbog napada u Christchurchu”. N1. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 18. 3. 2019. g. 
  329. ^ „Bulletin: On the Mass Shootings in New Zealand” (Saopštenje). Department of Foreign Affairs, Philippines. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 17. 11. 2020. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  330. ^ „Áder sends condolences over terrorist attacks in New Zealand”. Hungary Matters. 17. 3. 2019. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  331. ^ „Részvéttáviratot küldött Áder János Új-Zéland főkormányzójának”. hirado.hu. 15. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  332. ^ „PM Modi, other world leaders condemn mass killing in New Zealand Mosques”. www.newsonair.com. Arhivirano iz originala 03. 04. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  333. ^ „Perkembangan Informasi terkait Serangan Teror di Christchurch, Selandia Baru” [Recent Information related to Terror Attacks in Christchurch, New Zealand] (Saopštenje). Ministry of Foreign Affairs, Indonesia. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 15. 3. 2019. g. 
  334. ^ „Message of condolences from Foreign Minister Taro Kono following the shooting incident in Christchurch, New Zealand” (Saopštenje). Ministry of Foreign Affairs, Japan. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  335. ^ „MOFA Spokesperson’s Statement on Terrorist Attacks in Christchurch, New Zealand” (Saopštenje). Ministry of Foreign Affairs, South Korea. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  336. ^ „Sulmi terrorist në Zelandën e Re” [Terrorist Attack in New Zealand] (Saopštenje). Ministry of Foreign Affairs, Kosovo. 15. 3. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  337. ^ „Shooting Incident at Mosques in Christchurch, New Zealand” (Saopštenje). Ministry of Foreign Affairs, Malaysia. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 21. 03. 2019. g. Pristupljeno 16. 03. 2019. 
  338. ^ „PM Imran Khan condemns terror attack at New Zealand mosque” (Saopštenje). The News. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 15. 03. 2019. g. Pristupljeno 16. 03. 2019. 
  339. ^ „Terrorist Attack on Two Mosques in Christchurch, New Zealand” (Saopštenje). Ministry of Foreign Affairs, Pakistan. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 18. 3. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  340. ^ „MFA Spokesperson's Comments on the Shooting Incidents in Christchurch, New Zealand, 15 March 2019” (Saopštenje). Ministry of Foreign Affairs, Singapore. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 21. 03. 2019. g. Pristupljeno 16. 03. 2019. 
  341. ^ „Vučić uputio telegram saučešća Novom Zelandu”. N1. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 18. 3. 2019. g. 
  342. ^ „President Tsai offers condolences to New Zealand attack victims” (Saopštenje). Focus Taiwan. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 17. 03. 2019. g. Pristupljeno 16. 03. 2019. 
  343. ^ „Press Release : Messages of Condolence from the Prime Minister of Thailand and the Minister of Foreign Affairs of Thailand on the Shooting Incident in Christchurch on 15 March 2019” (Saopštenje). Ministry of Foreign Affairs, Thailand. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 17. 03. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  344. ^ „No: 56, 15 March 2019, Press Release Regarding the Terrorist Attacks Against Mosques in New Zealand” (Saopštenje). Ministry of Foreign Affairs, Turkey. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 24. 3. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  345. ^ „Vietnamese leaders offer sympathy to New Zealand over shooting incidents” (Saopštenje). Vietnam Net. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 24. 03. 2019. g. Pristupljeno 16. 03. 2019. 
  346. ^ „Statement by the Prime Minister on terrorist attack on two mosques in New Zealand” (Saopštenje). Office of the Prime Minister (Canada) / PMO. 15. 3. 2019. Arhivirano iz originala 15. 3. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  347. ^ „Christchurch shootings: 49 dead in New Zealand mosque attacks”. BBC. BBC. 
  348. ^ a b „Live reaction to NZ mosque attack”. BBC. BBC. 
  349. ^ Trump, Donald J. (15. 3. 2019). „My warmest sympathy and best wishes goes out to the people of New Zealand after the horrible massacre in the Mosques. 49 innocent people have so senselessly died, with so many more seriously injured. The U.S. stands by New Zealand for anything we can do. God bless all!”. @realDonaldTrump. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  350. ^ „Security Increased at American Mosques After New Zealand Attack”. NYT. NYT. 15. 3. 2019. 
  351. ^ Martin, Dan Desai (15. 3. 2019). „Senator slams Trump for influencing anti-Muslim terror attack”. Share Blue. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  352. ^ „Condolences to Prime Minister of New Zealand Jacinda Ardern”. Kremlin. 15. 3. 2019. 
  353. ^ „Moscow Ostankino Tower to go dark in honor of New Zealand victims”. TASS. 15. 3. 2019. 
  354. ^ Lagan, Bernard; Brown, David; Karim, Fariha; Simpson, John (16. 3. 2019). „MI5 investigates New Zealand shooter”. The Times. Pristupljeno 16. 3. 2019. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  355. ^ „Christchurch attack: tech firms must clean up platforms - Javid”. The Guardian. 16. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  356. ^ a b „World reacts to New Zealand terrorist attacks on mosque”. Arab News. 15. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  357. ^ „King Salman in tweet calls for combating hate speech, terrorism”. english.alarabiya.net. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  358. ^ „Pope Francis sends message of condolences for the attacks on two mosques in New Zealand, in the city of Christchurch”. Rome Reports. 15. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  359. ^ „Turkey's Recep Tayyip Erdogan uses New Zealand attack video at campaign rally”. Deutsche Welle. 18. 3. 2019. Arhivirano iz originala 19. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  360. ^ „Erdogan again airs attack video at rally despite criticism”. The Associated Press. 20. 3. 2019. Arhivirano iz originala 20. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  361. ^ „NZ foreign minister headed to Turkey to 'confront' Erdogan's mosque...”. Reuters. 20. 3. 2019. Arhivirano iz originala 20. 3. 2019. g. Pristupljeno 20. 3. 2019. 
  362. ^ „Turkey's Erdogan sparks diplomatic row with NZ, Australia”. ABC News. 21. 3. 2019. Arhivirano iz originala 22. 3. 2019. g. Pristupljeno 22. 3. 2019. 
  363. ^ „Shahid Afridi requests PCB to observe one minute silence ahead of PSL final”. 17. 3. 2019. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  364. ^ „Christchurch terror attack: Anti-immigration websites taken down after shootings”. Radio New Zealand. 16. 3. 2019. Pristupljeno 20. 3. 2019.
  365. ^ „How social media platforms reacted to viral video of New Zealand shootings”. PBS NewsHour. 18. 3. 2019. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  366. ^ „After Christchurch shootings, Facebook, Google have to weed out white supremacists”. Stuff. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  367. ^ „On Social Media, Jihadis React To New Zealand Mosque Attacks, Expressing Sympathy And Calling For Retaliation”. MEMRI. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  368. ^ „Jihad And Terrorism Threat Monitor Reports On Jihadi Reactions, Including Calls For Jihad, Attacks In The West, Following New Zealand Mosque Massacre”. MEMRI. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  369. ^ Wright, Stephen; Gelineau, Kristen. „New Zealand welcomes gun control after mosque massacre: 'There will be no opposition'”. The Washington Times. The Associated Press. Arhivirano iz originala 19. 3. 2019. g. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  370. ^ a b „Prime Minister says NZ gun laws will change in wake of Christchurch terror attack”. Stuff. 16. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  371. ^ Stieb, Matt (17. 3. 2019). „In New Zealand, Only One Mass Shooting Is Necessary for Gun Reform to Begin”. Intelligencer. Pristupljeno 25. 3. 2019. 
  372. ^ a b Cave, Damien; Matt Stevens (15. 3. 2019). „New Zealand’s Gun Laws Draw Scrutiny After Mosque Shootings”. New York Times. 
  373. ^ Vsontay, Elias; Ritchie, Emily (16. 3. 2019). „Weapon exposes gun-law weakness”. The Australian. 
  374. ^ Manch, T. (2018). „NZ's battle over semi-automatics: Police frustrated by the law, firearm owners frustrated by police”. Stuff. Arhivirano iz originala 16. 3. 2019. g. Pristupljeno 5. 8. 2018. 
  375. ^ Devlin, C. (2019). „Military-style semi-automatic weapons and assault rifles to be banned after mass shooting: PM”. Stuff. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  376. ^ „Police union calls for firearms register in New Zealand as gun violence grows”. Newshub. 2019. Arhivirano iz originala 20. 3. 2019. g. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  377. ^ Swaine, Jon (15. 3. 2019). „New Zealand PM vows to toughen gun control laws after Christchurch attack”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 17. 3. 2019. 
  378. ^ Walls, Jason (16. 3. 2019). „Christchurch mosque shootings: New Zealand to ban semi-automatic weapons”. www.nzherald.co.nz. 
  379. ^ „Attorney-General David Parker back-tracks on comments about gun control”. Radio New Zealand. 16. 3. 2019. Pristupljeno 16. 3. 2019. 
  380. ^ „PM Jacinda Ardern says New Zealand will ban all military-style semi-automatic weapons and all assault rifles”. Radio New Zealand. 21. 3. 2019. Arhivirano iz originala 21. 3. 2019. g. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  381. ^ „Arms (Prohibited Firearms, Magazines, and Parts) Amendment Bill”. New Zealand Parliament. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  382. ^ „Gun City's David Tipple "firearms aren't the villain"”. stuff.co.nz. 18. 3. 2019. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  383. ^ Truebridge, Nick (18. 3. 2019). „Gun City refuses to answer gun debate questions”. Stuff. Arhivirano iz originala 23. 3. 2019. g. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  384. ^ „Goodnight 4chan Threads”. 
  385. ^ „Serbia Strong / Remove Kebab”. 

Spoljašnje veze uredi

 
Pucnjave u džamiji u Krajstčerču na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Напад_на_џамију_и_исламски_центар_у_Крајстчерчу&oldid=27709323”