Википедија

Novorusija (konfederacija)

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Novorusija.
Za istoimenu guberniju nekadašnje Ruske Imperije pogledajte stranicu Novorosijska gubernija.

Novorusija[4] (rus. Новороссия, ukr. Новоросiя), službeni naziv do 15. jula 2014. godine Savez Narodnih Republika[4] (rus. Союз Народных Республик, ukr. Союз Народних Республік), je zamrznuti projekat[5] konfederacije nepriznate Donjecke i Luganske Narodne Republike.[6]

Novorusija
rus. Новороссия
ukr. Новоросiя
Grb Novorusije
Grb
Krilatica: Volja i trud!
Položaj Novorusije
Glavni gradDonjeck; Lugansk
Službeni jezikruski
Ostali jezici u upotrebisuržik i ukrajinski
Države članice Donjecka Narodna Republika
 Luganska Narodna Republika
Vladavina
Oblik državekonfederacija
 — predsednikValerij Kaurov [1]
 — predsednik skupštineOleg Carjov [1]
Istorija
‍
Geografija
Površina‍
 — ukupno53.201 km2 (-)
Stanovništvo‍
 — 2015.3.079.700 (-)
 — gustina57,89 st./km2
Ekonomija
Valutanije određena (u upotrebi grivna)
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +4 (MSK)[2][3]
Pozivni broj+380 62, +380 64

Proglašena je 22. maja 2014, a ozvaničena 24. maja kada su lideri Donjecke i Luganske narodne republike potpisali sporazum o ujedinjenju.[7] Za naziv novoosnovane međunarodno nepriznate države uzet je naziv bivše ruske Novorosijske gubernije, čije su granice zauzimale veći dio regije Donbas.[8]

Dana 26. juna 2014. za predsednika Skupštine SNR izabran je Oleg Carjov,[9] a 15. jula 2014. godine skupština je objavila promenu naziva saveza u Novorusija.[4]

Projekat Novorusije je zamrznut u maju 2015, što je potvrdio i predsednik skupštine Oleg Carev.[5]

Poreklo imena uredi

Glavni članak: Novorusija

Novorusija — istorijska oblast severnog Crnomorskog primorja, prisajedinjena je Ruskoj Imperiji posle rusko-turskog rata u drugoj polovini 18. veka. Sadržila je Hersonsku, Jekaterinoslavsku, Tauridsku i Besarijsku guberniju i takođe Kubanjsku oblast. Termin se počeo koristiti početkom 20. veka, a posle Oktobarske revolucije potpuno je nestao — teritorija Novorusije je podeljena obrazovanjem Ukrajinske SSR i Ruske SFSR.

U 21. veku termin Novorusija je spomenuo predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin za vreme svog obraćanja građanima 17. aprila 2014. godine, rekao je:

Koristeći se carskom terminologijom, želim da kažem, da to nije Ukrajina, to je Novorusija. Tu su Harkov, Donjeck, Lugansk, Herson, Nikolajev, Odesa - oni u carska vremena nisu bili deo Ukrajine, ali su predati kasnije. Zašto je to urađeno, ja ne znam[10]

— Vladimir Putin

Istorija uredi

Politička kriza u Ukrajini uredi

Glavni članci: Politička kriza u Ukrajini (2013—2014), Protesti na jugoistoku Ukrajine (2014) i Krimska kriza

Novembra 2013. u Ukrajini je počela politička kriza izazvana odlukom ukrajinske vlade da suspenduje potpisivanje Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom. Ova odluka je dovelo do masovnih protesta u centru Kijeva, kao i u drugim gradovima Ukrajine, a na društvenim mrežama i u mediji se ti protesti nazivaju „Evromajdan“ po analogiji sa događajima iz 2004. godine. Do sredine januara 2014, ova akcija je poprimila antipredsednički i antivladin karakter.[11] Među različitim političkim snagama koje učestvuju na Evromajdanu, svojom aktivnošću se odlikuju nacionalističke grupe (Samoodbrana Majdana, UNV—UNSO, Trizub, Patriote Ukrajine i drugi), formirajući ekstremista udruženje Desni sektor. Kao rezultat vojne konfrontacije u centru grada, počelo je zauzimanje administrativnih zgrade i vlasti u glavnom gradu i regionalnih centara, stvaranje paralelnih organa, organizacija neformalnih struktura moći Ukrajina je bila na ivici da izgubi teritorijalni integritet i da nastane ekonomski kolaps.

Ovaj sukob doveo je do masovnog krvoprolića, nakon čega je pod pritiskom zapadnih zemalja[12], 21. februara, predsednik Janukovič bio primoran da izvrši određene ustupke i potpiše sa opozicijom sporazum o rješenju krize u Ukrajini[13]. Istog dana, Janukovič je napustio Kijev, 22. februar, a Vrhovna Rada je usvojila rezoluciju kojom je svrgnut sa vlasti[14]. Ova uredba Vrhovna Rada je raspisala prevremene predsedničke izbore 25. maja. 2014. godine, a za vršioca dužnosti predsednika postavljen je predsednik Vrhovne Rade Aleksandar Turčinov.

Vrhovna Rada je 23. februara proglasila ništavnim i zakon "O principima državne jezičke politike" od 3. jula 2012, koji predviđa mogućnost zvanične dvojezičnosti u regionima u kojima je broj manjina prelazi 10%[15], ali na ovu odluku v. d. predsjednika Aleksandar Turčinov je stavio veto i zakon je ostao na snazi[16].

Iako je u glavnom gradu, u severnim, centralnim i zapadnim regionima Ukrajine novo rukovodstvo, koje je najavilo nastavak kretanja ka evropskim integracijama, dobilo podršku stanovništva i brzo ojačala svoju poziciju, na jugoistoku su, od prvih dana nakon prenosa vlasti na bivšu opoziciju, započeli protesti protiv nove vlade, koja odbija da uzme u obzir interese ruske govorne manjine. Na Krimu je izvršena zamena izvršne vlasti Sevastopolja i Autonomne Republike Krim, ali su oni odbili da prizna legitimitet nove ukrajinske vlade i apelovao na saradnju i pomoć Vladi Ruske Federacije. U roku od nekoliko nedelja koje su usledile proglašena nezavisnost Krima i na referendumu je donesena odluka o njegovom pripajanju Rusiji.

Još za vreme konfrontacije u Kijevu otvorena su neka poglavlja o jugoistoku Ukrajine i neke političke ličnosti su izrazile želju za federalizacijom Ukrajine i decentralizacijom vlasti, kao mogući izlaz iz ove situacije. Ova ideja je dalje razvijana posle promene režima. Predstavnici više regiona iz bivše vladajuće stranke, na sednicama počeo da postavlja zahteve federalizaciju Ukrajine, priznavanje ruskog kao drugog država jezika, pitanje legitimitet nove vlade, kao i da preduzmu korake da izađu iz potčinjenosti[17][18].

Nemiri na jugoistoku Ukrajine uredi

 
Zastava DNR na barikadi u Donjecku. 23. april 2014. godine

U istočnoj Ukrajini, posebno u Donjecku, Lugansku i Harkovu održani su protest protiv nove ukrajinske vlasti. Demonstranti su odbili da priznaju nove ukrajinske vlasti, bili su za federalizaciju Ukrajine i protiv novih guvernera, čiji su postavljenje smatrati nelegitimnim, izabrali su „narodne guvernere“ u svojim regionima[19]. Demonstranti su na jugoistoku Ukrajine, 6. aprila, je krenuli u akciju, zauzimanje niza administrativnih zgrada u Donjeckoj, Luganskoj i Harkovskoj oblasti[20], i njihove naknadne federalističke akcije ustupile su mesto separatističkim.

Aleksandar Turčinov je, 14. aprila, naredio pokretanje antiterorističke akcije na jugoistoku Ukrajine. Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine i predsednik Vrhovne rade je rekao da će akcija biti pokrenuta protiv onih koji su uzeli oružje.

Glavni tužilac Ukrajine, 17. maja, proglašava DNR i LNR terorističkim organizacijama. Tužilac je objasnio da ove strukture imaju sve relevantne karakteristike: jasnu hijerarhiju, finansijske kanale, kao i snabdevanje oružjem. Na osnovu ovih činjenica i toka antiterorističke akcije pokrenuti su procesi protiv takozvanih „republika“.[21]

Proglašenje nezavisnosti uredi

Ruska aneksija uredi

Glavni članak: Ruska aneksija Južne i Istočne Ukrajine
 
Mapa anektiranih oblasti

Teritorije pod kontrolom uredi

 
Teritoriju pod kontrolom Novorusije. Mapa se stalno ažurira, pa možda ne odražava aktuelne događaje.

Do maja-juna 2014. Novorusija je kontrolisala veliki deo teritorije Donječke i Luganske oblasti Ukrajine. U junu i julu veliki deo teritorije je izgubljen.

Po izjavi sekretara SNBO Ukrajine Andreja Paribija od 4. juna 2014. godine, da ukrajinska vojska kontroliše veliki dio DNR i LNR koje su u sastavu Novorusije i to: 13 od 18 rejona Donječke oblasti i 10 od 18 rejona Luganske oblasti.[22]

U avgustu, posle eliminacije Južnog kotla, pobunjenici su krenuli u ofanzivu na južnom frontu i izvršili su proboj na Azovsko more u blizi Novoazovska.[23] Pri tome su širene dezinformacije kako su pobunjenici opkolili Mariupol i započeli borbena dejstva u Zaporoškoj oblasti.[24]

Učesnici saveza pretenduju na čitavu teritoriju Donječke i Luganske oblasti Ukrajine. Do početka septembra 2014. godine kontrolisali su oko trećine teritorije na koju pretenduju[25]. To je deo regiona koji prema savetniku predsednika Ukrajine Juriju Lutsenku nije bio pod kontrolom Ukrajine u vreme zaključenja sporazuma Minsku, za koji tvrde da će dobiti poseban status u zemlji.[26]

Državno uređenje uredi

Novorusija bi trebalo da bude savez nezavisnih država sa pravom na otcepljenje i pravo ulaska u druge države.

Ustav Novorusije bi trebalo da stupi na snagu tri meseca nakon usvajanja ustava Donjecke narodne republike i Luganske narodne republike[27]. Narodni guverner Pavel Gubarev je rekao:

Mi ne priznajemo predsednika i skupštinu Ukrajine. Donjecka i Luganska narodna republika su nezavisne države. To je moj stav. Dakle, mi ćemo priznati vladu i novoizabranog predsednika, samo ako su spremni da priznaju nezavisnost republike Donbas. I drugo, da oni odmah povuku svoje trupe sa granica naših narodnih republika i da prekinu sva borbena dejstva.[27]

Prema rečima premijera DNR Aleksandara Borodajeva, 24. juna, Vrhovni savet DNR glasao je za jedan ustav Novorusije. Na sednici Vrhovnog saveta DNR usvojen je ustavni akt o konfederalnom objedinjenju DNR i LNR u Savez Narodnih Republika i odobrena je lista predstavnika iz DNR u skupštini SNR.[28]

Rukovodstvo uredi

Izvršna vlast uredi

Vladajuće telo je Savet Novorusije, u formiranju saveza u njemu su učestvovala po 3 predstavnika iz DNR i LNR[29].

Iz LNR su: Valerij Bolotov, Aleksej Korkjin i Oleg Carjov.

Iz DNR su: Alesandar Borodaj, Denis Pušilin i Pavel Gubarev.

Zakonodavna vlast uredi

Administrativno-teritorijalno uređenje uredi

Ekonomija uredi

Oružane snage uredi

Glavni članak: Oružane snage Novorusije

Dana 16. septrembra 2014. godine donesena je odluka o formiranju oružanih snaga Novorusije od jedinica narodne odbrane DNR i LNR. Na čelo oružanih snaga postavljen je general-potpukovnik Ivan Anatoljevič Korsunj[30].

Politika uredi

Unutrašnja politika uredi

Spoljašnja politika uredi

Državna znamenja uredi

Jezik uredi

Službeni jezik je ruski. Ostali jezici u upotrebi su: ukrajinski, suržik (mešavina ukrajinskog i ruskog).

Međunarodna reakcija uredi

Glavni članak: Međunarodna reakcija na proglašenje nezavisnosti DNR i LNR

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „Federal State of Novorossiya / Union of People's Republics” (na jeziku: (jezik: engleski)). 
  2. ^ „DNR perehodit na moskovskoe vremя”. Arhivirano iz originala 26. 10. 2014. g. Pristupljeno 17. 11. 2014. 
  3. ^ „Glava LNR podpisal postanovlenie o perehode na moskovskoe vremя”. 
  4. ^ a b v „Skupština Saveza Narodnih Republika usvojio ustav Novorusije” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  5. ^ a b Kraj projekta o Novorusiji, Večernje novosti, 22. 5. 2015.
  6. ^ „DNR i LNR se objedinile u Novorusiju” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  7. ^ „Objava ujedinjenja” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  8. ^ „Naziv i granice Novorusije” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  9. ^ „Skupština Saveza Narodnih Republika uvojio ustav Novorusije” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  10. ^ „SkupštinaSaveza Narodnih Republika uvojio ustav Novorusije” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  11. ^ „Zakoni 16. januara” (na jeziku: (jezik: ruski)). Arhivirano iz originala 21. 02. 2014. g. Pristupljeno 16. 09. 2014. 
  12. ^ „Janukoviču je vreme da ode” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  13. ^ „Objavljen tekst sporazuma o rešenju krize u Ukrajini” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  14. ^ „O povlačenju predsednika Ukrajine za obavljanje ustavne ovlašćenja i raspisivanje vanrednih predsedničkih izbora u Ukrajini” (na jeziku: (jezik: ukrajinski)). 
  15. ^ „Rada ukinula zakon o manjinskim jezicima” (na jeziku: (jezik: ruski)). Arhivirano iz originala 17. 07. 2014. g. Pristupljeno 16. 09. 2014. 
  16. ^ „Turčinov veto na odluku Rade da ukine Zakon o jezicima” (na jeziku: (jezik: ukrajinski)). 
  17. ^ „Lugansk poslanika za na referendumu o federalnom sistemu Ukrajine” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  18. ^ „Južni i istočni regioni Ukrajine preuzeo na sebe održavanje reda” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  19. ^ „Pristalice federalizacije Ukrajine okupile se u centru Harkova na mitingu” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  20. ^ „Uspod jugoistoka” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  21. ^ „Samoproglašene narodne republike proglašene terorističkim organizacija” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  22. ^ „Ukrajina kontroliše većinu oblasti Donbas” (na jeziku: (jezik: ruski)). Arhivirano iz originala 14. 07. 2014. g. Pristupljeno 16. 09. 2014. 
  23. ^ „Donjeck prelom: Milicija je pokrenula masovnu kontraofanzivu” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  24. ^ „„Okruženje“ Mariupola: glasine i dezinformacije” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  25. ^ „DNR i LNR pretenduju na celu teritoriju Donječke i Luganske oblasti” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  26. ^ „Specijalni status će dobiti samo rejoni Donbasa, koji nisu pod kontrolom Kijeva” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  27. ^ a b „DNR i LNR se objedinile u SNR” (na jeziku: (jezik: ruski)). Arhivirano iz originala 06. 10. 2014. g. Pristupljeno 16. 09. 2014. 
  28. ^ „DNR i LNR se objedinile u SNR” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  29. ^ „DNR i LNR se objedinile u Novorusiju” (na jeziku: (jezik: ruski)). 
  30. ^ „Formirane Oružane snage Novorosije” (na jeziku: (jezik: srpski)). 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новорусија_(конфедерација)&oldid=26408667”